Hvala i živ bio!!!

@kreketalo, jel to prodaješ ili je preporuka, mislim na naslov"Vrtlarski trikovi"
Može li naslov originala i izdavač. Hvala unapred Pozdrav

klikni na sliku otvorice ti se link pa mozes skinuti knjigu u pdf formatu
pored toga ima jos dosta knjiga na tom link sve se mogu skinuti

kreketalo citat:

Ako neko nije upucen kliknite na sliku otvorice Vam se novi link sa dosta knjiga
Izaberete naslov tako sto kliknete na njega i kad se otvori knjiga gore iznad nje ce Vam se ponuditi opcija da download-ujete (skinete) na Vas kompjuter
Evo i slika dole:

Ovo je pravi novogodišnje-Božićni poklon. Hvala i pozdrav

Potreban mi je savet vas iskusnih u voćarstvu....
Za ovu jesen planiramo da posadimo par novih voćki. Naime nedavno smo došli na selo i ukratko ću da vam opišem stanje voća koje se tu nalazi: imamo preko hektar voćnjak pod šljivom, u koji niko godinama nije ulazio, i koje je preraslo u pravu džunglu. Pokojni deda je pekao rakiju, kao pravi domaćin, tako da je to sve požegača (bar ja sam to tako procenila)...i to voće je obolelo, i većina onih koje je on posadio su se osušile, a oko njih izbili milioni mladica, pojedine su debljine ruke....tako da slobodno vreme provodimo u toj teretani na otvorenom, krčimo i dovodimo u red to parče nepravedno zapuštene zemlje. Na imanju ima i par krušaka i jabuka, koje su ogromne, visoke, i naravno nedostižne za branje (sad smo u fazonu: sedi ispod i čekaj da padne). Njih ne bi dirali, jer su najverovatnije stare sorte (od njih ćemo uzimati plemke i pokušati da ih kalemimo, ali o tom-potom, jer prvo treba da proučimo neke osnovne stvari u vezi kalemljenja). Dočekala nas je i jedna trešnja na izdisaju, jer ima samo jednu živu granu, dok se višnja ove godine igleda potpuno osušila....

E sad, sa hemijom smo na odstojanju, sve što gajimo, radimo bez nje....tako da za nove voćke moramo da planiramo što otpornije, po mogućnosti autohtone sorte. I tu mi treba vaša pomoć. Da li ima išta teže nego odabrati pravu sortu kad pogledate neki katalog rasadnika!
Za sad sam našla i izdvojila ovako:
- Jabuke Petrovača i Kolačara
- Kruška Kaluđerka i Jeribasma
- Trešnja Star King
- Višnja Šumadinka
- Kajsija Novosadska rodna
- Nektarina Kaldezi 2000
- Badem domaći mekušac i Tuon
- Grožđe Demir kapija i Odeski biser
- Malina Miker
Ima tu još dosta sitnih voćkica koje bi ja posadila (ribizle, goji, aroniju, borovnicu....ali polako
Šta Vi mislite o ovom mom "trenutnom" izboru? Da li su to ok sorte ili imate boljih sugestija? I da, koje rasadnike preporučujete?

Pročitao sam ovu tvoju "pričicu" i mislim da ti odgovara ovo ime ...doduše ne znam da li si mala ili zelena, ali si svakako patuljak...
Da obrazložim (što reče onaj seljak iz one serije...a ja to jesam...mislim seljak., možda i seljačina , kako ti drago), to moje viđenje , " na prvu loptu",grehota što niste ranije pomagali Dedi da održi funkcionalno taj voćnjak...jer , kako reče, jedan ha pod voćem, je velika površina za održavanje i za mnogo mlađe ljude...Ja možda o tome... što i ja skoro pa spadam u takve "Dede"...kažem skoro jer ipak imam solidnu pomoć...
Hemiju odbacite!!!
Što se tiče požegače ili možda ranke ili belošljive koje su najčešće bile zastupljene u tim zasadima...nema mnogo brige...to su sve autohtone sorte, koje se inače razmnožavaju iz izdanaka...Možete da isečete stara stabla i ostaviti pored mladar koji će zadržati karakteristike iste voćke...Naravno mora imati sopstveni koren malo dalje od osušene voćke, s'tim da zadrži red i pravac...
Od ovih dole navedenih sorti, za tu trešnju nisam čuo u ovom kraju, ja predlažem neku đurđevku ,kao ranu i neku kasniju lionsku ranu ili herc i sl. Pored šumadinke, dodaj i neku oblačinku, a kajsiju probaj naći zaklopčanku ili neku mađarsku , inače odomaćenu sortu.
Što se tiče vinove loze, ove dve su bele sorte... za demir kapiju znam ali nije za dolinu , treba ti neke otporne na mrazeve, višak vode i neprskanac...znači ne treba ti hemija...kao na primer moldavka, te telo, tamjanika,lasta i slične...
Pozdrav!!!

