Poslato: Uto Jul 15, 2008 7:25 pm----
napisite nesto o ovome ako znate nesto
Poslato: Sre Avg 06, 2008 6:31 am----
Nisam nikada gajio dren ali evo sta pise u knjizi.Grm ili stablo drena[Cornus mas L.]dostize visinu do 8 m, sa krosnjom zaobljenom na vrhu.Listovi naspramni , jajasti sa dugacko izvucenim vrhovima.Cvetovi hermafroditni,sitni,zuti,po10-20 u stitastoj cvasti.Plodcrven , elipsoidanu vidu visece kostunice.Raste u regionima listopadnih hrastovih suma..Ima ga u sumama zajedno sa crnim grabom,sladunom i cerom.Srece3 se do 1300m nadmorske visine.Dobro uspevana krecnjackim,toplim i suvim stanistima.Cveta veoma rano,cesto jos u februaru..Za vreme cvetanja u sumi se veoma lako otkriva.Entomofilna je biljka .Razmnozava se izdancima i reznicama pomocu orosavanja.Sazreva u avgustu-septembru..Plod je nakiseo i veoma atraktivan.Sadrzi mnogo vitamina C.
Poslato: Sre Avg 06, 2008 10:41 am----
Znam iz legendi da su nasi preci imali 3 "magicna" drveta:
-Hrast, stari naziv Dub, koji je morao da bude star i koji se zvao zapis, oko koga su se skupljali razlicitim povodima,
-Tisa, koju su sadili u blizini kuce, za koju predpostavljam da je bila simbol dugovecnosti i otpornosti i
- Dren koji su takodje sadili ako ga vec nije bilo na mestu gde su podizali kucu. Kod nas se kaze: "Zdrav kao dren", pa nije potrebno objasnjavati simboliku.
Meni se cini kao da postoji vise varijanti drena ?
Od drenjina ( plod drena) prave se sokovi, likeri i fenomenalan dzem koji se ne kuva vec se muti. Zar nije po malo magicno da bez ikakve sterilizacije i konzervansa "majonez" od neke vocke i secera moze da se ocuva vise meseci?
U jednoj TV emisi video sam da je podrucje Donjeg Toka Tare do Scepan polja prepuno Drenova koji radjaju jako obilato i da su im plodovi krupniji nego sto je to uobicajeno. Na tom podrucju narod tradicionalno koristi dren na sva tri opisana nacina.
U reklamnim oglasima nekog rasadnika video sam da prodaju kalemljen dren. Iz cega moze da se zakljuci da postoji sve veci interes za gajenje ove ove vocke.
Poslato: Sre Avg 06, 2008 11:44 am----
Kalemljenog drena (drena za jelo) ima i u našim rasadnicim. Mislim da je cena oko 800 dinara po sadnici.
U uzgajanju sortnog drena su najdalje otišli Ukrainci, neke njihove selekcije imaju plodove veličine i do 5 cm. Tamo je dren važna voćka između ostalog i za proizvodnju alkohola. Kao šljiva kod nas.
Poslato: Sre Sep 24, 2008 9:17 pm----
hej što je ovo sa drenom interesantno. Koliko godina mu treba da rodi i koliko rađa po drvetu? Zna li ko?
Poslato: Čet Sep 25, 2008 8:10 am----
Moj dvorisni ljubimac rodio je pete godine ali on je bio mini izdanak.
Ovo drvce je jedna od varijanti divljeg drena.
Sto se roda tice on je skroman. Kada dobro rodi celo drvce se okiti bezbrojnim crvenim plodovima ali oni su mali tako da je prinos pre u dekagramima nego u kilogramima...
U reportazi sa Scepan polja, koju sam spominjao, video sam drenove sa krupnijim plodovima i bogatiji rod. Ne znam kako bi se ovaj planinski dren pokazao kod nas?
Predpostavljam da su o kalemljeni iz rasadnika jos rodniji?
Da li neko ima iskustva sa kalemljenim Drenom?
