Poslato: Sub Jan 03, 2015 10:33 pm----
Данас случајно наиђох у новинама где нешто пише и о аронији, па кога занима и има времена може да прочита ОВДЕ:
Poslato: Čet Jan 08, 2015 9:51 pm----
O tome sta pise u novinama ima odgovora u opciji Razno pod temom o zadrugama i udruzivanjima . Ovo je tema iskljucivo o biljci aroniji a o raspravama sta dalje ciniti sa aronijom i ostalim kulturama ima u drugoj temi koja je otvorena .
Pozdrav.
Poslato: Ned Jan 18, 2015 3:21 pm----
Postovani poznavaoci materije, a pre svega Nenade, da li bi postavljanje zeolita u zasad aronije postiglo efekat zadrzavanja i laganig odpustanja vlage? Da li bi se znacaj minerala odrazio na porast odnosno plodnost biljke? Znam da ima posebna tema zeolit, ali ovde se radi o konkretnoj primeni na aroniju!
KONKRETNO ZNACI-NEZNACI!
Takodje citah ranije postove o 151515 i stajnjaku. Interesuje me sta mislite o slavolu u prolece?
Realno obe stvari su organske a i ljud io tome pricaju u superlativima, pa me interesuje od vas strucnih ima li efekta, ili nista ne raditi???
Unapred zahvalan
Poslato: Ned Jan 18, 2015 10:17 pm----
Zdravo Denise
To sto pisu da treba organski da se gaje biljke to pisu oni sto neznaju. Neka mi neko nadje coveka u Evropi pa i u Srbiji ko ne baca vestacka djubriva npr.psenici. nema ga . A hleb se od psenice dobija.
Jeste da treba izbegavati ali ne i prekidati.
Slobodno u prolece baci oko sadnice po saku tri petnaestice a mozes i slavol . Mozes i wuksal kao prihranu preko lista ali i ne moras.
Sto se tice zeolita dobro je ali ako imas stajnjaka onda ti nista ne treba . Aronija ima jak koren i dobro prodire kroz zemlju. Aroniji je potreban rastresit sloj zemlje u prve dve godine da bi krenula a kasnije nista .
Voli vodu pa ako nemas mogucnost redovnog zalivanja ti barem malciraj oko sadnice malo deblji sloj od trave ili bilo cega sto zadrzava vlagu.
Zeolit je dobar ali i skup . Zadrzava vlagu ali je ne ispusta kada naidju suse tako da je kako sam ja primetio beskoristan. Dobar je za unosenje u zemlju kod povrtarskih kultura ali za aroniju, sljive , kruske i ostale vocke ne .
Mada ako imas stavi nista nece hvaliti.
Zapamti i ovo a i svi ostali.
U prolece [pocetak marta] bacite sadnicama po malo prolecnog djubriva [ vestaka ]a au jesen zimskog.
Denise , daj mi posalji broj telefona trebace mi .
Pozdrav porodici i svako dobro.
Poslato: Ned Jan 18, 2015 10:43 pm----
Organska proizvodnja je nacin proizvodnje.
Organski je biljke teze uzgajati i nesto su manji prinosi ali neusporedivo zdraviji,prihvatljiviji i skuplji...
Stvar je to opredijeljenja i nacina razmisljanja a ne neznanja.
Pogotovo kada se radi o aroniji jer aronije sa ekoloskim certifikatom u Hrvatskoj ima toliko da ona uzgajana uz pomoc pesticida i mineralnog gnojiva nema vec sada nikakvu produ na trzistu i cijene proizvoda su 3-4 puta manje.
Ne znam kakvo je stanje u Srbiji ali vjerujem da to isto slijedi ako vec i nije...
Stoga,dobro razmislite jer vise nije uvijek i puno!
Poslato: Ned Jan 18, 2015 10:59 pm----
Moze da se gaji organski!
Stvar jeste opredeljenja - organsko gajenje cesto znaci i pustanje biljke da propadne, jer jednstavno neke biljke u danasnje vreme i u nasoj klimi bez pesticida nece opstati.
Na zemlji gde se do sada konvencionalno gajilo sa stajnjakom i slavolom neces primetiti tolike vidljive znakove napredovanja koliko su vidljivi u sredini gde se vec par godina sprovode organska nacela.
Ali sve to se i radi da se sto pre uspostavi neki balans u basti
Nekad npr. sadnica sto ce kod tebe propasti kod nekog ko ima iskustva i upucen je u organsku privredu i ima vec dosta dugo parcelu gde se gaji organski - tamo postoji mogucnost da ce opstati - cak bolje i napredovati nego u konvencionalnom gajenju.
Jednostavno dug je to proces kao i sto zemljiste nije zagadjeno za godinu dana.
Ali isto tako ako ti okolina gaji iste kulture kao i ti imaces problem jer posle prskanja kod njega sve stetocine ce bezati kod tebe, moras imati zeleni pojas i pozeljno je gajiti drugacije kulture nego komsija.
Poslato: Ned Jan 18, 2015 11:11 pm----
Marijane , u pravu si .
Lepo si reko sta je i kako je .
