Poslato: Čet Apr 07, 2005 1:20 am----
Kod kuce imam stablo mušmule koje redovno radja pa sam iscupao jedno drvce koje je niklo ispod njega i posadio ga u saksiju.
Visoko je desetak cm i za sada odlicno napreduje.
Interesuje me da li moze da raste kao sobna biljka i da li ce jednog dana na njemu biti plodova?
Poslato: Čet Apr 07, 2005 3:23 am----
Sobna biljka verovatno nikada neće postati - treba mu period zimskog mirovanja od oko 60 (možda i do 90) dana, koliko se ja sećam.
To znači da zimi mora biti u hladnom ili napolju.
I koliko znam mušmula se kalemi, pa tvoj 'pelcer' možda i nije mušmula.
Ova istina je možda surova, ali šta da radimo.
Probaj i ti da je kalemiš, ako supeš i meni pošalji jednu
Poslato: Pet Apr 08, 2005 12:06 am----
Pa nikla je iz semenki koje padaju ispod drveta, izgleda potouno isto kao i drvo u dvoristu...Na sta se kalemi tj koja je podloga?
Poslato: Pon Sep 26, 2005 1:51 am----
Evo je nasa musmula, listovi se suse na krajevima a nemamo pojma zasto...Da li moze da prezimi u stanu, Bonsai Master je pominjao period mirovanja a mislim da nece preziveti zimu ako ostane napolju posto su u NS zime prilicno hladne...
Poslato: Čet Okt 20, 2005 10:59 am----
Ako postoji tema, šef će prebaciti.
Otprilike sada je vreme za branje mušmule. Ovde u Vojvodini ih ima dosta, mada rastu kao divlje, ljudi ih retko beru i koriste, neki ih drže samo kao ukras, zbog lepih plodova.
Ukratko:
Mušmula je još jedna biljka iz porodice ruža (uz jabuku, krušku, dunju, šljivu i oskorušu), koja ima više od 100 rodova i 3.000 biljnih vrsta. Drvo naraste do sedam metara, a daje plodove dok je mlado. Često se kalemi na dunju i krušku, i već iste godine može da rodi.
U Evropi se gaji milenijumima, posebno u Francuskoj, a bila je veoma popularna u srednjem veku, a smatra se da je poreklom iz centralne Evrope, ili predela oko Kaspijskog mora.
Mušmula cveta kasno, krajem aprila, pa joj mrazevi ne mogu naškoditi, a cvetovi su beloružičasti, slični jabukovim. Listovi su duguljasti, takođe slični jabukovim, mat, tamnozeleni i maljavi. Sazreva posle oko 180»-190 dana. Plod, koji liči na krušku ili jabuku, je zelenkastosmeđ, tamnosmeđ, riđ ili čokoladnosmeđ, s proširenom čašicom, i prečnik mu je oko pet centimetara.
Kad se uzberu, a to treba činiti kad lišće počne da opada, čak i posle prvih mrazeva, tvrde su i opore, pa ih treba ostaviti nekoliko nedelja da zru, gotovo ugnjile. „Meso” tada postaje meko, sočno, kiselkasto i kremasto, kao puter od jabuke, a neki kažu da podseća na ukus jabukovače, a neki - na vino.
Od mušmule se može praviti marmelada, liker i rakija.
U narodnoj medicini smatra se da mušmule poboljšavaju vid. Takođe, jačaju jetru i bubrege, hrane krv, dobre su protiv slabosti u leđima i kolenima, protiv vrtoglavice i impotencije.
Poslato: Čet Okt 20, 2005 11:09 pm----
Mmmmmmmmmm, obožavam mušmule
, njam, njamMogu da ih pojedem tonu i ništa mi nije
samo da budu potpuno zrele i onako lepo mljackavo gnjile. Znam i za njihovu lekovitost. Kod nas ih još nema na pijaci 
Najlekovitije ih jesti ih ujutru pre jela, kafe, slatkog ili bilo čega drugog.
Poslato: Sre Nov 30, 2005 4:24 pm----
Ovo gore je japanska mušmula, te sjemenjak daje rod i ne treba je cjepit.
Poslato: Sre Nov 30, 2005 5:40 pm----
U područjima umjereno vlažne i tople klime, sa 600-700 mm oborina na godinu, na dubokim, plodnim, propusnim, umjereno vlažnim tlima, najbolje uspijeva mušmula, lat. Mespilus germanica.
Nisko stablo ili grm iz porodice ruža, visok 2-5 m.
Odlično podnosi sušu i niske temperature; čvrsto i žilavo drvo sporo raste pa ne strada ni pri temperaturama od minus 35 °C.
Cvate kasno, potkraj svibnja, pa joj ne škode ni kasni proljetni mrazovi. Može se uzgajati u krajevima sa srednjom godišnjom temperaturom 8-9 °C, čak i na nadmorskim visinama 900-1000 ma.
Jednogodišnje sadnice mušmule, dobivene okuliranjem ili običnim spajanjem plemke mušmule i sjemenjaka mušmule, divlje kruške ili oskoruše te dunje MA ili BC-29 kao podloge, posadite u jesen, za blage zime ili u rano proljeće. Malo stablo mušmule lijepo pristaje uz rub tratine ili ispred visokog drveća uz ukrasne niskostablašice i grmlje.
