zima je za mene oduvek pravi izazov jer je u mom regionu sumorna i monotona, sa dugim periodima u kojima sunce gledam samo na fotografijama. svaki cvetak koji resi da se suprotstavi sivilu je za mene u tim momentima pravi blagoslov i ume poprilicno da mi popravi raspolozenje
posto sam prethodnih nekoliko sezona provela trazeci biljke koje bi cvetale od kraja novembra do polovine marta, naisla sam na dosta zanimljivih iako ponekad kontradiktornih podataka, pa sam htela da razmenimo iskustva u okviru jedne teme . molim vas, uskacite i sa fotkama i sa iskustvom da bi nam sto vise vrtova bilo lepo i onda kada se to bas i ne ocekuje od njih.
ja bih ove biljke podelila u grupu onih koje svakako cvetaju zimi, makar napolju kamen pucao od hladnoce, na one koje cvetaju malo po malo, u periodima trenutnog otopljavanja i na one cije je cvetanje odlozeno do prvog toplog talasa a ponekad i preskoceno ako je zima jako hladna.
moj prvi zahtev je da je biljka rusticnija, sto otpornija i ako je moguce mnogocvetna.

u prvu grupu bih svrstala hamamelise, predivno zbunje (ili omanje drvece) koje cveta u februaru, sitnim cvetovima oblika pauka, zute, narandzaste, bakarne, ili sasvim crvene boje. meni je zao sto u nasim bastama nema vise hamamelisa, jer su oni kao stvoreni za nase podneblje. uz to je jedan od najpoznatijih hibridizera evrope, verovatno i sveta bila slovenka jelena de belder, koja je sa suprugom robertom u belgiji stvorila najlepse hibride ove vrste (hibrid "jelena" je posvecen njoj). ova vrsta se smatra acidofilnom, iako mi iskustvo pokazuje da hamamelisu neutralna zemlja sasvim odgovara, i da podnosi cak i blago alkalnu. on voli jako topla leta i jako hladne zime, a neki hibridi su mirisljaviji od drugih
moj je ovako izgledao prosle godine, zbun je spororastuci (raste oko 10 cm za godinu dana max)



i jedan crven:

images.imagehotel.net/...ua52db.jpg

uz hamamelise, u periodu decembar - januar, cvetaju i helebore niger. one mogu procvetati vec krajem novembra ako je temperatura krajem avgusta sveza (10°C nocu). gogo, nadam se da se ne ljutis sto sam ubacila tvoju fotku, to je u opstem interesu

u februaru i pocetkom marta cveta u bastama evrope prilicno retka japanska biljka, edgeworthia chrysantha. od nje se nekada pravio papir za diplome (tacnije od edgeworthia papyriphera za koju neki tvrde da je sinonim a neki da je posebna vrsta). zbunic raste na jako zanimljiv nacin - svaka grana izbacuje po tri grane, na vrhu svake su po tri lista, i moze lepo da se oblikuje. rusticnost joj je granicna, moze da izdrzi na kratko -15 °C u dobro dreniranoj zemlji. prilicno je osetljiva na transport, bas pati kada se presadi. ako neko bude zainteresovan, i ako budem imala dovoljno semena skupicu, nju sam uspela da stabilizujem i jako joj se radujem . moze se gajiti u velikoj saksiji jer raste oko 1.5 m u visinu, a biljka od 1 m visine nema ogroman koren. seme se seje napolju, sveze i treba mu dobrih godinu dana da nikne.
moja trenutno izgleda ovako:



cvetovi su ovakvi:

img101.imageshack.us/m...ha2sb1.jpg

jasminum nudiflorum, koji nadjubren i jak cveta od kraja oktobra u talasima sve do marta ne treba posebno predstavljati - jedina mu je mana sto ne mirise, ali njegove zute trubice su tako vesele u maglustinama kasne jeseni da ne treba preterivati sa zahtevima . lako se ozljava, lako cveta, zimootporan je do besvesti i zilav

otporna, slatko mirisuca sarcococca tamno zelenih listova i sitnih, belih cvetova voli polusenku, mada trpi i sunce. cveta u februaru, a zimootporna je do zone 5. lako se siri a nakon precvetavanja zbun je prepun bobica koje su na svoj nacin dekorativne



ne zauzima puno mesta, pa relativna neuglednost tokom ostatka godine ne smeta dobroj reputaciji koju ova zimska biljka uziva

draga mojra, divna tema
i ako smem da uzurpiram prostor i da se prikljucim, mene bi zanimalo i sve ono sto cveta u staklenu gradinu koju ja imam. tamo ce zimos biti veoma velika guzva, ali bice sve zeleno.
neznam sta bi moglo da cveta preko zime, t.j sto ne prestaje sa cvetanjem ako ima uslove. e sada jedini problem kod mene ce biti i velika vlaga, posto toliko biljaka, (prosle zime sam ih imao manje, ili male, i sve se kupalo od vlage, a sada su sve to zverovi) ce bogami dobro da namokre prozore.

