moze li da se uzme polen sa svenutog cveta amarilisa i oprasi novi cvet na drugom? svi su mi amarilisi cvetali u razlicito doba tako da nikako nisam mogla da ukrstim dva razlicita.

Polenova zrnca ostaju vitalna i sposobna za oplodnju jedno vreme i nakon venjenja latica, u svakom slučaju treba probati.

probala sam sa narandzasto crvenim i ovim belim meliranim pa sta bude

prolece i moji amarilisi
do sada nisam imao ni jedan alarilis koji je na jednoj drsci imao vice od 5 cvetova sad imam apsolutnonog rekordera koji na dve drske ima po 6 cvetova dakle 12

hm..i ja bih voljela da mogu da imam sjemenke,kod nas pcelice vec rade svoj posao a amarilisi bi sjutra trebali da se potpuno otvore pa stavljam slike i nadam se sjemenu,.

otvoreni

Naravno da su ispali sasvim drugačiji nego što su trebali

Zavolela ih ja ali izgleda i oni mene

Benfica izbacila i trecu cvetnu drsku, delovala je veoma zakrzljalo i mislila sam da je odsecem ali juce vidim otvaraju se 2 pupoljka.

Kada se posadi seme amarilisa, izrastu lukovice, i kad procvetaju, koliki je procenat jednakih matičnoj biljci?

Moje samo pustile listove, drzim ih u sjeni.

Vi ste se hvalili sa cvjetovima a ja sa listovima.Znaci ove godine nista od cvjetanja.

HIPPEASTRUM sp.

OPIS BILJKE
Familija: Amaryllidaceae, rod Hippeastrum
Hippeastrum je višegodišnja lukovičasta biljka, sa krupnom lukovicom i lancetastim listovima dužine od 30 do 70 cm. Listovi se pojavljuju nakon cvetnog stabla ili istovremeno sa njim i aktivni su do jesenjeg perioda kada lukovica prelazi u fazu mirovanja. Cvetna drška je do 70 cm visine i na njenom vrhu se nalazi 1-6 krupnih cvetova raznih boja. Hippeastrumi cvetaju zimi i u proleće, a ponekad i leti. Hipeastrumi su poreklom iz tropskih i subtropskih krajeva centralne i južne Amerike. Zbog svoga dekorativnog izgleda Hippeastrumi su bili među prvim biljkama uveženih iz južne Amerike 1693. godine. U sistematici biljaka 1753. godine Karl Line svrstao je ove biljke u rod amaryllisa, zajedno sa amaryllisima poreklom iz južne Afrike, a A. Gerbert, 1821. godine promenio je naziv ovih biljaka u Hippeastrum. Od tada do danas spore se botaničari i uzgajivači ovih biljaka o pravilnom nazivu za ovu biljku, a u prodaji su lukovice ovih biljaka većinom pod nazivom Amaryllis.U rodu Hippeastrum ima 75 različitih vrsta. Hippeastrumi se uzgajaju kao sobno, saksijsko cveće ili u zaštićenom prostoru za rezan cvet. Hibridni Hippeastrumi većinom su stvoreni ukrštanjem H. Vittatum, H. Leopoldii i nekih drugih vidova koji se nalaze u šumama centralne i južne amerike. Hibridni Hippeastrumi moraju imati pravilan oblik cveta i da obrazuju mlade lukovice, a posebna grupa hibrida se stvara za gajenje na otvorenom i za forsiranje lukovica u staklenicima. Glavni asortiman hibrida Hippeastruma poznat je pod nazivom Hippeastrum x hortorium.

VRSTE HIPPEASTRUMA
Rod Hippeastrum pripada porodici Amaryllidaceae, a u ovom rodu ima 75 različitih vrsta.

Hippeastrum leopoldii je jedan od rodonačelnika uzgajanih hippeastruma. Listovi su dužine 45-60 cm, na cvetnom stablu nalaze se dva krupna cveta. Unutrašnjost cveta je zelenkasto-bele boje, latice su crvene u središnjem delu, a pri vrhu bele. Cveta u jesenjem periodu. U prirodi raste u Peruanskim Andama.

