medved citat:

...šta vi radite sa plodovima ukoliko ne skupljate seme?

Ja ostavljam dok god je dekorativno, a pošto ne skupljam seme, kad plodu prođe rok, ukljanjam ili ignorišem. I to samo po sebi može da bude "posao", pogotovo na mamilarijama. Evo jedne slike od prošle godine



Ovo sve usahne do početka zime i lako se uklanja, dok na M. crinita ssp. wildii ovo baš ne izgleda tako lepo, a uklanjanje je zaludan posao. Zato ove godine na sve strane niču male mamilarije cw ...

Ostali kaktusi uglavnom nisu tako plodni, mada, kod mene je broj raznoraznih bubica i pčela toliki da prenosilaca polena - oprašivača nikad ne nedostaje, tj. sve što se zametne je u potpunosti bez bilo kakvog mog truda.

Na epitelanti, plod je veći ukras nego cvet, koji je poprilično "anemičan", tako da kod mene ostaje do daljnjeg; a to može biti i par meseci, kako sam negde pročitao.

Mekinje, ja sam se nadao da će me epitelanta prevariti nekim zakasnelim cvetićem, što je naravno, bilo previše optimistički.

Pošto ne znam koliko je bilo cvetova, nemam pojma ni koliko će biti plodova. S obzirom da su cvetovi samooplodni, verovatno će biti još plodova. Zapravo, drugi se već ukazuje. Zadivljujuća je brzina kojom plod napreduje, praktično, u dan-dva se u potpunosti formira.

Bez komentara.Slike su rekle sve.Bravo.Trebao bi pokušati sa sijanjem kad ti kaktusarenje tako ide od ruke.

Izgleda da se ova poodrasla biljka, koju sam kupio ove godine, odlično prilagodila uslovima na otvorenom. Ni obilna kiša, ni prejako sunce joj nisu naudili.

Po ostacima populjaka, ali i po novim , još nerazvijenim, čini mi se da neprekidno cveta. Danas mi se baš posrećilo da se zadesim na licu mesta kad se jedan cvet otvorio. Divan, ogroman cvet. Od gomile slika, izabrao sam par.

VladaR citat:

Izgleda da se ova poodrasla biljka, koju sam kupio ove godine, odlično prilagodila uslovima na otvorenom. Ni obilna kiša, ni prejako sunce joj nisu naudili.

Kao sta smo negde vec konstatovali, izgleda da su kaktusi mnogo otporniji na vlazno zemljiste nego sto sto to mi mislimo. Ako posle tronedeljnih konstantnih pljuskova ovako izgleda i cveta, ne znam koja je to kolicina vode koja bi mu mogla nauditi... Inace, cvet je fantastican, svaka cast za trecu fotku!

Nemojmo sada zanemariti ni ulogu našeg Vlade kao dobrog domaćina!Očito je svoje biljke smjestio u izvrstan supstrat kada im i poveća količina vlage ne smeta!
Bravo za njega!

Ha, pa jesam nešto miksovao supstrat, specijalno za ovu biljku, koristeći pre svega upustva sa Astrofitum teme. Ne znam da li je to naročito pomoglo, videću kada dođe vreme za novo presađivanje, kakav je koren u tom misku.

Kad sam već pomenuo presađivanje, uvek imam nedoumicu kada je pravi trenutak. Ja uglavnom gledam da li je nadzemni deo stigao do ivica saksije. I gledam ispod saksije, da li su žilice izašle. Primer, M. elongata:



Nju ću uskoro da presadim, zatekla me nespremnog, nisam je planirao. Spremio sam se za G. saglionisa...

Bravo za cvet, ali definitivno BRAVOOOO ZA VLADU!!!!!!!

'vala

G. saglionis je dobio novi smeštaj, u slici je to izgledalo ovako.



Prethodna saksija je bila puna korenja. Nije bilo previše teško izvaditi ga.



Kad se malo razčisti zbrka, evo šta ostane. Veličinu prosudite po rukavici.



Novi smeštaj, ovde sam se najviše iznabadao. Hoću ja prstima da sabijem zemlju.



Na kraju i nije neka velika promena, za broj veća saksija posle dve godine.

VladaR citat:

ovde sam se najviše iznabadao. Hoću ja prstima da sabijem zemlju.

Ha, ha, sto mi ovo poznato zvuci! I ja sam imao slicne ispade...

Literatura kaze da se biljke uvek presadjuju u samo za jedan broj vecu saksiju, mada mi to i nije bas potpuno jasno. Naime, sta se desava kada se biljka sadi direktno u zemlju, ili kada su kaktusi u pitanju, u kamenjar; naime, ona tada dobija neograniceno veliki prostor za sirenje, tj. saksiju broj ∞, pa ipak nisam cuo da im to smeta. Da li to znaci da velicina saksije ipak nije bitna?

Čini mi se da veličina saksije nema nekog uticaja, niti se ja na to nešto posebno obazirem. Jedino bi mi vizuelno bilo smešno staviti mali kaktus u veliku saksiju. Tako mi je logičan izbor da sledeća bude malo veća.

Mekinje, biljčice lepo napreduju. Mammillaria spinossisima var. rubra se lepo ukrupnjala

Drago mi je Vlada da mališani napreduju. Kažem opet..ima tu nešto i do domaćina...
Tvoji su se također već odavno udomaćili!

Vlado, Vlado, jel' ja to vidim plasticnu saksiju? To od tebe nismo ocekivali...

Salim se malo; i ja sam u pocetku gledao da sve budu keramicke, ali kako broj biljaka raste, a cena keramickih ne pada, poceo sam i u plasticne da sadim...

Ccc, sve si pogrešno shvatio....

Male biljke moraju da zasluže keramički dom. Dakle, prvo idu jeftine plastične, dok ne pokažu da zavređuje bolje. Tek kad iskažu svoj potencijal, sledi nagradnp presađivanje.



Male glinene su prilično oskudne kad je u pitanju izboru veličina. Tek od nešto većih, može ponešto pristojno da se probere. Mada, nisam ja gadljiv na plastiku, gde imam alternativu imam, gde nemam nikom ništa. Veće saksije su mi baš retko plastične. Stoji da što je više biljaka, teže se izboriti sa saksijama. Ali to pitanje je nisko na mojoj listi prioriteta.

Jedino ponekad, kad vidim biljku počnem da smišljam koja bi joj saksija odgovarala. Još samo da sam počnem da pravim saksije (kad bih znao kako).

Jedan lični primer "lošeg" tretmana.

Jedan mali Astrophytum capricorne godinu i više je stagnirao, jer sam ja mislio da će mu mesto gde sam ga stavio odgovarati. Ali ne, 4-5 sati sunca dnevno nisu bili dovoljni da ga probude. Životario je kao plastičan.

Od proleća je po ceo dan na suncu. Mogu samo da primetim da se preporodio:

Ovo je pravi preporod, sada se vidi koliko je biljka interesantna! Bitno je da si otkrio sta joj najvise prija......cini mi se da ne uspemo bas uvek od samog starta da ustanovimo koji su optimalni uslovi za neku vrstu.
Pitam se samo da li je zaista sunce u pitanju.....da nije, mozda, do saksije.....
Pozdrav