Poslato: Ned Avg 13, 2006 1:50 pm----
Gdje se može nabaviti kore drveta za malčiranje? Vidio sam da se prodaje i u trgovačkim centrima, u rasadnicima, ali je cijena katastrofa. Jedna vreća sa kojom se može pokriti oko 2 kvadrata dođe 10 Eura.
Poslato: Ned Avg 13, 2006 10:35 pm----
Molim te daj objasni sta je to malcirwe
Poslato: Ned Avg 13, 2006 11:28 pm----
MALČ je u stvari usitnjena kora drveta,uglavnom četinara,a ponajbolja je borova. Koristi se za pokrivanje baštenskih površina,što zbog dekorativnosti a još više zbog jako dobrih osobina njega samog.
Naime zadržava vlagu u zemljištu i ne dopušta korovu da raste oko biljaka,a isto tako sadrži veliki broj hranljivih materija.
Što je najgore jako je skup,bar ovde kod nas!!!
Evo kako izgleda kada se postavi oko biljaka!
Poslato: Pon Avg 14, 2006 3:45 pm----
Ja udvoristu imam cempres bar tako su mi rekli da se zove ,i stalno imam njegovo opalo lisce.Dali mogu to iskoristiti za marcirawe.Dali moze to da se skupi ispod borova i kolika je cena.
Poslato: Uto Avg 15, 2006 7:57 am----
Za malciranje koristim strugotinu (piljevinu)koja ostaje posle rezanja drva za ogrev. Ima li neke razlike u efektu koi treba da se postigne u odnosu na malciranje isitnjenom korom drveta? Do strugotine se lakse dolazi.
Poslato: Sre Avg 16, 2006 10:44 am----
| Uncle_Tom citat: |
| Za malciranje koristim strugotinu (piljevinu)koja ostaje posle rezanja drva za ogrev. Ima li neke razlike u efektu koi treba da se postigne u odnosu na malciranje isitnjenom korom drveta? Do strugotine se lakse dolazi. |
Ja osobno mislim da to njie isto. Jer piljevina je puno sitnija od tih korica drveta i lakša. Osim toga, nisam baš siguran da ima slična svojstva kao i kora od bora ili nekog sličnog drveta.
Skupa je, preskupa....
Poslato: Sre Avg 16, 2006 10:48 am----
Mene plasi da u kori cempresa ili bora ima dosta bubica.
Poslato: Sre Avg 16, 2006 10:48 pm----
Ni slucajno piljevinu,pored nje sve ugine jer vremenom njenim razlaganjem dolazi do nastajanja raznih vrsta kiselina i jos mnogo toga stetnog........
Sto se tice borovih i uopste iglica cetinara,one u sebi sadrze dosta esencijalnih ulja .......itd koji takodje ne odgovaraju vecini biljaka...
Malc je od KORE drveta(cetinara) i ne moze biti nista drugo
Poslato: Čet Avg 17, 2006 7:34 am----
| Prle citat: |
| Ni slucajno piljevinu,pored nje sve ugine jer vremenom njenim razlaganjem dolazi do nastajanja raznih vrsta kiselina i jos mnogo toga stetnog........ Sto se tice borovih i uopste iglica cetinara,one u sebi sadrze dosta esencijalnih ulja .......itd koji takodje ne odgovaraju vecini biljaka... Malc je od KORE drveta(cetinara) i ne moze biti nista drugo |
E, sad sta je, tu je! Piljevinu sam iskoristio na jednom delu baste i sad cu pratiti pa sta bude. Za sada obustavljam dalje malciranje piljevinom
Poslato: Čet Avg 17, 2006 8:08 am----
Prle:Dali se to moze sakupiti ispod borova pa onda upotrebiti ili se pre upotrebe vrsi neki tretman.
Poslato: Sub Avg 19, 2006 11:11 pm----
Dona ,ako mislis na borovu koru,nju moyes sakupiti i isitniti i posta viti oko biljaka,ako mislis na IGLICE to NE!
Poslato: Ned Avg 20, 2006 12:13 am----
A da li borove iglice daju kiselost?
Poslato: Uto Avg 22, 2006 7:32 pm----
Ja sam negde procitala da zemlja ispod borova je kisela.
Znaci mogu iskoristiti koru ispod borova .To mogu sakupiti i postaviti.
Hvala Prle
Poslato: Uto Avg 22, 2006 7:41 pm----
mogu i borove iglice, kako da ne, i to za biljke koje vole kiselo tlo.
sem borovih, ovde se moze kupiti i cedar mulch, sumski (taj je izmesan), mozda cak i jos neki, samo nisam obrnula paznju. i mene muci pitanje gde je njemu mesto (cedar mulch-u), kakav on uticaj ima na biljke, ima ga u vise boja (crna, nekoliko smedjih, bozanstvena crveno-narandzasta) pa sem tehnickog ima i dekorativnu ulogu. ovde se puno koristi, uglavnom da bi se pokrile zone izmedju biljaka, da se ne vidi zemlja.
Poslato: Pet Avg 25, 2006 2:40 pm----
Najjeftinije u Bauhausu. 70 litara - 20 kn.
Kaj svi brijete, pa mu objašnjavate šta je to malč? Opče vas to nije pitao.
Bože, svašta.
Ako osjećate ogorčenje u mojim riječima, to je zbog teme o jorgovanima i zato se nemojte niš čudit.
Chainee
Poslato: Pet Avg 25, 2006 3:08 pm----
Videla sam ga neki dan u Beogradu ,ja kakva sam htela i to da kupim da probam ali nisam mogla vući na autobusku stanicu,imaju ga u tri boje-žuto,malo tamnije i skroz smeđe,pakovanje 70 litara i mislim da nije bila preterana cena ali nije od kore već seckani komadi drveta(nisam imala vremena da prevrćem džakove da vidim od koje vrste) .
Poslato: Sub Avg 26, 2006 10:43 pm----
Dona je pitala sta je Malc!!!!
Poslato: Sub Avg 26, 2006 11:16 pm----
Hvala tebi sad sam naucilaaaaaaaaaaaaa
Poslato: Sre Okt 04, 2006 7:59 pm----
A, kakve su to onda motorne kosačice za travu koje imaju mogućnost MULČIRANJA? Šta je to mulčiranje?
Poslato: Pet Okt 06, 2006 3:02 pm----
Kosilice s funkcijom malčiranja pretvaraju travu u sitan prah koji pada natrag na travnjak i malčira ga. Nakon košnje nemaš travu za skupljat. Eto, tako sam ja pročitao.
