Pa ja bih voleo da se lesnik ne mora prskati,lakse je,jeftinije,zdravije ali kad se nesto mora onda se mora.Sto se tice prof.dr.Cede Oparice on je glavni strucnjak i savetodavac sto se struke tice, na plantazi od oko 50 ha u Decu a tamo koliko ja znam prskaju(a bio sam poslednja dva puta,mada prof.nije bio poslednjeg puta) vise puta godisnje(video sam atomizere vucene) a pogotovu su prskali i to 2 x ove jeseni protiv neke bolesti koja ih je snasla ove godine.Tako da mi nije jasna dvolicnost prof.Cede ili je mozda u pitanju nesto drugo,nesto kao nalik na dezinformacije.?Nr znam sta je u pitanju alinesto se tu ne poklapa,te bez prskanja te sa prskanjem kao u Decu
?

Siguran sam. Sto se cudis, jel ima veca cena a ako ima pomozi jovan.95

JA nemam trziste .Da prodam su mi nudili 120 din u ljusci . Meni je pomoc potrebna kao sto sam i napisala ali niko nece da kaze svi cuvaju za sebe

Kako da stupimo u kontakt

jer moze preko email stefan.sporin @ gmail.com ili skype sporiniz95???

Moze li neko da mi identifkuje koja je sorta lesnika u pitanju na osnovu ploda? Imam tri sadnice stare oko 30 godina i neverovatno dobro radjaju uprkos relativno hladnoj klimi (dolina reke Ibar, opstina Leposavic).
Zeleo bih da prosirim zasad, po mogucstvu istom sortom.
Plodovi otpadaju u septembru, ljuska je relativno meka (ja je lomim zubima :-) )
Nije zasadjen poseban oprasivac druge sorte.

Unapred hvala

U pitanju je sorta-rimski.

@zeljko

Ne zelim ulaziti u strucnost prof.Cede Oparnice ali sam licno prisustvovao njegovom izlaganju o programu prskanja lesnika u Decu ,koji on odrzava .2008 i 2009 na danima leske u Decu ,a ove godine je o tome pricao njegov asistent sa katedre . Tako da se tvoji podatci i njegovi ne slazu .
Moj lesnik je suvise mali za rod posto je pre par dana usao u trecu godinu .

Pozdrav svima, nov sam na forumu ali ga vec duze vreme pratim trenutno me intereuje, posto planiram da oformim zasad od 200 sadnica na nekih 35 ari, nisam pripremio zemljiste do kraja izorano je, uzeti su uzorci za analizu, ako bih sad kupio sadnice koji je zadnji termin da ih zasadim na prolece ( znam da je najbolje u jesen da se sade i da sam trebao da pripremim zemljiste pre ali sam bio sprecen ) lesnik pocinje sa vegetacijom u martu mozda cak i pre jer nam se klima promenila koliko moze da mu skodi ako bi izvrsio sadnju u martu kada pocne vegetacija?
Postavio bih jos jedno pitanje oko kolicine ploda na pojedinim zasadima jer mi se ne podudara matematika 650 stabala podeljeno sa 530kg to je 1.2kg po stablu u sestoj godini Zeljko64 to je malo (naveo sam primer) . Po svim literaturama koje sam procitao stablo treba da da u proseku od 8-12 kg neociscenog, ja sam zadovoljan i sa 5kg neosciscenog po stablu to je nekih 500kg ociscenog na mojih 200 drveta sasvim dovoljno za mene ali ispada da cu ja imati vise ploda od pojedinih clanova ili skoro isto koji imaju tri puta veci broj sadnica od mene. Da li su ovo nebuloze sto sam ja citao o lesniku do sad ili se ovde serviraju lazi od strane clanova ili se oni neposvecuju svojim zasadima dovoljno ili ih cak i nemaju u tom broju. Te stvari mi nisu bas najjasnije i ako dobijem odgovor nebih voleo da pise znas nece niko da ti kaze koliko ima jer je to poslovna tajna, tajna je gde plasiras robu a za sve ostalo ko krije informacije ne bi ni trebalo da bude ovde na forumu vec na FaceBooku pa neka catuje tamo ovde je ipak nesto ozbiljnije jer se ulazu pare Sale 1705 je lepo naveo sta je sve ulozio u njegov zasad.
Da dodam na kraju ako ljudi misle da ce da imaju dobar prinos ako samo zasade drvo da ga ne neguju zalivaju PRSKAJU onda nemogu ni daocekuju prinos.
Posto mi je prvo ukljucivanje u ovaj forum bio sam malo duzi, voleo bih da me isprave ozbiljni vocari gde sam pogresio i da mi daju odgovor na prvo i meni najbitnije pitanje.
Hvala unapred, necu vise ovoliko da pisem

Dobro ti nama došao!

Sumadinac77 citat:

... voleo bih da me isprave ozbiljni vocari gde sam pogresio ...

Nisam baš ozbiljan voćar, ali vidim da ti se računica ne uklapa. Nije

Sumadinac77 citat:

650 stabala podeljeno sa 530kg to je 1.2kg po stablu

već je

530kg : 650stabala = 0.815kg po stablu, a to je opet 0.815 x 40%=326g suvog jezgra po stablu i to ako je ovih 530kg izmereno osušeno.

