Tacno je to sto drveni kaze.I ja sam video odrasle primerke,formiraju neo bicnu krosnju,kao jasen,ali lepsu.

a i drvo im je kvalitetno...

Stvarno je kvalitetno?Da li je bolje od bagrema?
Za mene nijedna biljka nije korov,kao sto za mene ne postoje i stetne zivotinje.Svaka biljka i zivotinja ili mikroorganizam zasluzuje svoje mesto u prirodi.

tja, dosta je cvrsto a nije tesko. I izgleda da se koristi za namestaj u Kini. Doduse, Kinezi sve koriste, ama bas kao sto i jedu sve...

Odakle je ovo drvo?Cuo sam da je iz Juzne Amerike.

TA300 citat:

Odakle je ovo drvo?Cuo sam da je iz Juzne Amerike.

Iz Kine.

Logicno cim ga koriste.

Evo kako izgleda moje kiselo drvo i ono se razlikuje od kiselog ruja i po obliku cveta. Pored toga, cvetove kiselog drveta pcele prosto opsedaju, za
razliku od cvetova kiselog drveta. Kiselo drvo pcelari koriste kao odlicnu polenaricu (daje izobilje polena).

Pozdrav iz Valjeva - Podgorac.

Podgorac, ova slika mi je poznata sa nekog drugog foruma.Pozdrav Žarko.

ma slika ti poznata sa spos-a

imam to drvo u basti cini mi se da je dosta invazivno ali nema samnom zezanja ja ga brzo istrebim iz moje baste

moje je staro 2 godine i imam jos 5-6 malig ovogodisnjih

Zarko pokazao sam ga i na ovom Forumu jer je bilo nekih nedoumica u predhodnim postovima, s obzirom ne relativno dosta varijeteta ovog drveta.

Pozdarav - Podgorac.

Tema mog diplomskog rada je Medjufamilijarna varijabilnost ploda i jednogodisnjih sadnica kiselog drveta (Ailanthus altissima Mill) iz razlicitih ekolosko-vegetacijskih oblasti...
Odlicno je drvo, jer pojavom problema smanjenja povrsina pod sumama a zbog slabljenja otpornosti autohtonih vrsta treba ispitati potecijale alohtnoih vrsta koje bi mogle da doprinesu povecanju proizvodnje i unapređenju opste korisnih funkcija suma gdje kiselo drvo (Ailanthus altissima) predstavlja vrstu koja se odlikuje visokom adaptacionim potencialom.... npr problem hercegovackog krsa
Drvo je cak i lijepo

franc citat:

Tema mog diplomskog rada je Medjufamilijarna varijabilnost ploda i jednogodisnjih sadnica kiselog drveta (Ailanthus altissima Mill) iz razlicitih ekolosko-vegetacijskih oblasti... Odlicno je drvo, jer pojavom problema smanjenja povrsina pod sumama a zbog slabljenja otpornosti autohtonih vrsta treba ispitati potecijale alohtnoih vrsta koje bi mogle da doprinesu povecanju proizvodnje i unapređenju opste korisnih funkcija suma gdje kiselo drvo (Ailanthus altissima) predstavlja vrstu koja se odlikuje visokom adaptacionim potencialom.... npr problem hercegovackog krsa Drvo je cak i lijepo

Koji problem hercegovačkog krša? Ima toliko dobrih autohtonih vrsta, ja stvarno ne vidim razloga da se sadi ovo drvo? Je, ima mi neku svoju čar, ali je čisti korov, kada počne rasti, doslovno sa svojom konfekcijskom učestalosti, ubija sav diverzitet u prirodi. Npr. ima ga dosta oko Oraha u tom predjelu, i meni iskreno ga je odvratno vidjeti kako raste u kamenu, a znam da bi tamo umjesto njega bile neke druge, lijepe submediteranske biljke.
Od drveta ima koristi, ali ako se mene pita, više za staništa tipa rubovi pustinje Gobi, da se spriječi širenje iste i slični ekstremi, ali kod nas, ne hvala.
P.S.Jel bi bio voljan podijeliti s nama svoj doplomski, djeluje mi jako zanimljivo. Može i na PP.
Hvala i pozdrav!

Ako neko ima neko iskustvo, slobodno neka napise, jer ima mnogo ljudi koji imaju ovaj problem.

Naime, nakon par godina bezuspešne borbe sa drvenastim korovom raznih vrsta uz pomoć čupanja, riljanja, hemikalija, preorao sam dvorište i zasejao travu. Kiselo drvo je počelo da se javlja po obodima travnjaka, sve više prelazeći u travnjak. Najjača hemikalija koju sam koristio je GARLON, koji se koristi za suzbijanje i krčenje šuma, ali se slabo pokazao. Najefikasnije sredstvo je GLIFOSAV, od koga se nakon dvadesetak dana kiselo drvo sasvim osuši. Međutim, umesto njega, pojavi se nekoliko novih izdanaka. I tako u krug.

Zanimljivo je da kiselo drvo nema veliki koren - drvo visine 4m ima 3-4 korena dužine oko pola metra koji se pružaju vodoravno, vrlo plitko ispod površine zemlje, bez sporednih žilica, tako da je lako za vađenje. S tim u vezi nije tačno što sam video na nekim forumima da izdanci rastu od korena (kao npr. posečeni bagrem, kome iz ostataka korena rastu desetine izdanaka).

Ako je neko uspeo da se izbori sa ovim zlom, neka napiše, dosta ljudi će mu biti zahvalno.

Pocetkom avusta popriskati list Kiselog drveta rastovorom Glifosava i problem je resen za sva vremena. Prestajanjem vegetacije herbicid se spisti sve do korena i vise mu nema povratka. Isprobano na kiselom drvetu i bagremu.

Uspeh zagarantovan.