Poslato: Ned Feb 21, 2010 10:00 pm----
Umirena
...hvala
Poslato: Pon Feb 22, 2010 10:44 am----
Hvala Zoki i ja se nadam da će nastaviti ovako lepo da rastu i da ću u neko skorije vreme znati šta je šta
Sad sam prošla temom da proverim podatke. Prva tura posejana 20.10, druga i treća oko 10, 11.11, sa razmakom od par dana. Iz prve ture su sporije nicali jer je supstrat bio manje vlažan (najveći broj ih je nikao za 7-10 dana), a iz druge, gde sam bolje natopila supstrat, nicali su već posle 3. To znači da su mi sejanci stari 3 do 4 meseca
Juče sam sve preostale povadila i bacila gomilu neperspektivnih - neki nisu imali više od milimetar-dva u prečniku. Ono što je bilo malo krupnije sam presadila u manju posudu, pa sad imam mesta za sejanje sledeće ture
Zaključila sam da su ovi zaostali, koje sam bacila, bili suviše visoko u supstratu, tj. praktično samo u onom delu gde je bio kvarcni pesak. Tako nisu imali hrane za rast. Sejala sam tako što sam seme posipala po supstratu, a onda prekrivala kvarcnim peskom, pa mi nije jasno kako je seme isplivalo? Jeste da ih nisam kvasila potapanjem nego prskalicom, ali je to bila sitna magla, pa mi nije delovalo da bi ona mogla da izbije seme ili sejance na površinu?!
Poslato: Pon Feb 22, 2010 12:04 pm----
Lidija, mozda nisi(sigurno nisi) trebala da bacas ni one koji su zaostali u rastu. Priroda sama regulise. Bili su visoko zato sto ih je koren koji su pustili izdigo iznad peska, sto ne znaci da ne bi uspeli, jer koren skuplja vlagu i sa povrsine. Onda kad budu male biljcice mozes ih posaditi pincetom ili cackalicom dublje. Odusevljen sam kako izgledaju tvoji sejanci. Zato samo tako nastavi i oprezno sa pikiranjem. Pikiraj ih tek kad bude stvarno nuzno (kad vise stvarno nemaju prostora za rast). Svako pikiranje nosi gubitke, zato oprez. Pozdrav.
Poslato: Pon Feb 22, 2010 12:51 pm----
| Lidija citat: |
....Juče sam sve preostale povadila i bacila gomilu neperspektivnih - neki nisu imali više od milimetar-dva u prečniku. Ono što je bilo malo krupnije sam presadila u manju posudu, pa sad imam mesta za sejanje sledeće ture Zaključila sam da su ovi zaostali, koje sam bacila, bili suviše visoko u supstratu, tj. praktično samo u onom delu gde je bio kvarcni pesak... ....Jeste da ih nisam kvasila potapanjem nego prskalicom, ali je to bila sitna magla, pa mi nije delovalo da bi ona mogla da izbije seme ili sejance na površinu?! |
Lidija, nemoj bacati nikad sejance koji nisu zatrulili, bez obzira sto su mali. Stvar je u tome sto gotovo svi primerci sa anomalijama, kao monstruotici, variegatirani, sa manjim/vecim brojem rebara, kristate itd. sporije napreduju i teze prezivljavaju. Ali oni su, zapravo, najinteresantniji. Narocito kad su astrosi u pitanju. Pa i gimnosi... Valja ih uvek ostaviti pa nek guraju dok mogu, mozda neki i prezivi. Jos bolje je upravo njih kalemiti.
Sto se tice fajtanja, to takodje nije dobra tehnika. Uvek postoji mogucnost da se nekoliko sitnih kapljica spoji u jednu krupnu koja nacini stetu, u tvom slucaju izbaci semenku blize povrsini. Inace, nije pogresno sto si seme pokrila kvarcnim peskom. On je idealan za to jer je relativno tezak pa uspesno pritisne semenku a hemijski neutralan.. Potrapanje je jedina ispravna tehnika prilikom sejanja.
Mozda je najbolje da predjes na sejanje u zatvorene boksove. Za kaktuse je to daleko najefikasnija tehnika, veruj mi.
Pozdrav,
Joca
Poslato: Pon Feb 22, 2010 2:06 pm----
Joco, pa računala sam da, ako za toliko vremena nisu dostigli veličinu od 2 mm u prečniku, nemaju baš neke šanse... Ti koji su završili u kantu skoro da nisu imali koren, ostali sejanci su toliki bili sa nedelju dana.
