Poslato: Čet Maj 12, 2016 12:54 am----
| puljka5 citat: |
| Smokva je gynodioecious! Nema muške,a ti je zovi kako oćeš. |
Dioecious znaci dvodomno. Dvodomno u biologiji znaci da su muske
i zenske reproduktivne funkcije podeljane na 2 zasebna drveta. Znaci
da je muska reproduktivna funcija na zasebnom drvetu.
To ne tvrdim ja. To tvrde biolozi koji se bave smokvama. Ja samo prenosim
sta oni kazu.
Puljka, ti kazes da je smokva gynodioecious. Sta znaci rec gynodioecious?
Poslato: Čet Maj 12, 2016 7:47 am----
Ovo je shema oplodnje tropske smokve Ficus sycomorus. Umesto naše Blastophaga psenes nju oprašuje osica Ceratosolen arabicus.
Ne znam da li se način oplodnje razlikuje od vrste smokve ali kod f.sycomorus u istom plodu (sikoniji) se nalaze i muški i ženski cvetovi:
Poslato: Čet Maj 12, 2016 11:33 am----
waynesword.palomar.edu/pljun99b.htm
Je,muško zovu stablo koje ima i muške i ženske cvjetove,a jestive smokve su one koje imaju samo ženske cvjetove.Muška je samo po funkciji.Inače i nebi postojala kao vrsta.Jestive smokve su u biti mutacija.
A petrovače,znam da sam čitao da i u njima prezimljuje osica?
Poslato: Čet Maj 12, 2016 6:46 pm----
Na linku koji je puljka5 postavio pise da postoje stotine vrsta zenskih smokava koje razvijaju plodove bez oprasivanja neke su braon turska (imam dve vrste i odlicne su), crna misionarka (sadio sam je iz semena videcemo sta ce ispasti), kadota, condaria, jadranska i mnoge druge... tako da nebi trebalo da se zamlacujemo nepotrebnim stvarima kao sto su muska, zenska ili osicama...
Pregledavao sam slike sa mog krsa od telefona i nasao neke slike od proletos pre kretanja vegetacije... slikao sam smokve koje su mi usput od kuce do posla... svima je zajednicko da su promrzle istovremeno (verovatno 2012god. kada je bilo -27C°)i sve osim one na zadnjoj slici bile su formirane kao stablo... na prvoj i drugoj slici bile su okrecene (nije pomoglo)... na trecoj slici su tri smokve u redu i promrzle do korena pa ih je vlasnik formirao kao zbun... cetvrta slika je smokve ciji vlasnik ne zivi tu i raste divlje kao zbun ona je najbujnija i najveca...
Poslato: Čet Maj 12, 2016 6:50 pm----
Evo cetvrta slika jer ne moze vise od 3 odjednom...
Poslato: Pet Maj 13, 2016 7:05 am----
| puljka5 citat: |
| http://waynesword.palomar.edu/pljun99b.htm Je,muško zovu stablo koje ima i muške i ženske cvjetove,a jestive smokve su one koje imaju samo ženske cvjetove.Muška je samo po funkciji.Inače i nebi postojala kao vrsta.Jestive smokve su u biti mutacija. A petrovače,znam da sam čitao da i u njima prezimljuje osica? |
Odličan link Puljka.
Jako zanimljiva biljka ova smokva, nisam imao pojma da je takav sistem nasleđivanja pola. Smokve, ako sam dobro shvatio mogu biti ili ženske ili hermafrodit. Odnosno, divlje smokve u prirodi su u jednakom odnosu ženske i dvopolne a čisto muške smokve ne postoje (ili su retke, to nisam sasvim razumeo).
Poslato: Pet Maj 13, 2016 10:32 am----
Nije tacno!!! I muske i zenske smokve su hemafrodite. Obe imaju i muske i zenske cvetove.
ZENSKI CVETOVI U MUSKOJ SMOKVI NE FUNKCIONISU! U zenskoj smokvi ne funkcionisu muski
cvetovi. Bez muske smokve nema roda. I zmija ima zakrzljale noge koje se vide samo na skeletu.
Da li je potrebno isticati (nefunkcionalne) zmijske noge, kad god neko izgovori rec zmija? Zamolio
je bih Puljku da objasni zasto je potrebno do besvesti isticati zenske organe u muskoj smokvi, ako
ne funkcionisu? U ostalom, na svim tim naucnim linkovovima koje je Puljka postavio, koristi se
izraz muska smokva,a nikad divlja, osim ako "naucnik" nije iz okoline Zadra.
