Nerine sp.

Rod Nerine, iz porodice amarilisa obuhvata oko 30 vrsta lukovičastih biljaka koje uspevaju u tropskim i subtropskim rejonima Južne Afrike. Ime je dobio po Nereju, heroju iz Grčke mitologije.

Kao sobne biljke najčešće se gaje Nerine bowdenii, Nerine flexuosa i Nerine sarniensis

Nerine bowdenii
Poreklom je iz planinskih delova Južne Afrike, a uzgaja se od 1904. godine. Višegodišnja, lukovičasta biljka kojoj je lukovica izdužena, dužine do 5 cm, većim delom iznad površine zemlje. Obrazuje više mladih lukovica oko glavne. Ovojni suvi listovi lukovice su svetlo smeđe boje i sjajni. Donji deo listova obrazuje lažno stablo dužine oko 5 cm, a listovi su poluuspravni, dugi 15 do 30 cm, 2 - 3 cm široki, linearni, postepeno suženi na vrhu, sjajni sa izraženom nervaturom. Cvasti su krupne, oko 20 cm u promeru, sa 6-12 cvetova na bezlisnom, debelom stablu koje je visine do 50 cm. Cvetovi su blede roza boje sa tamnijom crtom u sredini liski, na cvetnim drškama dugim 5-6 cm. 6 latica su talasaste po ivicama, sa savijenim vrhovima, 6-7 cm duge i oko 1,5 cm široke. Cvetanje je u periodu jeseni (septembar, oktobar) istovremeno ili pre pojavljivanja listova. Gaje se za rezan cvet, kao sobne biljke u umerenom klimatu ili kao baštenske biljke u suptropskim i tropskim predelima.

Nerine flexuosa
Poreklom je iz viših planinskih delova Južne Afrike (do 1500 metara nadmorske visine) i retka je gajena biljka.
Lukovice su okrugle oko 4 cm u promeru. Listovi se javljaju istovremeno sa cvetanjem. Listovi su strelastog oblika, poluuzdignuti, prizemni, širine oko 2 cm, a cvetno stablo je visine 40-60 (90) cm, sa 10-15 cvetova. Cvetovi su bledo roza boje, a postoji i varijetet alba sa belim cvetovima. Gornja polovina latica je talasasta, povijena na dole, a svaka latica ima tamno ružičastu srednju nervaturu. Period mirovanja mart – april.

USLOVI USPEVANJA
Lakše se uzgaja u kućnim uslovima jer ima period mirovanja zimi. Krajem septembra smanjuje se zalivanje a u decembru potpuno obustavlja. Saksija sa lukovicom se u periodu zime drži na temperaturi od 5 stepeni (može i u frižideru). U martu se lukovica stavlja na svetlo, gde temperatura nije previše visoka. Počinje se sa zalivanjem i prekida se period mirovanja. U toku leta ova vrsta obrazuje listove, a cvetanje počinje u jesen, pred period mirovanja lukovice (od septembra do decembra) kada listovi počinju venuti. Lukovice u tom vremenu moraju biti na prohladnom mestu na temperaturi do 10 stepeni.
Presađivanje lukovica se ne preporučuje svake godine, jer često presađivanje dovodi do lošijeg cvetanja.

SAVETI
Kao rezan cvet u vazi ostaje svež 2 do 3 nedelje. U saksiju se preporučuje sadnja 1-3-5 lukovica radi postizanja žbunastog izgleda biljke i bogatijeg cvetanja. Supstrat za sadnju obavezno mora sadržavati deo peska. Ako je zimi lukovica na visokoj temperaturi može izostati cvetanje naredne jeseni.
Na vratu lukovice kada se pojavi bronzana, tamnija boja znak je da se lukovica budi nakon perioda mirovanja. U proleće pre aktiviranja rasta preporučuje se zamena samo gornjeg dela zemlje u saksiji novim, plodnim supstratom. Lukovice se bolje razvijaju u manjim saksijama. U periodu cvetanja ne sme se biljka izlagati visokim temperaturama.

