Uspeo sam da ozilim nekoliko desetina i lepo su mi krenule . Ima ih preko 20 cm. Da li ce izdrzati one paklene vrucine jula i avgusta videcemo.

Zdravo,

Interesuje me koja je razlika izmedju Vaccinium Myrtillus L i Vaccinium Myrtillus? Po čemu se prva vrsta borovnica koja ima u svom nazivu L u praksi razlikuje od druge?
Hvala unapred

zdravo Olisa i dobro dosla na najbolji forum o biljkama .
Odgovor na vase pitanje glasi. Nema razlika ni u praksi niucemu. To je jedno te isto. Ono L znaci da je na nekoj lokaciji neki covek pod imenom sa l. prvi pronasao a bez l je neko pak sasvim drugi. mnoge biljne i zivotinjske vrste imaju pored latinskog naziva po neko slovo koje oznacava ,,kuma,, iz te i te oblasti.
Zapamti nema razlike .
Pozdrav sa kamenickog visa nadomak glavnog grada juzne Srbije , Nisa.

Društvo, da li se ko od vas susretao s gljivičnim oboljenjem kojeg amerikanci nazivaju stem blight? Uzrokuje ga gljivica pod nazivom "Botryosphaeria dothidea". Dosta su neobični simptomi, listovi na jednom izdanku (ili više njih) se počnu prvo povijati, zatim se počnu sušiti i boju mijenjati, sve dok se u potpunosti listovi i stabljika ne osuše, a ostatak grma izgleda potpuno zdrav/netaknut... evo par slika:





Kao laik sam prvo pomislio da je ovo rezultat štete na korijenu od strane krtica/voluharica, međutim, nakon detaljnijeg pregleda oboljelog izdanka, uočio sam smeđu boju koja se širi ispod kore poput raka, kao na ovim slikama:





Najgore od svega je što na internetu uglavnom piše da su fungicidi totalno neučinkoviti. Jedini direktan način borbe protiv ovoga je uklanjane oboljelih izdanaka (skroz do korijena) i iznošenje van zasada. Ova bolest napada kroz fizička oštečenja na kori, uzrokovanih od strane insekata, kao i od nas samih...

Zdravo
Odlicno sto si postavio slike u temi i zatrazio odgovor.
Isti problem sam i ja imao pre otprilike 5-6 godina . Trazio sam pomoc svuda i niko nije znao od vrsnih uzgajivaca kao i od strucnjaka iz psss. da mi da adekvatan odgovor.
Slucajno sam naleteo na nekog uzgajivaca u jednom selu ovde kod Nisa [ na teren sam ovde ] i covek mi je ovako reko. da li je tacno ili ne ja nisam znao ali sam ga poslusao.
Nije u pitanju ni virus ni bolest.
Da je virus i bolest onda bi ceo zbun bio ovakav a ne samo jedan/dva lastara iz istog korena .
Pitao me da li sam vrsio neku prihranu na bazi vestackog djubriva i to prvenstveno kalcijuma .
Ja reko da . Jeste dobro da se baca kalcijum ali treba da se zna kada se baca . Djubriva koja sadrze kalcijum bacaju se u jesen [ pred zimu ] oko sadnica koje su preko 10 godina starosti radi ujednacavanja plodova a kod mladih sadnica mogu da dovedu do susenja pojedinih grana pa i celih zbunova . Nedovoljno vode i malo jaca koncentracija djubriva dovode do ovoga .
Sve sam ja to radio i sada mi je mnogo jasnije sta sam zapravo uradio.
Tvojim sadnicama , iako radjaju ne treba kalcijuma barem dok ne napune 8 ili vise godina .
Dobro de . Sve zavisi i od sastava zemljista . Na malo tezim kiselim zemljistima gde je propustljivost vode slabija tj. drenaza nije kako valja i gde ima malo veci postotak peska tu se ne baca kalcijum.
Prosto. Hemijska reakcija koja uslovljava sporo razlaganje kalcijuma u sloju zemlje koja nije rastresita .
I ja vise ne mam ovih problema . naravno , svi kazu da borovnica violi kiselo zemljiste . Nema to nikakave veze svezom. To kazu oni sto ,,misle ,,da znaju a nisu probali sa necim drugim.

ukucaj www.samsebesadovod.ru na jutubu. Pa kada se otvori ekran sa slikama ti klikni na sliku gde se vidi grozd porovnica . Nije ti bitno sta ona zena i ostali strucnjaci govore nego obrati paznju u kakav sastav zemljista sade sadnice borovnice . Sve ono ima i kod tebe i kod mene .
Probaj pa ako hoces javi jesi li uspeo da pronadjes .
Ili pak ukucaj www.jandex.ru pa kada se otvori polje ti ukucaj galubika ...
Probaj i sve ce ti se samo kazati.
Pozdrav Nenad.

Zdravo Nenade, i hvala na odgovoru.

Zaista ne znam šta da mislim. Ove godine sam koristio ova vještačka gnojiva:

Ureu koja sadrži samo azot.

Yara mila kompleks koja sadrži:
12% Nitrogen (5% Nitrate – 7% Ammonium)
11% Phosphorus (P2O5)
18% Potassium (K2O)
Plus Magnesium (2.65% MgO), sulfur (19.9% SO3) and trace elements Zn (0.02%) and B (0.015%)

kao i folijarnu prehranu Foligal Super, koja sadrži:
Azot (N) 8/-0,5% Gvožđe (Fe) 0,02%
Fosfor P (kao P2O5) 8/-0,5% Mangan (Mn) 0,02%
Kalijum K (kao K2O) 6/-1% Bor (B) 0,01 %
Bakar (Cu) 0,02%
Molibden (Mo) 0,001%
Cink (Zn) 0,006%.