Poslato: Pet Maj 13, 2016 5:05 pm----
| drveni citat: |
| Ovo je shema oplodnje tropske smokve Ficus sycomorus. Umesto naše Blastophaga psenes nju oprašuje osica Ceratosolen arabicus. Ne znam da li se način oplodnje razlikuje od vrste smokve ali kod f.sycomorus u istom plodu (sikoniji) se nalaze i muški i ženski cvetovi: |
Na sajtu koji je postavio Puljka ima mnogo bolja shema. Razumljivija.
www.figweb.org/Interac...ecious.htm
Iza sajta stoji INRA, francuski institut za agronomiju.
(Institut National de la Recherche Agronomique)
Poslato: Pet Maj 13, 2016 6:39 pm----
Ako na nasim prostorima mogu da rastu partenokarpske mutantne smokve, onda moze i prava smokva.
Potrebno je znati da postoji:
1) Zensko drvo
2) Musko drvo
3) Osovi blastophage
Kad trgovci doznaju za ove 3 potrebstine, ubrzo ce se pojaviti trgovina osovima
i reznicama muskog i zenskog drveta. Nista drugo nije potrebno. Koji trgovac prvi
nauci kako da proizvodi ove 3 potrebstine, zaradice pare.
Ja cu ovde sve objasniti.
Poslato: Pet Maj 13, 2016 8:58 pm----
Na gornjem postu sam napomenuo da ce se pojaviti trgovina reznicama i osovima.
Pokusacu da objasnim, zasto reznice muskog i zenskog drveta, a ne seme?
Samo da napomenem da ovo sto pisem nije od izuzetne vaznosti da se zna.
Prvo, reznice ce poceti da radjaju mnogo pre nego klijanci.
Drugo, ako neko gaji smokve na balkonu, terasi ili na nekom skucenom prostoru,
takodje treba da nabavi reznice. Zasto? Ako izvadimo i posejemo seme iz suvog
ploda smokve, koga mozemo da nabavimo na pijaci ili samoposluzi, niknuce stotine
zenskih i muskih klijanaca, otprilike pola-pola. Ni jedan biolog, strucnjak za smokve,
ne moze da vidi razliku izmedju muskih i zenskih klijanaca, niti razliku izmedu muskog
i zenskog drveta kad odraste. I na muskom i zenskom drvetu ce se odmetnu
syconie (plodovi) na kojima se takodje ne vidi razlika, ni po boji, ni obliku, ni mirisu.
Ni osovi ne vide, niti mogu po mirisu da osete razliku muskog i zenskog drveta i 'ploda'
Da bi se ta razlika na neki nacin uocila, treba da prodje najmanje 6 dodina. Znaci,
morate gajiti 5 stabala na balkonu, da biste posle 6 godina uocili i izdvojili 1 musko i
1 zensko. Druga stvar je ako neko ima toliko zemlje, pa mu prostor nije vazan.
Na internetu mozete da nabavite seme ali nikad ne kupujte seme muske smokve ili
seme zenske smokve. To niko ne moze da razdvoji.
Poslato: Sub Maj 14, 2016 8:37 pm----
Odlična diskusija.
Pitanje koje se nameće samo od sebe je da li smokvina osica ima ikakvu ulogu u partenokarpnim smokvama?
Poslato: Sub Maj 14, 2016 8:46 pm----
| PZ93 citat: |
| Danas sam raskrcavao neku smokvu u dvoritsu i setih se da pitam ovde zasto ove moje smokve radjaju suplje plodove koje unutra nemaju uopste slatkog mesa? Imao sam jednu staru smokvu koja je radjala velike slatke smokve,isekli su je kad smo gradili kucu  ,a ove ostale samonikle po dvoristu radjaju neupotrebljive suplje,u cemu je stvar? |
Ovde je kolega PZ93 opisao kako izgleda 'plod' sa muskog drveta. Od njega bismo mogli dobiti reznice.
Mozda ce neko prepoznati slicnu smokvu u svojoj okolini? To su samonikle smokve ili ih je neko posejao.