Iz radoznalosti probao sam da napravim muceni dzem od drenjina i uspeo sam. Ukus i boja su fenomenalni. Dzem koga je jedva bilo za nekoliko teglica od decije hrane, stoji na hladnom i ne pokazuje nikakve znakove fermentacije,
iako nije kuvan,
iako teglice nisu sterilisane,
iako nisam stavio nikakav konzervans!
Recept za ovaj dzem postoji u starom narodnom (Patinom) kuvaru.
Dren je sumsko drvo. Zivi ispod drugog velikog drveca. Znaci odgovaraju mu poluzasenjena mesta pa je zahvalan za okucnice gde je obicno tesko naci dobro osuncana mesta.
Drena ima puno u Kosutnjaku. Ko ne ume da ga prepozna u sumi neka saceka rano prolece. On je prvo drvo koje cveta brojnim, sitnim, zutim cvetovima. Lako se prima pa i u tom trenutku moze da se uzme izdanak ili mladica koja raste uz stablo. Na istom mestu moze da se uzme i izvesna kolicina sumskog humusa za sadjenje.
Poslato: Čet Nov 06, 2008 7:48 pm----
Tartar, ti si čudo od čoveka. Gde god se uključiš daješ si vrlo iscrpne odgovore. Nije valjda da praviš pekmez? Bravo! iskreno:-))
Dren, e da znaš, i ja ću da probam! i da sadim i da pravim pekmez
Poslato: Sub Nov 08, 2008 4:16 pm----
| dekalend citat: |
| ..........Dren, e da znaš, i ja ću da probam! i da sadim i da pravim pekmez |
ziveo, i zdrav kao dren bio!
Poslato: Sub Nov 08, 2008 7:29 pm----
Hvala, hvala, Tartar. Biću nadam se kao dren. Valjda ne smeta što sam, kako da ti kažem... dama :-))
Poslato: Sub Nov 08, 2008 8:50 pm----
| dekalend citat: |
| ..........Dren, e da znaš, i ja ću da probam! i da sadim i da pravim pekmez |
zivela, i zdrava kao dren bila!
a dame su inace zdraviji deo populacije
Poslato: Pon Nov 10, 2008 12:40 pm----
verovatno su zdravije, samo što je dama vrlo malo :-)
Inače gledam pekmez od drenjina By hand make i piše da je kuvan satima na štoretu sa drvima (drvenom šporetu). Naravno- kupim onaj od šipurka. Znam za taj recept mućenjem, ali nigde ga nema osim po privatnim špajzevima. To mi je baš inspirativno. No, za dren je prilično kasno. On dospeva u avgustu. Sačekaću ja njega i tako svašta čekam u životu, pa jedan dren manje-više :-))
Poslato: Pon Nov 10, 2008 2:47 pm----
Kod nas postoje odlični uslovi za gajenje drena, posebno u organskoj proizvodnji jer ova voćna vrsta ne zahteva primenu pesticida a visoke i stabilne prinose postiže i na lošijim zemljištima. Dren se smatra biljkom spontane flore i sreće se kao pratilac hrastovih šuma. Predstavnici familije Cornaceae mogu se naći u svim oblastima osim u Australiji, a Dren - Cornus mas nalazi se u srednjoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi i jugozapadnom delu Azije. Uspeva i na 1300 metara nadmorske visine, a pored dekorativnog izgleda biljke i lekovitih plodova ova biljka ima i veoma kvalitetno drvo. Dren je dugovečno drvo sporog rasta, postoje primerci koji su stari i po 200 godina. Raste kao žbunasta biljka ili niska stablašica visine 7-8 metara, sa zaobljenom gustom krošnjom. Kora stabla je siva ili žućkasta, glatka kod mladih stabala, a kod starijih je ispucala i ljušti se. Kora ima crvenkastu boju sa sunčane strane. Lisni pupoljci su sitni, prekriveni sa dve fino maljave žućkaste ljuske, a cvetni pupoljci su krupniji i zaobljeni, pokriveni sa više zelenkasto-žutih ljuski. Cvetanje je veoma rano, u februaru i martu, pre nego se otvore lisni pupoljci. Listovi su naspramni, eliptični ili jajasto eliptični, sa izraženim