Moguće da sam pretjerao s vještačkim đubrenjem (u tri navrata do sada, početkom aprila, maja i juna). Ali nijedan od navedenih đubriva ne sadrži kalcijum, a kiše je bilo dosta, a i ja sam sadnice zaljevao skoro svaki dan. A đubrivo sam bacao preko debelog sloja malča od piljevine, da ne bi došlo direktno u dodir s korijenom borovnice...

Rodjo
Ti si vise hemije uneo u zemlju nego li svi mi zajeno. Borovnica ne voli toliko vestackih tvorevina . Ogromna kolicina raznoraznih vestackih djubriva pa da li su se u potpunosti razlozila ili ne je jedan od uslova zbog cega ti se suse lastari.
Ako tako nastavis ostaces bez svih zbunova . To ti garantujem. Nije borovnica kao malina ili kupina pa bacaj i kapom i sakom. Moras malo da povedes racuna kada i u kojoj kolicini dodajes vestacka djubriva . Prosto , najprostije . Hemijska reakcija usled prevelike kolicine raznoraznih mineralnih soli koje su izmesane u zemlji i koje nisu razlozene .
Batali ti ove zajebancije i pusti borovnicu da slobodno raste i razvija se .
Pozdrav

Ja nemam velikog iskustva s borovnicom, pa sam se zbog toga držao literature, u kojoj se izmeđuostalog navodi da se može i do 6 puta godišnje azotnim đubrivom đubriti (u određenim dozama) radi što boljeg porasta biljke.

Eto Vi mi kažete da je to previše, pa dajte mi onda savjet, koliko često se smije đubriti u sezoni?

Zdravo prijatelju
Ako ti kazem sta ja radim recices i ti i svi ostali da lazem ili da sam lud .
Pisem godinam ali slaba fajda .
Moje borovnice nisu u zemlji . Hocu da kazem da oko korena nije zemlja nego delovi cetinara tj. delovi crnog i belog bora . Svake 5-6. godine vadim sve sadnice i u rupu po spustanju same sadnice sipam samo onaj kompost od trulih i polutrulih delova cetinara . da li neko veruje ili ne nije mi bitno. ja radim tako i ako si prelistavao moje postove mogao si da vidis slike gde sadnice u 4. ili 5. godini sa visinom od oko 1 metra imaju preko 300 plodova .
To sto kazu da voli kiselo zemljiste nema veze. Licno mogu na crtu sa bilo kojim strucnjakom u vezi svih sorti americkih visokozbunastih borovnica . Svuda pise da treba malc od borovine ili piljevine i nista vise . pa taj malc zadrzava vlagu i sprecava rast korova . A sta oko korena .....
Od vestackih djubriva bacam po pola kasike oko sadnice prihrane na bazi uree i nista vise . To radim u jesen po opadanju lista . To radim jer ih i razmnozavam pa mi je potreban malo veci broj malih sadnica na maticnim biljkama koje orezujem do zemlje i to svake 4. godine . Isto i na sadnicama sa kojih skidam reznice ja ne dozvoljavam da imaju cvetove jer mi treba ju reznice .
Probaj da ne bacas toliko vestaka jer ces unistiti sve one mikorize koje su veoma potrebne borovnici u zivotu.
Pozdrav Nenad.

Hvala na savjetu Nenade.

Ja nisam agronom, ali koliko sam uspio shvatiti, svaka tvar ima svoju vrijednost na skali kiselosti-alkalnosti. I u većini knjiga upravo stoji kako je sve vezano za četinare kiselo, to jest, kada se raspadne kora, iglica, piljevina i sl. od četinara nastaje kiseli supstrat. Upravo to valjda pogoduje borovnici.

Ja bih volio da mogu svojim borovnicama pođubriti poluraspadnutim borovim iglicama i korom, ali gdje da nabavim potrebnu količinu? Moj zasad trenutno broji nešto preko 1800 sadnica.

Jedan čovjek (blizu mene) koji je počeo borovnicu gajiti godinu dana prije mene, do sada je orezivao i nije imao berbu, tek će ove godine imati (treća od sadnje). On je navodno izbrojao 700 bobica po grmu, što meni zvuči nevjerovatno dobro. Evo dvije slike koje mi je slao:

Odlicno. To je to . Savet .. gledaj sta radi i to i ti primenjuj kod borovnica . Zelim vam svako dobro i samo napred.
Pozdrav sa juga .

Borovnica posadjena u smešu jedne trecine kiselog treseta i dve trecine trulih delica od bora. Bez ijednog grama veštačkog djubriva i bez folijarne prihrane. Rodila je fenomalno.

Alal vera Onki. To je prava stvar. Povremeno dodaj po malo borovine [ mislim na delove borova ]. Izbegavaj da ih prihranjujes vestakom. ja moram jer mi treba veca bujnost sadnica radi oziljavanja . kada bi ih orezivao nikada nebih porasle pa samo iz tog razloga jednom godisnje bacim po malo uree.
Pozdrav i samo napred.

Evo mojih jednogodisnjaka . do jeseni bi trebale da narastu do 40 cm. Oziljavane su prosle godine u avgustu i septembru. sorta je blu crop.
Za jesen cu imati [ ako uspem da ih sve na vreme kontejniram] preko 500 sadnica .
Dobro de . Otac razmnozavao a ne ja . ja mislio da znam ali nije tako ispalo.

Postovani, moze li mi neko reci ko u Republici Srpskoj prodaje kvalitetne sadnice borovnice? Hvala