Chainee
Poslato: Pet Dec 08, 2006 11:49 am----
Kao malč se ne mora koristiti isključivo kupovni malč od borove kore. Malčiranje je svako pokrivanje zemljišta oko biljaka, kojem je cilj čuvanje vlage u tlu, sprječavanje rasta korova i stvaranje pogodnih uvjeta za razvoj korisnih mikroorganizama u tlu. Tako je malč u neku ruku i ona crna folija na kojoj se uzgajaju povrtne kulture. U povrtnjaku se može koristiti slama i djeluje vrlo lijepo, iako oko ukrasnih biljaka u vrtu i nije baš najljepša za vidjeti. Usitnjeno drvo, grane iz vrta, trava i slično su također dobri. Postoje el. uređaji (mulcheri ili kod nas sjeckalice) koji usitnjavaju grane, travu i ostali biljni otpad i pretvaraju ga u pogodni oblik za malčiranje. Koštaju oko 100 eura u Hrvatskoj. Na netu se mogu naći i nacrti za izradu malčera od stare kosilice, motora veš mašine i sl. Vani su obično takve naprave sastavni dio opreme u vrtu, al mi ovdje na brdovitom Balkanu najviše volimo pohodit shoping centre i tamo za zadnju kunu kupovat tuđi usitnjeni vrtni otpad, umjesto da koristimo onaj iz vlastitog vrta. (Koji već standardno najčešće spalimo na lomači:-)
Eto na netu se može vidjeti da Englezi često koriste i obične dnevne novine za pokrivanje zemljišta, preko kojih ravnomjerno rasporede neki od organskih materijala iz vrta. Ideja je bezbroj.
Poslato: Sub Dec 09, 2006 11:36 pm----
E, TOOOOO , ljudi, tako da razumem o cemu se radi. Jesenas sam kupio novu motornu kosacicu, sa onom velikom korpom za sakupljanje pokosene trave. E, tamo lepo pise, "ima mogucnost mulciranja trave". Sta zna covek sta je to, ako se time ne bavi. E, sad, kad dodje prolece, pa kad je "izmulciram", jaooooo !!!
Poslato: Pet Sep 28, 2007 1:28 pm----
Kako koristim kupovnu koru drveta za ukrasavanje terena a dosta je skupa dosla sam na ideju da jednostavno skupim borove iglice i sitne ostatke kore bora u borovoj sumi i ubuduce s tim ukrasavam svoj vrt.
Kora mi sluzi ne samo kao ukras nego i zadrzava vodu tj vlagu oko biljaka jer nekad ljeti nisam u mogucnosti cesto zalivati.
E sad, moja okolina kaze da borove iglice i sitne kore ne bi bila dobra ideja jer povecavaju salinitet tla i mogla bih samo upropastiti biljke.
Molim vase misljenje.
Poslato: Pet Sep 28, 2007 9:37 pm----
Borove iglice ce ti zakiseliti tlo. Vecini biljaka to odgovara ali prvo trebas da proveris Ph vrednost tla kod tebe.
Sto se tice borove kore, samo hrabro, sigurno nece biti problema. Potrazi u borovoj sumi gde odlazu secena stabla, ponesi vrece lopatu i sakupljaj..
Poslato: Pet Sep 28, 2007 10:10 pm----
Vec sam nasla brdo takvog materijala u sumi i onda cu ako je tako pokupiti samo kore. Postoje slojevi i slojevi kore i iglica po sumama u koje niko nije dirnio godinama .
Reci mi postizem li nesto ako te kore namocim,istusiram gumom u vrtu ili namocim?
Poslato: Pet Okt 12, 2007 12:57 pm----
zasto bi ih tako tretirala?
mlevena ili usitnjena kora cetinara je dekorativno ali i zastitno PRIRODNO sredstvo, pa kad istruli, stavis novi sloj...
Samo proveri ipak da nemas biljaka osetljivih na zakiseljavanje tla, jer i kora cetinara menja u manjoj meri kiselost tla
Poslato: Pon Mar 10, 2008 11:36 am----
Mene takođe zanima ovo oko borove kore, s obzirom da sam je planirala staviti oko ruža i turskih karanfila, prvenstveno iz razloga da spriječim rast korova i zbog manjeg zalijevanja ljeti. Kako oni (ruže i karanfili) reaguju na zakiseljavanje tla, s obzirom da je rečeno da ona mijenja kiselost tla? Da li je kupovna kora također kora četinara ili je nešto drugo u pitanju? Ima li neko nekakav članak koji bi malo detaljnije to objasnio, kako se to radi, da li koru treba usitniti ili idu krupniji komadi, koliko debeo sloj i sl. Hvala puno.
Poslato: Uto Mar 11, 2008 2:14 pm----
Evo ja sam bas juce u Metrou kupio vrecu od 70 litara , znaci u pitanju je kora drveta (znaci cetinari sto posto !) , i stvarno je super stvar!!Krupniji komadi , cisto,,,predivno mirise kad se pokvasi.....Cena je negde oko 550 din.
Ja sam stavio sloj debljine oko 10 tak cantima , mislim da je to ok ??Barem mi se tako pokazalo od prosle godine...Danas planiram da uzmem jos dva dzaka pa u akciju !!!
Pozz.
Poslato: Uto Mar 11, 2008 3:03 pm----
KOliko je tu u EURima? Ima je i kod nas (u BL) kupiti pa me baš interesira cijena tu kod vas...A stavljaš li tu koru oko cvijeća ili... Ja sam je mislila staviti oko ruža i turskih karanfila pa ne znam da li će im odgovarati (bar da im ne šteti
)... Da li stvarno sprečava rast korova i smanjuje potrebu za zalijevanjem?
Poslato: Sre Mar 12, 2008 2:10 pm----
E kao prvo cena u evrima ti je negde oko 6,5 eura pa dzaku , ja sam stavljao malc konkretno oko cetinara, ove godine cu i oko ruza, uzimaj i ne razmisljaj stvarno je dobra stvar , sprecava rast korova , zadrzava vlagu , i ako i izadje neka travcica mislim da ti nece biti problem da je iscupas rucno !
Mislim da ne smeta ruzama nista , a to mozes lako proveriti tako sto nazoves neki rasadnik i lepo se informises !
Cao.
Poslato: Pon Avg 11, 2008 1:18 pm----
Aj da ne otvaram novu temu...
Na zapadu se često primenjuje malčiranje novinama (OSgogo je to pomenuo) a takođe i kartonom, pa čak i vunom.
Da li je imao neko iskustva sa primenom ovih nestandardnih malčeva?