Ovih dana treba da posejem još jednu turu, pa ću gledati da nađem neku hermetičku posudu na pijaci, valjda ima. Predpostavljam da mora da ima neku gumicu kao dihtung, jer mi ove sa običnim poklopcima ne deluju ni malo hermetički zatvorene. A zaboravih kakva je bila ona vaša sa sejancima u firmi. Verujem da je to najbolja tehnika, ali nisam imala ništa slično do sada.
Mada, bez obzira na sve to što sad pričamo, ja sam zadovoljna rezultatima jesenje setve
Poslato: Pon Feb 22, 2010 4:43 pm----
| Lidija citat: |
Ovih dana treba da posejem još jednu turu, pa ću gledati da nađem neku hermetičku posudu na pijaci, valjda ima. Predpostavljam da mora da ima neku gumicu kao dihtung, jer mi ove sa običnim poklopcima ne deluju ni malo hermetički zatvorene. A zaboravih kakva je bila ona vaša sa sejancima u firmi. Verujem da je to najbolja tehnika, ali nisam imala ništa slično do sada. Mada, bez obzira na sve to što sad pričamo, ja sam zadovoljna rezultatima jesenje setve |
Ima sada na pijacama kod plasticara nekih providnih kutija razlicitih velicina kaojima drske (crne ili crvene) sluze istovremeno i kao zatvaraci. Nas mojim kutijama pise "HIT Biox", to im je valjda neki 'brend'! Nisu se lose pokazale.
Ali, nekoliko reci o sterilnosti. Potpuna sterilnost je, zapravo, fantaziranje. To u amaterskim uslovima nije realno. Stvar je u tome da se sto je moguce vise spora gljivica i algi eliminise na samom pocetku. Njihovo razmnozavanje prati logiku (i uzas) geometrijske progresije.
Ja sam za proslu setvu (januar 2009) koristio destilovanu vodu (iz apoteke), sterilisao supstrat u rerni (200 oC/2 h) saksije u mikrot5alasnoj (100 % snage 3 min.). Sve je islo dobro 6-7 meseci, a onda sam poceo sa prihranjivanjem. Dodao sam malovise superfosfata radi razvoja korena i odjednom su pocele da se javljaju alge. Medjutim, tek neki dan sa morao da preduzmem mere protiv njih jer se nisu preterano brzo razvijale.
Sta hocu da kazem: ma koliko se trudio, neko cudo uvek ostane van kontrole. Alge su samo sacekale povoljnije okolnosti (fosfor) i pocele da se mnoze. Ali bilo ih je cak i u destilovanoj vodi! Medjutim, smisao sterilizacije, ovakve kakva je nama dostupna, jeste da smanjipocetni broj spora. Nije isto da li geometrijska progresija startuje sa dve jedinice ili sa dve stotine jedinica ili sa dve hiljade. Ako ih ima vrlo malo upocetku, to ce nam dati vise vremena da sejanci ojacaju.
Na pr. alge: One same po sebi i nisu neki problem. Ali iskustvo jednog od vrlo iskusnih kaktusara, da ne pominjem imena, sa jednom gotovo unistenom setvom je zanimljivo: Voda kojom je startovano nije bila destilovana vec samo prokuvana. Razvilo se veoma brzo puno algi i one su oformile jedan sloj po povrsini supstrata. Sejanci su vec bili iznad njih i alge ih nisu vidljivo ometale u razvoju. Medjutim, on je odlucio da tog puta ranije pocne da zasusuje sejance da bi ih sto pre pikirao. Kad se sloj algi sasvin zasusio, posto vise nije bio elestican, poceo je da puca. Pokazalo se da se ivice komadica sloja uz prsline intenzivno podizu, podizuci sa sobom i sejance! Rezultat je bio gomila iscupanih sejanaca sa pokidanim korenovima od kojih vecinu nije bilo moguce oporaviti jer su ostali bez primarnog korena.
Na pr. gljivice: ako se prebrzo pojave, jos dok su sejanci sasvim mali, cesto nije moguce prskati povrsinu fungicidom jer su sejanci isuvise slabasni i usled prskanja polegnu. To po pravilu znaci kreaj za njih. Ovo je poseban problem kod raznih sukulenata a ne kod kaktusa, jer mnogi sukulenti i inace imaju male a izduzene klijance. Ali, sto je sterilizacija temeljitije odradjena, to ce kasnije poceti razvoj gljivica i utoliko ce sejanci biti jaci i tolerantniji na fajtanje.
