na ovom sajtu postoje dva dobra clanka o zelenoj rezidbi

www.hzpss.hr/

serpeverde citat:

Imam dvije kajsije i otkad su posađene, prije 5 godina, nismo ih nikad orezivali. One su prije rasle u drugom vrtu i prenesene su u naš. Tom prilikom su jako orezane (na prijašnjem mjestu su rasle oko 3 godine. Nakon što smo ih iskopali jako smo ih orezali da bi lakše podnijele presađivanje. Sada su jako visoke i olistale su, ali ovog proljeća nije bilo ni jednog cvijeta. Pročitala sam na jednom ranijem postu, rezidba do kraja augusta. Da li mogu to učiniti sada ili da još malo pričekam.

Nisam baš bio ažuran u praćenju ovog foruma - izvinjavam se
Vezano za ovaj post : pošto je vegetacija inače mnogo ranije krenula ove godine (u okolini brčkog kajsija je počela sa cvjetanjem krajem februara, zametnula normalno plodove koji su nakon dva mraza pocrnjeli i otpali = rod 0), mislim da je sad ipak kasno (15.avgust) da se izvrši prekraćivanje ovogodišnjih mladara. Stvarno ne znam tu kod vas kad inače počinje vegetacija, do kada traje i kakve su uobičajene klimatske prilike u jesen tako da je veoma nezahvalno preporučiti rezidbu u krajnjim terminima (čak i do kraja avgusta).
Zato bi bilo najpametnije nezavisno od geografskog položaja 15-ak dana nakon berbe uraditi ovo prekraćivanje ukoliko je vegetativni prirast veći od 70 cm (skratiti ZA 1/3 - ne NA 1/3 kao šta sam čuo i vidjeo da preporučuju neke od "kolega"). Ukoliko imate manji prirast ovogodišnjih mladara od 50 cm imate problem sa ishranom, vodom, zaštitom ili rezidbom (ili sve pomalo).
S početka vegetacije kajsiji ne bi trebali prekraćivati grane (prošlogodišnje grane) na način kao u vegetaciji (za 1/3 ili bilo kako), jer ćete potencirati vegetativni porast i dobićete više kandidata za odbaciti iduće godine kada bi ih ionako trebali odsjeći do osnove, a istovremeno oduzimate neophodnu hranu za razvoj cvjetova i ploda.
Inače oštrija rezidba (ne misli se na odstranjivanje grane do osnove na nekoj od ramenih grana, nego na prekraćivanje ostalih rodnih grana) vodi jačem vegetativnom porastu, tako da se o tome mora voditi računa.
Poslije svake rezidbe gledajte da izvršite zaštitu sa nekim od fungicida (bakarni se koristi mimo vegetacije).
Prije početka vegetacije na 15-20 dana nađubrite zemljište azotnim min.đubrivom (KAN) i još jednom u toku vegetacije (najbolje 15-20 dana prije ovog prekraćivanja na 1/3)
Sa zaštitom u vegetaciji kombinujte prihranu preko lista (pazite na miješanje sa fungicidom)
U jesen nakon opadanja lišća NPK 7-20-30 i svake 3-4 godine stajnjak ili neko organsko đubrivo.
Odmah po opadanju lišća poželjno bi bilo i nekim bakarnim fungicidom zaštiti voćku
Do kraja decembra izvršite kompletno tretiranje voćke krečom (najkasnije do kraja januara ako hoćete da imate neki efekat)
Što se tiče zaštite i tog zimskog prskanja ne bih žurio, pogotovu ako koristite maloprije navedeno krečenje, pa bih preporučio pozno zimsko (rano proljetno) prskanje na 10-ak dana prije kretanja vegetacije sa nekim uljanim peparatom u kombinaciji sa bakarnim fungicidom (npr. oleoultracid + cuprablau-z). Zaštitu u cvjetanju-precvjetavanju protiv monilije bih koristio samo u slučaju da se već pojavila predhodnih godina ili imate osjetljive sorte šljive ili višnju u blizini ili se nalazite na takvom lokalitetu gdje je inače dosta koštičavog voća.
Uglavnom to je ono što bi mi trebali da uradimo, ostalo je na majci prirodi.
Pošto sam stvarno bio lijen da tražim određene podforume o zaštiti i đubrenju ja to ovdje ubacih. Izvinjavam se pedantnijim članovima
Pozdrav