Činjenica je da su to sve biorazgradive materije ali sa dugim periodom razlaganja. Da li može biti nekog negativnog efekta po zemljište? Pre svega mislim na novine (zbog štamparske boje) i karton (zbog lepka)...?
Poslato: Uto Okt 07, 2008 11:14 pm----
kore svakog drveca u zemljistu povecavaju kiselost, najeftiniju koru mozete naci kod obliznjeg stolara ili na gradjari drvnog materijala dace vam je za dzabe samo da je nosite odatle!!!
Poslato: Sre Okt 08, 2008 11:53 am----
| NesaR citat: |
| kore svakog drveca u zemljistu povecavaju kiselost, najeftiniju koru mozete naci kod obliznjeg stolara ili na gradjari drvnog materijala dace vam je za dzabe samo da je nosite odatle!!! |
Izuzetna stvar za povećanje kiselosti zemljišta su iglice četinara. Generalno i ostali četinarski otpad (šišarke, sitne grančice, kora,...) ali iglice naročito jer se najbrže razgrađuju.
Poslato: Sre Okt 08, 2008 1:08 pm----
Ljudi, ja se u to sve bas ne razumem dobro, mogu reci NI MALO, ali, umem bre da gledam.
Pa, koliko sam video, tamo gde su cetinari, tamo bas i nema neke trave.
Te iglice od borova ukokaju svu travu okolo.
Pa, jeste nekada bili po primorju?
U cetinarskim sumama, sem predivnog mirisa cetinara, trava ne raste.
Ja to sa iglicama ipak ne bih da probam na travljaku. Ma, ni kod komsije
:-)))
Poslato: Ned Okt 26, 2008 1:59 pm----
Pokosena trava je super za malciranje!
Nakon kosidbe sa kosilicom, povaditi svu skupljenu travu iz kesa i pobacati izmedju biljaka, drzi vlagu fantasticno !
Kasnije kada se trva potpuno osusi, preriljati sa zemljom da trava istruli, i tako mozete poboljsati kvalitet zemljista
Poslato: Ned Okt 26, 2008 2:16 pm----
Molim za savet da li i kako da upotrebim suvo lisce od lipe , breze i lesnika koje ovih dana obilno pada? Do sad sam ga bacala, a imam biljaka kojima ce trebati zimska zastita
Poslato: Ned Okt 26, 2008 2:37 pm----
Ovo za pokosenu travu stvarno mi nije poznato sto rece zexland, ali za lisce pouzdano znam (zapadnjaci cak imaju da kupe velike kontejnere za sakupljanje lisca), i znaci svo lisce pokupljeno po dvoristu bacaju u te kontejnere koji imaju poklopac, i to im tako stoji dok se od njega ne napravi humus koji koriste ponovo u dvoristu za cvece
Poslato: Ned Okt 26, 2008 5:20 pm----
Hej, imam i ja pitanje u vezi malca. Nadam se da sam na pravom forumu, posto sam se tek uclanila.
Mene interesuje neorganski malc u vidu staklenih kuglica, koji bi mi "glumio" vodeni tok u okucnici koju projektujem. U Srbiji, po mojim saznanjima ga nema, a cula sam da se moze nabaviti u Madjarskoj.
Puno bi mi znacilo ako bi neko svoja iskustva i informacije podelio sa mnom.
Poslacu i slicicu da vidite kako otprilike izgleda.
Puno, puno pozdrava!!!!
Poslato: Pon Okt 27, 2008 9:19 am----
Kontaktiraj ove.
Ne znam zašto insistiraš na neorganskom malču, borova kora se može nabaviti u raznim bojama.
Ja se inače grozim neorganskih malčeva. Onda je lakše izbetonirati stazu i ofarbati u plavo.
Poslato: Pon Okt 27, 2008 9:34 am----
jelenafloraldesign ja prvi put vidim takav malc. na slici koju si postavila ne cini mi se da ima funkciju malca vec su ga postavili kao stazu. po meni to je vise dekoracija. ja staklene kugle ne bih stavila po dvoristu pogotovo sto ne vidim kako staklo moze da stiti biljku zimi, sprecava rast korova itd. a sad za boju neznam sta da kazem ja licno nevolim farban malc, najlepsa mi je prirodna boja
Poslato: Pon Okt 27, 2008 12:25 pm----
Cini mi se da niste dobro procitali sta sam napisala u poruci!
Ovaj malc sam predvidela da im oponasa vodenu povrsinu,jer hoce zen vrt ali extenzivan, bez odrzavanja (nemaju vremena, a izgleda da nece da placaju bastovana da im odrzava vrt).Videla sam njegovu primenu na BBC Prime-Garden rival emisija i fenomenalno izgleda. Malc je od plavih staklenih perlica, zaobljenih, naravno. Ima ih svakakvih boja (saljem slicicu kao dokaz).
Organski malc sam, naravno, predvidela oko biljaka upravo zbog svih njegovih dobrih osobina i toga sto ne nameravaju da puno vode racuna o biljkama (samo kosenje i sisanje zive ograde).
Hvala puno, u svakom slucaju!!!
Poslato: Pon Okt 27, 2008 1:02 pm----
ipak je to stvar ukusa. meni je to jednostavno izvini ali ruzno pogotovo u plavoj boji ma da je obozavam. ja nemogu da zamislim svoju bastu gde je vecinom sve zeleno, zuto, crvenkasto i da ubacim plavu, neprirodno mi je. drugo ali opet kazem ne razumem se u takav malc ako je to uopste malc. za mene je to nesto u stilu onih sitnih kamencica, peska, sljunka itd. sa postavljanjem tih staklenih kuglica po mome ide i nesto ispod u stilu nekog najlona, betona...jer ne vidim kako trava nece da probije ili da se bas stavi neki deblji sloj i da ima stranice da se to ne razleti prilikom gazenja. pricas o vodenoj povrsini,u stilu jezerca ili bazena? ako je jezero pa ni u prirodi nije plaza plava a ako je bazen za kupanje po meni ide nesto u stilu ukrasnih plocica, dalova. a sad oko odrzavanja neznam sta da kazem, svako ko ima bastu mora bar minimalno da cupne travku itd. izvinjavam se mozda je to lepo u nekim extra modernim vrtovima ali po meni je to kao da posadim plasticne biljke u basti; eventualno bi tako nesto koristila u saksijama primer gde je posadjen kaktus. opet kazem sve je to stvar ukusa i svako kod sebe moze da uradi kako zeli.
izvini sto sam bila iskrena
Poslato: Pon Okt 27, 2008 1:19 pm----
| jelenafloraldesign citat: |
| Cini mi se da niste dobro procitali sta sam napisala u poruci!... |
Mislim da sam ipak dobro pročitao šta si napisala. Jasno je da staklo ne nameravaš postavljati oko biljaka i da je njegova uloga isključivo estetska. O estetici neću da raspravljam, nisam ni kompetentan (mada je meni takav malč prilična kičerica
- no offence ).Dao sam ti link one firme koja se bavi postavljanjem malča iz tog razloga da i ako nemaju staklene perle u ponudi mogu te uputiti na nekog ko ima. A možda bi i nabavili isključivo za tebe, naravno po paprenoj ceni.
| aleks0608s citat: |
| ...ne razumem se u takav malc ako je to uopste malc... |
I stakleni malč je malč. Kao i malč od šljunka, šodera, lomljene terakote... Sve što se koristi za pokrivanje tla naziva se malč. Kao i najlonske folije u povrtnjacima.