Hippeastrum pardinum je visine do 50 cm. Listovi su dužine 40-60 cm, i do 5 cm široki, a u osnovi se sužavaju do 2-2,5 cm. Na cvetnom stablu su dva cveta koji su na cvetnim drškama dužine 3-5 cm. Unutrašnjost cveta je zelenkasto-žuta, cvetovi su dupli zelenkasto beli ili krem boje, sa crvenim šarama. Unutrašnje latice su uže. Cveta zimi i u proleće.. U prirodi se nalazi u Peruanskim Andama.

Hippeastrum psittacinum visine je od 60-90 cm, sa većim brojem sivo-zelenih listova (6-8), dužine 30-50 cm, širine 2,5-4 cm. Cvetno stablo nosi 2-4 cveta. Unutrašnjost cveta zeleno-crvena, a latice su izdužene, širine 2,5-3 cm, sa crvenim ivicama. Cveta u proleće, a poreklom je iz šuma južnog Brazila. Od ove vrste hippeastruma hibridizacijom je dobiveno mnogo hibrida koji se gaje u kućnim uslovima.

Hippeastrum reginae visine je od 30-50 cm, sa manjom, okruglom lukovicom (5-8 cm), slabo obrazuje mlade lukovice. Listovi su dužine oko 60 cm i širine 3,5-4 cm, a u osnovi se sužavaju do 1,5 cm. Listovi se pojavljuju posle cvetanja. Cvetno stablo je sa 2-4 cveta crvene boje, a unutrašnjost cveta je belo-zelena, u obliku zvezde. Cveta zimi i u proleće. U prirodi se nalazi u gornjim šumama Meksika, na Antilskim ostrvima, u centralnoj Americi, Brazilu i Peruu. Veoma su rasprostranjeni hibridi dobijeni od ove vrste hippeastruma, a zovu ga i kraljevski hippeastrum

Hippeastrum reticulatum visine je 30-50 cm, sa listovima oko 30 cm dužine i 5 cm širine. Lukovica je mala, a na cvetnom stablu se nalazi 3-5 cvetova, roza-crvene boje sa tamnijom nervaturom po laticama. Cveta u jesen i početkom zime, a raste u šumama južnog Brazila.

Hippeastrum striatum (Hippeastrum rutilum) visine je 30-60 cm, sa svetlo zelenim listovima dužine 30-40 cm i širine 4-5 cm. Cvetno stablo je sivozeleno, visine oko 30 cm, spljošteno i nosi 2-6 cvetova sa zaoštrenim laticama. Cveta zimi i u proleće. Poreklom je iz vlažnih šuma južnog Brazila, a postoji više formi ove vrste (varijetet acuminatum, citrinum, fulgidum

Hippeastrum elegans (H. Solandriflorum) raste od 45-70 cm. Lukovica je jajastog oblika, krupna. Listoviu su do 45 cm dužine i širine oko 3 cm. Cvetno stablo je sa 4 krupna cveta belo-žute ili zeleno-bele boje sa crvenim mrljama. Cvetovi su mirisni, a cveta u januaru, a takođe i u maju i junu. U prirodi se sreće u šumama severnog Brazila, u Kolumbiji i Venecueli. Listovi u jesen venu i opadaju, a lukovice zimi treba čuvati na toplom i suvom mestu.

Hippeastrum vittatum. Visine je od 50-100 cm, sa 6-8 zelenih listova dužine 40-70 cm. Listovi se pojavljuju posle cvetanja. Cvetno stablo nosi 2-6 cvetova koji su na cvetnim drškama dužine 5-8 cm. Cveta leti, a u prirodi se sreće u šumama Peruanskih Andi.

Hibridni Hippeastrem (Hippeastrum x hortorium) je jedna od omiljenih sobnih biljaka, koje plene poglede veličinom, oblikom i raznobojnošću svojih cvetova. Kod Hippeastruma se može podesiti vreme cvetanja, tako da se otvaranje cvetova podudara sa nekim značajnim datumom, praznikom ili rođendanom. Hibridne Hipeastrume odlikuju pravilni, krupni cvetovi raznih boja i nijansi