To znači da je 200sadnica X 325g = 65kg suvog jezgra u 6. godini realnost jer se: grad, poplave, suše, bolesti, štetočine kao i nepovoljni vremenski uslovi u vreme cvetanja (kiša, niske temperature, tiho vreme bez vetra) dešavaju.


Moje mišljenje je da ti je bolje da posadiš sada nego na proleće bez obzira što nisi završio kompletnu pripremu. Pitanje je da li ćeš to uraditi i do proleća. Ili tako ili celu sledeću godinu posveti kvalitetnoj pripremi pa sadi sledeće jeseni. Nećeš ništa izgubiti jer kad daš maksimum mnogo manje vremena treba da ti se maksimum i vrati.

Hvala na dobrodoslici i naravno ispravci ( matematike )
Znaci bez rada nema ni ploda kako sam i napisao, kod nas se izgleda mnogo prepusta slucaju i jos uvek se gleda u nebo da li je susa ili nije, da li ce biljke oboleti ili nece.
Potrudicu se da pripremim zemljiste do vegetacije i da posadim biljke.
Smatram da radom odgovarajucim prihranom navodnjavanjem i zastitom mogu da proizvedem vise od 65 kg na tih mojih 200 drveta (za pocetak).

Na neke od ovih stvari možeš uticati, a na neke ne. Kiše i visoka vlažnost vazduha u vreme oprašivanja smanjuju rod. Rod takođe smanjuje i niska temperatura u vreme cvetanja. Od grada se može zaštititi protivgradnom mrežom, ali se postavlja pitanje isplativosti. Meni je pre 3 godine vruć vetar krajem jula napravio haos. Možda se i preko trećine grana osušilo, a većina plodova je bila prilično lošeg kvaliteta. Procenjujem da mi je to odnelo 2 godine rada.

I te mi informacije znace , video sam tekst kao nemoj da prskas li zasto neka je trava odrzava vlaznos i neka je ali deluje mi da se ti lesnoci ne navodnjavaju ne prskaju na to moze da se utice.
Kad smo kod vetra da li bi mozda pomoglo recimo na moju parcelu od 45 ari to jest 35 ari gde bi bio lesnik da se posadi ziva ograda koja raste do tri metra za dve godine, ja imam uslove da posadim datkvu ogradu i ne bi mi ugrozavala lesnike.
Interesuje me da li neko ima iskustva sa tom ogradom kao dekorativna biljka posadio bi je oko vikendice ali me interesuje da slucajno nije neki korov posto je uvozno sigurno.
www.cudesna-zivaograda...indexr.htm to je link gde moze da se pogleda ta ograda.

nenadb citat:

U pitanju je sorta-rimski.

Hvala puno, ali imam potpitanje. Na jednom sajtu sam naleteo na ovaj opis sorte Rimski:
Sorta italijanskog porekla. Sazreva srednje kasno, sredinom septembra. Žbun je srednje bujan. Stvara mnogo izdanaka. Protogonična je i autoinkopatabilna sorta. Cveta srednje kasno. Cosfird dobro oprašuje sortu Rimski, a ona je odličan oprašivač za sortu Istarski dugi. Rimski je relativno otporan prema mrazevima. Rada dobro. Plod je krupan (3 gr). kolašast. Plodovi ispadaju iz ovojnice. Ljuska je svetlo smeda, dosta debela, ali se lako odvaja od jezgra. Randman jezgra je 44 do 45%. Jezgra su sitna do srednje krupna (1,35gr), slatka, ali nije aromatično. Prženjem se odvaja od pokožice. Rimski pripada grupi pratecćh sorti.

Zbunilo me je ovo da ga dobro oprasuje Cosfird. Da li to znaci da mu ipak treba oprasivac, ili da moze da ga oprasuje i ova sorta, pored toga sto moze i bez oprasivaca?

I da li je Rimski isto sto i Tonda Gentile Romana?
Na sajti rasadnika Hazel-nut pise Rimski (Gentile Romana) kao da je to ista sorta?

Veliki pozdrav!

Nema na cemu burek, sto se tice rimskog on se kao sto si procitao oprasuje i sa istarskim a od ostalih sorti moze da se oprasuje i sa lambertom, halskim i verovatno jos po nekom sortom sa ovoga podneblja jer kao sto si i sam rekao dobro ti radja.
Inace ne podnosi bas najbolje hladnu godinu i velike minuse a radman od 44-45% bas i ne stoji i ima ga jedino tonda djentila-langa.
Kao sto mozes videti i na slikama koje si okacio ima ih i spljostenih i cesto ne puni ljusku bas do kraja a da bi imao 44-45% to mora biti muski popunjeno ,plus sto sama sredina ima i vecu "supljinu".Pokozica mu se ne odvaja bas sjajno przenjem kao sto je to slucaj sa tondama i istarskim.
Tonda romana i rimski nisu iste sorte.Velika je razlika izmedju njih ,kako u zbunu tako i u rodu pa i samoj rodnosti koja je kod romane redovnija.Plod rimskog je krupniji i to ne malo a sam oblik ljuske je specifican.Po meni gomilu prednosti ima romana u odnosu na rimski koji i jeste kako literatura kaze prateca sorta.