E to je vec odgovor.
Kod mene nema bas mnogo vode tako da sam se odlucio za kalemljen zbog njegovog korena jer ce mi trebati manje zalivanja tokom godine a citao sam da on daje vise roda mozda sam pogresio. Posto mi zasad i nije toliko veliki a planiram da se sirim ako mi ovo krene nigde ne zurim ako ne budem zadovoljan sa ovim sigurno cu da menjam a ovo ostaje tu gde jeste.
Posto imam stare lesnike zbunaste interesuje me kako mogu da ih rasadim jer su kvalitetni, u kom periodu se to radi i ako moze malo detaljniji odgovor.

Sumadinac77 citat:

E to je vec odgovor. Kod mene nema bas mnogo vode tako da sam se odlucio za kalemljen zbog njegovog korena jer ce mi trebati manje zalivanja tokom godine a citao sam da on daje vise roda mozda sam pogresio. Posto mi zasad i nije toliko veliki a planiram da se sirim ako mi ovo krene nigde ne zurim ako ne budem zadovoljan sa ovim sigurno cu da menjam a ovo ostaje tu gde jeste. Posto imam stare lesnike zbunaste interesuje me kako mogu da ih rasadim jer su kvalitetni, u kom periodu se to radi i ako moze malo detaljniji odgovor.

Po onom što sam ja čuo prednost kalemljenog je što je (nešto) otporniji na sušu, pa čak i natenike,nema izdanke i dođe prije u rod.
Jel to istina ili nije,tko će ga znati. Ljudi koji imaju nasade stare 20 godina nisu po forumima,a osim toga ljubomorno čuvaju tajnu

Postovani ,
Pratim ovaj forum vec duze vreme i mislim da je odlican.Planirao sam zasad lesnika pre pet godina (kalem), ali posto to nije islo po planu odustao sam od cele price sve do ove godine. Prosle nedelje sam zasadio 340 sadnica na 1 hektar zemlje u razmaku 6x4. Posadjen je grm i to Tonda Romana kao glavna sorta i oprasivaci :Istarski Dugi, Istarski Okrugli, Halski Dzin, Crveni Lambert, Ludolf. Sto se tice djubrenja bacio sam ovciju torinu 15t i vestak MAP (800kg) kao i NPK 0.10.30 (1500kg).

@momir

dobrodosao, ubaci lokaciju.

Sumadinac77 citat:

E to je vec odgovor. Kod mene nema bas mnogo vode tako da sam se odlucio za kalemljen zbog njegovog korena jer ce mi trebati manje zalivanja tokom godine a citao sam da on daje vise roda mozda sam pogresio. Posto mi zasad i nije toliko veliki a planiram da se sirim ako mi ovo krene nigde ne zurim ako ne budem zadovoljan sa ovim sigurno cu da menjam a ovo ostaje tu gde jeste. Posto imam stare lesnike zbunaste interesuje me kako mogu da ih rasadim jer su kvalitetni, u kom periodu se to radi i ako moze malo detaljniji odgovor.

Sto se tice suse tu si donekle u pravu! Vidis jedno stablo kalemljenog lesnika moze da ima prosecno veci prinos po stablu, ali nekalemljeni sadis gusce i onda kad izracunas na celoj parceli imas vece prinose. Sta mislis sto se jabuka kalemi na sto krzljavijoj podlozi!? Da li si video savremen zasad jabuke na sejancu - nisi naravno a koliko on moze da rodi , da nagrdi, ali na hektar mogu da stanu samo stotinak a plantazne 1000 i vise! Ali prinos po hektaru je veci od sejanaca! A lakoca u pomotehnici i agrotehnici necu ni da pricam!

Imam kuci dva lesnika stara oko 15 godina pa na njima isprobavam nove tehnike zastite koje ucim od vas kao i nacine orezivanja. Moram priznati da nisam uspeo da suzbijem surlasa Smanjen je broj busnih lesnika ali nisu iskorenjeni.