RAZLIKE IZMEĐU AMARYLLISA I HIPPEASTRUMA
Amarilise često mešaju sa Hipeastrumima, a ovoj zabuni još više doprinose proizvođači i distributeri lukovica koji prodaju lukovice Hipeastruma pod nazivom Amarilis.
Amaryllis i Hippeastrum pripadaju jednoj familiji Amaryllidaceae, ali između ova dva roda postoji veliki broj različitosti. Ovde su nabrojane najvažnije razlike:
• Hippeastrum cveta krajem zime i početkom proleća, a amaryllis cveta krajem leta i početkom jeseni.
• Amarilisi imaju uže listove od Hipeastruma,
• Hippeastrum na cvetnom stablu koje je šuplje ima do 5 cvetova, a amaryllis 6-12 cvetova, na stablu koje je ispunjeno.
• Cvetovi Amaryllisa imaju miris, dok su cvetovi Hippeastruma bez mirisa.
• Obrazovanje mladih lukovica kod amaryllisa je više izraženo nego kod Hippeastruma
• U prirodi se sreće samo jedna vrsta amarila – Amaryllis Belladonna, dok Hippeastruma ima 75 vrsta.
• U novijih hibridnih Hipeastruma broj cvetova na cvetnom stablu postepeno raste, stvaraju se hibridi sa duplim cvetovima, raznih boja i njihovih kombinacija i sa prisustvom mirisa u cvetovima.

USLOVI USPEVANJA
- SADNJA LUKOVICA HIPPEASTRUMA
Lukovice Hippeastruma sade se tako da 1/3 lukovice bude iznad površine zemlje u saksiji. Supstrat treba da je dobro propustan za vodu, a između lukovice i zidova saksije ne treba da je veći prostor od 2-3 cm. Dubina saksije za odrasle lukovice treba da je oko 15 cm. Nakon sadnje lukovice Hippeastruma saksija se ostavlja na tamno mesto kako bi se počeo razvijati kjorenov sistem i da bi se aktivirao rast cvetnog stabla. Nikako ne treba nakon sadnje zaliti saksiju sa lukovicom, jer tada se aktivira rast listova, a pupoljak koji se nalazi na vrhu skraćenog stabla lukovice, između ovojnih listova ostaje u fazi mirovanja. Glinene saksije su pogodnije za sadnju lukovica od plastičnih jer se u njima nakon zalivanja supstrat pre isušuje, ali se u zadnje vreme sve više koriste i plastične saksije za gajenje lukovičastog cveća. Potrebno je znati da se u plastičnim saksijama lukovice ređe zalivaju, jer se supstrat ne isušuje brzo kao kod glinenih saksija i obavezno se na dno saksije postavlja drenažni sloj za brzo i efikasno oticanje suvišne vode. U letnjim mesecima plastične saksije se više zagrevaju od glinenih, o čemu takođe treba voditi računa. Supstrat u saksiji tokom vegetacije održava se umereno vlažnim, jer usled prevlaživanja može doći do trulenja korena, pa i samih lukovica.
- U PERIODU VEGETACIJE
Sadnja lukovica može biti u vreme kada je vidljiva cvetna drška ili dok lukovica još nije krenula sa vegetacijom. Pre sadnje odstranjuju se svi suvi korenovi na lukovici, kao i suvišni ovojni listovi lukovice i sadi se u hranjivi supstrat. Nakon sadnje saksija se ostavlja na tamnom mestu 10-tak dana (ako je vidljiv pupoljak) ili do vremena dok ne potera cvetno stablo kako bi korenov sistem počeo da se razvija. Najbolje je lukovice saditi u umereno vlažan supstrat i lukovicu ne zalivati dok cvetno stablo ne počne sa rastom, a zatim se saksija stavlja na svetlo mesto i postepeno se povećava zalivanje. Kada se cvetovi počnu otvarati biljku možemo preneti u nešto hladniju prostoriju (17-18 stepeni) kako bi cvetanje što duže trajalo. Ukoliko želimo da cvetanje hippeastruma bude u određeno vreme, moramo znati da nakon sadnje do cvetanja prođe 7-8 nedelja, a cvetanje traje oko 2 nedelje. Krupnije lukovice mogu imati dva ili čak tri cvetna stabla što produžava period cvetanja. Hippeastrumi su svetloljubive biljke i treba ih držati na jugo-zapadnim prozorima.