vrhom. liske su i sa lica i sa naličja prekrivene gustim čekinjastim maljama. Dekorativnost ovog drveta dolazi do izražaja u jesen kada krošnja dobiva crvenkasto-mrku boju. U prirodi jedan grm drena manjih dimenzija daje 10-15 kg plodova, a usamljena stabla koja su dobro razvijena daju i preko 100 kg plodova. Oblik i veličina ploda jako varira kao i boja plodova od svetlo do tamno crvene, a u nekim rejonima sreću se i vrste sa žutom bojom ploda. Sazrevanje je od jula do polovine oktobra zavisno od vrste genotipa, klime, nadmorske visine i sl. Period sazrevanja plodova na jednom stablu je oko pola meseca, pa je i berba sukcesivna. Dren podnosi niske temperature i do -30 stepeni, a kasni prolećni mrazevi mogu oštetiti pupoljke, no kako je period cvetanja dug nikada ne dolazi do 100% oštećenja. Uspeva na zemljištima različite reakcije, mada mu najviše odgovaraju blago alkalna do neutralna zemljišta. Dobro uspeva i u predelima sa zagađenim vazduhom pored fabrika. Sejanci drena počinju rađati tek u desetpj godini, a u prirodi pod zasenom drugih drveća od 10-16 godine, međutim selekcijom na sejance i kalemljenjem dobijaju se sadnice koje rode druge ili treće godine od sadnje. Razmak pri sadnji je obično 6x4 metra, a na lošijim zemljištima 5x4. U ukrajini na jedan hektar plantaže drena sadi se 400-625 sadnica i u punoj rodnosti dobija se 20 do 25 tona plodova po hektaru. Plodovi se konzumiraju u svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju. U plodovima drena ima dva puta više askorbinske kiseline u odnosu na plod narandže i na 100 grama ploda obično ima 97 - 120 mg ove kiseline. U Francuskoj i Italiji od drenjina su pravili vino i žele, a nedozrele plodove su konzervirali u slanoj vodi kao masline. U Nemačkoj drenjine kuvaju sa šećerom i sirćetom i dodaju jelima od testa i krompira. Često se dren koristi kao živa ograda jer ima veliku izbojnu snagu, a u drvarskom kraju od drena se pravi čuvena rakoja "drvarska drenja". U Rusiji od drenjina se prave supe i koristi se kao začin za jela od mesa i ribe. Drvo drena je jako tvrdo i žilavo, stari Rimljani su od ovog drveta pravili koplja. Dren je medonosna biljka. Lekovita je biljka i lekovi se spravljaju kako od plodova tako i od lista, kore, cveta, koštice u svežem ili suvom stanju. Koristi se za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemeroida, šećerne bolesti, za zaceljivanje rana... U Rusiji su naučnici potvrdili lekovitost drena i ustanovili da plodovi, kora stabla i listovi imaju antimikrobiološko dejstvo, a da se meso plodova i ulje iz semenki može koristiti za regeneraciju spoljašnjih i unutrašnjih epidermalnih tkiva. Departman za voćarstvo vinogradarstvo i hortikulturu poljoprivrednog fakulteta u NS radi na oplemenjivanju i selekciji drena.
Poslato: Pon Nov 10, 2008 6:26 pm----
Opa!
Je li Sojo, može l` preko veze jedan sa najkrupnijim mogućim plodovima i variegiranim listovima?
Poslato: Pon Nov 10, 2008 7:58 pm----
E Sojo, svaka čast. Sad nam još reci gde da kupimo sadnice-mislim gde su najbolje. Ja već duže "sumnjam na dren" :-)) Mnogo mi se sviđa.
Poslato: Pon Nov 10, 2008 9:17 pm----
Zna li neko kako se dren bere, pošto dospeva sukcesivno i visok je-a sitan. Hm? Pitanje je sad?
Sutra idem u gudure Fruške Gore da vidim dren. Ne mogu da verujem da je 8 metara visok. Dren je prava stvar i mućeni pekmez!
Sva vremena su GMT + 1 sat