RAZMNOŽAVANJE
U proleće se odvajaju mlade lukovice koje se sade u saksije i oprezno se zaliva jer su lukovice veoma podložne trulenju. Mlade lukovice se dve godine uzgajaju bez perioda mirovanja, a u trećoj godini najkrupnije mlade lukovice cvetaju.
Pri razmnožavanju semenom do cvetanja treba čekati i 5, pa i više godina, uz obezbeđenje idealnih temperatura. Seme se sije odmah po sazrevanju u mešavinu zemlje i krupnog peska i pri temperaturi od 22 stepena nakon 2-3 nedelje pojavljuju se ponici. Nakon pikiranja mlade biljke se drže na svetlom mestu sa temperaturom od 12-17 stepeni. Mlade biljke se prihranjuju svake druge nedelje kompleksnim đubrivima.

Nerine sarniensis
Poreklom je sa kamenitih terena Kapske oblasti Južnoafričke republike.
Jajolika lukovica od 3,5 do 5 cm u promeru, sa svetlo smeđim suvim ovojnim listovima. Listovi su intenzivno zeleni, linearni, poluuspravni, do 30 cm dugi i oko 1,5 – 2 cm široki, na vrhu zatupljeni. Listovi se pojavljuju nakon cvetanja. Loptasta cvast se sastoji od 10-20 cvetova na cvetnim drškama 2,5 – 5 cm dužine i cvetnim stablom visine 45-60 cm.. Latice su jajoliko lancetaste do 4 cm duge, tamno crvene ili smeđe crvene boje. Prašnici su izdignuti iznad cvetova.
Od ove vrste je dobijeno mnogo hibrida. Varijetet plantii ima višlju cvetnu dršku, a cvetovi su tamno crvene do smeđe crvene boje sa igličastim laticama.
Hibridi Bettina, Harlem. Period mirovanja Jul – avgust.

USLOVI USPEVANJA
U periodu zime biljci treba obezbediti temperaturu od 8-10 stepeni i što svetlije mesto. Poželjno je biljci obezbediti dodatno osvetlenje jer u to vreme se formiraju začetci budućih cvetova. U proleće kada listovi počnu dobijati žutu boju i odumirati počinje period mirovanja (od maja do avgusta). Lukovica se ostavlja u saksiji bez zalivanja na temperaturi od oko 25 stepeni, na mestu zaštićenom od direktnog sunca. Krajem leta pojavljuju se pupoljci na lukovici i tada se lukovica presađuje u novi hranjivi supstrat sa dodatkom peska i u početku se oprezno zaliva, a sa početkom rasta cvetnog stabla zalivanje se povećava. Presađivanje lukovica se ne preporučuje svake godine, jer često presađivanje dovodi do lošijeg cvetanja. Nakon cvetanja zalivanje se smanjuje, a rast listova i lukovice produžava se do proleća. U periodu cvetanja i zimi svakih 15 do 20 dana vrši se prihranjivanje razblaženim kompleksnim đubrivima za cvetnice.

SAVETI
U proleće kada počne rast novih listova biljka se može izneti na svež vazduh u baštu ili na terasu. Kao rezan cvet u vazi ostaje svež 2 do 3 nedelje. U saksiju se preporučuje sadnja 1-3-5 lukovica radi postizanja žbunastog izgleda biljke i bogatijeg cvetanja. Supstrat za sadnju obavezno mora sadržavati deo peska. Ako je zimi biljka na visokoj temperaturi ili temperaturi ispod 7 stepeni može izostati cvetanje naredne jeseni.
Na vratu lukovice kada se pojavi bronzana, tamnija boja znak je da se lukovica budi nakon perioda mirovanja. Nakon kretanja vegetacije preporučuje se zamena samo gornjeg dela zemlje u saksiji novim, plodnim supstratom. 3-4 nedelje nakon sadnje lukovice se ukorenjuju i pojavljuju se pupoljci. Lukovice se bolje razvijaju u manjim saksijama. Ako listovi zimi žute znak je nedostatka vazdušne vlage i preporućuje se stavljanje kamenčića i vode u podmetač saksije.