Pozdrav
Poslato: Pon Jan 19, 2015 6:54 pm----
Nenade hvala na odgovoru za zeolit i slavol, a hvala i ostalima na koment za organsku proizvodnju, ali za to treba mnogo sertifikata da bi se zvalo organski. i o poreklu sadnica i 3 god se trbaju uzimati uzorci zemljista. i da u okruzenju nebude neorganskih stvari... a ovako ja znam da je po ps-u, neprskano, a da li je djubreno sa po malo vestaka pored stajnjaka, nista strasno. Prosle god sam u prolece posle okopavanja bacio stajnaka pa piljevine, i do pola leta sam bio miran sa korovom, jer su one silne kise u z.Srbiji sprale. Onda se jedva odbrani od korova. Trimer se nije gasio, a morao sam okopavati jos par puta iako jebilo leto. poz svima
Poslato: Pon Jan 19, 2015 7:40 pm----
E druže iznad mene, tebi se obraćam, a takvo ti je ime , ne mogu lomiti jezik.
Ako imaš zeolit namenjen za ta čemu si namenio stani slobodno.
Stajsko đubrivo je nezamenljivo u svim varijantama poljoprivredne proizvodnje ( ideja o pravljenju preparata kao slavol, je upravo u tome da se na naki način imitira pravljenje stajnjaka ,odnosno razlaganja ostataka uz iste ili slične bakterije koje prave humus iz stajnjaka) . Znači stajnjak je osnova, sve ostalo je imi tacija , pomodarstvo i nečiji razlog da zaradi pare. Ja ne kažem da to ne valja i da nije i bolje, ali je svakako skuplje u startu.
Eno Vojvoda ne veruje , a ja sam možda jedini u ovoj zemlji koji ne baca veštačko đubre ni u kukuruz ni u pšenivu ni u povrće ni u šljivar ni u vinograd, po ceni kad ima ima , kad nema -nema i kraj priče. Nema kad bi bacio malo ovoga ili onoga imao bi ovoliko ili onoliko. Ja to radim zato što ne iznosim na tržište pa mi treba vaća količina nečega ( a i to sam svojevremeno radio) ili lepi i jedri proizvodi nečega.
A ovo je sigurno organska proizvodnja , a to što oni seru je samo da se uzmu pare, za ništa,. Ma za ništa. Šta? Da možeš napisati na tezgi da imaš papire, i to sam moraš napisati neće ti dati nalepnicu kao za registraciju kola. A možda će i na decu početi da stavljaju "organska proizvodnja", šta misliš kakve će garancije tek tu tražiti? Bljak
Samo ti krkaj stajnjak , svake ili svake druge god. ako imaš malo veštaka , može ali ne mora...
Poslato: Pon Jan 19, 2015 11:19 pm----
Jagodinac, bas tako . Ne bacam ni ja jer nema svrhe. Bacamo u odzake kada sadimo krompir i u papriku. Sljive i ostalo voce ne secam se kada sam bacio . Nema potrebe jer imam ne dosta nego mnogo ovcjeg i malo cudno konjskog stajnjaka jer konja nema bas mnogo.Ovcje je mnogo jako a od konjskog nisam znao sve buja .
Problem nastaje kada pogresim pa stavim sveze konjsko i tu nastaje haos . ne da izgori nego u konjskoj balegi da kazem ima nesvarenih semenki korova i svega i svacega .
Pre 4 godine mi je dolazilo celu bastu pod paprikom i ostalim povrcem da isprskam monosanom ili glifosavom. Jedva smo neke korove pocupali . Nikada ih nije bilo u basti ali te godine strasno. Roditelji nisu znali od dakle je ali glavni krivac sam bio ja .
To je ista ona prica sa svinjama kada su mi usred noci izasle iz obora i cele noci do jutra setale po plasteniku i celoj basti. Niko ih nije cuo ni video a ujutru otac hteo i majka da umru kada su videli sta se desilo. I opet ja krivac jer sam zaboravio izgleda vrata na kocinu /obor.
Bilo pa proslo i od tada plastenikom se ne bavim, ne zbog svinje nego sto ne moze sve da se stigne .
Gde su slike njiva sa aronijom i neka mi svako navede kolicinu posadjenih sadnica kao i povrsinu.
Vlajko2 ne mora jer znam gde je i video. A ne mora ni Cobe[ Slobodan ] Nikola ima preko 2 hektara i video sam .
Mada ima slika ovde samo malo unazad da se pogleda
Poslato: Pon Jan 19, 2015 11:24 pm----
Ima problem sa stajnjakom ako su npr. goveda bila pod antibiotskim lekovima, taj stajnja zna da narusi sastav stajnjaka - mada pitanje je koliko to bas utice
Poslato: Uto Jan 20, 2015 12:15 am----
To si u pravu a sta reci za one poljoprivrednike koji prskaju voce penicilinom. Gledao sam dunje i sljive ko da je pao sneg, sve pobelele. Nisam znao dok mi nisu rekli.
Sta onda raditi. Jedna krava + 4 injekcije je sitnica . A i kod nas krave ne poboljevaju , cim nesto nije u redu zovu matrapaza pa posto zasto.
