ne mogu sve bit tanke uf uf

Evo i slike mojih malih sparoga. Visoke su nekih desetak centimetara. Cekam da porastu do nekih dvadesetak pa cu da ih rasadjujem u posebne saksije. Na jednom sajtu pise da mogu na stalno mesto kada porastu do nekih 20-30 cm.

Poštovani, evo ja po prvi puta na vašem sajtu. Pregledavala sam informacije o šparogama i naravno, opet ne znam što da radim sa tih pet šest biljčica koje su mi nedavno niknule u vrtu. Da budem točna, u jagodnjaku, gdje sam prije više od mjesec dana isijala njihovo sjeme, bez ikakve nade da će nešto iz njega niknuti...

MOLIM VAS, POMOZITE MI!! Ne bi htjela da mi iste biljčice sada propadnu, a ne znam od kuda da krenem. Još uvijek su dosta malene (5-10cm). Trebam li već da ih presađujem? Na kakvu podlogu? Ako ne odmah, kada? Hoće li one preživjeti hladnu zimu?

HELP

pusti ih neka rastu, početkom proljeća ih presadi
branje je tek 3. godine

MGrubi citat:

pusti ih neka rastu, početkom proljeća ih presadi branje je tek 3. godine

Misliš da će preživjeti u jagodama do proljeća? Znam to da je branje tek od 3. godine. Ne znam kako da ih pravilno presadim, na kakvo tlo i koje bi bilo najpogodnije mjesto?

Ne brini se, prezivece zimu. Sparoga voli peskovito, ali hranljivo tlo. Presadjuje se pocetkom proleca, ali ako ti nisu guste i ne smetaju ti ne moras da ih presadjujes, samo ih sledece godine nagrni zemljom kad pocnu da rastu. Ako se pak odlucis da ih presadis, to ucini pre nego sto izbiju, odmah posle zadnjeg mraza. Iskopa se jarak dubine 40-50 cm, stavi se sloj komposta, pa se rasporede tzv krune, tj sadnice. Prekriju se slojem zemlje debljine 10cm a zatim se jarak postepeno dopunjava kako sparoge rastu. Najbolje je mesto sa puno sunca, koje nije izlozeno jakom vetru. Sadnice se sade na razmak najmanje 50x50 cm jer one budu dosta visoke kad porastu(do 150cm), a neophodno je da postoji provetravanje da ih ne bi napale bolesti. Inace sparogama je i potrebno oko mesec dana da proklijaju. Sve ove informacije su sa neta i nisam ih proverio licno jer sam i ja tek ove godine posejao sparoge, koje su za sada nekih 15cm visoke, ali ce biti presadjivane u prvo u nove saksije, pa sledece godine u bastu.

Za šparogu imamo već ranije otvorenu temu,
da se ne ponavljamo.

imam bastenski asparagus,i ne bih da ispadnem glupa,zna li neko u kakvoj je on vezi sa sparglom,da se ne radi o istoj biljci ili su samo rodaci?

Bastenski aspragus je bastenski, a sparoga je nesto drugo, ona se korisiti u ishrani.

Hvala Nikola 988, prekrasne su ti biljčice... Onda ćui i ja svoje da čuvam do idućeg proljeća pa ću ih negdje drugdje presaditi.
I ja u međuvremenu skupila informacije sa neta pa mi je malo lakše...

Spargle vec dugo gajim u svojoj basti, pa cu rado da dam nekoliko pojasnjenja.
Spargle jesu jako zdrave ali su bile vrlo cenjen i skup proizvod i pre nego sto je utvrdjeno da su zdrave. S tim u vezi postoji podatak da je u Parizu onaj vlasnik restorana koji bi uspeo da nabavi prve spargle o tome obavestavao svoje najcenjenije goste putem kurira ili telefona. Prisustvo toj veceri kada su se servirale prve spargle bilo je u rangu prisustva nekoj prestiznoj premijeri a pariske novine su pod obavezno izvestavale o tome da su stigle prve spargle...
Spargle se jedu samo u prolece. U dobro negovanim zasadima berba moze da se produzi do leta. Iako postoje sporadicni jesenji izbojci njihova kolicina je beznacajna.
Jedu se mladi izdanci pre nego sto se otvore.
Postoji vise varijeteta koji se razlikuju po boji ali glavna podela je na bele i one druge, zelene, ljubicaste...
U kulinarskom smislu na vecoj ceni su bele. Cak i spargle sa naglasenijom bojom mogu da budu bele a i one bele pocinju da dobijaju pigment ako nisu:
1-nagrnute zemljom ili
2-zasticenje od svetla necim kao sto je komad neprozirne plasticne cevi.
I u jednom i u drugom slucaju cilj je dobiti sto veci izdanak pre pigmentacije posle koje sledi otvaranje pupoljaka.

