Da naravno...... Nista vidim ja da cu streliciju biljku uzimati.... a bas mi bila fora iz semena.

Možeš i ovde kupiti seme Strelicije, meni (mada iz petog pokušaja) su nikle dve biljke... Verovatno je problem u tome da je seme nije uvek sveže, šta li... Jer nekoliko puta sam kupovala seme istog proizvođača, i nikako, a na kraju od tri semena sto su bili u pakovanju nikne 2...

Pozdrav svima. Mene samo zanima kako uopste u Srbiji doci do sadnice Strelitzie Nikolai ili albe. Zamolicu ako neko ima iskustvo da mi prenese.
Iz semena ne bih pokusavao jer nemam poverenje u nase preprodavce. Do sad mi ni jedna tropska semenka kupljena na kupindo i sl. nije pronikla, iako sam se pridrzavao svih uputstava.

konačno presađene Nicolai i Mandela's gold

Pre rasađivanja su se mučile u malenoj saksiji

dobro vece.da se ukljucim i ja u vasu temu.imam streliciju narandzastu iz semena oko 4 god staru.trenutno su posejane narandz i bela.
......
editovao Monk
Drago nam je shto si sa nama i shto si nam se prideuzila ali posto i mi imamo prodavnicu ne reklamiramo tudje sajtove za prodaju
( Ime koje si navela - chlan je nasheg foruma )

posto sam nova,a vise ne znam ni sta sam napisala jer mi niko nije tada odgovorio zaboravila sam i izvinjavam se.a ne znam ni sta ste mi sad rekli.mislila sam da se ovde razmenjuju iskustva i gde sta ima,a ne znam ko sta ima za prodaju.jos jednom se izvinjavam.pozdrav

Sve ok ,ja se secam svega ...ali nova si ,pa je sve okET,nista ne brini.Josh jednom dobrodoshla,dodji cheshce

Pozdrav svima.

Imamo kod kuce Strelitzia nicolai kupljenu u Ikei i kod nas se skoro godinu dana ... Visine je preko metar ipo . Imali smo mali problem sa papagajima jer su nam polomili nove listove koji su krenuli kod nas(ucili da lete) ali nije frika izlaze sada novi . Treba mi savet cime ozbiljnim da je djubrim .Prihranu koju sam davala je ok substral za sobne biljke ,ali bih joj davala nesto ozbiljnije .Sta vi mislite sta i da li je ok od Advanced Nutrients nesto iz palete Jungle Juice .
Hvala puno!

Tamara, raspitaću se ..pa javim ...
Naime i ja sam od skoro ponosni vlasnik bird of paradise ali ne znam koja je 'tica (koji je kultivar.. slikaću je sutra) ,..

(dobio sam je na poklon... i već sam je mučio, jer kod mene zimuje u negrejanoj (novoj) kući na par stepeni, a vidim da sam se ogrešio, ona hoće topliju zimu. )

Nego sam nešto drugo namislio, ovom prilikom:
Najbolji tekst na internetu o Rajskoj ptici je napisao naš član ( da ne kažem - i nešto više od toga...)
Prenosim ga u celosti (kopiran sa Palmapedie - izvor - na klik - ):

OPIS
Strelitzia nicolai
Ova vrsta je poreklom iz tropskih i suptropskih vlažnih šuma Kapske provincije JužnoAfričke republike gde raste na nadmorskoj visini od 300 metara. Ime je dobila u čast Ruskog cara Nikolaja. Zimzelena, višegodišnja biljka, sa moćnim korenom. Iznad površine zemlje obrazuje drvenasto stablo sa dugim listovima do 150 cm i više, širinom do 60 cm, sa veoma dugim lisnim drškama do 150 cm. Listovi su izduženo eliptični sa okruglom osnovom, plavo zelene boje, kožasti. Cvetovi su beli i bledoplavi, izdižu se iznad horizontalnih čašičnih listića u obliku čamca, unutrašnja strana pricvetnika je plave do tamnoljubičaste boje. Cveta u prirodi od januara do juna meseca. Biljka naraste u prirodi i do 10 metara, a širina žbuna je i do 5 metara. Optimalna temperatura za ovu vrstu je od 12 do 25 stepeni.

