Poslato: Sub Apr 04, 2015 9:36 am----
Svaka biljka u danasnje vreme ima namesnika koji joj zagorcavaju zivot. Znam da gusenice i skakavci nanose stete ali u ovoj situaciji nije mi jasno. Kisac je mozda dobro definisao. Lozina pipa . Postoje neke male braonkaste gusenice koje [ posto je bilo toplo vreme ] pre vremena su se izlegle i naravno kidisu tamo gde ima hrane . Ali na biljkama zbunastog tipa kde ima mrava i biljnih vasi tu one ne dolaze. Postoji mogucnost da pored tih aronija raste neko vece drvo koje se ne prska i sa koga su gusenice pale na zbun.
Savet... ne brini nista . Bilo koji stetnik da je u pitanju nece moci u toj meri da pojede lisce koliko ono brzo raslo.
Kreketalo je pisao ,,kakvih sve prodavaoca nema ,,,
Iz izvora koji su mi mnogo dobro poznati i mogu lepo da objasnim. Neko iz Srbije , umesto da sam proizvodi sadnice on uvozi iz Hrvatske .
Svaka cast rasadnicarima po Hr. ali rasadnik Milic mi je dobro poznat. Sadnice upakovane u zutu foliju.
Pre nekoliko godina je neko[ dobro de znam ko je ] uvezo te sadnice i ustnovljeno je da svaka ima rak korena . Inspekcijska sluzba u mestu carine je donela odluku da se sve sadnice vrate ali igrom slucaja su preko noci otisle gde su i namenjene . Prodavane su po polj.apotekama i cak i pijacama . Znam ko je taj pametnjakovic to uradio i neka mu je na cast.
Milic , ima ga na forumu , nemoj da se ljuti ali tako je kako je . Mozda i Milic nije sam znao sta je imao.
kada se govori o masovnom gubljenju lista na plantazama onda je to problem ali kada na dve /tri sadnice neko gricka listice to nije nikakav problem. Nas , moji Balkanci godinama grickaju kojekakvi belosvetski prevaranti na sve moguce nacine pa se niko ne buni. Verujemo im a polako nas unistavaju . Pocev od : farme puzeva, nojeva, pa do gajenja biljaka na ne oranim njivama . Mozda i na Mesecu moze da se zivi i da se i gore proizvodi lesnik koji je inficiran micelijumom tartufa .
Ne zamerite sto se udaljih sa teme ali osnovni problem Srbije je nekontrolisan uvoz kojekakvih zajebancija zarad bratstva i jedinstva ako me razumete .
Pozdrav.
Poslato: Sub Apr 04, 2015 9:37 am----
A rutava?
Sta snjom raditi? Ako etiol nepomaze, a u slucaju da nemozemo biti 15 dana tamo i skupljati rucno. Kazu da za masline na Hilandaru koriste bocice sa zelenom ttecnoscu koje se kace na grane i dosta smrde. I da to v erovali ili ne tera sve bube od istih?! Na zalost taj sto mi to rece, nije vise tamo i nezna kako da se raspita sta je u pitanju? Zna li ko? P.S. Ko kaze necu mu nista :-)
Poslato: Sub Apr 04, 2015 9:52 am----
Zdravo Denise
Koliko sam cuo ta tecnost je ukiseljena kopriva koja je odstajala oko mesec dana . U tu tecnost se stavi kuvano jaje i soda bikarbona . Prilikom razlaganja dolazi do takvog smrada da se ne trpi. Mislim da to ne moze proci tako ejr glad je glad . ,,Zapusis nos pa gutaj,, jel da . tako i rutave bube . malo disu , malo zadrzavaju dah .
Nisam kuci a supruga mi javila da uveliko cvetaju . Ne spominje bube [ ma i ne gleda] . 8. idem kuci pa cu da dezuram. Postavicu i lovke sa lepkom a i onaj sampon za sudove pa sce vidimo sta ce da bude najbolje . Ako nema efekta uradicu staru tehniku pa smetalo ne smetalo. Etriol u prahu.
Mnogi kazu da to nije zdravo i da treba da se bavimo ,,organskim gajenjem,,. ma ko mi rece . I psenicu po 10 puta prskaju dok ispeku hleb. U mleko se stavlja sve i svasta pa se prodaje . Litar mleka moze da kljuca na sporetu a da ne iskipi. U pojednim namernicima se namerno ubacuju zitarice tj. klica sa povisenim procentom glutena a ovamo mi pisu kako treba da gajimo biljke ,,organski,, / neka lupetaju jer nemaju druge rabote .
