pre desetak dana sam kupila 30-ak cm visok "zbunic" gardenije. ima dosta pupoljaka i imao je jedan poluotvoreni beli cvetic koji je nebeski mirisao! tamnozeleni listovi su sijali kao da su uljem namazani. prekrasna biljka, radovala sam se kao luda sto sam je nasla!
na uputstvu pise da voli puno svetlosti. stavila sam je pored vrata od terase, podigla zavese, ali mi se ucinilo da joj to ne prija, pa sam spustila providne bele roletne, koliko da samo malo profiltriraju direktnu suncevu svetlost.
ni jedan ni drugi nacin joj se ne dopadaju.
pise da voli vodu, ne u smislu da se u njoj davi, nego da je zemlja uvek pomalo vlazna. trudim se i to da uradim. pre neki dan sam joj poprskala listice spray-bochicom, dakle, vodenom prasinom.
poluotvoreni cvetic se nikada nije otvorio do kraja, pozuteo je i otpao, jedan oveci pupoljak je otpao, a ostatak biljke kao da za necim pati: listici tuznjikavo vise kao da su dehidrirani (a nisu, niti je biljka previse zalivana), izgubili su nekako sjaj, ne znam sta da radim da spasem tu prelepu biljcicu.
ako neko ima iskustva ili zna neki koristan savet, molim za pomoc!
www.desert-tropicals.c...oides.html

Gardenija ne podnosi suhi zrak, možda je u tome problem?
Trebalo bi joj lišće češće prskati vodom! A voda kojom ju zalijevamo trebala bi biti mlaka, nikako ne hladna iz slavine.

A možda je biljka samo doživjela šok zbog promjene mjesta i uvjeta života, pa će se oporaviti!

hvala, gogo, bice da je bila "shokirana"...a i ja, od silne zelje da joj ugodim, mozda sam je previse seckala po kuci do nalazenja idealnog mesta, mozda ipak premalo zalivala u strahu da ne preteram, a definitivno nisam znala da ne treba hladnom vodom. puno ti hvala na sugestiji!
podigla je listice, opet joj se sijaju, vidim da bas puca od zadovoljstva!
jedino mi se cini da joj je saksija mala, ne znam kada smem da je presadim, sad je blizu cvetanja (u pupoljcima), verovatno ne bi trebalo da je diram.
Boze, sto je to lep cvet!

evo mene s problemom!
HELP! jako mi je stalo do ove biljcice...
naime, primetila sam da se, kad sprejishem moju gardeniju, oko pojedinih vrhova grancica formiralo nesto kao paucina. uzimala sam neznu cetkicu, sklanjala je i nastavljala sa negom.
medjutim, danas sam malo izostrila vizir i primetila da na poledjini listova ima nekih bubica ('vaskica", uf sve me svrbi!), kao i u "paucini", samo su te u paucini majusne, jedva vidljive, mrdaju se, a ove na listu se lepo vide i cini se da ne mrdaju. evo slika, a vas molim za hitnu pomoc!

biljku ti je napao crveni pauk, vidis li te male larve?
istertiraj biljku nekim sistematicnim insekticidom (deris ili malation)

kupila sam neki insekticid (safer's 3 in 1), koji je u isto vreme i fungicid i miticid (ma sta to znacilo), prska se uvece kasno, tako da ga jos nisam upotrebila.
kako ide to sa otopinom nikotina? i - treba li da poskidam to nesto sto je na poledjini lista? mada, brrrr!

Probaj biljku istuširati toplom vodom da poskidaš sve što se da poskidati, a onda izvadiš iz cigarete listiće i močiš u vodi 6-12 sati, poprskaš i to je to! Mala opaska otopina je dosta otrovna pa i nju i pošpricanu biljku treba skloniti, pogotovo ako imaš malu djecu!

A možeš i nabrati kopriva, ako imaš gdje, nek odstoji jedan dan i poprskaj, ova ti otopina inače jako smrdi ali pomaže.

Prskanje ponovi više puta, ali ponovi jednom i za dva tjedna!

Možda si trebala još koji put ponoviti postupak, na ličinke ili jajašca nekih takvih napasti insekticidi ne djeluju. Sad kad si već poprskala nikotinom, ponovi postupak za jedno 10 dana još jednom.

A listiće rezati, ne znam meni bi bilo žao ako ćeš joj narušiti oblik, ali ako ti smeta, onda ih makni!

Kada je krošnja previše gusta to može da bude idealna podloga za Crvenog pauka(Paukove grinje) Tako da ne bi škodilo da krošnju prorediš.Inače najefikasnije sredstvo za uništavanje tih paukova i drugih štetočina su njihovi prirodni neprijatelji.Evo deo članka koji sam našao na netu a može biti od koristi.