RAZMNOŽAVANJE
U proleće se odvajaju mlade lukovice koje se sade u saksije i oprezno se zaliva jer su lukovice veoma podložne trulenju. Mlade lukovice se dve godine uzgajaju bez perioda mirovanja, a u trećoj godini najkrupnije mlade lukovice cvetaju. U trećoj godini u proleće se omogućuje lukovicama period mirovanja, a početkom jula se lukovice sade u saksije promera 15 cm, tako da je 1/3 lukovice nad površinom zemlje.
Pri razmnožavanju semenom do cvetanja treba čekati i 5, pa i više godina, uz obezbeđenje idealnih temperatura. Seme se sije odmah po sazrevanju u mešavinu zemlje i krupnog peska i pri temperaturi od 22 stepena nakon 2-3 nedelje pojavljuju se ponici. Nakon pikiranja mlade biljke se drže na svetlom mestu sa temperaturom od 15-20 stepeni. Mlade biljke se prihranjuju svake druge nedelje kompleksnim đubrivima.

BOLESTI I ŠTETOČINE
Grinje, štitaste vaši, fuzariozna trulež lukovica.

Ostale vrste iz ovog roda:

Nerine Curvifolia
U prirodi se nalazi na planinama Južne Afrike.
Jajolika lukovica. Promer lukovice 5-6 cm. Obično formira 6 listova koji su dugi do 30 cm. Listovi se pojavljuju nakon cvetanja. Cvetno stablo je visine 35-45 cm sa 8-12 crvenkastih, krupnih cvetova, sa dugim prašnicima. Cvetovi su sjajni i po obliku liče na cvetove ljiljana. Varijetet pulhella ima sivo zelene listove i bledo roza cvetove.

Nerine humilis
Poreklom je sa bregovitih terena Južne Afrike.
Jajolika lukovica promera oko 4 cm, a broj listova je 4-6. Listovi su linearni, do 30 cm dugi i pojavljuju se istovremeno sa cvetovima. U cvastima je 10-20 roza ili crvenkastih cvetova sa lancetastim laticama. Varijetet splendens ima bordo crvene cvetove.

Nerine pudica
Poreklom je iz planinskih predela Južne Afrike i veoma je cenjena dekorativna biljka.
Ima okruglu lukovicu, manje veličine (oko 3 cm u promeru). Obrazuje 4-6 listova sivo zelene boje, dužine 15-20 cm. Cvetno stablo nosi 4-6 cvetova bele boje sa roza vrhovima.

Nerine undulata (crispa)
Uski, trakasti listovi prizemno skoncentrisani, poluuspravni dužine 30 – 45 cm i do 1,5 cm širine.. Visina 30-45 cm, a cvast -glavicu čini 8-10 ružičastih ili bledo crvenih cvetova sa veoma uskim laticama.

Nerine filifolia
Visina biljke do 25 cm. Listovi su poluuspravni, strelastog oblika. Cvetovi su bledoružičasti sa tankim laticama na tankom, nežnom cvetnom stablu.

Nerine masoniorum
Visine do 20 cm, sa strelastim, poluuspravnim, prizemnim listovima koji rastu u bokorima. Cvetovi su ružičaste boje.

U subotu sam kupila 5 lukovica nerina, 3 za moju majku a dve za mene i sve su razlicite. Njene sam posadila u jednoj saksiji a moje su posadjene u basti. Da li sam trebala i moje da sadim u saksiji Prvi put se susrecem sa ovim lukovicama, pa nisam bas sigurna dali im odgovara u basti?

Koliko se sećam, Nerine možeš posaditi napolju. Međutim, pokazale su se bolje kao saksijsko cveće, a i uvek možeš da im podesiš svetlost i ostale uslove premeštanjem, dok u bašti...to im je - što im je
Ali, ne brini, biće to dobro...samo pošalji neku cvetnu fotku da vidimo lepoticu.

i ja sam negde u maju kupila 5 lukovica Nerine različitih boja,u prilično jadnom stanju.Sve sam ih usadila u jednu saksiju,tri su mi žive a dve su propale,možda mojom krivicom jer zemlja nije dovoljno rastresita.
Sve u svemu jedna je izbacila pupoljak i počela da cveta