Kadarka, moldavija grozdje
Jabuke, svasta moze da opstane bez hemije ali mora se znati i orezati i prskanje prirodnim preparatima
Kolacara da, evo meni fuji kao biljka mnogo bolje se ponasa nego npr budimka kad je bila mlada - sto ne znaci da ce se to oprnuti u kasnijim godinama
Uglavnom stare sorte su duga, petrovaca, zelenika, budimka, adamovka
Kruska kifer uvek ako ne mislite prskati, lubenicarka, jecmenka, zetvenka, klapova
Sljiva jedino ruska i to crvena dzanarika za ostalo ne mislim da moze da ide bez hemije, mozda renklode, ali jos nisam imao ploda na njoj pa ne znam da li je dira sljivina osa
Nektarine otpadaju, neke vinogradarske sorte bresaka da kao i npr red heaven, ja imam i azijsku cak mi je otpornija od nekih vinogradarki

Kajsija Novosadska rodna je po literaturi veoma dobra i otporna sorta. Imam jednu mladu i zaista deluje zdravo iako je ne prskam. Pošto nemate veliko iskustvo sa gajenjem voća da napomenem da generalno neke vrste voća su veoma otporne i praktički se sve sorte mogu gajiti potpuno ekološki bez prskanja dok su neke dosta neotporne i samo mali broj njihovih sorti su pogodne za ekološki uzgoj. Na primer za ekološki uzgoj su po mom iskustvu pogodne višnje, trešnje, bobičasto voće, mušmula, dunja, orah, lešnik, dren, pa i kajsije i šljive. Kod kruške ima dosta sorti koje daju veoma zadovoljavajući rezultat ako se gaje ekološki, dok kod jabuke manji broj sorti. Imam iskustvo sa jednom starom kruškom Butirra Precoce Morettini (spada u rane sorte) koja što je starija daje kvalitetnije plodove bez prskanja. Pored jeribasme od naših starih otpornih sorti tu su ječmenka, lubeničarka, arapka, takiša. Tu su i sorte japanske kruške koje su dosta otporne. Neke sorte voća zahtevaju minimalno prskanje npr. breskve praktički samo pre cvetanja kao zaštita od kovrdžavosti lišća ili greni smit jabuka početkom maja radi zaštite od moljca.

Da dodam moje iskustvo sa vinovom lozom. 2014. koja je bila veoma kišna prskao sam vinovu lozu radi zaštite od plamenjače. Bilo je mnogo formiranih grozdova i izgledalo je da ću uspeti da sačuvam lozu od bolesti ali je i pored toga sav urod propao. Ove godine nisam izvršio ni jedno prskanje a loza je bez obzira koja sorta je u pitanju odlično rodila. Praktički mislim da se svaka sorta može gajiti ekološki ali s tim da će rađati samo ponekad.

Hvala svima, fantastični ste!

E sad da odgovorim svima:
-gandrad: priča o Deki je duga, ceo roman da se napiše... sudbina kroji neke čudne kape svima nama....bio je ljudina, koji je kao ratno siroče sam podizao imanje sa svojih 10 prstiju i 4 razreda osnovne škole. Da ne dužim priču... kako nas je sve vetar rasipao po svetu...pre par godina, muž i ja (Deka je inače deda mog muža)... rešimo da spakujemo kofere i što smo mi silom prilika propustili priuštimo našoj deci: a to je život na dedovini, u čistoj i nezagađenoj prirodi, okruženi zelenilom i cvrkutom ptica. Možete da zamislite reakcije okruženja… ali dvoje ljudi su nam se istinski obradovali, a to su bili Baka i Deka. Jednom prilikom uz kaficu i rakiju, Deka je svečano saopštio da je napokon sve leglo na svoje mesto: unuk, snaja i tri praunuka su zasukali rukave.... I mi svi srećni što imamo Deku da nas nauči svemu onom što grad nije....Ali Deka nas je napustio nepunih sedam meseci kasnije....a Baka posle njegove smrti, obole od Alchhajmerove bolesti, na kraju nikog više nije ni prepoznavala, ugasi se godinu dana kasnije. Ostadosmo mi, neuki, ali puni volje i elana, da učimo od nekih drugih Deka i Baka (i svih drugih dobrih ljudi).... i zato još jednom hvala svima na savetima, koji su i više nego dobrodošli.
Još, nešto pa da pređem na temu voćki, budite ponosni što ste seljak, nije to pogrdno, naprotiv. Svima su nama preci seljaci, samo što su neki pre, neki kasnije žrtvom upravo tih seljaka, i njihovih odricanja, završili škole, otišli u grad, i zaboravili odakle su došli...da ne pričamo o seljačinama sa kravatama (to je potpuno druga priča). Seljaci su bili umetnici življenja, sve su sami stvarali, od hrane, do odeće, obuće, pa do građevinskog materijala i nameštaja. Da se razumemo, ja skidam kapu takvim ljudima.