Polivanje se postepeno povećava nakon početka rasta cvetnog stabla, a supstrat treba da je propustan kako ne bi došlo do truljenja korenovog sistema i samih lukovica.
Nakon cvetanja nikako ne treba odmah prestati sa zalivanjem i lukovicu prevesti u period mirovanja, već do jeseni treba redovno zalivati i prihranjivati biljku kako bi sakupila dovoljno hranjivih materija za naredno cvetanje. Nakon cvetanja biljku treba držati na svetlom mestu uz redovnu prihranu, kako bi do perioda mirovanja lukovica obrazovala što više listova i nakupila dovoljno hranjivih materija neophodnih za naredno cvetanje. U jesen se postepeno smanjuje zalivanje, a zatim se potpuno obustavlja kako bi lukovica prešla u period mirovanja.
Nakon cvetanja Hippeastruma lukovice su u dosta lošem stanju i potrebna im je regeneracija. Kako bi se u njoj ponovo nakupilo dovoljno hranjivih materija za naredno cvetanje potrebno je lukovice presaditi u iste posude napunjene kompostom koji je bogat humusom i redovno prihranjivati do jesenjeg perioda mirovanja ili lukovice presaditi u baštu na ocedno, sunčano mesto u zemlju bogatu hranivima. Ako se lukovice nakon cvetanja sade u baštu preporučuje se prihrana na svake dve nedelje tečnim mineralnim đubrivima sa povećanim sadržajem kalijuma.
Kao i kod svih lukovičastih biljaka prihrana đubrivima sa povećanim sadržajem kalijuma doprineće bogatijem cvetanju.
- U PERIODU MIROVANJA
Period mirovanja mora da bude na tamnom mestu na nižoj temperaturi, a zatim na tamnom i toplom mestu kako bi se aktivirao rast cvetnog stabla. Krajem leta (krajem avgusta, početkom septembra) zalivanje se smanjuje, a zatim sasvim obustavlja kako bi se listovi osušili i uveli, a lukovica otpočela period mirovanja. Lukovice se ostavljaju na prohladno (5-10oC) i tamno mesto u saksijama ili se vade iz njih i ostavljaju u kutije. U ovakvim uslovima lukovice se mogu držati do početka proleća ili se u toku zime unose na toplo i tamno mesto dok ne poteraju cvetne drške. Period mirovanja potreban da bi lukovica mogla ponovo cvetati treba da bude oko 2 meseca. Lukovice se u jesen mogu vaditi iz zemlje i smestiti u kutije na hladno i tamno mesto ili ako su u saksiji pustiti zemlju da se skroz osuši kako bi listovi uveli, a zatim saksije ostaviti na hladnije i tamno mesto. Neki proizvođači lukovica Hippeastruma preporučuju u toku mirovanja svakih 20 dana po malo zaliti saksije u kojima su lukovice kako se korenov sistem ne bi skroz osušio, jer tako lukovice nakon perioda mirovanja bolje razvijaju cvetno stablo i brže cvetaju, međutim ovde postoji opasnost da lukovice poteraju listove i da ne cvetaju.

