Fruška Gora je verovatno zona 8? Zna li neko? Tamo mi je plantaža šipka.

Fruška Gora je daleko od 8. Mislim da je negde 6b.

Evo jednog super sajta za zone:
b-and-t-world-seeds.co...ropean.htm

Ukucate biljku i on izbaci lepo zonu u kojoj zivi.

U koju zonu spada Rijeka?

Rijeka je dosta uvucena u Kvarnerski zaliv sto smanjuje toplinski uticaj, i Rijeka spada mislim u hladnu 8b zonu.

Pozdrav
Dali neko zna koja je zona Trebinje? Ono sto pouzdano znam jeste da mandarine narance limuni i mnogi broj palmi (vidio sam slike palmi iz Trebinja na ovom sajtu) rastu bez problema. Minusi su rijetki, dva ili tri godisnje u prosjeku (-1C -2C) a zna da bude godina i bez minusa......

Dejan123

dejan123 citat:

Pozdrav Dali neko zna koja je zona Trebinje? Ono sto pouzdano znam jeste da mandarine narance limuni i mnogi broj palmi (vidio sam slike palmi iz Trebinja na ovom sajtu) rastu bez problema. Minusi su rijetki, dva ili tri godisnje u prosjeku (-1C -2C) a zna da bude godina i bez minusa...... Dejan123

Trebinje, kad me vidiš.... USDA 9a, najvjerojatnije.

No u mjestima u zaleđini ima i jako povoljnih a i reelativno nepovoljnih mikroklimatskih staništa.

Moze li neko da mi napise koliki su bili apsolutni minimumi od 2000. pa do 2012. God? Beograd. Hvala unapred

Na jednom od ova dva sajta se mogu videti podaci za vece gradove u Srbiji.

www.ecad.eu/indicesext...splots.php

www.hidmet.gov.rs/lati...snjaci.php

dejan123 citat:

Pozdrav Dali neko zna koja je zona Trebinje? Ono sto pouzdano znam jeste da mandarine narance limuni i mnogi broj palmi (vidio sam slike palmi iz Trebinja na ovom sajtu) rastu bez problema. Minusi su rijetki, dva ili tri godisnje u prosjeku (-1C -2C) a zna da bude godina i bez minusa...... Dejan123

Koliko znam USDA se zasniva na apsolutnim minimumima, ne znam koji je za Trebinje, ali u dve zime koje su među 5-6 najhladnijih u zadnjih 100 godina minimum bio: februar 1956. -9,8℃ i januar 1963. -9,5℃ (8a, ali ako se zanemari pola stepena- 8b).
Mislim da je najhladnija cuvena 1929.

USDA zone Srbije

Na osnovu rezultata dobijenih racunanjem apsolutnih minimuma iz perioda od 1949 do 2014, u Srbiji su zastupljene USDA zone 5, 6, 7 i 8. Zona 5 zahvata Pestersku visoravan, a moguce je da u tom delu ima i zone 4, zona 6 zahvata veci deo Srbije nego zona 5, dok je zona 7 dominantna u nasoj zemlji, a posebno 7a. Zona 8 (8a) je zastupljena u nekim delovima Beograda, pa se moze reci da je njena zastupljenost u Srbiji minimalna.
Na listi su gradovi ciji su meteoroloski podaci lako dostupni na internet stranicama www.ecad.eu/indicesext...splots.php , www.hidmet.gov.rs/lati...snjaci.php . Na drugom od gore navedenih sajtova se mogu naci podaci i za gradove kojih nema na listi USDA zona Srbije, ali je potrebno vise vremena i truda za prikupljanje podataka svih preostalih mesta. Sve u svemu, lista USDA zona Srbije moze biti obogacena za jos neka mesta, a jedno od najzanimljivijih bi moglo da bude Aleksandrovac Zupni jer je poznato da je tamo blaza klima nego u vecini Srbije.
S obzirom na to da nekim gradovima nedostaju podaci za neke godine, prilikom izracunavanja proseka, minimalne vrednosti nekih godina su rekonstruisane na osnovu okolnih mesta i karakteristika date godine (zime). Brojevi u zagradi kod nekih gradova oznacavaju broj rekonstruisanih godisnjih minimalaca koji su upotrebljeni za izracunavanje proseka.
Rekonstruisanje godisnjih minimalaca se na osnovu nekoliko proba pokazalo kao veoma pouzdano, a evo nekih primera gde je rekonstruisan veliki broj godina: Cuprija -17,3 (sa rekonstruisanih 12 godina), -17,3 (realno); Leskovac -17,8 (rek. 14 god.), -18,01 (realno); Zrenjanin -16,73 (rek. 17 god.), -16,86 (realno).
Na ovaj nacin bi se mogli odrediti prosecni minimalci i nekih drugih gradova u Srbiji kojima fale podaci za neke godine.

