pomoc oko nabavke i sadnje bozicnog drveca

Ima posebnih sredstava za cetinare, ali ja sam u nedostatku toga - prskao u trenutku izbijanja zaraze cak i bilo kojim sredstvom protiv plamenjace. Kupis u poljo-apoteci.

A obicna bordoska juha?

I kakvi su rezultati postignuti?

Kad kažem zimsko prskanje, podrazumeva se i preparat na bazi bakra kao što je bordovska čorba (juha), ali mnogo korisnije je koristiti crveno ulje koje u sebi sadrži i bakarnu komponentu kao fungicid , ali i mineralno ulje kao insekticid.
Sa jesenjim i proletnjim tretmanom sigurno izbegavaš obolenja, a i izvestan broj štetočina . Česta je pojava gala po dužini grančica kod roda abies kao posledica napada Hermesa.
Hermesi imaju manje zdepasto telo, kraće noge i pipke. Gamogenetski i partenogenetski se razmnožavaju, sve su oviparne generacije i neoplođena jaja ne rađaju žive mladunce. Većina vrsta ima dva domaćina, glavnog i sporednog. Glavni je isključivo smrča. Vrste koje imaju dva domaćina imaju 5 generacija i razviće traje 2 godine. Prva generacija se razmnožava samo na smrči, i predstvaljaju partenogenetske ženke, koje stvaraju gale na smrči. Druga generacija se razvija u galama na smrči. Nakon četvrtog presvlačenja, one dobijaju krila i izlaze iz gala, pri čemu jedan deo ostaje na smrči, a drugi deo migrira na neki drugi četinar. Treca generacija su bezkrilne partenogenetske ženke i po morfološkim odlikama se dele na zimske i letnje.
Dakle ovo je najvažnija štetočina i treba delovati preventivno, kad se jednom useli suzbijanje je vrlo teško zbog prirode razmnožavanja i načina života.
I da pojasnim ‚‚gale‚‚ su zadebljanja na granama koja se stvaraju hipertrofijom okolnih ćelija na mestu gde se insekti hrane biljnim tkivom.

Valjda sam te ubedio u značaj zimskog prskanja.

To nisam probao. Probao jesam ovo za plamenjacu, jer mi se zateklo. I to par godina zaredom, na par razlicitih cetinara (taksodijum i srebrna smreka). Rezultat je bio pristojan; zaraza se nije prosirila, dodir sa visiokom travom sam sprecio uklanjajuci travu a 'spaljene' grancice sam uklonio i cak spalio.

@Miodrag22: mene jesi!

Eh , sad sam primetio da nisam dovršio opis geneze štetočine pa nastavljam.

One stvaraju četvrtu generaciju od koje se jedan deo vraća na smrču i obrazuje petu generaciju koja je dvopolna, nežni mužjaci i zdepaste ženke koje ne žive dugo. Vrste koje imaju samo jednog domaćina, imaju nepotpun ciklus razvića i samo dve generacije.

Štetu izazivaju osnivačice (prva generacija) stvarajući gale koja se javljaju usled sisanja. Štete su većeg značaja samo u smrčinim kulturama na slabijim zemljištima i uzastopni napadi unazađuju kulture usled propadanja velikog broja pupoljaka i kržljavljenje izbojaka. Sa starošću kulture, štete su manje. Mnogo veće štete izaziva treća generacija na boru, jeli ili arišu, usled čijeg sisanja, napadnute biljke bez obzira na starost venu.

Suzbijaju se odsecanjem i spaljivanjem gala i tretiranjem preparatima fosfornih estara i zimskim prskanjem mineralnim uljima