Prosle godine sam kupio pakovanje turskih suvih smokava u kome je bila jedna 'muska'. Suplja, zilava,
neslatka. To je nacin na koji mozemo da doznamo da je smokva 'muska'. Takvu smokvu treba zapamtiti i
gajiti je zbog polena, a ako je potrebno, s nje uzimati reznice i davati susedima, kolegama na forumu,
a ko je komercijalan, moze da ih prodaje. Prodaja je odlican nacin da se smokve prosire po unutrasnjosti
Balkana. U nasim uslovima, najbolje je imati sto vise varijacija muskog drveca, a najvise, na zimu
otporne, planinske varijacije. Razne varijacije daju polen cele sezone, pa kad god neko zensko drvo
procveta, da se uvek nadje musko drvo, koje ce dati polen.
Poslato: Sub Maj 14, 2016 9:14 pm----
| drveni citat: |
| Odlična diskusija. Pitanje koje se nameće samo od sebe je da li smokvina osica ima ikakvu ulogu u partenokarpnim smokvama? |
Po mom vlastitom misljenju, to ne moze. Neki forumasi na stranim forumima tvrde da ne moze,
a neki da moze. Na internetu ima mnogo ozbiljnih strucnih knjiga i casopisa...ali nisam nista
mogao da saznam o tome, iako sam bas to trazio. U samoposlugama se moze nabaviti suvo
grozdje koje je takodje bez semena, partenokarpsko. Svaka bobica na obicnom grozdu je
zasebno oprasena polenom, koji prenose pcele, npr. Niko ne moze pceli da zabrani da sleti na
partenokarpski cvet i oprasi ga. Ipak nikad nisam nasao seme u suvom grozdju. Izmedju
smokve i grozdja postoje slicnosti i razlike. Razlike su velike. Ako iskopam nesto na
internetu, o mogucnosti oprasivanja partenokarpske smokve, javicu ovde.
Poslato: Ned Maj 15, 2016 8:32 am----
Kao što rekoh, imam nekoliko smokava koje lepo rađaju. Jednu crnu, valjda je to ta Petrovača, koja je sitnija, izuzetno slatka i tri sa zelenim, krupnijim ali ne tako slatkim plodom. Moje smokve rađaju periodično i količina i kvalitet zavise isključivo od vremenskih prilika tokom sezone. Ako je godina sušna kao prošla ili 2011, onda su smokve jako ukusne i rode u velikoj količini. Kod kišnih godina (poput 2014.) smokve takođe obilno rode ali nisu ni blizu tako slatke i plodovi pucaju pre zrenja. Rod bude loš u godinama kad ih preseče jaka zima (kao 2012.). Tada se oporavljaju i uglavnom obnavljaju promrzle grane.
U vrtu nemam tu mušku (divlju ili kpri-ismokvu), kako li se već zove. Zanima me da li bi na plodovima mojih partenokarpnih smokava bilo nekih promena ako bih nabavio tu smokvu?
Opet naglašavam da u (i na) plodovima redovno nalazim nekog insekta koji izgledom jako liči na smokvinu osicu. Ne tvrdim da to i jeste osica. Zato sam i pitao da li osica opstaje na kontinentu.
Moram slikati tog insekta i postaviti ovde čim počne da posećuje moje smokve.
Poslato: Ned Maj 15, 2016 10:01 am----
| Smokvar citat: | ||
Po mom vlastitom misljenju, to ne moze. Neki forumasi na stranim forumima tvrde da ne moze, a neki da moze. Na internetu ima mnogo ozbiljnih strucnih knjiga i casopisa...ali nisam nista mogao da saznam o tome, iako sam bas to trazio. U samoposlugama se moze nabaviti suvo grozdje koje je takodje bez semena, partenokarpsko. Svaka bobica na obicnom grozdu je zasebno oprasena polenom, koji prenose pcele, npr. Niko ne moze pceli da zabrani da sleti na partenokarpski cvet i oprasi ga. Ipak nikad nisam nasao seme u suvom grozdju. Izmedju smokve i grozdja postoje slicnosti i razlike. Razlike su velike. Ako iskopam nesto na internetu, o mogucnosti oprasivanja partenokarpske smokve, javicu ovde. |
Vinova loza se oprašuje isključivo vetrom.
Besemene sorte imaju semenke, ali semenka je neprimetna jer ima samo semeni zametak bez endosperma. Kod hibridizacije besemene sorte sa drugim sortama naklijavanje takvog semena se vrši u laboratorijskim uslovima na hranljivoj podlozi.
Sva vremena su GMT + 1 sat