Ево код мене прво што је пустило клице у фрижидеру јесу дуње. (након два месеца стратификације) Посејао сам а клице сам окренуо према доле надам се да није погрешно. Јер не знам да ли је то корен или горе где ће бити лист.

Умало нису пропале јер клице су око 15 мм.. Морамо чешће завиривати у фрижидер јер олако могу семење да пропадну.

Dunju licno ne bih nikada iz semena radio pored BA29 i kosta 25 dinara prva klasa
Stavis 10-ak i vec dogodine imas oko 30 novih, jedina prednost kod semena je sto ce poneka imati duzi vek, al opet ja cu imati vise podloga :-)

Jel ovo od bilo kojeg mladara, pored stare voćke , ili od sejanca ili pak od kupovne sadnice? Mislim na prvi crtež. Kod mene prvi najbliži rasadnik u okolini Trstenika-Kruševca, ne znam da li ovi što prodaju sadnice na pijaci , imaju u ponudi podloge , bilo kog voća. Moram pitati...

Da pomognem
Oni koji prodaju sadnice na pijacama ne prodaju podloge . Postoje rasadnici koji iskljucivo proizvode podloge i prodaju ih kasnije rasadnicima koji se bave kalemljenjem .
Sto se tice dunje , citajte pazljivo i sve ce vam se kazati.
Ovo sto je kreketalo postavio slike je dobro ali ima mnogo jednostavniji nacin.
Pocetkom marta meseca napravite negde u kraj baste gde je hladovina leju od 2x 1 metar i dobro izriljajte i nabacajte djubre.
Odmah po pravljenju leje uzmite makaze i pravac kod najblize dunje . sada u ovom periodu lastari na dunjama su svi preko pola metra . Nasecete gomilu prutica i od njih napravite jos vecu gomilu reznica . Od jednog pruta koji ima oko pola metra napravite nekoliko reznica .Reznica ne mora da bude duza od 20 cm.
Kada to zavrsite uzmite reznice i sve ih zabodite u onu leju na 10x10 cm ali tako da van zemlje viri barem 1-2 cm. Tokom leta zalivajte i plevite . U jesen po opadanju lisca svaka reznica ce imati po nekoliko lastara koje polako odvojite i ne sadite nego vezite u snopove pa u pesak na cuvanje tokom zime do sledeceg proleca .
Ako kojim slucajem reznicu zabodete do pola docice do formiranja samo jednog uspravnog lastara i kalemjenje na njemu mozete izvrsiti u avgustu te iste godine .
Mada najlaksi nacin je od semenke . Od oko 10 kila plodova dunje provansalke dobija se preko 1000 semenke. Ne treba im stratifikacija samo moraju da se cuvaju na hladno tokom zime .
Svaka nikne i do jeseni naraste cak i do 1 metra . Debljina bude ko olovka i deblja .
Kreketalo, na ovaj nacin na slikama se oziljava i razmnozxava ribizla i josta . Kupina i malina samo od korena i to koren se sece na manje delove i zabada u leju kao luk kada se sadi.
Pozdrav

Scotch citat:

Ne nije reverzibilan, na žalost (našu) i na nesreću biljaka jer u toj fazi ako doše do nepovoljnih uslova kao štp je velikp kolebanje temperature (+-) ili naglo isušivanje zametak propada, zato embrioni i imaju taj biološki sat koji ih aktivira u najpovoljnijem periodu (najbezbednijem) Zato ako si već započeo-la postupak naklijavanja onda posej i odloži u toplotno bezbedan prostor pa šta bude. Hvala na lepim željama i pozdrav.

Moram ti reci, da su sjemenke kladrasta i karagane, iako su nabubrile i vani je bilo jako mrzlo, do -18, proklijal ebez problema. Čini mi se, da ipak, još ima i u nabubrenim sjemenkam još "antifriza". Jedino sada mi neke stvari kliju, a ujutro je bilo ovih 2 dana -2. Ali izgleda da klijncima neče to naškoditi.