Na zalost nema apsolutno sigurne tehnike u amaterskim uslovima. Ovu je samo moj pokusaj da ukazem na nacin razmisljanja i opsti znacaj preventivnih mera. Ostalo je u rukama svakoga od nas. Razni uslovi pretpostavljaju i razlicite najoptimalnije tehnike.
Pozdrav,
Joca
Poslato: Pon Feb 22, 2010 6:13 pm----
Mislim da su egzotičari odahnuli kad sam ja počela da se bavim kaktusima... Jadni kaktusari
Imam još dva glupa pitanja
- Kada pričamo o zalivanju potapanjem, predpostavljam da se radi o mojoj prethodnoj varijanti sejanja, kada sejanici nisu hermetički zatvoreni?
- Kako kaktusi opstaju u zatvorenoj sredini tako dugo? Jasna je meni kondenzacija i kruženje vode, ali zar sejanci ne troše deo iste za rast, pa se time ukupna vlaga smanjuje?
Sad videh da je i Didisan pisao. Još jedan razlog za pravljenje reda među poslednjim sejancima: Bilo je tu većih i manjih primeraka. Većima nije bilo potrebno previše vode, a manji počinju da se smežuravaju čim se površina zasuši. Mogla sam da povadim samo veće, ali zbog večitog problema oko nedostatka prostora, bilo mi je nezgodno da onolicne kaktusiće držim u prevelikim posudama. Jednog dana...
Poslato: Uto Feb 23, 2010 12:05 pm----
| Lidija citat: |
| Mislim da su egzotičari odahnuli kad sam ja počela da se bavim kaktusima... Jadni kaktusari Imam još dva glupa pitanja - Kada pričamo o zalivanju potapanjem, predpostavljam da se radi o mojoj prethodnoj varijanti sejanja, kada sejanici nisu hermetički zatvoreni? - Kako kaktusi opstaju u zatvorenoj sredini tako dugo? Jasna je meni kondenzacija i kruženje vode, ali zar sejanci ne troše deo iste za rast, pa se time ukupna vlaga smanjuje? Sad videh da je i Didisan pisao. Još jedan razlog za pravljenje reda među poslednjim sejancima: Bilo je tu većih i manjih primeraka. Većima nije bilo potrebno previše vode, a manji počinju da se smežuravaju čim se površina zasuši. Mogla sam da povadim samo veće, ali zbog večitog problema oko nedostatka prostora, bilo mi je nezgodno da onolicne kaktusiće držim u prevelikim posudama. Jednog dana... |
Prvo nema glupih pitanja, ima samo glupih odgovora. Prema tome, odgovornost je sada na meni
Prvo: Ako ides na setvu 'in vitro' onda se trudis da sterilizaciju obavis sto temeljitije, kao sto sam rekao u prethodnom postu. I onda se, naravno trudis da ne zabrljas naknadno. Sto hermeticnije - to bolje. Sto redje ceprkas po sejancima - to bolje. I das sve od sebe da po svaku cenu suspregnes radoznalost i ne podizes poklopac samo da bi virila unutra!
Drugo: Trose ali vrlo malo. Kad tako sejes, onda naspes na dno dovoljno vode da se saksije potpuno natope i da ostana na dnu 5-6 mm vode ili vise ako su saksije dublje. Ovo je mera za kaktusarske saksije 4x4. To je dovoljno bar za godinu dana ako se drzis pravila pod "Prvo". To i jeste razlog da ja ne stedim na vodi vec kupim pravu apotekarsku destilovanu vodu. Jedan litar mi je dovoljan za jednu godinu za ca 20-tak sksija.
I jos jednom, tako zasejani i iznikli kaktusi ostaju tako najmanje godinu dana. Ja praktikujem i dve godine. Drzim ih na toplom i svetlom mestu, nema mirovanja i za te dve godine narastu kao za 3-4 godine otvorenog uzgoja.
Naravno, kutija sa sejancima je ziv i dinamican sistem i, kao i u svakom sistemu, izlozena je entropiji, sto je lepsi nacin koji teoreticari sistema koriste da priznaju da sistem moze da im se nadje u nevolji. Onda slede vanredne mere za stabilizaciju sistema ( Covece, pocinjem sam sebi da licim na Dinkica!