Poslato: Pon Okt 27, 2008 1:29 pm----
moguce drveni ma da ja nebih oblozila svoju bastu staklom a ko voli nek izvoli
jelenafloraldesign nemoj da pomislis da sam se nesto namerila na tebe, zaista nisam. evo za sta ja slicne kamencice koristim i to bas u plavoj boji
Poslato: Pon Okt 27, 2008 1:44 pm----
Ma, naravno da se ne ljutim niti shvatam licno.
Klijentima se svidja ideja, meni se svidja kako ce izgledati u njihovom CUDNOM vrtu i svi smo zadovoljni. Bilo bi glupo da im stavim u ljubicastoj ili crvenoj boji, a treba da im glumi vodu!!!!Samo mislim da nekad treba izaci iz nekog klisea i probati nesto novo, pa nam se mozda i svidi.
Drago mi je sto svi imaju neke ideje i sto su arurni.
U svakom slucaju, puno, puno korisnih informacija!!!
Hvala Alex i hvala Drveni!!
Poslato: Pon Okt 27, 2008 2:24 pm----
jelena nemoj misliti da sam zaostala i ne volim novitete i modernije stvari. inace mi je po kuci ofarbano drecavim bojama,namestaj vecinom staklen kao sto se vidi sto na slici itd. neke stvari sto primenjujem u kuci nemogu to i u basti jer koliko moze da ispadne lepo u kuci moze naprotiv kontra efekat da ima napolje. e sad neznam jesi li videla moje slike, ja imam vodenu povrsinu (jezero) ali nebitno bilo to jezero ili bazen za kupanje treba imati u vidu i prakticnost prilazenja. koliko toliko vodena povrsina mora biti odrzavana. ako je bazen onda predvideti ulazenja i izlazenja radi kupanja. ako jezerce dodace se tu koja biljka pa mozda i ribica. znaci u svakom slucaju hteli ne hteli morace da je odrzavaju i da ulaze u vodu ( jedino da ulaze obuveni). stakleno kamenje jeste dok je novo tupo ali ipak je to staklo koje moze prilikom gazenja da se polomi. i sljunak i kamen moze da se polomi i da postane ostro ali po mome ipak manje opasno nego staklo. jedna stvar je urediti vrt da izgleda kao na slici a drugo je to kad hodas, uzivas u njemu itd. zamisli samo kad udari jako sunce a svuda staklo po podu pa zasija, neznam kako ce to izgledati kad zabljesti.kazes plavu da im glumi vodu, ja jedino na onim lepim slikama tahitia itd vidoh plavilo vode a to nije do farbe ( vec dubine i cistoce ako se ne varam) jer voda je bezbojna koliko ja znam ma da ideja o moru asocira na plavu
dosadi vise sama sebi.ne obaziri se ti na mene, nek oni plate a ti im postavi sta oni zele
Poslato: Pon Okt 27, 2008 6:26 pm----
Ima da se kupe oni sinteticki tepisi za spoljnu upotrebu i u plavoj boji pa moze lepo da se iseceu obliku recice
Ne znam samo da li odgovara sintetika za zen vrt
Poslato: Pon Okt 27, 2008 6:46 pm----
ja tek sad kontam
nema vodene povrsine vec samo imitacija, jel tako?
Poslato: Pon Okt 27, 2008 7:17 pm----
Izvinjavam se sto sam te lose procitala i pogresno shvatila jelenafloraldesign.
tek sad mi je od loseg ukusa da u vrtu pravim imitaciju jezera kao sto ne bih stavila plasticne biljke ili plasticne ribe da mi plivaju po jezeru. po meni to ni iz daleka nemoze da daluje na vodenu povrsinu a kamoli iz bliza.u tom slucaju nek stave i tepihe plasticne trave ali opet to je samo moje misljenje
Poslato: Pon Okt 27, 2008 8:18 pm----
| aleks0608s citat: |
| ja tek sad kontam nema vodene povrsine vec samo imitacija, jel tako? |
Poslato: Pon Okt 27, 2008 8:34 pm----
eh meni ovo kacenje citata izgleda ne ide!!
Ma, svi ste vi u pravu!!!
Da, Alex, nema vod. povrsine, vec je potocic od staklenih perlica!!Bazen im se nalazi u kuci!!!!
ggm, hvala puno na ideji, ali mislim da im se ne bi svidelo.
Malo sam se zanervirala danas, pa sam sedela i razmisljala (????!!!) o mojoj ideji. Cak sam se cula sa par pejzaznih arhitekata i poslala im slicice koje sam i vama. Njima se super svidela ideja, a svidja se i meni!!
Osim toga, taj malc su koristili najbolji garden designeri u Engleskoj, pa sto ne bih i ja!?
Zasto bi svaki vrt u ovoj zamlji licio jedan na drugi?
Ako sam ja dovoljno hrabra da tako nesto predlozim, a moji klijenti dovoljno svetski ljudi da prihvate nesto drugacije...pa, sta reci!!
Poslato: Pon Okt 27, 2008 8:40 pm----
| jelenafloraldesign citat: |
| eh meni ovo kacenje citata izgleda ne ide!! Ma, svi ste vi u pravu!!! Da, Alex, nema vod. povrsine, vec je potocic od staklenih perlica!!Bazen im se nalazi u kuci!!!! ggm, hvala puno na ideji, ali mislim da im se ne bi svidelo. Malo sam se zanervirala danas, pa sam sedela i razmisljala (????!!!) o mojoj ideji. Cak sam se cula sa par pejzaznih arhitekata i poslala im slicice koje sam i vama. Njima se super svidela ideja, a svidja se i meni!! Osim toga, taj malc su koristili najbolji garden designeri u Engleskoj, pa sto ne bih i ja!? Zasto bi svaki vrt u ovoj zamlji licio jedan na drugi? Ako sam ja dovoljno hrabra da tako nesto predlozim, a moji klijenti dovoljno svetski ljudi da prihvate nesto drugacije...pa, sta reci!! |
Poslato: Pon Okt 27, 2008 8:43 pm----
jelena samo napred i ne obaziri se na moje komentare, postavi slike kad bude gotovo
Poslato: Pon Okt 27, 2008 8:54 pm----
Alex i ggm, hvala, puno mi znace vase poruke.