Spargla ne samo da lici na asparagus vec jeste Asparagus officinalis.
Jedna biljka ne moze da da seme jer postoje muske i zenske biljke.
MUske su na vecoj ceni jer zenske deo energije potrose na formiranje plodova pa im je zaliha hrane u korenu manja. Zato se u poslednje vreme gaje posebni hibridi koji daju samo musko potomstvo i takve sadnice se koriste za proizvodnju.
Seme spargle se seje u neke "jaslice" iz kojih se sledece godine presadjuje na stalno mesto. Spargle podnose delimicnu zasenjenost, nemaju neke posebne zahteve u smislu kvaliteta zemljista. Zemljiste treba da bude ocedno, pozeljno da pH dude iznad 6, ali sa izborom lokacije treba biti oprezan jer gde ih rasadimo tu ce boraviti sledecih 15-ak godina.
Kada izaberemo mesto iskopamo rov 30-40 cm sirok i oko 25 cm dubok. Na dno stavimo kvalitetniju zemlju sa dodatkom zrelog stajskog djubriva, komposta i sl. u sloju od 5 cm. Sadnice spargle postavljamo na taj sloj tako sto korenje radijalno rasirimo i zatrpamo sa 5 cm iste oplemenjene zemlje. Po mom misljenji u takvom rovu najbolje je da su sadnice sadjene u cik-cak na daljini od 40 cm. Ovo se sve radi u prolece pre nego sto biljka krene. U toku sezone kako mlade stabljike izbijaju polako u vise navrata dodaje se zemlja, najbolje mesavina peska i humusa. Ovo zbog toga da bi taj sloj ostao sto rastresitiji da bi se kasnije izdanci lakse vadili.
Do prve berbe treba cekati ali ne postoji neki fiksni rok za to. Merilo da li cemo brati ili ne je debljina izdanka. Ako je on debeo 1 cm ili vise berite slobodno. Sve tanje ostavljajte jer to znaci da koren nema vise dovoljno energije, pa ostavite izdanak daizraste, olista i akumulira energiju u koren za sledece prolece. Dakle jedini kriterijum za berbu je debljina izdanka. Kao neko generalno pravilo uzima se da nije prihvatljivo brati izdanke debele ili tanje od olovke ( cca 8 mm)
U toku formiranja izdanaka zemljiste treba da bude vlazno. Spargla dobro podnosi susu ali ako zemljiste nije dovoljno vlazno izdanci mogu da budu drvenasti.
Izdanke pustamo da maksimalno izrastu ali ih je vazno brati pre no sto pupoljak na vrhu koji lici na zatvorenu sisasrku, pocne da se otvara. Tada razgrnemo zemlju oko izdanka do dubine od max 10 cm i odsecemo ili zalomimo izdanak. Pri ovome treba biti pazljiv da ne povredimo druge izdanke koji jos nisu izbili.
Posto ovakva leja ne moze da da dovoljan broj izdanaka u jednom danu ubrani izdanci se operu i stave u cassu do pola punu vode pa u frizider. Sledecih dana uzimaju se novi izdanci sve dok se ne skupi dovoljno za pristojan obrok. Spargle mogu ovako u casi sa vodom u frizideru da se cuvaju do dve nedelje.
Kada se zavrsi sa berbom a tada je leja vec ispunjena tanjim razlistalim izdancima a deblji prestanu da izbijaju preporucuje se umereno djubrenje sa nekim djubrivom sa vise azota. Npr 15-10-10 ako tako nesto postoji kod nas. Ja sa uspehom primenjujem malciranje tako sto pokosenu travu sa travnjaka pobacam po leji. Ova trava privlaci gliste koje je rado jedu , buse hodnike i usput se "olaksavaju" pa dobijamo rastresitu zemlju i malu kolicinu najboljeg djubriva.
Spargla moze da p[oraste u visinu dobro preko 1m ali pri tome nije dovoljno cvrsta da se odupre jacem vetru i sl. Zato je dobro oko rova postaviti laku ogradu od pritki na 50-ak cm na koju u slucaju oluje i jacih pljuskova mogu da se naslone.
Kada ujesen biljke pocnu da zute pokupim zrele crvene ( nikad nisam cuo za crne) bobice u kojima je crno seme. Ali ja ne vadim seme vec osusim kompletne bobice i dobro osusene stavim u frizider pa delim po komsiluku.
Seme ima dobru klijavost pa uprolece po celoj basti nicu mlade spargle. Po skidanji semena biljke se seku do nivoa zemlje i bacaju na gomilu sa kompostom ili se spale ako se primete neki tragovi oboljenja. To je inace prava retkost jer spargle su izuzetno otporne.
Sto se spremanja tice postoji znacajna razlika spremanja u restoranima i kod kuce. Naime u sezoni spargli u restoranskim kuhinjama stalno kljuca blaga supica u kojoj treba da se kuvaju spargle. Kda stigne porudzbina kuvar ubaci u lonac vezicu od 12(tuce) spargli jer to je porcijai kuva je desetak min. Tako je jedna porcija ujednaceno kuvana i on ne mora da lovi po loncu pojedinacne spargle. U nasoj domacoj kuhinji nema nikakve potrebe da spargle vezujemo u snopice po 12. Naprotiv kada ih ocistimo i odbacimoi deo koji je drvenast onda ih secemo na pola pa u kipucu vodu prvo ubacimo donje delove a nekoliko minuta kasnije gornje koji su mnogo meksi. Ja vodu u kojoj se spargle zacinim sa malo vegete i jednimmanjim ili polovinom veceg lista lorbera. Spargle imaju delikatan ukus i ne podnose jake zacine. Treba ih bariti u sto manje vode, bukvalno sto manje. Kada se obare preliju se sa malo dobrog maslinovog ulja i nakaplje se malo (po ukusu) limuna. Druga varijanta je da se posle kuvanja preliju rastopljenim puterom. Uz njih odlicno ide lako belo vino prefinjenog bukea.

