Za sortu Kardinal je normalno da ima takav, rastresit grozd i još bobice ne sazrevaju istovremeno. Međutim, ako na jednom grozdu ostane samo par bobica, onda je to znak da biljci nešto fali. Ako želiš da imaš lep, pun grozd sa ujednačenim bobicama onda možeš da prstenuješ lastare. Postoji više perioda kada se to radi i u zavisnosti od vremena primene postiže se bolja oplodnja, krupnije bobice, ranije sazrevanje. Problem je što se skraćuje životni vek čokota. Ako te bude zanimalo, mogu ti detaljnije napisati kako se izvodi prstenovanje, koje je inače poželjna mera kod sorti Kardinal, Lasta, Afuz-ali...

Isto imam dva cokota kardinala, jedan tek rodio ove godine a drugi vec drugu radja. I meni su bobice malo manje nego one na grozdju sto se ima kupiti, ali to je valjda posledica (ne)primenjivanja hemikalija kao sto su insekticidi, fungicidi, herbicidi i razne mesavine za prehranu preko lista. I meni isto ne sazrevaju sve bobice u isto vreme, npr neke su vec stigle a neke su zelene.

Jedne pitanje: Imam neko sitno crno grozdje koje je posadjeno, odnosno odsecena je grancica sa roditelja i zabodena u zemlju. Ta grancica sto je zabodena u zemlju sada radja isto grozdje kao i roditelj. Sada bih hteo da od semena proizvedem istu tu sortu. Da li je to moguce ili cu dobiti neko divlje grozdje, i ako je moguce kakve ce biti karakteristike tog grozdja?

Od semena ne možeš dobiti istu sortu zato što se ne prenose isti geni, već dolazi do mešanja gena roditeljskih biljaka. Samo vegetativnim razmnožavanjem se dobija ista sorta.

veliko hvala saski.
kad je vek loze u pitanju ostavljamo kako jeste.
pozdrav.

Zaboravila sam da kažem da možeš i da odsečeš sam vrh grozda kada su bobice prečnika oko 5 mm. To će uticati na bolji razvoj ostalih bobica pa će one biti krupnije i ujednačenije.

Hvala na savetu saska.
pozdrav.

A Saska kako je moguce da neke loze mozes da zabodes i da radjaju kao roditelj dok neke moras da kalemis na neku divlju lozu? U cemu je fora? Pojasni malo to oko odsecanja vrha grozda, mislis na onu centralnu grancicu u grozdu? A to podvezivanje jel to vezanje loze iznad mesta gde su grozdovi da bi svi sokovi isli i hranili grozd a ne razvoj tog istog ogranka? Ako je to onda mi to ovde radimo malo drugacije, odrezemo lastar iznad mesta gde je rodio grozd i to jos dok bobice nisu formirane. Da li to skodi grozdju, cokotu?

Pozdrav, da li mogao neko da mi preporuci koju sortu stonog grozdja (samo crno) da posadim na porolece ali da od te sorte moze da se napravi i vino ako ne uspem da grozdje prodam kao stono. Planiram da posadima oko 200 cokota.
U obzir dolazi i obrnuta varijanta, koja vinska sorta je ukusna za jelo.

Pozdrav za Sašku i ostale.
Uselio sam se u kuću koja je već imala lozu. Pazim i mazim tu lozu, a ona mi daje prelepu hladovinu i grožđe. Jedini problem je što ne znam koja je to sorta. Zato molim Sašku da pogleda priloženu sliku i kaže mi koju ja to sortu gajim. Hvala unapred.

Tech citat:

Pozdrav, da li mogao neko da mi preporuci koju sortu stonog grozdja (samo crno) da posadim na porolece ali da od te sorte moze da se napravi i vino ako ne uspem da grozdje prodam kao stono. Planiram da posadima oko 200 cokota. U obzir dolazi i obrnuta varijanta, koja vinska sorta je ukusna za jelo.

Francuzica! Malo je jaca ali daje dobro vino i ukusna je za jelo jedino je problem sto ima sitnija pucad! Ali nema potrebe za prskanjem!

Da li ima nek drugi naziv za Francuzicu. Trazio sam na google i u rasadnicima ali nisam nasao nikakvu informaciju o njoj.
Kakva je Moldava? Da li moze da se napravi pristojno vino od nje?

Ja ne znam za drugi naziv!

Aco svaku sortu loze bi trebalo kalemiti jer tada bolje i ranije rađa i biljka je dugovečnija. Možeš zabati reznice i dobićeš dobru biljku ali njen vek je 8-10 godina maximalno jer koren nije tako jak kao kod divlje loze, a i nije otporan na filakseru. Radi krupnijih grozdova odseca se vrh centralne grančice (oko 1cm). Prstenovanje se radi posebnim makazama koje ogule koru na lastaru. Ta rana zaraste za par nedelja, a za to vreme grozd dobija više hranljivih materija. Može se prstenovati jedan lastar ili ceo luk. Odsecanje lastara iznad grozda nikad ne bih preporučila jer se tako više troši na izgradnju novih lastara koji stvaraju gužvu. Bolje je da ostavite zaperke jer bolje vrše fotosintezu.
Tech za dobro vino i kvalitetno stono grožđe pogodna je sorta Muskat Hamburg. Grožđe je prijatnog ukusa. Bobice ujednačene, plave boje. Vino je kvalitetno, svetle crvene boje sa 10-ak posto alkohola. Moldava je stona sorta, nisam čula da iko pravi vino od nje. sazreva kasno, ali je grožđe izvrsno.

Peđa tvoje grožđe je vinsko i prema slici bih rekla da je to najverovatnije Šardone. Kaži mi kada sazreva u većeni godina ( otprilike neki rok od 15 dana bi mi pomogao).

Draga Saška, pre svega hvala na odgovoru.
Ovako: ja sam kuću u kojoj živim kupio prošle godine, i celo proleće, leto i jesen kuću sam renovirao. Ukupan prošlogodišnji rod sam bacio, jer je grožđe bilo prepuno građevinske prašine, cementa, kreča i ostalog.
Ali, ova godina je sasvim OK. Imam tri jaka i zdrava čokota (da li se tako kaže ?) i lozu pre svega gajim zbog hladovine u dvorištu. Ali, što da ne, i zbog grožđa. Veliki broj grozdova sam odsekao i bacio dok je još cvetalo, tek toliko da malo proredim, zaključujući, onako laički da neće biti dovoljno slatko ako ostanu svi grozdovi.
Dakle, moj odgovor na tvoje pitanje je: ne znam kad grožđe sazreva. Ovo je prva godina da mu uopšte obraćam pažnju. Grožđe je sada slatko, ima jako neobičan ukus, malo podseća na med! Koža je jaka i tvrda, a semenke krupne, pa sam i ja zaključio da to mora biti da je neka vinska sorta.
Mislio sam, kad saznam koja je sorta, da onda potražim na internetu kad ga valja brati. Ovako, mislim da će sledeći vikend 27. i 28. sep. biti pravo veme za berbu. (Odokativno vreme, procenjujući prema ukusu, tj. slatkoći) Raspitao sam se kako se pravi vino, kupio sam malo burence, i eto, počinjem sledećeg vikenda !