Cestitke svima za identifikaciju. Kako god se zvala, bozanstvena je!!

Pre nego što svedem gubitke u zimskom periodu, evo još jednog dobitka (od juče)...

Stenocactus, jedan lep i krupan, previše je očekivati kod njih i koja je vrsta u pitanju, mada mi se čini da je drugačiji od onog kojeg imam.

Vlada što je sa onim tempom "jedan kaktus mjesečno"!?


Krasan ti je novajlija, a nije ni malen. Njih volim zbog neobičnog izgleda sa cvijetom i bez njega. Imam dva mališana pa se ove godine ne nadam cvjetovima.

pinki citat:

...jedan kaktus mjesečno...

Ovaj, nešto mi slabije ide matematika ovih dana...
A i ove izložbe... malo malo pa neka...
A Bane svakog vikenda na Kaleniću...
A nekoliko primeraka mi je postradalo, pa sam lečio tugu...

Je li to dovoljno razloga

VladaR citat:

pinki citat: ...jedan kaktus mjesečno... Ovaj, nešto mi slabije ide matematika ovih dana... A i ove izložbe... malo malo pa neka... A Bane svakog vikenda na Kaleniću... A nekoliko primeraka mi je postradalo, pa sam lečio tugu... Je li to dovoljno razloga

Eh da sam barem pinki pa da imam i kaktuse i znanje o njima kao ona

No, bez obzira na to Vlada, ne trebaš ti opravdanje..ne tražim ga ja ni sebi, a kamo li ću tebi...ja bih ionako bila još gora da imam sve te izložbe u blizini..i Baneta na Kaleniću

Da ne biste pomislili kako kod mene sve ide glatko i bez problema, moram da napišem nešto i o onome što sam izgubio tokom zime.

Gubici su "normalni", i što se pre navikneš na njih, to bolje. U krajnjem slučaju, ne bili našeg veka, mada, kada smo već kod toga, dobro pitanje je koliki je životni vek kaktusa ? Ono što sam našao je da Saguaro živi nekih 250 godina, za sve ostale nemam ideju koliko će, uz "normalne" uslove poživeti.

Ono što sam definitivno utvrdio je da Opuntia microdasys v albispina ne podnosi zimu. Ostavio sam je napolju i ono malo zaštite što je imala nije bilo dovoljno. Nisu ostali ni dugmići.

Mammillaria bocasana je propatila i ostala naružena, ali je preživela. Kada dostignu neku veličinu postanu osetljivije na trulež. Videću šta će biti dalje, bar pelcera ne nedostaje.

Agava (parryi ?) je jedina propatila od moje tri agave. Regina i amerikana, kao da nisu bile na zimovanju, Agave victoria reginae mi se čini posebno otporna, izgleda isto u sred leta i u sred zime; Agave americana var marginata, pokupljena pored plaže u Grčkoj, za koju sam sumnjao da će joj biti dobro, ispostavilo se, nije zimu ni osetila. A evo kako sada izgleda ova treća, očerupana, i sumnjivo mekog stabla... Ako uopšte preživi...

Sledi nastavak, Iznenadne smrti...

Iskoristio sam dane odmora da se upoznam sa novim biljkama i da ih prebacim u druge saksije.



Parodia buiningii- nadao sam se da ću uspeti da podelim ovu parodiju, ali ispostavilo da je pravi dupli, tj. da imaju zajedničko telo (ne vidi se na slici), i bez upotrebe sile nije moguće podeliti ga.



Rebutia canigueralii sada valjda pravilno ( ili Rebutia rauschii ili Sulcorebutia rauschii), kakav je to podzemni zadebljali koren! Kad sam je izvadio, više naravno nisam mogao da je vratim u staru saksijicu. Poput ledenog brega, 1/7 nad zemljom, 6/7 u zemlji.

Odličan prikaz ''rauchii''-ja, nisam znao da ima takav koren...vrlo je sličan korenu kod roda Turbinicarpus. To je zaista predivan kaktus, pun iznenađenja pa i nije čudo što je toliko puta i sa mukom trpan u razne rodove. Definitivno je jedan od mojih omiljenih i evo dočekah da će moj primerak uskoro otvoriti cvetni pupoljak.

I ja imam buningia ali sam ga svrstala pod notocactusa ne pod parodiu. Zanimljivo je kako neki kaktusari po literaturi spajaju odnosno smatraju da su parodia i notocactus sličan ili isti rod, a neki to kategorički demantiraju i napominju da ih ne treba stavljati pod isto. Ti malo vidi pa ga nazovi kako hoćeš.