NEKOLIKO NAČINA GAJENJA HIPPEASTRUMA

Hippeastrumi su lukovičaste biljke idealne za forsiranje, odnosno za podsticanje cvetanja u periodu godine kada inače ne bi cvetale. Lukovice se drže na tamnom i hladnom mestu nekoliko meseci i zatim se unose u tople prostorije kako bi se podstaklo njihovo cvetanje.

Neki uzgajivači tzvrde da se neki hibridni Hippeastrumi mogu uzgajati i bez perioda mirovanja, odnosno bez prekidanja vegetacije, na sunčanom i svetlom prozoru u toploj sobi, umerenim zalivanjem toplom vodom. Gajenjem na ovaj način Hippeastrumi će cvetati uperiodu oktobar-novembar ili u proleće između marta i maja. (preuzeto iz knjige „Цветоводство“ Г.К. Тавлинова, 1970.)
Po opisu iz knjige „Цветы в квартире“ С.Н.Приходько i М.В. Михайловской, 1992., cvetanje za Novu Godinu postiže se pripremom lukovica u avgustu mesecu. Prekida se prihranjivanje i smanjuje zalivanje biljaka, a polovinom septembra potpuno se obustavlja zalivanje. Listovi postepeno žute, a hranjive materije prelaze iz listova u lukovicu. Idealna temperatura u tom periodu je oko 18 stepeni. Da bi se sačuvao korenov sistem zemlju u saksiji sa lukovicom svakih 2-3 nedelje treba po malo vlažiti. Krajem novembra lukovica se vadi iz saksije, odstranjuju se suvi i truli korenovi i suvišni, suvi ovojni listovi lukovice, lukovica se namače u rastvor fungicida i sadi u novi hranjivi supstrat. Saksija se malo zalije i ostavlja na tamnom mestu na temperaturi 18-20 stepeni. Kada se nad lukovicom pojavi cvetni pupoljak povećava se zalivanje. Kada cvetno stablo dostigne veličinu od 7-8 cm, saksija se premešta na svetlo mesto, a kada dostigne 20 cm, počinje se sa prihranom biljke u saksiji. Isti autori navode da od momenta pojavljivanja cvetnog pupoljka do cvetanja treba da prođe 30-40 dana.
Ako želimo da Hippeastrum procveta za Novu Godinu, zalivanje se obustavlja početkom Avgusta i lukovice se drže na temperaturi 15-18 stepeni do polovine Oktobra. Zatim se temperatura povećava do 20 stepeni, a polovinom Novembra do 22-24 stepena.
Vreme mirovanja lukovica ne sme biti manje od 2 meseca u periodu Septembar-Decembar. Nakon prorastanja cvetnog stabla (kada je pupoljak 2-3 cm iznad lukovice) počinje se sa zalivanjem mlakom vodom i treba voditi računa da temperatura nije ispod 20 stepeni. Kada cvetno stablo dostigne visinu od 6-10 cm biljka zahteva mnogo svetlosti i ukoliko u tom periodu biljka nema dovoljno svetlosti cvetno stablo će se izdužiti. U ovom periodu biljka se obilnije zaliva, a kada cvetno stablo dostigne 15 cm vrši se prva prihrana, a naredna prihranjivanja se vrše svake dve nedelje. Kada se cvetovi počnu otvarati biljku možemo premestiti na hladnije mesto (15-16 stepeni) kako bi se period cvetanja produžio.
Neki proiuzvođači ovih lukovica primenjuju forsiranje lukovica za cvetanje tako što krupne lukovice potope 2-3 sata u mlaku vodu (43 stepena celzijusa), nakon čega ih sade u saksije i ostavljaju na tamnom mestu. Cvetanje nastupa za 20-25 dana. Najrašireniji način pripremanja lukovica Hippeastruma za cvetanje je da nakon perioda mirovanja koje protiče na hladnom i tamnom mestu lukovice sade u saksije i ostavljaju na tamnom mestu pri temperaturi 18-22 stepena do početka rasta cvetnog stabla, a zatim lukovicu sa saksijom premeštaju na svetlo mesto i počinju sa zalivanjem. Na ovaj način lukovice cvetaju za 30-40 dana nakon sadnje.


ZAŠTO NE CVETAJU HIPPEASTRUMI – najčešće greške u gajenju
Zašto ne cvetaju Hipeastrumi?

- lukovice su isuviše mlade
- previše velika saksija
- nedovoljno svetlosti u toku vegetacije nakon prošlog cvetanja
- biljka nije imala period mirovanja određene dužine i adekvatne uslove u tom periodu.
- Lukovica obilno zalivena odmah po sadnji.