Alex, videla sam tvoje jezerce i svidja mi se. Samo, mislim da se ne bi svidelo ljudima za koje radim! Mozda neki naredni budu hteli da im labud trckara po dvoristu, ali ovi sadasnji su mi rekli da uklonim hranilicu za ptice iz projekta zato sto NE VOLE ptice(a ja golubarka!!) .Oni hoce neku sterilniju varijanti. Nece cak ni cetinare (UOPSTE) da im ne bi opadalo lisce. Dzaba ih ubedjujem da se tokom godine nece videti promena godisnjih doba (sto je najlepse, po meni), ali ne vredi.
100 ljudi-100 cudi!!!!
Pozdrav!!!!!!
Poslato: Pon Okt 27, 2008 8:56 pm----
greska u kucanju!!!
Nece liscare, a HOCE cetinare!!!!
Poslato: Pon Okt 27, 2008 9:07 pm----
ako naidjes na nekog ko voli labuda, saljem ti ga.pozdrav
Poslato: Uto Okt 28, 2008 1:09 am----
ja isto imam malc okolo svake biljke. i isto ne volim liscare.zato i nemam drveca.
Poslato: Pon Jan 26, 2009 10:46 pm----
Pozdrav svima, nova sam ovde.
Procitala sam ceo topic i cini mi se da nigde nisam naisla na informaciju o tome koliko treba da bude debeo sloj malca?
Poslato: Pon Jan 26, 2009 11:19 pm----
Pretpostavljam da zavisi oko kojih biljaka se stavlja malc ali verovatno minimalno nekih cca 5cm.
Sto deblji sloj tim bolje.
Poslato: Uto Jan 27, 2009 10:28 am----
Čitam ovo što je pisala Jelena i samo jedna stvar mi upada u oči, vezano za stakleni malč koji izigrava potočić
Ako ljudi nemaju nameru da održavaju baštu, taj potočić će za 2 prolećna meseca izgledati kao podivljali planinski potok u kišnoj sezoni 
Ako ne "teče" kroz "betonski travnjak", vrlo brzo će to biti jedna ružna blatnjava površina...
Poslato: Uto Feb 17, 2009 2:42 pm----
Pitanje gde mogu da nadjem na internetu projekat za pravljenje masine za malciranje sa motorom od ves masine? Nadam se da ste me razumeli,
p.s. na kom sajtu...
Poslato: Sre Mar 25, 2009 3:50 pm----
| LidijaM citat: |
| Čitam ovo što je pisala Jelena i samo jedna stvar mi upada u oči, vezano za stakleni malč koji izigrava potočić Ako ljudi nemaju nameru da održavaju baštu, taj potočić će za 2 prolećna meseca izgledati kao podivljali planinski potok u kišnoj sezoni Ako ne "teče" kroz "betonski travnjak", vrlo brzo će to biti jedna ružna blatnjava površina... |
Poslato: Čet Maj 14, 2009 1:35 pm----
Ja opet o piljevini: netko je pisao kako je već pomalčirao piljevinom: kako li je prošlo?!
Čudi me da je kora od drveta dobar malč, a ta ista kora usitnjena u piljevinu više nije?
Istina, ima u piljevini više debla nego kore... opet, valjda je važno i od kojeg drveta je piljevina? Ahhh... prekomplicirano. Radije ću okapati... iako, jako mi se sviđa ideja malča, poveselila sam se da ga imam par kubika u štaglju kraj pile...
Poslato: Pet Maj 15, 2009 7:59 am----
Ja sam malčirao piljevinom pojedine sadnice, takođe vidim da dosta rasadničara koristi piljevinu. Zašto misliš da piljevina nije dobra? Možda ne utiče toliko na kiselost tla kao četinarski otpad ali mislim da je piljevina odličan malč. Primetio sam da se piljevina u kontaktu sa zemljom znatno brže razgradi nego borova kora, što je po meni samo plus.
Poslato: Pet Maj 15, 2009 8:41 am----
| Tazika citat: |
| Ja opet o piljevini: netko je pisao kako je već pomalčirao piljevinom: kako li je prošlo?! Čudi me da je kora od drveta dobar malč, a ta ista kora usitnjena u piljevinu više nije? Istina, ima u piljevini više debla nego kore... opet, valjda je važno i od kojeg drveta je piljevina? Ahhh... prekomplicirano. Radije ću okapati... iako, jako mi se sviđa ideja malča, poveselila sam se da ga imam par kubika u štaglju kraj pile... |
No, piljevinu je dobro kombinirati s nečim krupnijim. Ja ju miješam (stavljam) s kompostom.
Dobar malč je i pokrov od nerazgrađenog (nedozrijelog) komposta, a za prihranu - sušena, usitnjena kopriva (naročito u povrtnjaku).
Poslato: Pet Maj 15, 2009 9:04 am----
| Kika_Almodovarova citat: |
| Piljevina nije ok jer u kombinaciji s vodom (kiša, zalijevanje...) napravi pravu koru, kak oklop. |
Ovo jako zavisi od tipa tla. Tvrda kora se stvara na glinastom zemljištu ili peskovitoj ilovači. Na crnici nisam primetio probleme sa piljevinom.
Poslato: Ned Maj 17, 2009 2:01 pm----
ja, naravno, imam tešku ilovaču, ponekad kad dublje kopam naletom na plavzu glinu, mogu iz nje raditi figurice, pepeljare i zdjelice - lijepo drže vodu!
...nemojte me pitat kak mi je s krampom u vrtu...
Ajd kad već pitate, reći ću vam: kopati, orati, frezati; zatim ju razrahljivati - prikolicama gnoja, vrećama pijeska, kompostom - da na kraju bude pol-pol, ili više tog nego ilovače. Inače je ilovača, kažu, najbogatija zemlja, ali korijen nema zraka pa nema niš od tog. Dakle: ubacujem, razrahljujem. Znala sam iz literature da je ilovača teška (Krleža, realisti...) ali ove 3 god. na selu znam to preko svoje grbače
Poslato: Pet Jan 15, 2010 11:24 pm----
Šta mislite o ideji da se za malčiranje koriste usitnjene šapurike (čokanji)?