tartar moram da pohvalim tvoj tekst, zbilja si me odusevio iscrpnoscu i detaljima .posto sam jako zainteresovana za spargle samo si mi pomogao da ucvrstim svoj stav . moram ih imati.e sad samo jos savet gde naci seme....pozz

Tartar, tekst ti je genijalan, hvala puno. Doduše, moje male šparogice su u jagodnjaku još uvijek... Misliš da će preživjeti vani do iduće godine? Ili da ih ipak presadim u neku teglu?
Mislila sam ih pustit vani i u proljeće presaditi na stalno mjesto... Možda malo zaštititi ujesen, hm?

Noćna_Frajla, sjemena ima posvuda po poljoprivrednim apotekama... Ne bude ti problem za pronaći.

Da nije tako ukusna spargla bi sigurno bila korov. Imao sam jednu leju za koju se ispostavilo da je na pogresnom mestu. Uz muke sam uspeo da presadim veci deo biljaka koje nisam brao jednu godinu da bi se koren oporavio. To je bilo pre 5 godina. Tamo gde su ranije bile spargle sada je travnjak. Ako s proleca malo zakasnim sa kosenjem jos uvek izbije po neka spargla u travi. Naravno sada su tanke kao dlaka ali nekim cudom su i dalje zive.
Verujem da ce mlade spargle bez problema da izdrze zimu.

Tartar,
evo i ja moram da pohvalim tvoj tekst, stvarno je odličan sa dosta informacija. I ja gajim Sparoge neke 3 godine. Mnogo ih volimo a i dobro nam uspijevaju, potrefili smo zemlju, propusnu, baš kako im odgovara, tako da ove godine već puna dva mjeseca uživamo u prekrasnim plodovima.
Kad smo ih rasadjivali na stalno mjesto nismo ni vjerovali da će uspijevati kod nas, pa smo napravili i neke propuste, zasadili smo ih pregusto, tako da sad razmišljamo, a obzirom da si bolji znalac od nas, ujedno ti postavljamo i pitanje, smijemo li ove sadašnje rizome, odnosno korijene, u jesen odvojiti na više dijelova pa presadjivati, i tako ih razrijediti i napraviti još jedan red, a da ih ne uništimo?
Zapravo i inače razmišljamo o novim zasadima, nakon što proizvedemo rasadu.
I je li se sjeme sije samo u proljeće za rasad ili može i sad, je li kasno?