Biološko suzbijanje štetočina

Štetočine se uglavnom suzbijaju insekticidima koji pripadaju u otrove te negativno utiču na ljudski organizam i životinje, pogotovu neki od insekticida koji imaju izraženu toksičnost i dugu karencu. Trebalo bi pokušati da se štetočine suzbijaju biološkim putem preko specijalnih organizama predatora koji uništavaju jaja, larve pa i odrasle insekte štetočina. Prednost biološkog suzbijanja štetočina je u tome što ne deluju toksično na ljude i životinje i ne zagađuju životnu sredinu. Nedostaci su što se moraju dobro poznavati štetočine i predatori za šta je potrebno obučavanje ljudi kao i planski prilaz i neprestano praćenje prisustva štetočina. Ukoliko se pojavi štetočina na određenom lokalitetu, ona obično nema prirodne neprijatelje i ukoliko se želi suzbiti njeni prirodni neprijatelji se moraju doneti iz sredine u kojoj je štetočina živela i pustiti u prirodu da je suzbija.
Uzgoj predatora, te njihovo puštanje u prirodu u momentu kad je štetočina najosetljivija -- predstavlja značajnu metodu biološkog suzbijanja.
Bitno je da se koriste insekticidi koji uništavaju štetočine a ne deluju na predatore. To bi trebalo da predstavlja prvi korak u biološkom suzbijanju štetočina u narušenoj biološkoj ravnoteži. Lisne sovice grizući listove nanose ozbiljne štete povrtarskim kulturama. Suzbijaju se Karateom, Talstarom, Ripkordom i drugim insekticidima, koji su štetni po zdravlje. Parazitska osica takođe uništava lisne sovice bez da je štetna po okolinu. Lisne vaši su ozbiljne štetočine jer sišući sokove znatno umanjuju prinos kod kulturnog bilja. Suzbijaju se Malationom, Karateom, Decisom, Diazinonom i drugim insekticidima. Ukoliko se obezbede uslovi za razmnožavanje bubamara i osolikih muva može se znatno umanjiti brojnost lisnih vašiju jer larva bubamare u toku života uništi preko tri stotine jaja lisnih vašiju. Bela leptirasta vaš nanosi ozbiljne štete povrtarskim kulturama u plastenicima pa se mora suzbijati Mospilanom, Karateom, Ripkordom... Uspešno je suzbija osolika muva. Grinje su prisutne na svim kulturnim biljkama i suzbijaju se akaricidima Apolom, Demitanom i drugim, a uspešno ih suzbijaju određene vrste pauka. Mineri se suzbijaju Insegarom, Dimilinom, Monspilanom... a suzbijaju ih uspešno i osolike muve. Takođe i entomofagne gljive i određene vrste bakterija mogu da uništavaju štetne insekte.
Stvaranjem preduslova za očuvanje predatora u prirodi, korišćenjem insekticida koji ih ne uništavaju i njihovim razmnožavanjem, stvaraju se preduslovi za biološko suzbijanje štetočina i očuvanje životne sredine.

goga citat:

Ako si sigurna da više nema nikakvih štetočina ne moraš je više prskati nikotinom, ali ja bi radi opreznosti ponovila nakon 2-3 dana i izvadila je iz karantene!

dobro ! prskat cu je za 2-3 dana samo da sunce izadje van malo pa cu je smjestiti i na zrak... a za svaki slucaj da joj i zemlju promjenim?

Nemoj joj zemlju mijenjati jer ćeš iscrpsti biljku presađivanjem i odbacit će ti pupoljke! Presadi je tek nakon što ocvate ili ako ti teglica nije premala tek u proljeće iduće godine!

Hm, mislio sam da kod tretmana nikotinom ide mnogo vise od 2-3 cigarete?! Kako se tacno pravi taj insekticid?

U 1dcl vode umočiš 3 cigarete i pusti da odstoji 6-12 sati, procijedi i prskaj biljku, postupak se može ponoviti za 2-3 dana, s tim da upozoravam da je ta otopina dosta otrovna, pa bi biljčicu trebalo smjestiti nekamo na sigurno, dalje od kućnih ljubimaca i klinaca!

Vec sam jednom pisala negde da se mojoj gardeniji susi lisce, odnosno potamni na vrhovima, a ponegde cak i polovina listica. Bas mi je zalosno pogledati, a i nije lepo. Sta da radim sa takvim listovima? Sad sam je iznela na balkon i nadam se da ce se malo oporaviti.

Gardenijo jel ti svoju gardeniju (ju, što je dobar slog riječi ) prskaš po listićima?