Poslato: Uto Maj 10, 2011 11:18 am----
| belibreg citat: |
| Evo da vidite jedan lepi hrast "zapis" iz mog kraja. |
Ovo je onaj stari kitnjak kod Bele Palanke, Crvena reka cini mi se?
Poslato: Sub Jan 28, 2012 11:11 pm----
Interesuje me da li neko zna:
deo Košutnjačke šume na potezu Filmski grad - Fakultete za fiz. kulturu je sastojina jedne vrste hrasta. Da li neko zna da l' je u pitanju cer i koji varijetet.
Pozdrav!
Poslato: Ned Jan 29, 2012 11:40 am----
Cer ćeš najlakše preopoznati po žiru, kapica je toliko karakteristična da ga praktično ne možeš zameniti ni sa jednim drugim hrastom.
Poslato: Ned Jan 29, 2012 2:35 pm----
Molim vas za par saveta. Interesuje me kada je najbolje kupiti zireve luznjaka iz sume, kako bih ih sadio, naravno. Jesen, prolece? Kako izabrati najbolje primerke sa najvise sansi da proklijaju? One sa zemlje, zelenkaste, ili smedje, braon?
Kada se izaberu odmah ih saditi u saksije? Da li je mozda bolje staviti ih na kratko u vodu da proklijaju, pa potom u zemlju? Negde sam citao kada se sade da nije svejedno u kom polozaju im je najveca sansa da uspeju. Navodno je najbolje da budu horizontalno posadjeni. Hvala...
Poslato: Ned Jan 29, 2012 8:13 pm----
Moje je iskustvo da je najbolje pokupiti opali zir, i to one koji vise nisu zeleni.
Zreo zir se prepoznaje i po tome, sto mu kapica lako otpada, makar i ako si malko potegnuo. Jer, ako potegnes a ne ispada - nece ti taj lako proklijati! :)))
Doduse, nekad, ako je vreme povoljno - i zelen zir, ako je zdrav - sazri onako opao.
Skupljas ga u jesen, naravno. Ako bi cekao do proleca, najveci deo zira je nestao (odnele zivotinje) istrulio ili se ucrvljao, napukao, smrzao se tokom zime ili se 'sakrio', pa ga je tesko naci pod humusom nastalim tokom zime od opalog lisca.
Najbolje ga je posaditi odmah, ako se moze. Jer dosta brzo gubi klijavost, ako se cuva na suvom. Moze direktno, a moze i u kontejnere (saksije).
Ako moras cekati prolece da bi sadio - evo ti recepta:
To sto si sakupio, skupis na gomilu u neki kraj i prekrijes sa malo zemlje. Sacuvaces gro zira do prvih visibaba, onda krece da klija! :)))
Ja cesto koristim veliku plasticnu kofu, sa dobrom drenazom(!!!), koju napunim zirom, poprskam 'captan'-om (pozdrav Treboru!
) i prekrijem rahlom zemljom za cvece. Kantu nekad do pola ukopam u zemlju i na nju stavim neki poklopac koji ne naleze (da bi vazduh strujao) ali cuva od mnogo vlage (da bi zir sto duze ostao neisklijan). I sve to stavim napolju, ali ne i na direktno sunce. Ovako pripremljen zir (vrsta trapa) nece se isusiti niti smrznuti, a zir ce poceti da klija tek oko kraja marta. Ako ga tada izvadis i osusis - odgodices to klijanje jos vise, ali ce procenat klijavosti poceti brzo da opada.
Meni je, na ovakav nacin pripremljen, procenat klijavosti zira i do 95%.
Poslato: Pon Jan 30, 2012 9:23 pm----
Veliko hvala na savetima
Poslato: Sub Okt 27, 2012 7:52 pm----
Danas sam šetao po Košutnjaku i pokupio prilično žirova hrasta lužnjaka i medunca. Hteo bih to negde da posadim.