RAZMNOŽAVANJE

Hippeastrumi se razmnožavaju vegetativno – mladim lukovicama koje se pojavljuju oko majčinske lukovice, od delova majčinske lukovice ili generativno – putem semena.
Da bi smo razumeli razmnožavanje lukovičastih biljaka prvo se moramo upoznati sa samom lukovicom.
LUKOVICA
Lukovica je u stvari metamorfozirani izdanak koji služi biljci za preživljavanje nepovoljnog perioda u toku godine, kao i za vegetativno razmnožavanje. Lukovica ima u osnovi nedovoljno razvijeno, skraćeno stablo sa mnogobrojnim sočnim, tesno priljubljenim koncentričnim listovima. Listovi lukovice su u stvari proširene osnove listova koji u toku vegetacije vrše fotosintezu i u lukovicu deponuju hranjive materije, a u jesen se suše i opadaju. Spoljašnje ljuske ili ovojni listovi lukovice oblikuju suvi omotač koji ima zaštitnu ulogu. Lukovičaste biljke su naročito mnogobrojne u sušnim i toplim predelima, gde samo u kratkom periodu tokom godine postoje povoljni uslovi za vegetaciju (najčešće kišni period u proleće), kada biljke cvetaju i donose plod, a veći deo godine provedu u stanju lukovice. Pupoljci budućeg cvetnog stabla formiraju se na vrhu skraćenog stabla između ovojnih listova lukovice. Odrasla lukovica Hippeastruma ima od 12-24 ovojna lista u lukovici sa 3-5 pupoljaka koji se nalaze na različitim stadijumima razvića. Cvetno stablo na sebi nema listove, okruglo je na preseku i šuplje iznutra. Pupoljci u mladim lukovicama formiraju se u 3. godini vegetacije i tada je mlada lukovica spremna za cvetanje. Od momenta formiranja cvetnih pupoljaka do cvetanja prođe 12-16 meseci. U vreme cvetanja i intenzivnog rasta listova velika je potrošnja zaliha hranjivih materija iz ovojnih listova lukovice i u tom periodu lukovica se smanjuje, a u vreme vegetacije intenzivno se vrši asimilacija hranjivih materija, obrazuju se novi listovi i veličina lukovice se značajno povećava. Nakon nastupanja polne zrelosti kod Hippeastruma svake godine se neprekidno odvijaju svi ciklusi razvića – obrazuje se cvetno stablo i određeni broj listova, troše se hranjive materije iz lukovice, cvetanje biljke i formiranje semena, obrazuju se novi pupoljci na vrhu kratkog stabla lukovice, deponuju se nove hranjive materije u lukovici, period mirovanja neophodan za naredno cvetanje, aktivacija pupoljaka i obrazovanje novog cvetnog stabla i listova...
Velike lukovice se mogu forsirati tako da cvetaju 2 ili čak 3 puta u toku jedne godine (lukovice starije od 5 godina), ali takve lukovice se previše istroše i sledeće godine ne mogu cvetati. Jedna lukovica Hippeastruma može da živi 10-15, pa i preko 20 godina.

VEGETATIVNO RAZMNOŽAVANJE
Vegetativno razmnožavanje podrazumeva razmnožavanje pomoću vegetativnih delova majčinske biljke. Dobijene mlade biljke ovim putem razmnožavanja identične su majčinskim biljkama. Ovaj način razmnožavanja koristi se za povećanje broja, odnosno umnažanje lukovica određenog hibrida ili sorte, a postojeće osobine majčinske biljke prenose se na potomstvo.
– MLADIM LUKOVICAMA
Odrasle lukovice Hippeastruma imaju osobinu formiranja novih, mladih lukovica u osnovi skraćenog stabla lukovice. Ovo obrazovanje mladih lukovica nije izraženo podjednako kod svih hibrida Hippeastruma. Mlade lukovice ne treba odmah odvajati od majčinske lukovice, već u periodu presađivanja ili vađenja odraslih lukovica treba pažljivo odeliti mlade lukovice i posaditi ih zasebno. Ukoliko mlada lukovica nema formiran sopstveni korenov sistem ne treba je odvajati od matične lukovice, već je treba ostaviti da se razvija uz nju još jednu vegetaciju.
Novoobrazovanim lukovicama nakon odvajanja od matične lukovice do cvetanja treba da prođe 2-3 godine.


- SEČENJEM VELIKIH LUKOVICA
Različite sorte obrazuju različit broj mladih lukovica, često samo jednu, pa se često razmnožavanje vrši sečenjem krupnih lukovica na više delova. Sečenje krupnih lukovica se vrši 3 meseca nakon cvetanja, odnosno u toku leta. Lukovica Hippeastruma se iseče na 8-20 delova (ovisno o veličini lukovice), isečeni delovi se jedan dan suše, posipaju se fungicidom ili prašinom drvenog uglja i sade u supstrat za ožiljavanje ili čisti pesak. Pri temperaturi od oko 25 stepeni nakon 2-3 meseca od sadnje delova lukovice u osnovi ovojnih listića formirane su mlade lukovice koje se zatim odvajaju i pikiraju. Ovaj način razmnožavanja zahteva posebnu pažnju, a nove, mlade lukovice su identične majčinskim lukovicama.

