Anton citat:

Inače, blizu Vinkovaca HŠ imaju veću šumsku zajednicu ( plantažu ), eksperimentalno zasađenoga strobusa, ali nikada nisam otišao vidjeti...

Plantaža strobusa
Uuuuu.... To bi bilo zanimljivo videti i fotkati pa ovde okačiti slike.

iz siska (ne petrinje) imam slična iskustva sa vajmutovcem kao ti, antone (i drveni --> tek sad kad sam napisala cijeli ovaj post sam pročitala tvoj post koji je anton citirao).
ima ih puno, starosti po mojoj procjeni nekih 30-40tak godina. zadnjih godina odlaze kao ludi! prava pošast! to propadanje tako rapidno ide, da mi se čini da cijelo drvo propadne u roku godinu dana.
prvi simptomi su žućkaste iglice, žutilo se sve više širi, iglice otpadaju, grane se suše i na koncu na sebi ima tri dlake, otpada kora.
zaraza se širi sustavno, zahvaća drvo po drvo u grupi, grupu po grupu.

Pa o čemu se radi!!!
Kao što sam pomenuo, na brdu nedaleko od moje kuće ima kultura P straobus, sad je vitalna, ali ako se to tako širi (?) šta da radimo?

Bonsai Master citat:

:( Pa o čemu se radi!!! Kao što sam pomenuo, na brdu nedaleko od moje kuće ima kultura P straobus, sad je vitalna, ali ako se to tako širi (?) šta da radimo?

Ako se bolest javi mislim da ne može mnogo šta da se učini. Jedan od tretmana koji može dati neki rezultat je odstranjivanje i spaljivanje donjih grana inficiranog stabla pošto gljivica napada prvo najniže grane i širi se prema gore.
Ali kažem vam jako puno zavisi od klimatskih uslova i pre svega od relativne vlažnosti vazduha određenog staništa.
Znam za ogromne višedecenijske strobuse po vojvođanskim selima, slikaći prvom prilikom te orijaše da ih vidite. Razlog da su još uvek živi i zdravi sigurno leži u suvom panonskom vazduhu.

vjerujem da vlaga pogoduje širenju bolesti.
isto tako vjerujem da bi se rješenje našlo u fungicidu, bar preventivno i na način da se uspori zaraza.

Našao sam podatak da su amerikanci postigli izuzetan uspeh u suzbijanju Cronartium ribicole uništavanjem biljaka iz porodice Ribes (koje je Zmijobor ranije pominjao). Njihovim uklanjanjem je došlo do povlačenja mehuraste rđe na oblastima gde je postojala zaraza. Ovi žbunovi su na neki način povezani sa dotičnom gljivom i izgleda da ona nije u stanju da zaokruži svoj ciklus bez ovih biljaka.
Opet, loša strana ovakve terapije je u tome što se ciljne biljke moraju potpuno istrebiti sa određenog područja zbog borova. Uništavaš jedno da bi spasao drugo.

Zna li neko od vas nešto u vezi mogućnosti vegetativnog razmnožavanja pinus strobusa?
Negdje sam čitao da je to jedna od retkih vrsta borova koja ide lagano iz reznica...
Što se tiče gljive koja napada te borove,našao sam podatak da u okolini od bar 100 metara od pinus strobusa ne bi smio da bude grm ribizla
sa kojeg,kao što je rečeno gljivica napada drvo

Odavno se niko nije bavio ovom temom, zato evo jedne fotografije koja govori o pionirskom poslu:

Jel ovo tvoj podmladak Miodrazhe ?

Nisam ni video da fotografija nije okačena. pokušaću da ispravim grešku.

Evo jedan (verovatno) 40-godišnjak. Sasvim zdrav i pored toga što je zasađen uz bulevar. Pravilno se čisti od grana i nema nikakvih oštećenja na kori.

www.google.rs/maps/@45...312!8i6656

Meni je nazalost pao jedan vajmutov bor. Imao je oko 10-15 metara. Verovatno od onog mokrog snega. Uspeo sam da sacuvam seme iz sisarki pa cu probati da ga razmnozim.

Malo da osvežimo temu. Primerak iz Italije:

Kod mene u dvoristu Osnovne skole ima desetak stabala starosti preko 50 godina . Sisarke ima u izobilju. E sad nisam gledao da li ima semenki unutra . Slikacu ovih dana pa cu postaviti slike .
U mom kraju sumari ga zovu Vajmutovac.

Pozdrav