Mala sala hahaah.
Poslato: Uto Jan 20, 2015 9:21 am----
U govedem stajnjaku nisu toliko problem antibiotici koji se daju zivotinjama.
Problem je sto se taj stajnjak izvozi nezreo.
Zagaduje i zemlju i vodu.
A najveci problem je taj sto npr. u intenzivnom mlijecnom govedarstvu svaki dan ima jako velikih ostataka hrane koja se sve gura u stajnjak.
Rijec je o tonama ostataka hrane na dnevnoj bazi.
U hrani ima ne desetine komponenti od kojih su glavna kisela silaza, kiseli repin rezanac, secer u obliku melase,smjesa puna koje kakvih kemija...
Tako da izbjegavati gnoj iz intenzivne proizvodnje i velikih farmi.
Svake godine takav gnoj se daje na analizu i rezultati su takvi da ga je bolje ne upotrebljavati za gnojenje pogotovo ne u vocarstvu i povrtlarstvu.
Gnoj od seljaka za svaku preporuku a ovaj sa farmi ni slucajno!
Poslato: Uto Jan 20, 2015 3:45 pm----
Evo ,kad smo kod stajnjaka da se uključim, opet sa svojim iskustvom.
Naravno da je najbolji pregoreli stajnjak, od bilo koje životinje. Ne valja sveži ili nepregoreli ( ovo nema veze sa starošću ,jer stajnjak zna da ostane bez vode , i kad ostane suv nema šanse da pregori i dve godine) jer se jenostavno ne ubiju klice raznog korova ,koje životinje konzumiraju.
Eto vam Vojvode posvedočiti , ali bolje i takav ,nego nikakav.
Ima ljudi ,koji svake godine krkaju 3x15 pa KAN pa SAN pa ureu bez i malo stajnjaka.Jedino kad protrči zec pa se posere ili ptice , ili pak neki ker.
Ja jednostavno nemam para za veštak, a stajnjak rasturam sve dok mogu da dođem do njega. Kod mene u selu ( pa dobro, više je to prigradsko naselje nego klasično selo) , možeš krave izbrojati na prste jedne ruke. Zadnje dve godine ima malo više tovnih junadi a i to tri četiri kuće sa otprilike dvadesatak grla ukupno.
Ja sam ove godine (2014) uzeo od jednog brata iz familije ( kao i pre tri god.) , on nema traktor a ima krave muzare i malu telad (2+2) i to po principu ,kola meni kola njemu uz moj utovar i istovar i moje gorivo. Oteram ja to i njemu i meni i rasturim odmah ,usput mu dam, oteram i izbaliram slamu od moje pšenice i kad idem u mlin ,trice mu isto dam. Ako mi još šta potraži dobije bez problema. I evo unazad četiri puta sam od njega uzimao stajnjak svakih dve ,tri ili čak četiri godine razmaka pražnjenja one njegove jame.
Tih 14 kola od njega mi je bilo za30-tak ari plus troja kola u vinograd. Za sledećih dvadeset i nešto ari išao sam na obližnju farmu koka nosilja, kod mog imenjaka koji mi isto kao pre desetak godina jednostavno rekao: " dođi tovari, ne košta ništa" Đubre je bilo polupregorelo i polusuvo na drvenoj piljevini, nije baš idealno ,ali šta ću kud ću ( što kaže Čola). Odmah sam ga rasturio i stojalo je tako od početka novembra do sredine decembra i dobro je nakvašeno i tek tad sam ga zaorao.
Ja kod kuće imam jednu kozu i nju hranim senom, na svaki obrok očistim jasle i prebacim u drugi boks gde su tri tovljenika, tako da štedim na slami za prostirku. Svinje to prežvakaju i dobro nakvase, posle par dana, očistim obor i lagerujem opet unutra na gomili i dodam još vode i pustim da tako odstoji još par dana. I tu počne da pregoreva.
Ako bi ga izbacio napolje odmah u bazen leti bi vrlo brzo izgubio tečnost a zimi bi se zamrznuo. U obe varijante se period raspadanja i pregorevanja produžava i normalno gubi na kvalitetu.
Tako da prikupim i ja ( ovo je jedna vrsta kompostiranja) uz još otpada iz domaćinstva ( razno suvo cveće i trava od košenja travnjaka , pepeo iz šporeta i sl. stvari) oko dva -tri kola kvalitetnog đubreta godišnje. Evo sad je nešto otišlo u šljivar ,a nešto će biti za baštu od toga. Ali treba se isprljati pa smrdeti, pa treba više puta godišnje sve to prepakovati, kvasiti vodom, gaziti... Ja znam da je lakše kupiti veštak i posoliti, ali ne znam da li je bolje... Nisam siguran. Ajmo se ubeđivati?
Poslato: Uto Jan 20, 2015 3:51 pm----
Knez , ostalo mi je nejasno zašto treba izbegavati stajnjak iz tih farmi, ajde pojasni molim te? Možda ga treba negde lagerovati neko vreme ili šta je u pitanju
Vojvodo da se našalim. Zašto tvoji ukućani imaju problem sa konjem?
Sva vremena su GMT + 1 sat