Za hemiju se slažemo
Za šljive tako i radimo, neke od ovih mlađih koje smo prethodnih godina oslobodili, već su ove godine rodile. Nisu otišle u rakiju, ali malo u džem, malo u slatko, a ostatkom se sladila guda.
Trešnju King Star sam našla u ponudi nekog od rasadnika, i iskreno nemam pojma o njoj, jedinu odliku koju sam zapazila je da je otporna na mraz i sušu i to mi se učinilo interesantnim, a piše da sazreva krajem jula.
Kajsiju, našla sam neku mađarsku najbolju, jel' to to?
Moldaviju pomenuste više puta, tako da ću vas poslušati. Do sad sam ožilila nekog vinskog grožđa, ovde u kraju ga svi zovu Francuz, a po mojim procnama mogao bi da bude Kaberne sovinjon (cabernet sauvignon) : crne sitne bobice, dosta slatko ali ima tvrdu kožicu.
- Kreketalo : hvala na savetima, i hvala linku za knige...prava mala riznica!
Prirodni preparati, e tu sam u fulu ! Obilazila sam biodinamičke farme i opšte u organskom sistemu i permakulturi u Francuskoj (na nekim sam išla i volontirala vikendom – u onom sistemu zamena mišića za znanje), pročitala knjiga i knjiga, i sakupila recepata.
Orezivanje, znam ono osnovno : sasecanje grana koje idu u krošnju, suve grane itd. A za sve ostalo, knjigu u ruke, za sad mi izgleda komplikovano u teoriji…
U vezi tih šljiva koje si pomenuo imam par pitanja : ovde u okolini rastu neke šljive, meštani ih zovu purkače… obično su po obroncima njiva i u suštini niko ih ni za šta i ne koristi (neki peku rakiju, ali strogo za prodaju, kao nije to neki kvalitet). Ima ih više vrsta : jedne su žute veoma slatke (od njih sam pravila džem koji ima ukus kajsije), druge su crvene i veoma sočne (džem prva liga). A imaju jedne sa tamno crvenom, skoro crnom kožicom, one pomalo gorke....ne znam da li su to sorte o kojima si pisao.

- Makao hvala i tebi na savetima, za Novosadsku rodnu, i ja sam po literaturi videla da bi mogla da opstane...tako da ne košta ništa da probam.
Orah imam jedan sejanac, ali je svega 15-ak cm visok...tako da do plodova ima još ih!
Posadili smo i jedan dren i smokvu, jagode i desetak marelica (samoniklih, neznam šta će od toga da bude).
Sve u svemu, moj zaključak se svodi na to što si ti napisao. Ako ne tretiramo, može da se desi da ne rodi svake godine, ali što veći broj sorti posadimo, biće svake godine po nešto. A to i jeste bitno, čisto da imamo u sezoni, naše zdravo voće.

Za sve vas koji ste imali strpljenja da pročitate ovu poruku do kraja, hvala još jednom i veliki pozdrav. Možda jesam patuljak ali pričam bre k'o velika!

Pozdrav. Ovom temom se bavim u praksi već godinama. Evo mog iskustva. Jabuke tolerantne na bolesti imate iz Novog Sada, izvrsne su, posbno NS 25-83. Jedna od najlepših jabuka koje sam jeo. Krimska džanarika, u svim bojama žute, crne i crvene. Ne zna čovek koja je lepša. Crna kajsija je za mene ove godine otkrovenje, neopisivo lep plod. Interesantna. DRen obavezno i to tri hibrida, apatinski, Srem i Bačka. Sazrevaju u različito vreme, iznenadićete se kvalitetom ploda. Breskva vinogradarska i imate na Institutu u NS breskve koje sazrevaju od jula do sptembra. U poslednjem broju magazina Dobro jutro ima o njima. Tu je i oskoruša, mušmula, razne druge šumske voćke. Od malo poznatih voćkica, koje sam probao sa gajenjem, asimina triloba je prelepa, svi tipovi drvo borovnice Amelanchiera, kamčatska borovnica, crna malina, ljubičasta malina, japanska malina...Svaka okućnica može postati mala fabrika hrane.