Poslato: Pet Jan 15, 2010 11:46 pm----
| drveni citat: |
| Šta mislite o ideji da se za malčiranje koriste usitnjene šapurike (čokanji)? |
Poslato: Pet Jan 15, 2010 11:50 pm----
Da... Lokalizam...
Šapurika je u mom kraju ostatak nakon krunjenja kukuruza, sredina klipa za koju su vezana zrna. Uglavnom služi za potpalu.
Poslato: Sub Jan 16, 2010 12:01 am----
aa-ha!
Ne znam kako to izgleda u procesu trulenja/raspadanja. Jel apsorbira vlagu pa se pljesan hvata?
Poslato: Sub Jan 16, 2010 12:03 am----
A kako se to zove kod vas?
Poslato: Sub Jan 16, 2010 12:04 am----
| drveni citat: |
| A kako se to zove kod vas? |
Poslato: Sub Jan 16, 2010 12:11 am----
| Kika_Almodovarova citat: |
| aa-ha! Ne znam kako to izgleda u procesu trulenja/raspadanja. Jel apsorbira vlagu pa se pljesan hvata? |
Koliko znam jako dobro upija vlagu. Misliš da to može smetati?
Poslato: Sub Jan 16, 2010 12:17 am----
| drveni citat: | ||
Koliko znam jako dobro upija vlagu. Misliš da to može smetati? |
Drugo, kad je vlažnije vrijeme, i klip bi bio stalno vlažan pa kao organska materija bi izvrsno poslužio prvenstveno raznim gljivicama koje pak pogoduju bolestima.... Slična stvar je i s neposušenom travom (i truljenjem)
Ne, mislim da to nije dobar izbor. No, mislim da komuška ne bi bila loša.
Poslato: Sub Jan 16, 2010 1:20 am----
| Kika_Almodovarova citat: | ||
|
Izvinjavam se na upadu, kod nas se to zove 'oklasina' (klip sa zrnima je 'klas')
Poslato: Pon Jan 18, 2010 12:09 am----
| violeta.r citat: | ||||
Izvinjavam se na upadu, kod nas se to zove 'oklasina' (klip sa zrnima je 'klas') |
Poslato: Pon Jan 18, 2010 8:38 am----
| drveni citat: |
| ... Primetio sam da se piljevina u kontaktu sa zemljom znatno brže razgradi nego borova kora, što je po meni samo plus. |
Piljevinu sam prve jeseni kad smo se doselili ovde pre 4 godine, pobacala po minijaturnoj lejici koju sam prekopala i zasadila lukovice. To sam uradila jer je zemlja užasto glinasta i jer mi je to bilo jedino pri ruci. Nisam primetila niti neku štetu niti korist.
Međutim, ništa što se brzo raspada se ne stavlja oko biljaka koje imaju slabo stablo i plitak koren - malčom od ukrasne kore (ona žuta, ne znam od čega je, ali je jaaaako mekana) sam skoro ubila pasfloru keruleu i inkarnatu. Prošle zime se od nje napravila jedna veeeelika plesnjiva gljivica i sve je to, uključujući i korenje koje je bilo blizu - bilo trulo.
Borov malč se spro raspada, ali se ipak raspada i zakiseljuje tlo. Na velikom rododendronu u saksiji je izdržao godinu ipo dana. Posle jakih kiša prošlog leta videla sam da se skoro skroz razgradio u saksiji i počeo da truli, navukao svakakve insekte
A onaj koji je oko rodija u bašti se polako raspada, ali ne truli, jer ima više vazduha i svetla. Znači onaj u saksiji menjam, a na zemlju samo dodajem novi.
Poslato: Čet Jan 06, 2011 9:18 pm----
Ja sam od ovih ljudi kupio malc.
www.silvermalc.co.rs
Uzeo sam najobicniji od borove kore, 10 dzakova od 50l za 2000 din. S tim sto sam se sam snasao za prevoz. Mogu i oni da organizuju, al ne znam kolko kosta. Ovaj sto sam uzeo nije nesto posebno dekorativan, jer nije nekog kvaliteta tj. vise je usitnjen, ali ima svoje ostale funkcije. Al za te pare je super. Inace je jedan dzak cortacee oko 1500 din.
Nigde nisam uspeo da nadjem onaj krupan malc sto sam vidjao po trgovima, sad u poslednje vreme. Ako neko zna gde ga ima da se javi i hvala unapred.
Jos nesto.
Da li kod nas moze da se nadje kamenje za malciranje sortirano po boji i velicini? Mislim na ovo.
Nalozio sam se na ideju gledajuci bbc-evu emisiju How to be a gardener sa Alanom Titchmarsh-om.
Poslato: Čet Jan 06, 2011 10:11 pm----
Ideja sa kamenjem je bozanstvena.
Odavno zelim tako nesto i bez BBC-ia
Poslato: Uto Maj 10, 2011 10:35 pm----
Ovi imaju malc u bojama,imaju cak i zeleni, mada je meni ovaj crveni bez premca
www.prvisrpskimalc.rs/
Poslato: Sre Maj 11, 2011 11:39 am----
Ovo sa kamenjem je prekrasno...
Poslato: Pet Avg 12, 2011 10:31 am----
Da li neko od vas ima iskustvo sa malcom od gume.Vidim ga u ponudi sa malcom od drveta,pa ako neko zna,molim ga da napise njegove prednosti i mane.Hvala!
Poslato: Ned Okt 30, 2011 10:12 pm----
Da li ima neka masina za pravljenje drvenog malca u kucnim uslovima (usitnjavanje granja) kod nas u prodaji? Kako se zove?
Probao sam na razne nacine da pronadjem ovo cudo preko neta, jer sam je video u nekom casopisu. Pronasao sam samo one ogromne masine za usitnjavanje biljnih ostataka koje se koriste u poljoprivredi, nista kompaktnije.
Poslato: Ned Okt 30, 2011 10:28 pm----
ne znam za firmu u srbiji (mogu da proverim), a ima solidan izbor razne opreme za bastu na AgroPijaca Portalu za poljoprivrednu mehanizaciju.
Poslato: Sub Jul 27, 2013 4:16 pm----
Pročitao sam da se malč može bojiti lukom (kao šaranje jaja). Da li je neko imao iskustva sa ovim?
Poslato: Sre Jul 31, 2013 8:02 am----
Interesantna ideja, bojenje malča!? pretpostavljam estetski razlozi??