taj edgeworthia chrysantha je divan, ma predivan. bas dovoljno cudan da bude po mom ukusu

i normalno postrojavam se za semenke

[quote="mojra"] gogo, nadam se da se ne ljutis sto sam ubacila tvoju fotku, to je u opstem interesu [quote/]

Slazem se sa Cvetkomak da je tema odlicna a sto se tice fotosa srecna sam sto je iskoriscena kao primer ranog i dugog cvetanja

Ako pod biljkama računaš i drveće, odnosno žbunje, onda bi jedna takva mogla biti i dren.
Izuzetno lepo drvo-žbun (može se i oblikovati po želji). Cveta rano februar-mart a cvetovi su žute boje i pojave se pre listova. Iz cvetova se formiraju lepi crveni plodovi, koji sazrevaju od juna do oktobra. Plodovi su ne samo dekorativni već su i jestivi (neki dren klasifikuju i kao voćnu vrstu). Takodje je i lekovita biljka, a lekoviti preparati se pripremaju od skoro svih delova ove biljke. Sve u svemu, i lepo i korisno.

Pridružujem se cvetkomaku u oceni da je edgeworthia chrysantha divna biljka. Malo sam gledala po netu i kada sam je videla u punom izdanju, mislim sa cvetovima i kao veću, stariju formu potpuno me oduševila. Nego nisam dobro razumela...je li ona kod tebe posadjena u bašti ili je zimi unosiš? Ako budeš imala semenkica viška, stajem u red.

ok, super onda idemo dalje
tonka, da naravno - i drvece i zbunje i perene, i lukovice, ma sve. dren je odlican primer, jel' imas neku fotku mozda?
edgeworthia mi je u basti, ne unosim je zimi, samo sam joj obezbedila zasticenu poziciju i dobru drenazu. za seme, samo ako ga bude, nema problema.
cvetko, dodacemo sve sto cveta zimi, u stakleniku ili u basti, nema frke. i tako su neke od ovih biljaka samo delimicno rusticne pa bi neke od njih, mozda i morale u staklenik u jako hladnim krajevima
sledeci na spisku je iris uniguicularis ili alzirski iris. on trazi suvu alkalnu zemlju zimi, a cveta od polovine januara u periodima otopljavanja, nekad sve do kraja marta. medjutim, jako sporo raste i ne mnozi se bas brzo. moze da se gaji u saksiji, i ne prihranjuje se inace ne cveta.

chimonanthus praecox: jako mirisljavi zbun, jak i rustican. cveta od novembra, kada je toplo, sve do kraja februara. moze da se poseje. on se siri oko 1.5 do 2m i dostize visinu od 3/4 m, iako raste sporo. prihvata svaku zemlju, pa i alkalnu, mada vise voli rastresitu i neutralnu. cvetovi su sitni ali ih zato ima puno
fotka, da ne razvlacim ekran:

img529.imageshack.us/i...020el4.jpg

da, sve ove biljke imam u basti (ili cekam da stignu ali su narucene) pa ako neko hoce seme necega, neka vice
stachyurus chinensis (ili stachyurus praecox) - jedna prelepa, vrlo zanemarena biljka koja izbacuje cvesti od januara do marta, u zavisnosti od klime. njega jako volim, cvesti su mu kao ogrlice i sve vise ljudi mu daje prednost u odnosu na hamamelis . siri se, pa prilicno - oko 2 x 3 m. za njega nisam sigurna da ce cvetati, mnogo je mali ove godine. naravno, azijatik je kao i vecina prethodnika

dalje, od zbunja, tu su viburnumi medju kojima ima lepih zimsko-cvetajucih kultivara i vrsta. medju poznatijima su tu viburnum bodnantese (mirisljav), viburnum farreri (mirisljav, ima i patuljastih formi), viburnum grandiflorum. sva tri mogu da dostignu visinu od 2 do 4 metra, ali mogu da se orezuju i cvetaju od novembra do februara. viburnum tinus cveta moze da cveta od novembra do aprila

kuchlar prisutan, jos nema nista pametno da kaze

kuchlar citat:

kuchlar prisutan, jos nema nista pametno da kaze

Me also
Tema odlicna, jer vec me hvata tuga kada pomislim na sumornu zimu, pa me svaka mogucnost da ne mora da bude takva- raduje