VR i družina kaktusa

Za početak, jedan marketinški napad na oči...

To je ono što koristim kada me ispod oka pogledaju "šta sa ovim nije u redu" posle izjave da eto gajim nekoliko kaktusa - napadnem ih cvetom. Za većinu nekaktusara, kaktusi su još uvek neprijatne ružnjikave biljke koje bodu.



























Najbolje od svega, sve su ovo nezahtevne vrste.

Zanimljivo, dok drugo "cveće" prepoznajemo bez greške po cvetu, čini mi se da bi kod kaktusa samo po cvetu poprilično teško. Probajte

Nastavak sledi...

Mislim da moje druženje sa kaktusima počelo negde 1988-89, dok sam bio školarac, i eto, posle toliko godina, još učim. Nemam neku veliku družinu, ali sa sigurnošću mogu reći da je iza mene ostalo groblje.

Zato za početak hoću da odam poštu onima kojih više nema, a ostali su u sećanju i na fotografijama. Za mnoge je svet biljaka prekasno došao sa svojim korisnim savetima i iskustvima.

Ovih više nema:

krasula Budin hram, nemam pojma šta joj je bilo


epitelanta mikromeris, kap vode previše


agava, jedna jaka zima


eh, pilosocereus magnifikus, kriv sam, priznajem

Ima ih još, tj. još ih ima kojih ih više nema, ali trenutno nemam slike:
jedan grusoni - ubila ga ljubav,
mamilarija spinosima - izložena sunce bez zaštitnog faktora
jedan p. neli - od njih još uvek strahujem
...

Moglo bi se reći da sam dosta toga (ili previše toga) naučio na svojim greškama.

Da počnem predstavljanje družine:


Echinopsis chamaecereus, od gazdarice - srednja škola. Gazdarice više nema, ali eto ja je se setim kad vidim kaktus.


Echinopsis eyriesii, od koleginice - druga godina fakulteta, mislim da nikad nije saznala koliko lepo ovaj kaktus cveta.


Mammillaria bocasana, od C...

ma eto, sad znam zašto nisam skupio više kaktusa, nisam mogao da popamtim koji je od koga


Schlumbergera truncata, šta je ovaj sve preživeo i koliko potomstvo ostavio, jedan od retkih koji su svi u kući voleli (ostale su trpeli)


Gymnocalycium baldianum, od Ksenije, slučaj spašavanja

Nastaviće se...

Hm, pomislićete kako sam sve kaktuse dobio...
Nekako više vodim računa kada dobijem kaktus na poklon.

Mammillaria crinita ssp. wildii, jedna zahvalna biljka, nepravedno je zapostavljam, jer ne traži ništa


Mammillaria duwei, holanđanka, odlično se prilagodila, pojavili se par pelcera, nisam još odlučio da li ću ih odvajati ili ostaviti na matičnoj biljci


Astrophytum Myriostigma, ovaj kaktus se za sada odlično bori sa svoje dve glave, ne znam kako će dalje što bude stariji i veći


Mammillaria elongata, neugledna biljčica, sve dok se ne formira i razbokori. Svejedno, ja je mnogo volim. Ima neugledan cvet i ne voli mnogo vodu

Evo kakva je bila

Mammillaria elongata sa crvenim bodlja (Mammillaria elongata rubra ili Mammillaria elongata ssp elongata); gomila varijeteta postoji i svi mi se sviđaju. Imam utisak da je još osetljivija na vodu, jer mi je par izdanaka stradalo, ali nadam se da će da se razraste i razbokori


Agave victoriae-reginae, zapravo princeza Viktorija, jer je još mala. Agave zauzimaju počasno mesto u mojoj družini, a ova mi je mezimica.


Agave parryi (?), još jedna agava, skorašnji član družine, videću kako se uklopila u ponuđene uslove


Echinopsis subdenudata, od njega očekujem mnogo, ove godine je prvi put cvetao, nemam svežije slike, cvet je beo i kao kod većine ehinopsisa, prilično velik.