Poslato: Sre Jul 31, 2013 8:36 pm----
Da, isključivo estetski. Našao sam članak o bojenju tkanine, ali me interesuje da li je neko pokušao primeniti i za malčiranje. Na internetu možete naći brdo tekstova o bilo kojoj temi koja vas interesuje, ali su to uglavnom samo teorije. Volim da čujem iskustvo nekoga ko je nešto konkretno pokušao.
www.themajka.com/bojen...-t105.html
Poslato: Sub Apr 04, 2015 6:09 pm----
arhiv.slobodnadalmacija.hr/20050209/vrt01.asp
Poslato: Ned Apr 05, 2015 12:44 pm----
Gde u NS-u ili okolina NS-a mogu da kupim malc? Po vecim trg. objektima kao sto su Uradi sam, Brikolaz, Merkur sam vidjao ali je dosta skup. Hteo sam onaj tamno braon sa crvenom nijansom koji je malo krupniji da nabavim sto se moze vidjati po bastama u kaficima.
Posto se najcesce koristi od borova, procitao sam da povecava kiselost zemljista ne bi voleo zbog dobre namere radi zadrzavanje vlage i dekoracije da upropastim biljke. Jel se moze nekako grubo raspodeliti koje biljeke vise vole kiselo zemljiste, a koje alkalno? Cvece, listopadno, cetinari prepostavljam da vecina vole kiselkasto itd. Kada sam radio analizu pre nekih 2 god. bila je ovakva situacija:
pH - y KCL 7,42 y H2O 8,07
Mislio sam da stavim oko par nekih cetinara, oko cveca i vinove loze.
Poslato: Pon Apr 06, 2015 7:22 am----
Imas kod nas u prodavnici www.svetbiljaka.com/Pr...=4190.html ( ne znam da li je povoljno ili ne) ...druga opcija je Madjarska ,Szegedin ( imaju ga u svim bojama ) ali cenu sam zaboravila ( Praktiker ,Bauhaus,Baumax)
Poslato: Sre Apr 08, 2015 12:36 pm----
Druze, Novi Sad sam :). Ali hvala na ponudi. Ima ovde na par mesta, mislim da cu i naci onu boju sto zelim ali mi je isto bitna i njegova efikasnost.
Ovo bi mi znacio ako bi neko znao da mi kaze vezi pH vrednosti sto sam napisao na prethodnoj strani. Pazario bi u roku od par dana.
Poslato: Sre Apr 08, 2015 6:32 pm----
Vrlo mali broj biljaka je prilago]en alkalnim tlima, neke mogu da obitavaju u alkalnoj ili zaslanjenoj sredini ali se po presađivanju u kvaltetniji supstrat preporode.
Većina biljaka obitava u nrutralnim ili blago kiselim tlima a postije i acidofilne biljke kojima je prirodno stanište u kiselim supstratima i jako kiselim.
Najteže je gajenje biljaka o kojima ne znamo pa eksperimentišemo mane-više uspešno. Čak se u većini praktičarske literatura izoszavljaju podaci o zahtevima pojedinih biljaka.
Pratioci četinara su acidofilne biljke (Azaleje,Rododendroni) E sad postoje biljke koje zahtevaju kiselu sredinu ali ocedan supstrat i one koje su isto acidofilne ali iziskuju obilje vode i prilično vlažan supstrat.
Poslato: Čet Apr 09, 2015 11:18 am----
Po mom nalazu zemljista zemlja je blago alkalna? Sto opet steti tj. ne dozvoljava dobar razvoj pojedinim biljkama?
Da li kupovna djubriva NPK ujedno imaju i neke elemente za povecavanje ili smanjivanje pH vrednosti zemljista? Ili se to radi posebnim supstancama malciranjem i krecom? Ne znam sa cime se jos radi pa bi zamolio da mi napisete.
Poslato: Čet Apr 09, 2015 3:22 pm----
Veštačka đubriva zakišeljavaju supstrat, kod tebe je blago alkalno i jedno dobro đubrenje stajnjakom i uz dodatak treseta može da stvori idealne uslove..
Poslato: Čet Apr 09, 2015 3:43 pm----
Ne bi bas stajnjakom, jednom sam to radio pa je bio previse jak za posadjene biljke. Svez mora da odstoji duzi period.
Drugo sto mi je vikendice sredjena i uredna i sada na to sve stajnjak da stoji u nekom coscku i smrdi neka hvala. Pre cu kupiti nesto odgovarajuce za tu namenu.
Kada kazes treset na sta mislis? Malc?
Imam 2 ogromna crna bora i dva manja, jedan se nesto slabo razvija, drugi napreduje. Tu bude dosta iglica i sisarki pa mogu i njih koristiti za kiseljnje zemisljta? Vidim da ste to isto spominjali.
Poslato: Čet Apr 09, 2015 7:14 pm----
Kad sam spomenuo stajnjak nisam ni mislio da treba da stoji po površini zemljišta a i sirovi se stajnjak ne koristi. Zgoreli-odležali stajnjak ne smrdi i nakon nanošenja se ukopava i pomeša sa zemljištem (inkorporacija) a nakon toga se teren poravna i prekrije slojem malča.
Svi treseti (beli i crni) su kiseli i njih treba inkorporirati u tlo, povećaće kiselost t
la kao i poboljšati toplotne i vodno vazdušne uslove u tlu.
Biološki otpad četinara procesom humifikacije daje kiseli humus samo što taj proces traje duže nego humifikacija otpada liščara.
Poslato: Čet Apr 09, 2015 11:40 pm----
Jel ima stajnjak da se kupuje u dzakovima?
Pored toga mogu sa tresetom. Jel mogu i sa krecom? Ostalo mi je pola dzaka sto sam premazivao vocke, verovatno se stvdnuo sada vec pa sa njim da okopam na nekih 30,40cm od stabla i pospem? To bi mogao za jednu dve biljke da iskoristim da ne bacim. Mada pitam generalno sa krecom isto to mogu da radim kao sto predlazes ili necu uraditi ispravno?
Takodje moze i kalcijum karbonat?
Poslato: Pet Apr 10, 2015 12:11 am----
kreč, kalcijum-karbonat, gips...služe da smanje kiselost
Poslato: Pet Apr 10, 2015 12:28 am----
Pobrkao sam, to je onda sto meni ne treba.
Aj samo jos napisi cime da povecam kiselost sem stajnjaka. Spomenuo si treset crni i beli, cime jos mogu?