Drago mi je da je tako.
Što se vojvodinog komentara tiče, mislim da malo greši što se tiče đubrenja prostora za zakorenjivanje reznica a evo i zašto. Reznicama je potrebno dosta vremena da stvore kalus na donjem preseku, koji će ih dalje štititi od spoljnih i nepovoljnih uticaja a da kasnije kalus počne sa diferencijacijom i formira koren. U to vreme je renicama potrebno da se zaštite od prekomernog isušivanja (hladovina)kao i konstantan vlažni supstrat, što se postiže velikim procentom peska u supstratu, u to vreme im je đubrivo najmanje potrebno, pogotovu stajsko. Reznice nemaju organ kojim bi koristile đubrivo, ali prisustvo organske materije u fazi humifikacije može da dovede do razvoja patogena koji mogu da unište reznive. Moje iskustvo preporučuje i korišćenje domaćeg sredstva za pomoć reznici isprobano više puta. Recimo da sm imao 98%uspešnog kalusiranja na reznicama ruža koje se baš i ne razmnožavaju reznicama.

pozdrav svima

Da, gnojivo samo smeta.
I iz gore navedenog razloga glede patogena i iz razloga tezeg oziljavanja.
Lakse se oziljava u supstratu sa manje hranjiva...
Kreketalo je opisao gore izvrstan nacin.
Zasto?
Pa zato sto se na taj nacin sljedecih 15 godina samo rezu podloge u velikom broju svake godine.
To tako rade i profesionalci,rasadnicari.

Pozdrav svima, mozda sam novi clan na forumu, ali aktivno pratim vase postove duze vrijeme. Imam iskustva sa sijanjem mnogih povrtnih kultura, u zadnje vrijeme s paulovnijom i sortama magnolija. Prihvatio sam se novog izazova, pa mi je potrebno par pametnih savjeta oko stratifikacije. Naime od jednog dilera sam narucio sjeme 8 sorti javora ("japan maples"), rijec je o:
-Acer shirasawanum Aureum
-Acer ginnala Flame
-Acer negundo Flamingo
-Acer japonicum Aconitifolium
-Acer palmatum dissectum Atropurpureum
-Acer pseudosieboldianum / korean maple
-Acer palmatum "ORANGE DREAM“
-Acer p. subsp. "take"

Citajuc po netu, stekao sam neku viziju idealnog stratificiranja za ove sorte, ispravite me ako grijesim.
Natopiti sjeme u vrelu vodu i ostaviti na sobnoj temperaturi 24 sata. Nakon toga zamjesati smjesu treseta, pjeska i sjemena i sve zajedno ubaciti u plasticnu zip vrecicu, izbusiti nekoliko rupa pri vrhu vrecice i odloziti sve zajedno u hladnjak na 0°C-6°C 90 do 120 dana?
U slucaju da sjeme prije proklija u mogucnosti sam ga posijati u stiroporne kontejnere jer imam inkubatore koje sam ranije koristio za druge kulture u kojima mogu podesavati temperaturu svijetlost i provjetravanje..

vece gospodo,

ja skupljam zireve ocu da pravim hrastovu sumu. imam gomilu zireva hrasta luznjaka i kitnjaka, neke sam brao, neke skupljao sa zemlje: testirani su u vodi, ne plutaju. Citam na netu doduse za americke hrastove neki kazu da se mogu odma stavljati u zemlju, neki da se moraju drzati u frizideru pa me zanima kako to ide sa nasim sortama. Ja sam nekoliko njih stavio u zemlju u saksije i stoje mi na terasi na otvorenom. ali ako mi prepourucujete frizider i hladnocu spremicu sledecu turu tako.
Primetio sam takodje da je kitnjak daleko tamniji, a luznjaci su jos uvek zeleni. ne razumem se u sorte toliko ali kontam da imaju drugacije cikluse.


inace sasvim slucajno sam pre mesec dana u Gordnjem Milanovcu kod ujaka u dvoristu pokupio neke lesnike, i jedan sam stavio u zemlju bez ikakve nade jer nikada mi nije uspevalo da mi nesto nikne iz semena [od drva] i pre nekoliko dana sam video da ima klicu.

pa sam pomislio ako moze lesnik, mozda moze i zir :))))

tako eto, ima li tu madju vama nekog sa iskustvom sa hrastovima

pozdravchic.

Duže vreme me nije bilo , te se eto sad opet aktiviram. Na nekom sajtu sam pročitao da seme nektarine treba da se razbije i izvade plodovi koji su unutra i da se ostavi u frižideru nekoliko meseci , a da se nakon toga posadi u zemlju. Stavio sam ih u frižider krajem oktobra , početkom novembra. Da li treba još da mi stoje ili bih mogao da ih posadim?

Mislim da to ne treba stratifikovati.Iz iskustva znam da se breskva zaseje i redovno niče bez problema. Ja bih to odmah u zemlju.

Nektarina je u pitanju , ne breskva. Tako da ne znam koliko je primenljivo , tj. koliko slično se nektarina ponaša breskvi.

Ja bih rekao isto. Zasej odmah da se ne mučić . U suprotnom pazi da ne krene pa posle to polomiš.

Ljudi jeste vadili semenje i koštice iz stratifikacije?