I ja imam problem sa surlašem a ovo sam našao na sajtu Poljoprivredne službe Srbije pa ću na proleće da isprobam:
Crvljivost(Balaninus nucum)-česta štetočina lešnika.Masovno se javlja u maju mesecu.Ženka u plod leske polaže jaja iz kojeg se izlegne gusenica bele boje.Larva izgrize tvrdu ljusku i učauri se u zemlji.U proleće izlazi imago i hrani se lišćem.Sa suzbijanjem početi čim se primeti ova štetočina.U našem okrugu to je period od sredine aprila meseca,kada imamo 3-5 povezanih dana sa temperaturama iznad 20 stepeni C.Ove temperature pogoduju razvoju imaga.Vrlo bitno je i to da se primenjuju insekticidi različitog mehanizma delovanja,jer vrlo brzo štetočina stiče otpornost na
insekticide.

Jel ima neko iskustva sa ovim djubrivom? Cuo sam da u plastenicima daje jako dobre rezultate. Cena je 1000din/25kg u Zr mozda ima negde i jeftinije

www.agro-ferticrop.rs/...mon#fertor

Stavljao sam ga dok su leske bile mlade i mogu da ti kažem da sam bio izuzetno zadovoljan, tad još nisu rađale ali ona tamno zelena boja lista i trava koja je duplo zelenija u krugu gde je prosipano đubre me je oduševilo - ali cena.
Vidim da si napisao da je 1000 din za 25kg što nije mnogo jer sam tada plaćao džak od 25kg po ceni voćkala od 50 kg. i ako je to tačno uzmi ga slobodno nećeš da pogrešiš (praktično ti je jeftinija siforga od 3x15 a ne mogu da se uporede).

Mene interesuje dali lesnik moze uspeti na 1300m N.V. i ako moze koja je to sorta lesnika?

hvala na savetima ddejan
procitao sam pola od toga pa kad procitam sve evo me.
za sada jos uvek ne znam koje vreme se vrsi rezidba i na koji nacin.
kako da poznam koje su rodne grane a koje lisnate.
pozdrav

dstef79 citat:

hvala na savetima ddejan procitao sam pola od toga pa kad procitam sve evo me. za sada jos uvek ne znam koje vreme se vrsi rezidba i na koji nacin. kako da poznam koje su rodne grane a koje lisnate. pozdrav

postovani leskari vidim da je kolega pre mene postavio zanimljivo pitanje o rezidbi leske,pogotovo u ovom trenutku pre pocetka vegetacije.o samoj rezidbi se tu i tamo moze procitati ponesto u raznim knjizicama o leski kao i u clanku cede oparnice o uticaju rezidbe na povecanju prinosa.e sada mene zanima kao i prethodnika koje su to rodne grane a koje to nisu,zatim koje su to jednogodisnje a koje nove rodne grane kao i da li i u kojoj meri odstranjivati ne-rodne tj.lisnate grane.pisu da se trba stimulisati rast rodnih grana da bi bile duzine od15 do 40 cm.KAKO.posto vidim da na forumu ima zaista posvecenih i iskusnih leskara molim za savete i ako je ikako moguce i poneku sliku ako je ikako moguce(posto nas ocigledno niko u ovoj zemlji nece skoro udostojiti sveobuhvatnom ilustrovanom knjigom o uzgoju leske)hvala unapred i pozdrav

postovani leskari vidim da je kolega pre mene postavio zanimljivo pitanje o rezidbi leske,pogotovo u ovom trenutku pre pocetka vegetacije.o samoj rezidbi se tu i tamo moze procitati ponesto u raznim knjizicama o leski kao i u clanku cede oparnice o uticaju rezidbe na povecanju prinosa.e sada mene zanima kao i prethodnika koje su to rodne grane a koje to nisu,zatim koje su to jednogodisnje a koje nove rodne grane kao i da li i u kojoj meri odstranjivati ne-rodne tj.lisnate grane.pisu da se trba stimulisati rast rodnih grana da bi bile duzine od15 do 40 cm.KAKO.posto vidim da na forumu ima zaista posvecenih i iskusnih leskara molim za savete i ako je ikako moguce i poneku sliku ako je ikako moguce(posto nas ocigledno niko u ovoj zemlji nece skoro udostojiti sveobuhvatnom ilustrovanom knjigom o uzgoju leske)hvala unapred i pozdrav