Racunanje podataka iz ovako dugog niza godina je verovatno najmerodavniji nacin za dobijanje rezultata, ali je ipak pomalo diskutabilno kada se uzme u obzir da poslednjih decenija nema zima sa ekstremno niskim temperaturama kao sto ih je bilo 50-ih i 60-ih godina proslog veka.

ZONA 5b (od -23,3 do -26,1)
Sjenica -25,7 (2)

ZONA 6b (od -17,8 do -20,6)
-Leskovac -18,01 (2)
-Vrsac -17,93

ZONA 7a (od -15 do -17,8)
-Krusevac -17,73 (1)
-Negotin -17,54
-Cuprija -17,3
-Crni vrh -17,21 (19)
-Novi sad -17,15
-Sombor -17,09 (1)
-Dimitrovgrad -16,89
-Zrenjanin -16,86
-Zlatibor -16,82 (-2)
-Valjevo -16,7
-Kragujevac -16,31
-Kikinda -16,26
-Smed. Palanka -16,24
-Beograd (aero.) -16,19 (17)
-Kraljevo -16,05
-Sremska mitrovica -15,73
-Palic -15,66
-Vel.gradiste -15,59
-Uzice -15,12 (6)
-Vranje -15,01

ZONA 7b (od -12,2 do -15)
Loznica -14,71 (3)
Niš -14,04

ZONA 8a (od -9,4 do -12,2)
Beograd opserv -11,8

Dokaz da USDA zone ne opisuju u dovoljnoj meri klimatske odlike nekog mesta je i taj sto su zime u mestima na vecoj nadmorskoj visini ujednacenije po pitanju niskih temperatura, dok, zime u nizijskim mestima mogu imati vrlo razlicite odlike od godine do godine. Dobar primer je uporedjivanje vrednosti Zrenjanina i Zlatibora cije su prosecne minimalne temperature vrlo slicne. Prosek za Zrenjanin je -16,86, a prosek za Zlatibor je -16,82. Medjutim, za vreme blazih zima, u Zrenjaninu su temperature bile „vrlo visoke“ (oko -7, -8, -10), a za vreme ostrih zima bile vrlo niske (oko -30, -28, -27), dok su za vreme blazih zima, na Zlatiboru temperature bile „umereno visoke“ (oko -12, -13, -14), a za vreme ostrih zima bile umereno niske (oko -23, -22, -21).

Neki dodatak ovoj listi o USDA zonama bi mogli biti i prikazi o najhladnijim zimama kako bi se stekla sira slika o klimatskim uslovima. Prikupljeni su podaci iz po 10 najhladnijih zima za svaki grad ponaosob. Pored imena svakog grada stoji prosek dobijen racunanjem tih 10 temperaturnih vrednosti, a ispod imena gradova se nalaze nizovi sa godinama i temperaturama.
Rezultati ovih proracuna ukazuju na to da su neki gradovi hladniji od drugih iako su prema USDA zone sistemu topliji.

Sjenica -33,15
1954 -38
1985 -35,6
2000 -34,8
1956 -33
1967 -32,8
1969 -32,4
1963 -31,6
1950 -31,5
2006 -31,2
1976 -30,6

Leskovac -26,86
1963 -30,5
1985 -30,3
1954 -29,5
1969 -28,6
1950 -27
1956 -26,4
1953 -25
2006 -24
1993 -23,7
2005 -23,6

Vrsac -26,36
1963 -32,6
1956 -31,3
2012 -27,6
1954 -27,1
2000 -25
2005 -25
2003 -24,4
1985 -24
1967 -23,9
1950 -22,7

Smederevska palanka -26,2
1963 -29,9
1956 -28,9
1987 -28,9
2012 -28,3
1967 -25,8
1985 -25,7
1950 -24,8
1962 -23,6
2009 -23,6
2000 -22,5

Novi sad -25,97
1963 -30,7
2012 -28,6
1956 -28,1
1987 -27,6
2003 -25
1966 -24,4
2005 -24,2
1954 -24
1996 -24
1950 -23,1