Potrebno joj je 15 četvornih metara, a jama za sadnju, promjera 1 m, mora biti duboka oko 60 cm. Kako biste oblikovali nisko stablo, u proljeće sadnicu prikratite na visini 60-70 cm, a iduće godine za vegetacije ostavite 4-5 najljepših mladica za glavne kosturne grane.
Sve ostale izbojke na deblu i granama ljeti redovito odstranjujte. Druge godine u proljeće glavne grane prikratite na duljinu od 30 cm kako bi se razvila pravilna piramidalna krošnja.
Sljedećih nekoliko godina grane redovito prikraćujte, a poslije krošnju redovito prorjeđujte da ne bude pregusta.
Mušmula prve plodove razvija u trećoj ili četvrtoj godini poslije sadnje, a u punoj rodnosti može dati 60-70 kg po stablu.
Za redovito plodonošenje jednogodišnje grančice svake godine prikratite na polovicu.
Poslije dvadesete godine krošnju povremeno pomladite kako donji dijelovi ne bi ogoljeli.
Mušmula je otporna na bolesti i štetnike pa je dovoljno jedno prskanje bakrenim pripravcima u kasnu jesen ili u proljeće prije početka vegetacije.
Uz redovitu rezidbu, gnojidbu, obradu i zastiranje tla ta voćka, s plodovima pomalo neobična oblika što nalikuje na zvrk, svake godine obilno rađa.
Od cvatnje do dozrijevanja potrebno je 180-190 dana. Zelenkastosmeđi, tamnosmeđi ili čokoladnosmeđi plodovi s proširenom čaškom, za berbe u kasnu jesen, tvrdi su i opori.
Jedite ih svježe tek kad omekšaju, a smeđe, sočno, kiselkasto meso postane kremasto.
Mogu se i prerađivati u voćnu pastu, marmeladu, liker, rakiju, a dodaju se i jabučnici za brže bistrenje.
Sve su sorte mušmule samooplodne, a mogu biti krupnoplodne ili sitnoplodne, jabukolike ili kruškolike.
U nas se najčešće uzgaja domaća krupnoplodna, krupna nizozemska i kraljevska.
ovo sam kopirala iz jednih novina - pa kome treba.
Poslato: Sub Dec 10, 2005 9:37 pm----
neverovatno ali istinito,ove sezone u KG je bilo musmula na sve strane! inace musmule imaju lekovito dejstvo po floru stomaka a uskoro cu napisati i par recepata ako ih nadjem
Poslato: Pon Mar 26, 2007 11:35 pm----
Da li klima u Sremu pogoduje Musmuli? Ima li neko iz ovog podrucja posadjene musmule i kakva su iskustva? Ja sam zainteresovan da posadim par komada.
Poslato: Pet Avg 17, 2007 6:29 am----
| Vladan citat: |
| Da li klima u Sremu pogoduje Musmuli? Ima li neko iz ovog podrucja posadjene musmule i kakva su iskustva? Ja sam zainteresovan da posadim par komada. |
Poslato: Pet Avg 17, 2007 6:59 am----
| Snježna citat: |
| Ako postoji tema, šef će prebaciti. Otprilike sada je vreme za branje mušmule. Ovde u Vojvodini ih ima dosta, mada rastu kao divlje, ljudi ih retko beru i koriste, neki ih drže samo kao ukras, zbog lepih plodova. Ukratko: Mušmula je još jedna biljka iz porodice ruža (uz jabuku, krušku, dunju, šljivu i oskorušu), koja ima više od 100 rodova i 3.000 biljnih vrsta. |
Pogrešno je govoriti da mušmula i ruže spadaju u istu familiju (porodicu).
Po staroj klasifikaciji bila je samo familija Rosaceae, a po novijoj klasifikaciji podela je malo drugačija.
I ruža i mušmula zajedno pripadaju odeljku semenica (Phylum Spermatophyta), pododeljku skrivenosemenica (Subphylum Magnoliophytina ili Angiospermae), Klasi dikotiledonih biljaka (Classis Magnoliatae), podklasi Rosidae i redu Rosales u kome se razlikuju familije.
Između ostalog i familija Malaceae gde pripadaju rod Cydonia ili dunja, Sorbus ili oskoruša Mespilus - mušmula, Crataegus - glog, malus - jabuka, pirus - kruška..., dok breskva, badem, kajsija, trnjina, kao i višnja, trešnja i šljiva pripadaju porodici Amygdalaceae.
Ruža pripada familiji Rosaceae, kao i kupine i maline.
Poslato: Sre Sep 05, 2007 12:07 am----
Ako si cupnuo verovatno si cupnuo podlogu koja je u vecini slucaja dunja. Naravno ne sorta vec podloga dunje npr. Provansalska, ba 29 ... Tako da ti musmula nece roditi a pored problema sto mora da skupi sumu negativnih temperatura mislim da bi bila prevelika za kucu.
Poslato: Pon Okt 08, 2007 9:24 am----
Poslato: Pet Nov 16, 2007 2:17 pm----
Moze li musmula da se dobije iz semena?Ima li neko iskustva?
Sva vremena su GMT + 1 sat