Maca je dvogodisnja biljka, poreklo vodi sa visokih Anda u Boliviji i Peruu. Raste u krtolastu biljku, i krtola se koristi za jelo i u medicinske svrhe. Spansko i Quechua ime za Macu je Maca-maca, maino,ayak chichira, ayak willku. Latinski naziv joj je dala USDA, ali botanicari koriste i naziv peruvianum, odnosno Lepidium peruvianum.


[img=http://imageshack.us/thumbnmail.png]

Maca tradicionalno raste na visinama od 4100 do 4500 metara nadmorske visine. Raste dobro samo u hladnom podneblju, na zamljistu koje je relativno siromasno solima. Ali kao i sve ostale i ova biljka je prilagodjena da raste u nizim predelima i u toplijim krajevima. Moze se gajiti zajedno sa krompirom. Na plantazi od hektara Maca moze roditi u proseku oko 5 tona, a posto se najvise koristi susena dobija se 1,5 tona suve. Za otrpilike 2000 godina Maca je bila vazno tradicionalno jelo i medicinska biljka koja je rasla u odredjenom podrucju, gde je dobro poznata i proslavljena. Ceni se kao veoma hranljiva, visoko energetska hrana, kao i u medicini za ojacanje, izdrzljivost i takodje kao afrodizijak.




Maca-om se mogu hraniti kako ljudi tako i zivotinje, a rizik od konzumiranja je minimalan. Medjutim Maca sadrzi glukosinulat, sto moze izazvati gusavost kada je povecan unos biljke uz jake dijete bez unosa joda. Tamnije obojena Maca krtola (u crveno, ljubicasto ili crno) sadrzi znacajnu kolicinu prirodnog joda, 10 grama susene Maca-e sadrzi 52 µg joda. Ipak ovo je uobicajeno i za drugu hranu sa visim sadrzajem glucosinolate. Upotreba Maca-e je pokazala smanjenje uvecane prostate kod pacova, slicni efekti na ljudima nisu poznati. Upotreba extrakta Maca-e kod muskaraca povecava libido i popravlja pokretljivost spermatozoida, medjutim nisu radjene medicinske studije koje to potvrdjuju. Maca ne utice na polne hormone u telu coveka irektno, ali stvara povoljan balans minerala, soli, vitamina i energije u organizmu za optimalan rad endokrinog sistema.




Maca sadrzi 60-75% ugljenih hidrata, 10-14% proteina, 8.5% vlakna, i 2.2% masti; oko 250 mg kalcijuma, 2 g kalijuma, i 15 mg gvozdja na100 g susenog korena i vazne bitne iznose masnih kiselina (ukljucujuci linolenicne, palmiticne, i oleicne kiseline). Maca sadrzi sterole (oko 0.05% do 0.1%), alkaloide, saponine i tinine. Hemijska istrazivanja su pokazala da Koren Maca-e sadrzi hemikaliju nazvanu glukosinulat (oko 1 % u svezem obliku) koja dokumentovano usporava ili sluzi kao preventivaa kanceru. Ista hemikalija se nalazi i u brokoliju, kupusu, karfiolu i slicnom povrcu.

Uskoro stize seme pa cete biti obavesteni kako izgleda kada nikne, i kako se ponasa u nasem podneblju. Bice atestirana dejstva mace i iz prve ruke ce te dobiti rezultate, pa ako neko bude zainteresovan poslacu seme kada ga proizvedem.

Evo jednog linka za video snimak o plantazi mace.

video maca

Ona raste na nadmorskim visinama gde se drvo samo zamisliti moze, gde opstaje samo posebna vrsta ostre trave.

Evo i jednog kratkog snimka koji prica o delotvornosti mace. o maci

A evo kako devojke resavaju problem sa aknama i bubuljicama

skidanje akni

Kako se razmnožava i kako se uzgaja? U literaturi se pominje kao Maka, zlatna maka, ako mislimo na istu biljku

Sjemenkama se razmnozava,pripremio sam za naredno proljece da sijem macu-macu,pa vidjet cemo kako ce uspijeti na nasem podneblju.

da li prvo praviš rasad pa je posle presađuješ na njivu?

dekalend citat:

da li prvo praviš rasad pa je posle presađuješ na njivu?

