Onda sačekaću još koji dan da se ovaj neuspeli kompost malo osuši na suncu, najviše me brine što su bube položile jaja u kompost, evo larvi na slikama

www.dropbox.com/sh/nim...G_0138.jpg

Sve ovo ću da sitno iseckam i odložim na stranu.
Kad budem pokosio baštu zamešaću sve ispočetka, Kada sam ja stavio kompost cele nedelje je padala kiša, ja sam ga jednom nedeljno prevrtao i kvasio. Moguće da je bilo i previše vlage i vode koja se slivala sa zemlje u kompost.
Premestiću ispod oraha nov kompost tu je i hladovina i nema ničega pored.

@Aron021 poslao sam Vam pp sa mejlom.

Znak da ima viska vlage u kompostu je neprijatan miris. OStavi ga da se osusi na suncu i to je to.

Mislim da te larve ne treba da te brinu, unistices ih prilikom prosejavanja.

sjajna tema. baš ste iscrpni i detaljni.

Upravo sam usitnio onaj neuspeli kompost. Skupio sam dva džaka mahuna od boranije i čekam da se pokosi trava. Tu svežu travu ću da isitnim i sve pomešam.
Reci mi da li imaš komposter, pošto ja planiram samo da složim gomilu na zemlju i da jednom nedeljno zalijem i sve to ponovo izmešam ?

Marko, friško pokošenu travu pre nego je pomješaš sa drugim materialom moraš prvo da prosušiš. Inače se ona upljesnavi (gljivice) i slijepi.

@kamelia
Možda je to bio problem prvi put kad sam radio. Sve se slepilo u jednu bljutavu masu. Počelo je nešto belo da se pojaljuje u kompostu.
Sada ovaj neuspeli deo prosušujem i ok izgleda, ništa ne smrdi sve je braonkasto. Rukama sam ga usitnio.

Znači nakon što posečem travu, da je iseckam što sitnije i ostavim da se malo posuši ?
Ja sam nakon košenja možda jedno sat-dva kasnije sve stavio na gomilu i zalio vodom

Marko, nije mi stigla tvoja pp. Posalji opet.
Ja imam komposter, sklepao sam ga od dasaka, nista posebno. Mislim da sam postavljao slike na ovoj temi.
Nisam tako cesto zalivao. Pogotovo ako dodajes dosta zelene mase, mislim da onda nema potrebe puno zalivati. Kazu da je najbolje da masa ne bude ni previse suva, ni previse vlazna. Kao dobro ocedjeni sundjer. Neka ti od toga i zavisi zalivanje. Preveliku vlagu takodje mozes regulisati dodavanjem suve trave, lisca..neki dodaju i papir i tanji karton.
Ja travu nisam susio i nisam imao problema. To je moje iskustvo, ne zaci da sam upravu.
U svakom slucaju, ne mozes nesto drasticno da pogresis. Sve greske mozes u hodu da ispravis.

Da se friškopokošena trava nebi upljesnavila (bila gljivično napadnuta)obavezno prosušiti, ne suvo sijeno nego prosušena kao na ovoj slici.

sloj trave ne sme biti deblji od 7cm. Ja lično počnem sa prvim slojem sitnog granja pa trava, baštanska zemlja, kad imam stajsko đubriva, kuhinjski biljni otpad,papir, prosušeno lišće, ostaci starog ne strulog komposta i tako u krug. Čitala sam da pepeo nije preporučljiv stavljat pa to poštujem.

Nema ništa loše sa gljivama u kompostu naročito ako je u pitanju materijal koji preteže na ugljeničnu stranu, grane, lišće, papir itd. Zapravo ako pravite kompost od granja (suvog, svežeg, sa ili bez lišća) jedini način da se pokrene proces su gljive. U kompostu koji je pretežno azotni, energetski kao što je trava, ostaci povrća itd, gljive mogu da urade posao ali je bolje da proces obave bakterije jer posle gljiva ostaje tako mala količina komposta da ćete biti razočarani rezultatom.
Marko tvojem kompostu nedostaje ugljenika, ako pomešaš sve to kako si planirao opet ćeš dobiti takvu sluzavu masu koja će biti kratkog veka. Nadji neki suvi ugljenični materijal (piljevina, novine, karton, lišće) i zamešaj sa travom. Sitnjenje trave je suvišan posao, kao i sušenje ako imaš suvog materijala koji možeš da zamešaš. I obavezno neki bakterijski inokulant (dobra baštenska zemlja, kompost, vermikompost, kompost čaj).
Mislim da nije dobra ideja staviti kompost ispod oraha.