Sulcorebutia rauchii ( ah moja tiha patnja - koliko imam tih rebutia i sulcorebutia na tu rauschii nikako da nabasam ) je možda starija biljka pa je uspjela razviti takav korijen. Čini mi se, ako dobro vidim da su joj i ti izdanci sa strane ( nazovimo ih tako ) isto stvorili jako veliki korijenov sistem. Ona jest, doduše patuljasta, s obzirom na neke druge - ali po korijenovom sistemu izgleda mi da se ipak radi o starijoj biljci. Možda i jest zato bila skuplja jer si dobio primjerak koji i vrijedi toliko platiti.
@mekinje - tnx za kompliment, ali ne zaostaješ ti baš sa znanjem toliko od mene, a ni kolekcija nije neka za posramiti.

Vlada ja baš i ne pišem puno - više čitam i šminkam forum ali tvoju kolekciju redovno pratim. Ako me put IKAD nanese u Bg - bit ću ti nepozvan gost - samo da im se malo divim. Fascinirajuće.

pinki citat:

I ja imam buningia ali sam ga svrstala pod notocactusa ne pod parodiu.

Priznajem da mi samo imenovanje nije jača strana, to prepuštam onima koji se bolje snalaze u tome, npr. ti i Mekinje. I pored skoro 4.000 slika koje imam svaki put se iznerviram kako ja nisam video nešto tako očigledno.

Ali zato se trudim da ispratim imenovanje do kraja i pokušavam da pratim tokove, što je samo po sebi zaludan posao.

Dakle, konkretno buiningi je prebačen u Parodije, konkretno

Quote::

This plant (buiningii) has been Transferred to Parodia in 1997 by David Hunt.

Zapravo, 1986 IOS (International Organization For Succulent Plant Study) je broj rodova kaktusa sa 200 smanjio na 86. U tom procesu je rod Parodia najviše "dobio", svi Notokaktusi su postali Parodije, ali i Malacocarpusi, Brasilicactusi, Eriocactusi, Wigginsia i Brasiliparodia, tako da Parodija sada uključuje 66 vrsta.

U pravu si kada kažeš da se nisu svi složili sa tako drastičnim postupkom, ali izgleda da će se sve češće umesto Notocactus pojavljivati Parodia. Nisam još uvek siguran ko propisuje imena: International Bureau for Plant Taxonomy ili International Organization For Succulent Plant Study sa svojom publikacijom Repertorium plantarum succulentarum ili neko treći... ali mi se čini da je IOS taj koji na kraju usaglašava imena.

Drugi referentni izvor imena je CITES Cactaceae Checklist, ne znam da li neko ima ovu knjigu...

Sulcorebutia i Weingartia su takođe bile žrtve kresanja i postale su Rebucije. Ja sam ovu platio skupih 800din (oko 8,5€), ali izgleda da stvarno toliko i vredi. Kao što si i ti primetila i mladi izdanci su lepo ukorenjeni. Nadam se da sada neću nešto pogrešiti u budućem održavanju.

Pinki, šta da ti kažem, kad god došla, dobro došla. (hvala na pohvalama)

I da, posle završenog posla

Lepo, lepo, sve pohvale VladoR!!!!!

Zanimljivost koju sam našao u knjigama, a za mene je bila novost, tiče se Gymnocalyciuma denudatuma cv Jan Šuba:
- Prvi put se pojavio 1942 u kolekciji koja je pripadala F. Pažout
- u pitanju je hibrid G. denudatum i G. baldianum, gde biljka više liči na denutadum, a cveta kao baldianum
- zovu ga i The phantom of Prague - Fantom iz Praga
- Jan Šuba je česki stručnjak za kaktuse u ciju čast je kultivar dobio ime

Kaktusi su postavljeni na stalnu lokaciju, to im što im je do septembra - oktobra. Noći su prohladne, ali više strahujem od neke prolećne hladne kiše. Do sada je bila suša...

Pre nego što krenem dalje, da završim sa onima koje sa pogubio, iznenada i bez najave:

Obregonia je stradala, rekao bih, preko noći. Jedan dan je samo potamnila, drugi je već bila gotova. Sumnjam da je do mene, jednom sam je zalio, ako bi to uopšte moglo da se podvede pod zalivanje.

Najviše me frustrira što kod kaktusa sve izgleda dobro dok ne bude već kasno. Jedna od Mammillaria je celu zimu izgledala u top formi, a onda sam posegao da je presadim, i... gornji deo mi je ostao u ruci. Slika pokazuje šta je ostalo, ali ne verujem da će preživeti.

M. candida je takođe bez najave stradala, ali i bila je malecka, pa recimo da zato bila osetljivija.

Idemo dalje...

Deo kaktusa na otvorenom.

Naravno, čim sam ih izneo, najavljena je kiša od utorka do petka.