Kod mene ce Etiol [ ne tecnost] uraditi poso kao i prosle godine a oni drugi neka se bave organskom proizvodnjom neka se slobodno zanose tim zajebancijama koje su culi od sevrenih naroda .
Kod Holandjana , danaca i jos nekih je takva klima da kod njih nema stetocina pa mogu da seju kulture a da ih ne pskaju. Kod nas je druga prica .
Ako jabuku ili krusku kao i krastavac ne isprskate na vreem necete dobiti nista . U to me ne mogu ubediti nikakvi strucnjaci .
Pozdrav.
Poslato: Sub Apr 04, 2015 1:14 pm----
Vojvoda, ja mogu i da brinem i da ne brinem, ali i dalje nemam predstavu sta da uradim?Da je prskam s necim ili ne? Koprive su tek pocele da rastu tako da pripravak od njih nece biti u skorije vreme...Inace bas mi je drago sto si otisao od teme, jer je se tice svih nas itekako i hvala ti na tome.Inace, prva aronija je bas od rasadnika Milica,tako da tek sad ne znam sta da mislim i cemu da se nadam...
Poslato: Sub Apr 04, 2015 4:04 pm----
Da li neko zna valja li cerova piljevina,bilo je tu i grabovog drveta,za malciranje oko biljaka!Sekli drva pa piljevine kolko hoces pa se setih za malciranje!pozz
Poslato: Sub Apr 04, 2015 4:09 pm----
Odlicna stvar Slobo. Stavi slobodno . Poslusaj me .
Pole , ne brini nista ali ako se toliko plasis da ce biljka ostati bez listova ti brate slikaj pa postavi sliku. Ne mogu da verujem da nesto jede listove a da se ne vidi. Ili male gusenice ili ne znam sta vec.
Uzmi u polj. apoteci etiol u prahu i veoma malo pospi po pupoljcima . Od toga beze sve zivotinje a da ne govorim o insektima . Nista nije opasno jer ce kisa to oprati za nekoliko dana . Ali gusenica biti nece kao ni mrava i vasiju.
Pozdrav.
Poslato: Sub Apr 04, 2015 4:41 pm----
@Drveni, pa to kod Nas je Bangladeš i okolina. Pogledajte malo pedološku kartu bivše Nam YU pa se sve vidi ko zna šta da gleda. Gde god su visoke podzemne vode zemljište je koselo, upotreba mineralnih đubriva zakišeljava i td.
Prisustvo kalcijuma se lako određuje, potrebna je bočica sa kapalicom i obična sona kiselina za domaćinstvo.
Poslato: Sub Apr 04, 2015 5:17 pm----
Zdravo drugari
Guglao sam guglao po nekim ruskim sajtovima i ustanovio sledece .
Pre nego pocnem pisanije evo pogledajte o cemu se radi.
Poslato: Sub Apr 04, 2015 5:45 pm----
Ovaj insekat nanosi stete mnogim a moze se reci skoro svim biljkama koje cvetaju. Najvece stete nanosi izolovanim vocnjacima i malo vecom najezdom ovog insekta moze doci do potpunog roda u sezoni.
Do sada , iz razloga pcelarstva nije jos uvek pronadjen preparat za suzbijanje ili potpuno unistenje insekta . Znaci samo zbog pcela su mnogi preprati neupotrebljivi i iz tog razloga ih nema u prodaji. Nije da ih nema nego nijedan proizvodjac a ni prodavac nesme da kaze da je ,,taj i taj,, preparat adekvatan. Na nasem trzistu postoji veliki broj preprata koji su odlicni za suzbijanje rutave bube ali su isto tako smrtonosni za pcele .
Na nekim ruskim sajtovima sam pronalazio da razni preprati koji se koriste u vocarstvu mogu u velikoj i potpunoj meri da suzbiju rutavu bubu.
Izlovljavanje feromonskih klopki i raznim sudomilima je zajebancija iz razloga sto ih na taj nacin samo privlacite sa drugih njiva i vocnjaka .
Svi znamo [ ovo da zapamtite ] kada je kisno vreme pcele ne lete a pupoljci aronije se otvaraju . Aronija je samoporasivac i pcele joj uopste nisu potrebne .
Koriscenjem ovih insekticida dolazi do potpunog unistenja rutavih buba a kasnije na plod se nista ne manifestuje i nema tragova otrovnih supstanci.