Poslato: Pet Apr 10, 2015 9:10 am----
Jedan od načina je i upotreba "zelene galice" tj. gvožđe-sulfat (FeSO4), slično po kristalnoj građi kao "plavi kamen" bakar sulfat (CuSO4). Kažu da se u Mađarskoj može nabaviti u različitim pakovanjima.
Poslato: Pet Apr 10, 2015 11:57 am----
Scotch, hvala ti na kosultaciji. Saznao sam dosta novih stvari. Da vise ne pitam na mestu gde nije mesto, mada delimicno je povezano jedno sa drugim :).
Malo sam trazio i vidim da UREA isto povecava kiselost i da ima razlicitih jacina.
Da obavestim druge korisnike sto se tice malcha bio sam u Uradi sam, Merkur i Brikolazu. Svuda imaju ali onaj koji je i lep estecki ima samo u Brikolazu. Imaju u par boji: braon, boja cigle, svetli,... ali su najskuplji. Mislim da je dzak oko 60l, uvozan je i kosta oko 1300din. U Merkuru isto ima neki dosta skup ali nije da izgleda lepo. U Uradi sam se ocekuju da dobiju te braon-crvenkaste ali mi je rekao radnik da ovi sa pumpi i kafica dodju i kupe odma cele palete. Treba jos na jednom mestu da pogledam.
Ne znam kolko je to popularno u rasadnicima da se prodaje ali bi trebali i oni da imaju tako nesto.
Poslato: Pet Apr 10, 2015 7:41 pm----
Ima jedan zanimljiv rad o primeni sumporne kiseline za zaklišeljavanje zemljišta.
Poslato: Pet Apr 10, 2015 10:08 pm----
To je poznata stvar samo je sama kiselina previše agresivna pa to nebih svakom preporučio.
Problem je bojenje kore a samu koru ima svaka pilana, napraviti drobilicu, i to nije neki problem i eto biznisa.
Poslato: Pon Mar 19, 2018 10:18 pm----
Da li neko zna gde se mogu kupiti boje za bojenje malča. Pitao sam proizvođače malča, ali niko ne želi da otkrije.
Poslato: Uto Mar 20, 2018 1:40 pm----
Vrlo interesantno pitanje, bravo za ideju! Sve zavisi da li želiš da praviš malč za sopstvene potrebe ili da stavljaš u promet. Ne znam kako to rade naši proizvođači,ali na zapadu boje za malč su u skladu sa normom EN71-3 za bezbednost igračaka za decu i kozmetičke preparate (tako sam pročitala na njihovim sajtovima). E sad, za igračke nisam baš nešto posebno upućena, ali koriste se pigmentne paste. Dok za kozmetiku, tu se koriste sintetički ili prirodni pigmenti (recimo E127(crvena boja), E132 (indigo), E110 (žuta), itd....), kao i prehrambene boje. Po tom principu, životni vek, odnosno postojanost boje varira od 1 do 3 godine. Prehrambene boje nudi, na primer eterika.rs.
Sa druge strane, ako se radi o manjim količinama, ako imaš vremena i volje za eksperimentisanje, interesantne rezultate mogle bi da daju i biljne boje kao što su lukovina, ili kora/list od oraha....za plavu boju ima biljka isatis tinctoria (kod nas je zovu sinj ili sač), ona boji u izrazito lepu i postojnu plavu boju, koja vremenom ne bledi već postaje izraženija.
Poslato: Sre Mar 21, 2018 10:09 am----
www.colorbiotics.basf....-colorant/
www.mulchdye.com/
ne verejum da to iko uvozi za slobodnu prodaju vec samo za stalne kupce tj proizvođače malča.
amazon, ebay, prijatelji iz inostranstva su tvoje rešenje
www.amazon.com/Cocoa-B...B00QB1MEVA
Poslato: Pon Apr 09, 2018 11:28 pm----
Pozdrav svima!
Hteo bi da postavim pitanje, ukoliko želimo da radimo organsku baštu, da li je problem ako malčiramo bilo kojom slamom?
Konkretno mislim na recimo žitnu slamu, ne znam nigde gde bi mogao da nađem neku da nije tretirana odnosno organska, da li na ovaj način unosimo u našu baštu pesticide preko materijala kojim malčiramo?
I da li neko zna rešenje za ovo, od koga tražiti organsku žitnu slamu ili slično?
Hvala svima unpared
Poslato: Uto Apr 10, 2018 5:48 am----
Zar pesticidi ne bi trebali da imaju karencu..
Poslato: Čet Mar 14, 2019 7:39 pm----
Pozdrav
Ovo je jedan malecni detalj na koji hoću da obratim pažnju prilikom malčiranja pa bih molio eksperte da mi odgovore a verujem da će mnogima biti od koristi.
Motorna testera koristi svakojako ulje za podmazivanje i normalno to ulje završava u piljevini. Da li će to naškoditi organskoj bašti?
Hvala
Poslato: Sub Mar 16, 2019 8:30 pm----
Zanimljivo pitanje mada mislim da treba da se obratis nekom strucnijem ili da sacekas odgovor od nekoga ko zna ovde u temi .
Pozdrav
Poslato: Ned Mar 17, 2019 9:55 am----
Ako saznam nesto van foruma, napisacu ovde
Poslato: Pon Okt 07, 2019 5:38 pm----
Piljevina od motorne testere moze da naskodi borovnicama , brusnicama i nekim cvetnicama ali za drvenaste biljke koje imaju dubok koren i veoma razvijen mislim da ne moze nista . Npr. sljive prskamo totalom oko same sadnice ali tek pet godina od sadnje . Mora da se raspitamo ili da koristimo piljevinu sa strugare ...
Pozdrav
Poslato: Sub Feb 22, 2020 8:38 pm----
Pošto sam po prvi put nabavila četinare, počela sam da čitam o malču, i evo šta sam našla na nekom sajtu:
"Borove iglice
Borove iglice mogu biti dobar malč za baštu, jer propuštaju vodu i postepeno se lome. Bez obzira šta se čuli o njima, borove iglice ne povećavaju kiselost zemljišta."
A jesenas sam intuitivno stavila malč od borovih iglica preko zemlje u betonskoj žardinjeri na terasi gde mi raste žbun višegodišnje zevalice. I par suvih grana, debljih i tanjih, da čuvaju borove iglice od vetra. I zevalica je zdrava, zelena i lepa cele zime, cvetala mi je do polovine decembra, doduše zima nije bila zima ove godine. A nije da se nisam plašila zbog potencijalne kiselosti... Nisam ništa znala o tome, sada pročitala a eto znam i iz iskustva.
Sva vremena su GMT + 1 sat