).I jos nesto: ovo vazi za kaktuse a ne i za sve druge sukulente!
Pozdrav,
Joca
Poslato: Ned Feb 28, 2010 6:36 pm----
Jedna sedmica je prosla od mog poslednjeg sejanja i rezultati su vec vidljivi
Turbinicarpusi su se pokazali najnestrpljiviji- najpre su ugledali svetlost dana. Od deset vrsta, pojavilo se sedam.
U ovoj 'bombonjerici' su se najvise potrudili Escobaria minima, Echinopsis mamillosa var. kermesina, Frailea grahliana, Acanthocalycium violacelum i Blossfeldia liliputana
I na kraju, da ne zanemarim one kojima sam se do sada hvalila, stanje na danasnji dan izgleda ovako
oni su na prozorskoj dasci, imaju svetlosti celog dana, ali mi se cini da su poprilicno izduzeni...Da menjam nesto ili mislite da je OK.?
Poslato: Pon Mar 01, 2010 1:29 pm----
bravo ghost tvoji već nikli a ja sam tek sinoć posejala 6 vrsta -birala najkrupnije semenke-a kako ću onu prašinicu od semenki
Poslato: Čet Mar 11, 2010 5:47 pm----
hehe, ja nisam sejala u kutije od bombonjera ali mislim da ce im dovoljno udobno biti i u kutijama od piskota sa duplim dnom ili kutiji od sladoleda
kod mene nisu bas tako napredni, verovatno je svetlost u pitanju ali nisu ni preterano izduzeni.
ima tu svasta
od miksa sa oktobarske izlozbe do lithopsa koje sam posejala ovih dana. pa sta bude 
Poslato: Čet Mar 11, 2010 9:37 pm----
Uopšte nisu loši! Još samo da ih presadiš i da vidiš kako će da krenu. Moji su mnogo sporije rasli dok su bili u klijalištu, posle presađivanja su načisto poludeli.
Oni tako dobro rastu pod ovom sijalicom, da sam već počela da razmišljam o tome da ih i preko leta ostavim tu. Ne bi bili izloženi vremenskim nepogodama, skoro celo leto je ovde sve otvoreno, pa bi imali i vazduha... S obzirom da će sve ostalo da bude napolju, sijalicu bih mogla dodatno da spustim, da im dočaram letnje sunce iz Argentine
Jedini je problem što im ne bi bilo onako toplo kao napolju, jer kad dođu vreli dani klima u susednoj sobi radi ceo dan, pa bi i tu bila niža temeratura. Ako je to uopšte problem?
Poslato: Pet Mar 19, 2010 3:00 pm----
Prezivjese zimu.:)))
Poslato: Pet Mar 19, 2010 9:32 pm----
Je li Fockea iz semena? Koliko su stare? Preslatke su
Cini mi se da nema teme o njoj, pa, ako mozes, napisi kakve uslove trazi za klijanje i koliko dugo traje. Hvala unapred
Zelim da podelim sa vama savet koji sam dobila od jednog profi odgajivaca- ukoliko seme nece da proklija u nekom razumnom roku, pozeljno je zasusiti supstrat, pa pricekati par meseci i onda ponoviti vlazenje supstrata. Postoje vrste koje traze da seme ' odstoji' da bi imalo dobru klijavost. Verujem da je mnogima ovo vec poznato, ali to pisem zbog onih kao sto sam ja- kojima nije
Poslato: Pet Mar 19, 2010 10:52 pm----
Mislim da je Joca pisao o tome, a i ja čitala u ONOJ knjizi, nego nismo stigle do tog časa
Jedini problem u toj priči je ako je pola semenki niklo, pola nije. Sušenjem bismo žrtvovali ono što je niklo.Srećom po mene i po semenke, 14.3. mi je Kikca otvorila oči, pa sam shvatila da je ONO što nisam posejala od semenki iz Jocine kesice - astrofitum
A baš sam se pitala zašto mi ni jedan nije nikao 
Inače, gomilu semenki sam posejala 14.3, a astrofitume 15.3. uveče. Samo da prijavim da ne da su nikli, nego uopšte nisu mali! 
Ništa od slikanja na žalost, u kutiji su 
Sva vremena su GMT + 1 sat