Mammillaria plumosa, jedna jako simpatična mamilarija, kad se razraste, izgleda vrlo atraktivno sva paperjasta. Za sada ne mogu da se požalim, lepo napreduje, samo što zimi ne znam dal' je živa ili mrtva. Ne voli previše vodu, koren je jako osetljiv na višak vode, pa je kod mene dobila ekstra dozu peska u zemlji


Euphorbia obesa, cvet nije ništa posebno, ali zato izgleda zanimljivo, posebno kad odraste


Adromiscus cooperi, jedna starija slika, za početka sezone, pa je malo bledunjav. Što je više na suncu, izgleda atraktivnije, dobije crvene pege. Koliko znam cvet je "prosečno privlačan", ali do sada nije cvetao


Gymnocalycium saglionis (Giant Chin Cactus), ne mogu da verujem da sam ga skoro zaboravio, a trenutno mi je najdraži. Kažu da je najveći od svih gimnosa (Giant), jedva čekam da to i dokaže. I jedan od par gimnosa kojima celodnevno sunce ne smeta. Ima vrlo dekorativne, duge, savijene bodlje.

Odlicno,svaka cast!

Bravo! Predivne biljke! Svaka cast

Auu
VladaR, ne znam što je ljepše, cvjetovi ili biljke, a sve tako velike i zdrave. Načekat ću se ja dok moje tako narastu ...i zar samo ja nemam tu M. plumosu , a po ovim našim sirotinjskim cvjećarama nigdje ju nema za kupiti, a i ono što ima sami holandezi. Jedva čekam neki veći sajam u Istri, možda dođe bar Bešlić pa donese nešto..kad je čika Novica daleekoo

Uglavnom, majstoru VladiR skidam šešir

Gymnocalycium, u jednom trenutku mi se učinilo da sam pronašao koji, ali sam to izgubio u lavirintima interneta. Ovo je jedna mala forma, 3cm, idealna za prozorski okvir. Dok je bio mlađi, masovno je puštao izdanke, zadnje dve godine, ništa, niti jedan. Redovno cveta, i iako nije previše privlačan na prvi pogled, ipak je to biljčica koja u koju se može pouzdati da će cvetati


Gymnocalycium stellatum, ovogodišnja prinova, izgleda upečatljivo i bez cveta, sa svojim geometrijskim oblikom i prugama. Kod mene je samo jedan deo dana direktno izložen suncu, i čini se da mu to odgovara, obilno cveta.



Ferocactus latispinus (?), bar bi ja voleo da jeste. Lepe bodlje pre svega. Malo me brine minimalna temperatura koju traži (a koju ne mogu da mu obezbedim). Preživljava, ali od zime zadobija ona voštana zadebljanja na telu (ovo je nešto starija slika na kojoj se ne vide).


Turbinicarpus, malena biljka, ali evo sad kad prebiram po slikama, primetio sam da se čak i on udvostručio, sad je cela 3cm visak. Zgodan je za neku kolekciju minijaturnih kaktusa.

Prelepo!

@mekinje

Moraš da nabaviš M. plumosu, stvarno je ukras.

Hvala svima, evo još nekoliko


Thelocactus setispinus, i on je od ove godine član družine, a već me je osvojio, ima lep cvet. A bogami i bobicu koja se sada vec crveni, dakle biće semenki, nek' se zaintresovani prijave. Ovo je trenutak pre neko sto je promenio saksijicu.


Notocactus ottonis, takođe tek se upoznajem za njegovim prohtevima


Gymnocalyciom horstii, e ovaj odavno merkam, ovakav debeo i naduo mi je mnogo sladak. Kako je holanđanin, postoji opasnost da sam ga malo prerano izložio nemilosrdnim uslovima, pa strahujem da se ne preseli u kategoriju pokojnih. Uf, nadam se da neće.


Echinopsis 'Haku Jo', kad sam video kako odrasli primerci izgledaju, bila je to ljubav na prvi pogled. Ovo je mali pelcer, ali ću pokušati da ga gajim kao solitarnu biljku, iako obimno daje izdanke, kao i svi ehinopsisi. Haku znači belo na japanskom, gde je varijetet i kultivisan.

Mammillaria karwinskiana ssp. nejapensis (?), još jedan holanđanin. Za sada liči da se lepo prilogodila. Još ne znam šta da očekujem od njega.


Nepoznata mamilarija


Eriocactus warasii (?), i od njega dosta očekujem


Parodia (?), hm, ovog nikako da ulovim sa cvetom, iako je očigledno da je u pitanju jedan plodan primerak