GAJENJE
Optimalna temperatura leti je 20-25, zimi 10-16 stepeni. (Po nekim uzgajivačima 24 danju i 16 noću). Zalivanje obilno od proleća do jeseni, zimi umereno, sa mekom vodom sobne temperature. Podnose temperature od 5-10 stepeni u kraćem periodu, uz minimalno zalivanje). U novembru i decembru odraslim biljkama treba niža temperatura (14-16 stepeni) i smanjiti zalivanje kako bi biljke cvetale u proleće. Ako se obezbedi mirovanje leti, biljke će cvetati u toku zime. Nakon perioda mirovanja postepeno se povećava temperatura do 22 stepena i zalivanje. Tada intenzivno rastu začeci cvetova.
Preporučuje se tuširanje biljaka mlakom vodom kako bi se odstranila prašina i kao preventiva pojave grinja. Svetla mesta sa jutarnjim ili popodnevnim direktnim suncem i zaštitom od podnevnog sunca. Biljke zasađene u bašti (tropski i suptropski predeli) podnose i direktno sunce. Zimi im nije potrebno dodatno osvetlenje, dovoljno ih je smestiti blizu prozora.
Presađuje se u proleće svake godine, odrasle biljke svake 2-3 godine uz zamenu površinskog sloja. Leti se saksije iznose na svež vazduh u polusenci.
Zahtevaju duboke i prostrane saksije, plodno i rastresito zemljište sa dobrom drenažom, pH 5,5-6,5. Preporučuje se supstrat od baštenske zemlje, humusa, treseta i peska, sa dodatkom komposta ili pregorelog stajnjaka.
Prihranjuju se od proleća do jeseni svakih desetak dana kompleksnim mineralnim đubrivom za cvetnice, a pozitivno reaguju i na primenu organskih đubriva.

RAZMNOŽAVANJE
Delenjem sekundarnih stabala u proleće ili setvom semena.
Seme dosta brzo gubi klijavost. Pre setve odstranjuje se narandžasti paperjasti izraštaj sa vrha semenki, a seme se potapa u mlaku vodu u trajanju od 24-48 časova. U koliko se vrši skarifikacija semneke se potapaju u mlaku vodu na 12 časova i zatim tretiraju fungicidom ili prašinom drvenog uglja. Setva se obavlja plitko, u rastresit supstrat pomešan sa peskom. Saksija se pokriva folijom ili staklom i drži se na svetlom i toplom mestu. Za nicanje je neophodna temperatura od 20-25 stepeni, a nicanje je neujednačeno i traje od jednog meseca do 6 meseci ili više. Mladi ponici se drže na svetlom mestu uz obilno zalivanje i u prvoj godini se nekoliko puta presađuju u veće saksije, pošto im koren veoma brzo raste. Optimalna temperatura za mlade ponike je 18-25 stepeni. Prve godine im se preporučuje zimi obezbediti dodatno osvetlenje.
Biljke S. Nicolai dobijene iz semena cvetaju tek nakon 6-8 godina, a ukoliko je toplotni režim neadekvatan i nedovoljna obezbeđenost svetlom, cvetanje može nastupiti i kasnije. Biljke su spremne za cvetanje kada imaju minimum 10 razvijenih listova.
Biljka Strelicije obrazuje sekundarne izdanke nakon cvetanja. Delenje biljaka se obično vrši u maju ili junu.

SAVETI
Nakon zalivanja odstraniti vodu iz podmetača da ne bi došlo do trulenja korena.
Ne dozvoliti da se supstrat potpuno osuši.
Ukoliko se pri presađivanju povredi mesnati koren, obavezno se povređeno mesto tretira prašinom drvenog uglja. Voditi računa pri presađivanju da korenov vrat bude u nivou površinskog dela supstrata u saksiji.
Biljke starosti 7 godina zahtevaju prostrane saksije, hranjivi supstrat, dovoljno svetlosti i period mirovanja na nižim temperaturama kako bi se formirali začeci cvetova i nastupilo cvetanje. Količina cvetova zavisi od starosti biljke i pravilnog temperaturnog režima.
Nakon precvetavanja cvetna stabla se odstranjuju kako ne bi došlo do njihovog trulenja.
Kao rezan cvet traje oko 3 nedelje uz redovno menjanje vode.
Strelicije na vetru i bez dovoljne svetlosti prestaju rasti.
Listovi kod strelicije se orijentišu ka stranama sveta i veoma je bitno da se saksije ne okreću jer se tada gubi dekorativan izgled biljaka.
Strelicije su veoma prilagodljive biljke, ali ih treba postepeno privikavati na nove uslove (hladnije stanište, manje svetlosti, direktno sunce...).
Puni razvoj strelicije dostižu za 8-10 godina posle nicanja, nakon čega cvetaju narednih 10-12 godina, a tada se savetuje zamena biljaka mlađim, jer veoma stare biljke gube na dekorativnosti.
Nakon pojave pupoljaka biljku ne treba premeštati jer može izostati otvaranje cvetova.

