Poslato: Ned Dec 04, 2011 9:06 pm----
Može se smokva nakalemiti,na raskol.Samo sad treba čekati da naraste koja grana za podlogu.
Poslato: Ned Dec 04, 2011 9:10 pm----
Naravno na granu, ali ovde se radi o panju.
Poslato: Pon Dec 05, 2011 1:00 am----
Zdravo. Ja sam sa juga . Odlicno se razumem u neke druge biljne vrste pa i u smokvu. mi smokve ne kalemimo . Zanima me sta je to raskol. Koja je to biljka. Barem latinski. Pozdrav.
Poslato: Pon Dec 05, 2011 11:51 am----
| Vojvoda citat: |
| Zdravo. Ja sam sa juga . Odlicno se razumem u neke druge biljne vrste pa i u smokvu. mi smokve ne kalemimo . Zanima me sta je to raskol. Koja je to biljka. Barem latinski. Pozdrav. |
Pozdrav Vojvodi! I ja sam sa juga, i mi ne kalemimo smokve, ali mislim da raskol nije biljka vec kalemljenje u procep ako sam dobro shvatio?
Poslato: Pon Dec 05, 2011 3:16 pm----
Da , kalemljenje u raskol je u stvari kalemljenje u procep. Malo neobičan termin ali kod Puljke se tako kaže. Poznat mi je taj izraz jer su moji roditelji iz Puljkinog komšiluka.
Kalemiti smokvu ima smisla samo u primorju gde nadzemni deo nikada ne izmrzava, kod nas takvo šta je nepotrebno, jer retke su godine kad sve ne smrzne do zemlje ako stabla nisu zaštićena. Pa čak i u primorju mislim da je suvišno kalemljenje kad se smokva ožiljava 100% bez hormona i neke druge pripreme.
Poslato: Uto Dec 06, 2011 1:23 am----
Da,raskol je procep.Dobar način za deblje grane.Vidio sam više stabala smokve na kojima je 2 ili više sorti,u jednom slučaju mislim da je preko 20 sorti nakalamljeno na jedno stablo.Kad vam dosadi jedna sorta nakalemite drugu ili više njih.Ja nemam kalemljenu smokvu ali sam na istom mjestu,jednu do druge posadio 5 sorti.Kod nas su česte divlje smokve i upravo na njih se najčešće kalemi neka pitoma sorta.
Poslato: Pon Dec 19, 2011 9:11 pm----
Моје две смокве су у заветрини. Када су посађене једна је била дугачка преко метар, а друга око пола метра. Посађене су ове године у пролеће и лепо су се примиле. У заветрини су. Међутим лети ће их сунце обасјавати до подне, а после подне биће у хладовини. Хоће ли то бити проблем? Велики поздрав свим љубитељима ове воћке.
Poslato: Uto Dec 20, 2011 8:32 pm----
Ništa im neće smetati. U kontinentalnim delovima pri sadnji se pazi upravo na to da im se obezbedi zavetrina za zimske mesece, sve ostalo je sekundarno. Smokvama inače ne smetaju letnje žege, ali im dobro dođe i malo popodnevne hladovine.
Poslato: Uto Dec 20, 2011 8:48 pm----
Тик уз кућу су. Нема промаје. Заштићене су од јаких ветрова. За који дан ћу их усликати и поставити по коју фотку да видите.
Poslato: Uto Jan 17, 2012 6:50 pm----
Ево, ставио сам гумени точак около и натрпао земље да корену буде топлије, и још сам ставио около стирпора петице.
Мало је сад неуредно
јер су мајстори радили фасаду термо изолацију, али на пролеће ту около њих сејем траву. Биће лепо. 
Poslato: Uto Jul 10, 2012 4:52 am----
Tomy kako bih mogo da dobijem reznice ovih tvojih smokava hvala.
Poslato: Sub Jul 14, 2012 3:08 pm----
Pozdrav. Da li neko zna kada je najbolje vreme da se smokve presade,da li jesan ili proleće i takodje me interesuje koji je nacin da se najbolje zastiti tokom zime? Ja sam planirao da oko nje stavim 4 table stiropora a unutra slamu i lišće i 1 odozgo jer je sada visoka oko 60cm..a presadio sam je početkom juna,svo joj lišče otpalo ali posle 15,20ak dana su poceli mali listići a sada su već veliki oko 10cm
primila se izgleda
Poslato: Sub Jul 14, 2012 9:56 pm----
Dok su moje bile manje-dimenzija da mogu da se štite , štitili smo ih više puta snopovima tulaja ( kukurozovina), treba dosta snopova a može se desiti da se nasele miševi pa naprave dar-mar kao i kod tebe u lišću i slami. Kad su porasle navlačili smo neke platnene "džambo" vreće i to je pomagalo. Onda su narasle toliko velike da ih nismo mogli ničim zaštititi, prve zime su samo malo smrzle, a sledeće do zemlje... Sad opet imam dvogodišnje grmove ....
Poslato: Uto Avg 28, 2012 3:03 pm----
Zdravo smokvofili . Zivim u Skopju i imam jednu vrstu smokve visine oko 5 metara. Sadnicu sam dobio od zrele reznice 1994 godine i dosada ni nijedanput nije izmrzla, mada na nekoliko godina ovde minimalna temperatura padne i do minus 20 stepeni. Plodovi su slatki i aromaticni, tezine od 40 do 50, pa i 60 grama. Zri od pocetka trece dekade avgusta, sve do kraja oktobra. Ono sto je interesantno je da su prvi zreli plodovi zelene boje, a kako dolazi jesen oni dobivaju pretezno ljubicastu boju. Takvu sortu nisam video u Skopju, niti juznije u mojoj domovini. Dali neko od forumasa ima saznanje o cemu se radi? Pozdrav iz Makedonije.
Poslato: Uto Avg 28, 2012 3:22 pm----
Ja bih rekao da je u pitanju 'Brown Turkey' sorta.
Sva vremena su GMT + 1 sat