VISTERIJA citat:

postovani leskari vidim da je kolega pre mene postavio zanimljivo pitanje o rezidbi leske,pogotovo u ovom trenutku pre pocetka vegetacije.o samoj rezidbi se tu i tamo moze procitati ponesto u raznim knjizicama o leski kao i u clanku cede oparnice o uticaju rezidbe na povecanju prinosa.e sada mene zanima kao i prethodnika koje su to rodne grane a koje to nisu,zatim koje su to jednogodisnje a koje nove rodne grane kao i da li i u kojoj meri odstranjivati ne-rodne tj.lisnate grane.pisu da se trba stimulisati rast rodnih grana da bi bile duzine od15 do 40 cm.KAKO.posto vidim da na forumu ima zaista posvecenih i iskusnih leskara molim za savete i ako je ikako moguce i poneku sliku ako je ikako moguce(posto nas ocigledno niko u ovoj zemlji nece skoro udostojiti sveobuhvatnom ilustrovanom knjigom o uzgoju leske)hvala unapred i pozdrav

Nivo poznavanja voćarske problematike u Srbiji je daleko veći nego u Hrvatskoj. To sam znao i prije ali nisam mislio da je tolika razlika.
No, što se tiče lješnjaka...postoje neke bitne razlike od vrsta ,načina sadnje do obrade.
Npr u Hr skoro svi sade u oblik stabla dok u Srb uglavnom u grm. Grm mi ima veće logike,no zeznut je za kasnije održavanje. Ja osobno ih išao u neki višlji oblik grma. O sortama da ne pričam jer u Hr su uglavnom istarski+rimski. U Hr 99% ljudi nema navodnjavanje dok je u Srb to kontra. Mogu si misliti kako je bilo onima koji su počeli prije 5-6 godina pa nisu imali gdje pitati nego su eskperimetirali.
Što se mene tiče ja bih 2,3, i 4. godine kidao plod da snagu preusmjerim na veličinu stabla. Iako je to blesav posao, daje dobre rezultate.
Čime tj kojim umjernim gnojivom uglavnom gnojite voćke ?
Mnnogi favoriziraju NPK 7-20-30 koji je skup za nevjerovati,a mislim da do faze rodnosti nije potreban,uglavnom radi malog (7) postotka N (Dušik,azot,nitrogen :-) ) po meni dok ne dođe do rodnosti trebalo bi davati puno više N i K a P smanjiti jer se deklarira kao sastojak bitan za plod.

Što se orezivanja tiče mislim da će nam jedino sopstveno višegodišnje iskustvo pomoći da ovaj posao odradimo kako treba. Naravno uz pomoć pristupačne literature.
Pola moje rodbine se voćarstvom bavi skoro celog života pa ipak niko nije bio raspoložen da mi objasni svoju logiku orezivanja tako da sam odlučio da logiku skapiram sam.
To radim tako što označim i fotografišem reprezentativne grane pre i posle orezivanja i onda kada rode.
Mislim da sa orezivanjem nikad ne treba žuriti. Bolje putsiti da biljka, ako treba i potroši više hraniva na pogrešne grane nego preseći tamo gde ne treba.

Slažem se sa DDejanovim odabirom metode djubrenja osim što ću ja ipak, na svake 3-4 godine analizirati zemlju pa na osnovu toga raditi prihranu.
Ako je zemlja kisela nikakvo djubrenje neće pomoći biljci da sve elemente usvoji.

Interesantno o pepelu:

Pepeo

Stručnjaci tvrde da, u izvesnom smislu ima uticaja na kvalitet voća, na bolju obojenost plodova i na njihovu slast. Pepeo je proizvod sagorijevanja organske materije. Prema tome, on je neorgansko đubrivo nastalo sagorijevanjem organske mase. U njemu se nalaze soli raznih minerala, a najviše soli kreča i kalijuma. Kalcijum pomaže da pravilno rastu i obrazuju se koštice, a kalijum pomaže da se lakše obavlja prenos organskih materija prema plodovima i drugim organima koji rastu.
Pepeo ima izuzetan značaj za smanjenje kiselosti zemljišta, kao i za popravljanje njegovih fizičkih osobina – strukture agregatnih čestica, čime se postiže rastresitost tla. On povećava propusnost vode, pa se tako izbegava prevlaživanje, a povećava i količina vazduha u tlu, poboljšavanjem poroznosti i aeracije zemljišta.
Isto tako utiče i na prinos koštičavog voća. Zato ga treba primenjivati u praksi kao djubrivo, na zemljištima koje imaju potrebe za tim.