Poslato: Ned Dec 28, 2014 4:17 pm----
Otvaram novu temu o razmnozavanju hibridnih sorti lesnika . Ako kojim slucajem postoji tema vec otvorena molim admina da predhodnu ukloni[ nisam je nasao]
Posto svi znamo nacine razmnozavanja divljeg lesnika ,napisacu vam tj. opisacu nacin razmnozavanja pitomih sorti lesnika u mom kraju koji se praktikuje vec poduze vreme . Mozda i vise od sto godina .
Ako posejemo semenke p.lesnika , naravno da ce 80% lesnika nici ali nikada nece biti istovetni roditelju sa koje je plod ubran. Postoji mogucnost da novoiznikle sadnice imaju plod velicine div.lesnika a veoma je mala verovatnoca da plod bude bolji od roditelja ali se desava veoma retko.
Da nebi cekali i gubili vreme pribegava se principu razmnozavanja ,,izdancima iz korena,,
Za one koji zele da posade najvise 5/10 sadnica postupak je sledeci.
U kasnu jesen ili rano prolece odvoji se lastar ili vise njih i posadi u brazdu koja nije dublja od 15.cm. Sadnice tj. oni prutevi sa malim ili skoro nikakvim korenom se sade na rastojanju [ zavisi od prostora ] na ne vise od 20 cm.
Ako se sade u jesen onda se odrezivanje obavlja u prolece a ako se sade u prolece odsecanje latara se radi odmah po sadnjenu.
Do jesen se sadnica tj.onaj patrljak redovno zaliva i plevi . U jesen se sadnica vadi i sadi na stalno mesto.
Nacin razmnozavanja za one koji zele da odjednom zasade nekoliko stotina sadnica ....
Plan rada :
1.Prvo se pripremi povrsina tj. rastiliste gde ce se posaditi svi lastari koji se vade .Napominjem da se ovo sve radi u kasnu jesen[ nikako u prolece ]
Znaci u jesen se sade svi oni prutici i gaje skoro godinu dana da bi se izvadili i posadili tamo gde treba .
2. Da bi smo sve ovo uradili kako treba mi moramo do jeseni nabaviti prutove sa delom korena. A to znaci moramo mnogo ranije nesto uraditi kako bi u jesen imali nekoliko stotina prutica/lastara .
3. Da bi smo proizveli vecu kolicinu sadnica moramo imati barem jednu sadnicu lesnika starosti minimum deset godina . Moramo tacno znati i koja je to sorta ...
Sta se dalje radi.
4. U rano prolece [ a moze i u februaru po snegu] Uzima se testera ili ,,sekirce,, i odseca se celo stablo lesnika do zemlje .
Grane i stablo se uklone i uzima se u ruke Riljac. Ne kultivator , ne asov niti bilo sta drugo.
Napravi se krug oko panja isecenog lesnika tako da precnik kruga bude 2 metra .
5.Riljacem se izrilja tj. izbaci sva zemlja u dubini od oko 15 cm. Ostane rupa gde se po malo naziru korencici i zilice od panja .
6. Uzmes riljac u ruku i pocnes ,,da bodes,, oko panja iduci u krug. kako da kazem ,dovoljno je da na svakih 10 cm zabodes riljac i samo izvadis . Zemlju ne okreces. Ps..ko je jak u ruke moze da uzme neki veliki stari noz i samo da ubada i vadi noz . Bitno je da se ,,osteti,, koren sto je vise moguce.
6. Kada se to dobro izbode onda se na to mesto gde je sklonjena zemlja nabaca sve sto je organsko i to u rasapadanju. [ trula trava, lisce, seno, piljevina ili bilo sta od otpada bil;jaka ]
7. Preko tog sloja se u tankom sloju nabaca ona zemlja da pritisne one biljne ostatke .
Od tog dana pa do jeseni redovno se zaliva i plevi mada nema tu plevljenja jer od gustine novoizraslih lastara nema ni travcice .
Tokom leta se po potrebi sve te sadnice koje izrastaju zagrcu zemljom i nista vise .
8. U jesen se po opadanju lista svi lastari vade i odmah sade u brazde [ kako sam objasnio] radi skolovanja za sledecu godinu.
Napomena :
Tako se razmnozavaju mnoge biljne vrste kao:malina, kupina , aronija, ribizla, dren, i veliki broj ukrasnih zbunova koji od semenke ne prenose osobine roditelja . Ps..ovako moze i borovnica ali je to za one iskusnije jer borovnica oce da strada ako se ne radi kako treba . Ona ima slab koren pa ako joj se i to malo odsece nastaje gubitak celoe sadnice .
Probao sam pa zapamtio pa zato i vama da pomognem da se neko ne zezne i upropasti sadnicu.
Za nejasnoce slobodno pitajte . Tu sam da pomognem koliko mogu.
S postovanjem Nenad.