Evo da se javim kako napredujem.
Juče sam napravio komposter. Dobio sam par paleti i sastavio ga dimenzija 0.7x0.8x0.9m

Već imam jednu gomilu koja se kopostira. U pitanju je trava u koju sam mešao sa prethodnim pokušajem kompostiranja, i svežu travu u koju sam ubacio karton (ima slika u prilogu)


Sada sve to stoji pored novog kopostera pa ću sa te gomile polako da popunjavam komposter.
Polako popunjavam kuhinjskim materijalom, to ću prekriti slojem lišća od lešnika pomešanog sa iseckanim papirom iz raznih ispisanih sveski.
Zatim ću sa gomile koja se već kompostira popuniti jedan sloj i tako u krug dok ne napunim komposter.

Za sad toliko, sigurno ću naleteti na neki problem pa se opet javljam.
Pozdrav,
Marko.

pokosila sam voćnjak i dvorište i sutradan pograbuljala travu i pokupila s njom i slamu što je bila bačena oko stabla voćaka prošle godine.... nakupila se fina gomila toga pa sam sada u dilemi da li će to istrunuti i napraviti se na kompost ili treba to sve da spalim (kao što mi predlažu stariji i iskusniji)?



ja ću uraditi onako kako vi kažete

Trebala si da ostaviš sve kako jeste, i slamu i travu kako je pokošena. Na ovoj vrućini i suši bi malo zasenčila zemlju i to bi se već raspalo do proleća i nahranilo zemlju.
Ti saveti "iskusnih i starijih" piromana su možda i dobronamerni ali su glupi i štetni gledano sa svake strane.
Sada kad si već skupila sve to, najbolje je da ga kompostiraš. Naslaži sve to na gomilu i zalivaj svakih desetak cm, na kraju uzmi zašiljen kolac i probuši rupu u sredini do zemlje. Bilo bi dobro da staviš i neki inokulator, stari kompost, stajnjak ili dobru baštensku zemlju.

nikola145 citat:

Nema ništa loše sa gljivama u kompostu naročito ako je u pitanju materijal koji preteže na ugljeničnu stranu, grane, lišće, papir itd. Zapravo ako pravite kompost od granja (suvog, svežeg, sa ili bez lišća) jedini način da se pokrene proces su gljive. U kompostu koji je pretežno azotni, energetski kao što je trava, ostaci povrća itd, gljive mogu da urade posao ali je bolje da proces obave bakterije jer posle gljiva ostaje tako mala količina komposta da ćete biti razočarani rezultatom.

Ovo je zanimljiv podatak. Moj kompost je uvek pretežno ugljenični. Iglice četinara, šišarke, kora i granje (opet četinarsko). Znači sve ono što se teško raspada. Ima i nešto malo pokošene trave i opalog voća.
Postoji li metod da se u kompost smesi poveća udeo gljiva?

Nadji neku dobro trulu i plesnivu granu i ubaci u kompost. Inokulacija može i te kako da pomogne. A možeš i da razmnožiš micelij neke gljive koja raste na četinarskim iglicama.
Četinarski delovi se sporije raspadaju ali opet kad čistim oluke (dva puta godišnje) koji su ispod ariša i tuja jedan deo je već kompostiran. Pretpostavljam da mu odgovara ta velika količina vode koja protiče i delimično se zadržava.
Puno ljudi se obeshrabri kompostiranjem kad im ne uspe odmah, a za dobro kompostiranje su potrebni mikroorganizmi koje treba nahraniti i razmnožiti što treži odredjeno vreme. Ali kada jednom krene onda je pesma....
Ovo je moj novi experiment, kompost za tri nedelje. Nije baš po receptu (Geoff Lowton) pošto nemam nikakvog stajnjaka. Samo korov iz bašte, većinom štir koji je već bacio seme pa sam hteo da ga "skuvam". Već drugi dan je temperatura otišla dobro preko pedeset stepeni, nažalost nemam neki termometar koji meri više. Malo sam varao, pored komposta sam stavio i par šaka živog kreča da inicijalno zagrejem gomilu. Dalje je išlo dobro i na dimnjaku je temperatura bila takva da ne može da se drži ruka duže od sekunde. Prevrnuo sam gomilu drugog i šestog dana što nije po "receptu" jer nisam bio siguran da li ima dosta vode, tako da sam je malo ohladio. Sada je deseti dan, računam da neće baš biti za tri nedelje, ali biće brzo. Sledi update...