Je l može neko iskusniji (ovi što su sadili već žirove) da me posavetuje, kako bih im pružio više šansi da uspeju.
Da li da odmah sadim? To mi se nekako čini najoptimalnije. Dalje, kada sadite žirove, na koju dubinu, koji položaj, koliko udaljeno jedno od drugih i slično?
Hvala unapred
Poslato: Sub Okt 27, 2012 8:47 pm----
Zmijobor je dobro pojasnio ja bih samo dodao da ako je ikako moguće žir seješ odmah na stalno mesto. Hrastovi ne vole presađivanje.
Pogledaj i temu "Sadnja šuma", tamo ima o rasporedu i rastojanju za sejanje.
Poslato: Sub Okt 27, 2012 8:54 pm----
Hvala na odgovoru...
Evo jednog interesantnog eksperimenta koji vam, verujem, može koristiti:
www.sumari.hr/sumlist/...302120.pdf
Dakle radi se o položaju žira koji se sadi u zemlju, da se sadnici da najviše šanse da se razvije u zdravo i pravilno stablo. Najbolje je horizontalno u zemlju. Naravno, ovo je ako se sadi pod motiku, jedan po jedan, a ne bacanjem rukom (omaške). Pročitajte, zanimljivo je....
Poslato: Sub Okt 27, 2012 8:58 pm----
Zmijobor skuvao pasulj, Drveni stavio začine, a ja ću da dodam suvo rebarce
Šalu na stranu, kod setve u jesen obavezno oko žireva postaviti cinkfosfid mamke, inače miševi neće ostaviti ni jedan žir . Posle oraha im je to naj slađa poslastica.
Prošlu zimu moji žirevi su bili na stratifikaciji u vlažnom pesku u kotlarnici. Ni jedan nije falio dok nisu počeli da puštaju klice, a onda sve od reda su miševi pojeli.
Poslato: Pet Feb 01, 2013 11:37 am----
| majdra citat: |
| Koze i drveče ne idu zajedno .Gde su koze tamo je šikara. |
Kod nas je pašarenje, žirenje itd. strogo zabranjeno zakonom o šumama!
Poslato: Pet Feb 01, 2013 3:30 pm----
I kod nas (član 9, stav 6).
Mada kažu da žir poboljšava ukus mesa. Najkvalitetnija pršuta na svetu, španski Jamón ibérico, svoj neponovljivi ukus duguje upravo ishrani svinja žirom.
Poslato: Pet Feb 01, 2013 3:35 pm----
Jedna je stvar otkup žira i prehrana svinja a druga je njihovo puštanje u šumske komplekse da bi se same hranile. Nekada dok su hrastove sastojine bile uglavnom prašumskog oblika bez utjecaja ljudske ruke u postupku gospodarenja, žirovanje je bilo prihvatljivo. Od vremena od kada se hrastova građa prepoznaje kao brend žirovanje se kosi s današnjim načinom gospodarenja. Kada laik razmišlja o tome, on tu ne vidi ništa sporno, naprotiv vidi jednu simbiozu između šume i domaćih životinja, no kada se stvar promatra iz očiju ljudi koji gospodare šumama stvar je dosta kompliciranija. Jedan od osnovnih problema u hrastovim šumama je izostanak uroda sjemena koji je postao već globalni problem zadnjih 100 godina, uz naravno ostale štetočine u smislu fitofaga i entomofaga. Dalo bi se o ovome i više diskuturati ali skrenuli bi s teme...
Poslato: Pet Feb 01, 2013 3:37 pm----
Odličan post.
Prebaciću ovo u temu o hrastu.
Poslato: Pet Feb 01, 2013 4:19 pm----
Hvala. Novi sam ovdje, iako sam znao da je ona tema o Paulowniji nisam mogao odoljeti da ne napišem koju rečenicu, ali nisam znao za ovu mogućnost prebacivanja postova u odgovarajuću temu...
Sva vremena su GMT + 1 sat