Šta reći, samo sam hteo biti od pomoći... A za ono patuljak, ne zameri ...no sam si sebe tako nazvao...a ja možda nisam imao pravo...ne zameri...
Još jednom kažem " seljačka "posla...
Što se mene lično tiče...pokušavam uspustaviti takvu okućnicu, da sa što manje hemije, ( kao nekad davno naši Dedovi , ali stvarno) imam voća za svoju porodicu...Od "hemije" oni su imali koprivu , za gavez ko zna sumnjam, maslačak i druge travke, da sad ne nabrajam...a od kupovne hemije plavi kamen, kreč i sl.
Pa tako pronalazi se razno voće, kalemi na podlogama iz sopstvenih izvora...upornost , mora biti naj-naj veća odlika...
Pozdrav!!! I napred , tu smo da razgovorom podižemo jedni druge...

draganp, hvala na listi, prvo sam potražila sve što si naveo, pa tek onda odgovaram. Da mala fabrika hrane, e to je to i sigurna sam da je to dostižno. Odnosno na tome radimo, pa videćemo koliko uspemo. Hvala za ovu jabuku NS 25-83, naravno da je ukus bitan.
Hvala i za dren, ja sam posadila neku sadnicu koju mi je poklonila jedna baka iz komšiluka, neka samonikla koja se pojavila ispod njenog drena. Za godinu dana nije nešto posebno porasla, ali eto tu je, ispunjava prostor. A eto zahvaljujući tebi, stavila sam na listu i Apatinski (jer da budem iskrena, pravim listu po svemu što mi navodite, i po ponudi rasadnika, za sad sam našla na netu jedan rasadnik koji ima tako neku obilniju ponudu u kojoj se nalaze sorte o kojima mi vi pišete, a i ovu listu koju sam ja navela u početku sam sastavila po njihovoj ponudi).
Džanarika....pa po svemu sudeći, ove moje "purkače" bi moglo da budu džanarike (moram to nekako da utvrdim). Kako se one razmnožavaju? Tu gde ih ja nalazim sigurno nikad nisu bile kuće pa da kažem da ih je neko sadio, ali ne nalazim ispod ni okolo mlade izdanke da bih mogla da zaključim da su životinje prenele koštice. Hm?
O asimini i kamčatskoj borovnici vidim da se na forumu često piše (pa ću malo pažljivije da pratim teme).
Crna kajsija, interesantno i zanimljivo... podsetio si me na jednog prodavca na e-bay koji nudi semena za baštu za daltoniste (žuta lubenica, crvena šargarepa, bele jagode, itd....).
A divlje voćkice, ove godine zbog suše kupine su nas potpuno izneverile ali trenutno berem divlji šipurak, nešto za čaj, a veliki broj za džem, uf klinci ga obožavaju, ni jedan drugi mu nije ni blizu po njihovom suđenju. Tako da su mi ruke izgrebane kao da sam sa mačkama ratovala . Ako stignem da naberem malo i trnjina, hvale vino od njih, nisam nikad probala, pa eto ako stignem...

gandrad, jao pa ne brini, šta ima da zameram, pa nisam ja sujetna, patuljak, nije problem, a eto inače smo imenjaci.
Svaka čast za okućnicu i hvala za svaku pomoć i podelu iskustva, naravno prenošenje znanja je izuzetno bitno, ali onog istinskog iz prakse, jer teorija je jedno, a praksa nešto sasvim drugo. Naravno upornost i ljubav prema onome što se radi, prema prirodi prvobitno, i poštovanje prema svemu onome što su radili stariji (e sad tu moramo da skočimo u prošlost nekih 50-ak godina, pre industrijalizacije poljoprivrede i uvođenja hemije itd. ti stari su imali znanje prirodnog poslovanja...koje se s' godinama zagubilo). Razgovarajući sa starijim osobama u okruženju, dolazim do podataka da su njihove bake recimo radile baštu bez obrade zemljišta (metoda koja se na mala vrata stidno ponovo vraća...ali sa druge strane sveta od Fukuoke do Mollisona, a našeg Pelagića u toj priči svi izostavljaju, a sećam se da sam pročitala gde navodi primer nekog tipa koji je malčirao vinograd i jedini u kraju imao grožđe nekih godina, kad je kod komšija zbog bolesti ili suše potpuno propao rod).
Tako da imamo pune ruke posla, sa probama i eksperimentisanjem. Pogotovo sa voćem za koje je potrebno više godina da bi se utvrdilo da li smo na pravom putu ili ne. Ali ništa se nije napravilo za jedan dan, pa neće ni naše prirodne fabrike voća.
Veliki pozdrav svima, i naravno, delite iskustva!

Golem pozdrav i tebe draga Malizelenipatulak( vsusnost edna mlada i vredna dama, majka na tri sina, sopruga i golem strucnjak )
Me voodusevi so tvoeto izlaganje i sreka da va prati da uspeete vo zamislata na toj Vas raj

Taka e najdobro e da se prasa i sovetuva , nikoj ne e seznaen, od sekogo se uci po nesto.

Za orev, baraj turski sadnici so deklaracia i mnogu brzo proroduvaat i davale mnogu rod.
Ubava zamisla , uslovi imate samo zdravje i sreka da uspeete.