Poslato: Ned Dec 28, 2014 4:24 pm----
Može li Vojvodo slika tog riljača, samo da se bolje razumemo. Hvala unapred i jedno pitanje. Može li se lešnik razmnožiti margotiranjem? Pozdrav
Poslato: Ned Dec 28, 2014 7:41 pm----
Zdravo drug
Postoje : lopata, asov i riljac.
Kratak opis tih alatki.
Lopata sluzi iskljucivo za sitan pesak i sitnu zemlju. Po obodu je ravna .
Asov je slican lopati samo sto je malo lunastog oblika i sluzi za utovar sljunkai krupnijih komada /grudvi zemlje .
Riljac je oblika trougla . Kako da kazem ima oblik trostrane piramide. Namena mu je da se njime rilja i vade sadnice koje nisu bas velike .
Lesnik nisam nikada magrotiranjem razmnozavaoa ne verujem da je iko to radio.
Margoriranjem se razmnozavaju : aukube, fikusi, filodedroni mogu i limunovi. to je princip vazdusnih jastuka gde se sa grane skida kora u obliku prstena i navlaci neka plasticna kesa ili folija . Prostor unutar tog vazdusnog jastuka se ispunjava vlaznom mahovinom ili supstratom. Za manje od 2 meseca na tom delu grane se pojavljuju korencici ..
Mozda moze i lesnik ali ne verujem. borovnicu sam probao ali posto nisam uvek kuci to propada jer supstrat ili mahovina moraju uvek biti vlazni..
Pozdrav.
Poslato: Ned Dec 28, 2014 7:47 pm----
Pisao sam u opciji razmnozavanje kako sam pokusao da principom magrotiranja ali ne sa mahovinom i supstratom nego sa destilovanom vodom odvojim plemku i da je gajim na sopstvenom korenu.
Kako da vam pojasnim. Na divljaku sljive sam kalemio kajsiju koja se primila . Posto podloga u prve dve/tri godine ima uticaja na plemku ja sam u drugoj godini pokusao da na grani plemke novonastale kajsije uradim sledece . Kora se oguli tj.prstenuje na isti princip ali se na to mesto navlaci providno crevo ciji se krajevi hermeticki zatvore a prostor unutar creva se ispuni vodom.
Potrebno je redovno dolivanje dest.vode jer i sama biljka usisava vodu sa tog dela grane .
i opet je vrag odneo sve jer me nema redovno kuci.
Terenski posao u sluzbi svoga naroda a supruga o tome pojma nema .
Pozdrav
Poslato: Uto Mar 24, 2015 3:44 pm----
Zdravo, razmisljam da posadim par lesnika, sadnice planiram da dobijem iz semena, zanima me ima li neko iskustva kako je najbolje to uradit, da li je bolje malo razbit ljusko da bi lakse isklijo ili samo ga ostavit u supstrat i cekat, koliko vremena prolazi od sadnje do nicanja.
Poslato: Uto Mar 24, 2015 4:14 pm----
Sorte lesnika, se dobijaju odvajanjem mladara iz starijih biljaka
Iz semena se radi jedino divlji lesnik (mecija leska) jer ona ne pusta mladare kao ove plemenite sorte.
Ako zelis da posijes lesnik koji ti se svidja ne znaci da ces dobiti iz semena istu biljku.
Poslato: Ned Mar 29, 2015 3:50 pm----
Sejanjem hibridnih sorti lesnika se ne dobija nista jer redovno ,,ako nikne,, dobijas divljaka kao da si sejao plod divljeg lesnika ili kako rece kreketalo plod mece leske.
Pozdrav
Poslato: Uto Apr 07, 2015 7:34 am----
Reznice lješnjaka nakon mjesec dana u plasteniku, u pitanju je sorta istarski dugi, 100% su žive sve reznice, vidjećemo do jeseni šta će biti
U plasteniku imam oko 100 komada, i vani imam oko 100 komada, mada one vani vidljivo kasne za ovim iz plastenika, ali su i one značajno napredovale i počele da otvaraju pupove.
Poslato: Uto Apr 07, 2015 6:48 pm----
Zdravo Banja luko
Sve si brate ovo lepo uradio ali zapamti ovo sto cu ti reci. Zelim da te naucim kako i na koji nacin da dodjes do sadnica i zato procitaj sta sam napisao o razmnozavanju. Ne zelim da ne uspes . Naravno da mi je milo kada neko u necemu uspe ali od ovoga sto si ti ueadio nema nista . To sto su ti reznice poterale to je iz razloga sto u samom prutu ima vlage i pupoljak se otvara . Olistace i pocece da trazi hranu a reznica nema jos ni koren. Pa i da ima nekoliko zilica taj koren nece moci da ishrani vise od 4 listova .
Kada bi se lesnik tako razmnozavao onda bi sadnice po rasadnicima bile 10 dinara ili 0.01 evro centi.
Ne ljuti se ali tako je kako je .
Pozdrav sa juga .
Sva vremena su GMT + 1 sat