Tako sam mislio ukoliko uspije.

Dado, jesi li posadio macu? Planirao si s proleća

Konacno sam dosao do semenki, ako je neko zainteresovan neka mi se javi na pp ili mail.

Posle prvog pokusaja gde sam rasad prepustio drugima na odrzavanje, ovaj put sam ja naso vremena da se brinem o njemu. Ali pojavio se problem, male biljke su pocele da se suse po mom razlogu najvise zbog mnogo vlaznog zemljista i pojave plesni. Potom sam tretirao rastvorom zeolita i sada je taj problem resen ali sta ce biti dalje ne znam, ostaje mi samo da cekam. Rasad sam posejao u iseceni tetrapak od 2 L sa dubinom zemlje od 3 cm. Sada ja ne znam da li odgovara kiselost, vlaznost, temperatura, ali obzirom da raste na preko 2000 metara nadmorske visine trebalo bi da je prilicno otporna biljka, sto na sunce sto na kisu. Ima li neku ideju zasto se neke suse i listovi zute???

Kupio sam sjemenke , da i ja pokušam . Medjutim iskustva sa ovom biljko slabo ko ima. Vidim da je ovde tema zablokirala, pa me zanimaju vaši pokušaju i poz i negativni, ako ništa da ne pravim istu grešku. Negdje pročita da može proći gdje može i krompir.
?

Listovi se suse jer vlaga u vazduhu na Andima i Peruu nije ista sa vazduhom i njenim dodacima u Srbiji. Neko mi rece da na mesecu moze da se sadi luk. Pa jel ode neko.
Lincura moze samo na preko 1200metraa . Sadio u selo ali opet nece . Na vrh Rogozne jel moze paradajz i paprika . Nije stvar u sastavu zemlje nego u klimatu .
Divlja planinska borovnica , zasto to ne uspeva u ravnici. Sve sam probao ali nece i nece . Neko je spominjao neku graviolu iz Kolumbije u Srbiju. Ma da ce prerodi .
Probajte ali ne nervirajte se . Ja svake godine razmnozavam americku brusnicu i to dobrih 30 godina pa uspem samo 0.5 % a kamo li sa tim belosvetskim biljkama koje ne mogu nikako kod nas . Ista prica kao sa Paulovnijom. Vreme ce pokazati ali se niko nece javiti da mi kaze da sam bio u pravu.
Pozdrav sa juga .

Raspitaj se koja joj vlaga treba i koji pritisak, napravicemo sve nije problem Inace ja svake godine sejem po malo ali u neispitanu zemlju, tako da moze biti problem kiselosti ili nekih elemenata. Sve sto sam primetio je da ne sme na samu povrsinu jer se slabo hvata za zemlju a opet ni mnogo duboko jer je seme slabo. Ovog proleca sam posejao u plasticne flase od pola litra i ostavio oko 5 cm supljine sto zbog vetra sto zbog drugih uticaja, zalivam je iskljucivo za pumpicom i vodom koja odstoji dan na suncu. Zemlju sam uzeo bukvalno sa kamena, tj pored puta iz odrona a sve iz razloga da bi seme dobilo kolko tolko prirodne uslove. Misljenja sam da joj ne odgovara neka jaka, dobro nadjubrena zemlja jer je planinska zemlja peskovita i prilicno rastresita. Biljke su mi u fazi prva dva lista, nadam se daljem razvoju i da ostane barem jedan komad

Aco daj neku sliku da vidimo . ja dobio desetak semenki i vec nikle ali sam sejao u recnom pesku koji je pomesan sa zemljom tj. humusom borova . Ima veliku kiselost taj supstrat.
Ce vidimo oce li izdrzati do jeseni mada imaju glavice jedva 1 cm.
Pozdrav

Nista, osusilo se sve, bilo je u flasicama od pola litra ali na suncu, tj flasice na betonu. Sve sam redovno zalivao, malo je niklo prva 2 lista i to je to. Posle pocinje da zuti i da se susi. Koliko vidim ovo mora u kontrolisanom rasadu da se seje, pod sijalicu sa konstantnom temperaturom. Pokusacu opet samo da nadjem vreme da narucim seme. Opisi malo kakvi su ti uslovi pa su biljke opstale.