Ovi preprati odlicno deluju i unistavaju bubu ali za pcele nisu toliko opasni. Tako sam nekako razumeo u prevodu jer znam bas dobro ruski jezik.
Mavrik :0.3L na 1 hektar
Lebaycid : 1L na 1 Ha
Afinex : 0.25L na 1 Ha
NurelleD ;1L na 1 ha
Lepo pise da nije toliko stetan za pcele a ako se koristi u vreme kisnih dana [ pcele tada ne lete] moze dosta uciniti u zasadima aronije .
Dobro de , ako su pcele toliko vazna grana privrede i ako slusate one nabedjene strucnjake koji propagiraju organsku proizvodnju vi ne koristite ove insekticide.
Uzmite neku lovku na bazi aluminium fluvinata ili posude sa pivom i cimetom. Samo jaki mirisi privlace rutavu bubu.
Ovi insekticidi ne ostavljaju tragova na plodovima a jednina losa osobina je da u nekoj zanemarljivoj kolicini uticu na pcele . Pcele su potrebne sljivama i jabukama kao i drugom vocu i da nije njih nebi bilo nasih Srpskih vocnjaka . gajimo pcele i stvaramo udruzenja pcelara a uvozimo jabuke iz Poljske . Nase jabuke sahvaljujuci pcelama posle nekoliko meseci i godina po hladnjacama dajemo pogonima za preradu i od njih se prave sokovi S klase.
Kada su pcele bile toliko vazne za covecanstvo i vocarstvo u Srbiji kada je po zakonu dobro poznato da kosnice nesmeju biti na manjoj daljini od 5 kilometara od najblizeg naseljenog mesta . pa kada se ti isti pcelari ne pridrzavaju pravila sto bi se mi koji gajimo aroniju pridrzavali pravila prskanja i ne prskanja .
Jesu izmislili protivgradne mreze , jesu. Pa sto ne stavite oko kosnica i hranite ih barem nedelju dana dok se ne isprskaju vocnjaci. E to nece niko a vocari moraju da se pridrzavaju pravila pa posle da bacaju svoj plod zarad nekih drugih.
Ja cu moje da prskam bilo kojim od ovih preprata a za pcele me bas nije mnogo briga . od ovih insekticida se ne mre a od uboda pcele da . Pa sad razmislite sta je bolje gajiti. Ili pcele ili aroniju.
I jos ovo drugari moji.
Ako ste resili da se bavite aronijom onda je gledajte kao biljku i posvetite joj se . samo maksimalnim zalaganjem i radom oko nje ce biti koristi. Rad oko aronije samo na najprofesionalniji nacin a ne lavori i lovke na bazi fluvinata .
Pozdrav Nenad.
Poslato: Sub Apr 04, 2015 6:36 pm----
Vojvoda - Dobro de , ako su pcele toliko vazna grana privrede i ako slusate one nabedjene strucnjake koji propagiraju organsku proizvodnju vi ne koristite ove insekticide.
Ja cu moje da prskam bilo kojim od ovih preprata a za pcele me bas nije mnogo briga . od ovih insekticida se ne mre a od uboda pcele da . Pa sad razmislite sta je bolje gajiti. Ili pcele ili aroniju.
Veoma savjesno!!
Poslato: Sub Apr 04, 2015 6:38 pm----
Ni slucajno piljevinu,pored nje sve ugine jer vremenom njenim razlaganjem dolazi do nastajanja raznih vrsta kiselina i jos mnogo toga stetnog........
Sto se tice borovih i uopste iglica cetinara,one u sebi sadrze dosta esencijalnih ulja .......itd koji takodje ne odgovaraju vecini biljaka...
Malc je od KORE drveta(cetinara) i ne moze biti nista drugo
Evo sta nadjoh u opciji "malciranje" za piljevinu!
Poslato: Sub Apr 04, 2015 6:48 pm----
Najbolji malc je slama.
Poslato: Sub Apr 04, 2015 7:09 pm----
Kneze
Upadas u rasparvu mene i Cobeta . Nas dvojica se poznajemo i znamo gde su cije njive pod aronijom. Nista lose za pcele nisam reko ali po zakonu neka se pridrzavaju pcelari da nebi mi vocari razmisljali.