Negotin -25,94
1950 -28,5
1963 -28,5
2012 -27,5
1993 -26,7
1985 -26,6
1976 -25,6
1956 -25
2005 -24,6
1954 -23,6
1986 -22,8

Zrenjanin -25,68
1963 -30,4
1956 -28,7
2012 -27,5
1987 -27,3
1954 -26,4
2003 -24,6
1985 -23,5
1996 -23,1
1950 -23
1980 -22,3

Cuprija -25,49
1956 -28,4
1987 -27,1
1963 -27
1950 -26,8
1985 -25,8
1954 -25
1967 -24,4
2012 -24,3
2000 -23,2
2005 -22,9

Krusevac -25,37
1956 -28,5
1963 -28,1
1954 -26
1985 -26
1987 -25,1
1969 -24,6
2012 -24,5
2009 -23,9
1950 -23,6 (rekonstruisana vrednost)
1966 -23,4


Sombor -25,22
1963 -27,2
1987 -26,8
2012 -26,8
2003 -26,5
1978 -26,3
1954 -25
1956 -24,8
1996 -23,7
1980 -22,6
1950 -22,5

Kikinda -25,2
1963 -29,8
1954 -27,4
1987 -27
1956 -26,9
2012 -25,6
2005 -24,5
1985 -22,9
1964 -22,8
2003 -22,7
1996 -22,4

Valjevo -24,12
1963 -28,4
1987 -26,4
1956 -26
1985 -25
1950 -24,4
2012 -23,1
1954 -22,8
1967 -22,6
1966 -21,4
1993 -21,1

Dimitrovgrad -23,96
1963 -29,3
1954 -25,6
1950 -24,9
1985 -24,3
1956 -24
1991 -23,5
2006 -23,3
2005 -21,8
2003 -21,7
1993 -21,2

Palic -23,53
1954 -2670
1963 -25,2
1960 -24,6
1956 -24
1985 -23,8
2003 -23,5
1987 -23,4
1964 -21,6
2012 -21,5
1996 -21

Kragujevac -23,52
1963 -27,6
1987 -27,4
1956 -26,1
2012 -24,3
1985 -23,8
1954 -22,9
2006 -21,2
1962 -20,7
1993 -20,6
2009 -20,6

Kraljevo -23,24
1956 -27,1
1967 -24
1969 -23,8
1985 -23,7
1954 -23,5
1963 -23
1987 -22,1
2006 -21,9
1966 -21,5
2012 -21,8

Sremska mitrovica -23,14
2012 -26.5
1956 -25,6
1963 -25,5
1987 -23,8
1986 -22,5
2000 -22,1
2003 -22,1
1996 -21,3
2009 -21,1
1966 -20,9

Veliko gradiste -22,69
1956 -27,1
1963 -26,4
2012 -23,8
1985 -23,7
1987 -23,4
2000 -22,2
1967 -21,4
2005 -20
1980 -19,8
1973 -19,1

Loznica -21
1963 -25,4
1956 -24
1954 -21,6
1985 -21
1987 -20,5
2012 -20,5
1950 -20,4 (rekonstruisana vrednost)
1964 -19,4
2000 -19
2003 -18,5

Zlatibor -20,95
1954 -23,1
1963 -22,8
2006 -22,7
1956 -21,5
1961 -20,5
1965 -19,8
1968 -19,8
1987 -19,8
2012 -19,8
2000 -19,7

Vranje -20,73
1985 -25
1969 -21,5
1954 -21,4
1987 -20,4
1963 -20,1
1991 -20
1956 -19,9
2006 -19,8
1950 -19,8
1990 -19,4

Nis -20,51
1963 -23,7
1985 -23,4
1950 -21,6
1969 -20,9
1987 -20,3
1954 -20,2
1956 -19,4
1990 -18,9
1979 -18,5
2005 -18,2

Bg- opservatorija -17,22
1963 -21
1956 -20,5
1954 -18,2
1987 -18,2
1950 -16,3
1964 -16,2
1980 -15,6
1969 -15,4
1985 -15,4
2012 -15,4

Andaralex hvala ti za ove tabele

Nema na cemu
Nadam se da ce i mnogim drugima ovi podaci biti korisni ili interesantni.

Evo sajt na kom ima izradjena mapa klimatckih zona u srbiji sa podatcima iz 2012 : www.plantmaps.com/inte...ne-map.php
Novi sad 7b
Beograd 8a
Nis 8a
Djerdap - nacionalni park 8a i jedan deo 8b