BOLESTI I ŠTETOČINE
Strelicije su biljke koje retko napadaju insekti i bolesti. Problem mogu izazvati grinje, štitaste vaši, trips i bela leptirasta vaš, kao i napad gljivičnih bolesti iz roda Fuzarijum, koje izazivaju trulež korena u slučaju prevlaživanja supstrata i zastoja vode u saksiji. U slučaju pojave truleži korena treba odstraniti truli deo, a mesto odsecanja tretirati prašinom drvenog uglja. U narednom periodu smanjiti zalivanje.
tekst napisao :voki

Da li znate da su staklenici u vranjskoj banji bili najveci proizvodjac cveta srelicije u celoj eUropi, a onda je dosla pljacka, privatizaciona otimacina i propast.
Jedan 'majstor" cvecarstva ne bi smeo tako da se ponasa i muci toploljubivu biljku, u novoj ne grejanoj kuci.

Scotch citat:

Da li znate da su staklenici u vranjskoj banji bili najveci proizvodjac cveta srelicije u celoj eUropi, a onda je dosla pljacka, privatizaciona otimacina i propast. Jedan 'majstor" cvecarstva ne bi smeo tako da se ponasa i muci toploljubivu biljku, u novoj ne grejanoj kuci.

Nisam to znao..
Ee, ima ovde (u Zrenjaninu - u Mužlji) proizvodnja rezanog cveta.
Drugar uvezao iz Mađarske gotove u busenu ( na zanimljiv način) i snabdevao ceo BG i sve u Vojvodini sa rezanim cvetom.
Sada to radi jegova ćerka (u grejanom plasteniku).. ali onu visoku (dužina stapke oko metar i po)..
A, ova moja je mala, niska.. ali vidim (sad) da je to skupa biljka.
U poslu sam prijatelju - do guše,.. a i mator sam više da mogu na sve da mislim..
Popraviću se - obećajem .

soja citat:

https://www.svetbiljaka.com/Enciklopedija/strana=biljka&id=1684.html

Hvala,
.

,.. auuu, bruke mojee,..
dok ja ovde pametujem ...( piskaram,.. trolujem,.. )
moja mezimica 'bol boluje - nikom ne kazujee' ..)
Desetak (poslednjih) dana nisam pohodio sprat, gde sam "uspavao" neke egzote,..
I Rajsku 'ticu,..
A, ona ne spava,.. ona umire,..



Koren je oboleo (rizom ima truleži):


Poskidao sam trulež (četkom i zaprašio Antrakolom,.. samo sam to imao u svojoj Apoteci. .. razmišljao sam se, da li da zaprašim sa hormonom za ožiljavanje ( ima i on nekog antiseptika).. ali pošto se Antrakol koristi i protiv "Sive truleži" na tulipanima, ipak sam se odlučio za to:
-Četkom sam počistio višak fungicida (pritom je četka poskidala još dosta trulih delova rizoma)

- Presadio sam Streliciu u novi supstrat ( i dometnuo koju čarobnu kuglcu (osmokota)
Videćemo kako će se stvari dalje razvijati... ali obzirom da Rajska ptica nije 'oborila krila' ( listovi su još bili podignuti, msm da će se oporaviti.
Bila je u hladnom i vlažnom, zato joj je oboleo koren:

Cist antrakol, jesu li tebi kao klincu stavljali jod na izguljena kolena? Jel ti bilo lepo?
Fungicidu u prahu za takvu primenu dodas duplo vise {zapreminski} talka, cistog (koristi se za negu gumenih camaca, neoprenskih cizama isl.) Iisto toliko praha drvenog uglja i ako imas zacin "C" i sa tim praskas korenje, preseke, lomove i sl. Pozdrav.