- OVOJNIM LISTOVIMA LUKOVICE
Razmnožavanje listovima lukovice vrši se u toku leta. Lukovica se preseca na 4 ili 8 delova, listovi lukovice se odvajaju jedan od drugoga i posipaju se drvenim ugljem i sade u saksije ili klijališta sa 1/3 humusne zemlje i 2/3 peska. Sadnja je na dubinu od 0,5 cm, a supstrat treba da je sterilisan. Pri temperaturi od 24-25 stepeni za oko 1,5 meseci formira se koren i mlade lukovice.

GENERATIVNO
- SEMENOM
Za dobijanje semena neophodno je izvršiti oprašivanje cvetova, jer cvetovi Hippeastruma su protandrični (da bi se osigurala stranooplodnja prašnici u istom cvetu sazrevaju pre tučka i na taj način polen ne može oploditi tučak istoga cveta, nego oplodi neki drugi cvet). Tučak Hippeastruma je sa troperim žigom i u momentu kada se on otvara treba izvršiti oprašivanje sa polenom uzetim sa prašnika cveta koji se tek otvara. Nakon oprašivanja seme sazreva za 1,5-2 meseca. Odmah nakon pucanja čaura treba pokupiti seme i posijati ga što pre, jer stajanjem seme brzo gubi klijavost. Seme se sije u propusni, bogat u hranivima supstrat sa dobrom drenažom na rastojanje 2x2 ili 2x3 cm i na temperaturi od 20-22 stepena celzijusa i pri visokoj vlažnosti za dvadesetak dana pojavljuju se mlade biljčice Hippeastruma. Seme se sije tako da se prekrije supstratom za oko 0,5 cm, jer pri predubokoj setvi seme propada i ne niče. Kada mladi ponici formiraju drugi list pikiraju se na rastojanje od 5 cm između biljaka, a zimi se drže na svetlom mestu na temperaturi od 15-17 stepeni. Sledeće godine u proleće biljke se ponovo pikiraju na rastojanje 7-8 cm između biljaka ili u zasebne saksije promera 6 cm. Treće godine biljke se presađuju u saksije promera 9-10 cm ili u baštu na rastojanje 10x10 ili 12x12 cm između biljaka. Pri sadnji lukovica treba voditi računa da je oko 1/3 lukovice iznad površine zemlje. U toku vegetacije prihranjivanje se vrši na svakih desetak dana, kompleksnim đubrivima. U trećoj godini mlade lukovice dobijene iz semena u 9. mesecu treba prestati zalivati i omogućiti im period mirovanja, kako bi sledeće proleće bile spremne za cvetanje. Nakon setve semena Hippeastruma i nicanja mladih biljaka mogu se ostaviti u saksijama da rastu do sledećeg proleća bez pikiranja, a zatim ih posaditi u baštu ili pikirati na veće rastojanje, odnosno u zasebne saksije. Neki proizvođači Hippeastruma nakon setve semena 2 godine ostavljaju mlade biljke u istim saksijama bez prekidanja vegetacije, uz redovnu prihranu biljaka, ali tada setvu vrše na veće rastojanje 5x5 cm ili veće. Nakon 3. godine krupnije lukovice se odvajaju i provodi se period mirovanja kako bi naredno proleće cvetale. Kako god tretirali lukovice u toku vegetacije prve, druge i treće godine nikada sve lukovice neće biti iste veličine, zbog toga neke lukovice cvetaju nakon 3 godine od setve, a neke nakon 4. godine.
Formiranje i sazrevanje semena iscrpljuje lukovice, pa se Hipeastrumi moraju u toku vegetacije prihranjivati kako bi bili sposobni za cvetanje i naredne sezone. Proizvodnjom Hippeastruma iz semena nastaju nove sorte i hibridi. Mlade lukovice iz semena sposobne su za cvetanje u četvrtoj godini uz pravilnu negu, a mlade lukovice dobivene vegetativnim putem, odvajanjem novoformiranih lukovica u osnovi lukovica majčinske biljke u trećoj godini.
Seme Hippeastruma može se staviti da pliva u čaši sa vodom, a kada se pojave klice iz semena tada se sadi u rastresit supstrat na dubinu od 0,5 cm.