Bratac, kod nas koji imamo mnogo vocaka raznoraznog voca moramo da prskamo pa svidjalo se to ili ne . Ako sljivu stenlej i cacanke ne isprskamo Perfeksionom ne dobijamo nista . Onaj ko ima preko 1000 stabala , sta treba da radi da bi imao rod . da dodolise i da se moli bogu ili prska . kakva bre organska proizvodnja . To propagiraju oni kod kojih ne postoje uslovi za pojavu stetocine . U Holandiji i severnim zemljama cak i ne postoje rutave bube [ zbog klime ] Specificnost nase klime je takva da svim stetocinama bas nasi uslovi pogoduju.
Polajci nicim ne prskaju malinu pa hoce i mi da ne prskamo. Malinina buba i prstenar kod njih nema .
Malc od borovih ostataka je daleko bolji od slame iz razloga sto sgodinama ispod trulog malca od slame misevi prave rupe i hodnike a na taj nacin i ostecuju kako koren tako i brze isparavanje povrsinskog sloja zemlje .
Po meni je malc od borovine, bukovine i hrastovine daleko bolji od bilo kog malca . Govori se o aroniji a ne o drugim biljkama .
Pozdrav.
Poslato: Sub Apr 04, 2015 7:16 pm----
Malo OFF
Dugi niz godina verujem u izreku da svaka luda ima svoje veselje i svašta sam čitao i u praksi susretao ali ovo je jako iritirajuće pa moram. Oprostite,
Gospodine Vojvodo, ako će se od Vaših plodova aronije proizvoditi pasta za obuću ili boja za terabe prskajte ih čime Vam drago ali NE OBMANJUJTE ostale učesnike na ovom i drugim forumima.
Navedeni preparati nisu škodljivi za pčele samo zato što se NE UPOTREBLJAVAJU u vreme cvetanja. Smo nepismen čovek (pa ni On), ili neki maloumnik može sebi da dozvoli tako nešto.
Pčele ne da su "važna grana privrede" već su nezamenljive bez njih mogu samo anemofilne biljke dok su sve ostale zavisne a pored njih i ljudski rod.
Poslato: Sub Apr 04, 2015 7:28 pm----
Pozdrav svima!
Sto se tice zelene tecnosti, nije smesa sa jajima i... jer mi mi je opisana bukvalno kao feri za sudove. I kaze mi da je full efekat i da nema ni jedne bube.
Sto se tice nabrojanih preparata, za dva sm cuo, za dva nisam. Neznam kako se druga dva prskaju i koriste, a prvi i treci sam gledaop klip na you tube gde osoba strucnjak iz njihove kompanije prica, tj prezentuje preparat i kaze da se prska po potrebi i to direktno po bubama. To nam i nije od neke koristi!. Ako ima nesto da se isprska pre pa da stiti od buba, a da jurim rojeve sa prskalicom, onda ih mogu i rucno skupljati. Opetkazem neznam kakva su druga dva. Bilo bi nam dobro neko tj necije iskustvo sa slicnim ili istim preparatima. A zagovornici org. ishrane kazu ovako: U KINI SU SLICNIM PREPARTIMA UNISTILI TOTALNO PCELE, TE SADA MORAJU ICI SA CETKICAMA I PENJATI SE NA MERDEVINE I RUCNO OPRASIVATI VOCE KOJE SE NEOPRASUJE SAMO...
Sto se tice prijatelja Cobeeeeeta ovako. Cobe slobodno stavi piljevinu oko aronije oko koje je predhodno bacano stajsko djubrivo koje je tu malo i odlezalo. Ja tako radio na celoj njivi i nista nije crklo. Vojvoda je video slike, slao sam mu na mail jer nisam znao postaviti na forum. Ako ih jos ima i ako nadje vrmena moze ih i postaviti, a ja ti ovih dana saljem na mail te ces videti kako mi to izgleda. Inace Knez je u pravu, i ja sm cuo za slamu, ali ja imah mnogo piljevine, a malo slame. Prosla nam je poplavna god bila i nanela ogromne stete, te veliki broj ljudi i nije ni sadio iznova psenicu, jer su gradili kuce... Nebitno, uglavnom posle mrazeva okopah i bacih stajnjaka a mesec dana kasnije i piljevinu. Ako je samo bacis na korov, neki ce korov i probiti i iz piljevine. Ainace dobro je jer i zadrzava vlaznost u zemlji i kasnije se pretvara u djubrivo tj hranu za biljke. Poz svima i svako dobro vam zelim!
Znacilo bi ako ko ima iskustva sa nekim preparatom.
Sva vremena su GMT + 1 sat