Raško citat:

Potreban savet .U voćnjaku imam šljivu (neka rana sorta ne znam koja)stara oko 6-7 godina lepo formirana itd ,ucveta mili bože da se ne možeš nagledati.Međutim kad precveta sve opade što u cvetu što kad zametne plodiće.Jedne godine sam ubrao čak 3 (tri) kg .Ima li leka ili da radi budak. P.S. Napominjem da nije od izmrzavanja . Amater

Da nije to možda opadanje nezametnutih cvjetova, što je normalno, a i nakon oplodnje opadaju krunični listići tako da se bijeli na zemlji ispod šljive. Inače ne bi bilo dobro kada bi se svi oplodili i ostali.
Ukoliko se suše onda je monilija, pogotovu ako imate i sušenje grančica na kojima su oni bili.
Ali vi navodite da se zametnu plodići, pa opadnu. Kod monilije može da se desi da venu, ali grančica na kojoj su plodići se suši.
Ukoliko se plodić već očistio od ostataka cvijeta i počeo razvijati, pa od veličine graška i nadalje počeo da opada, onda vjerovatno imate problem sa šljivinom osicom (na opalim plodićima vidjećete malu rupicu).
Dalje, plodovi tokom juna opadaju zbog nedostatka vlage, ali i zbog nedovoljne količine P i K (doduše i zbog nekih drugih elemenata).
Ako vam šljiva u junu stiže za berbu, a ipak opada prije no sva dozri, obično je od prve generacije šljivinog smotavca protiv koga se i ne vrši zaštita kod kasnijih sorti (plod plavi i opada, kvalitet je loš. a kada ga rascijepite naći ćete još nešto sem koštice )
Elem, u svakom slučaju, iz napisanog sa sigurnošću se ne može utvrditi o čemu je riječ, pa bi bilo poželjno da malo više detalja navedete, ili iskoristite moje navode, pa uporedite sa vašim slučajem.
Bez obzira na sve povedite računa o adekvatnoj ishrani i zaštiti voćke
Pozdrav

Pozdrav svim uzgajivacima,ljubiteljima i posetiocima foruma,nisam duze vreme bio na forumu,pa samim tim bih zeleo da pohvalim forum i da vam kazem da je prava stvar za mene je ovo cista 10-tka.Zahvaljujem sa psiho patku na informacijama,a interesuje me sledece\ovo mi je treca godina kako imam lesku a imam osecaj da sve stoji da uopste ne napreduje,prosle godine sam uveo navodnjavanje-subrigacijom i cak dodajem tecno djubrivo,kosim travu redovno,prskam protiv bolesti,a ono tako reci nemrda.Sta da radim,sta da menjam,kako bih to poboljsao da mi pocnu napredovati
pozdrav od Drlje

U dvorištu sam ove jeseni zasadio 3 voćke: crvenolistu šljivu, lesku i višnju. Pošto mi je dvorište relativno malo, svakodnevno sam u neposrednom "društvu" ovih voćki. Pitam se: da li bolje odmah odseći neki izdanak, makazama, pre nego da postane prava grana, ili je bolje pustiti da naraste pa tek onda orezati ?

Interesuje me orezivanje LESKE. Da li neko moze nesto vise da mi kaze u vezi toga. Tek na jesen zelim da krenem sa sadnjom na 1 ha zemljista ali dotle zelim da proucim sve u vezi leske. Pozdrav.

Da li moze neko da mi preporuci knjigu u kojoj je dobro opisano i ilustrovano pravilno orezivanje vocaka. Orezivanje je veoma znacajan i naporan posao pa kada ga vec radim da ga uradim kako treba.

Unapred zahvalna.

Kod rezidbe voća najvažnije je prvo odstraniti bolesne grane ,zatim one koje prave gužvu u sredini krošnje,t,j rastu prema sredini ,udvojene grane ili kako bi ti rekao paralelne pa jedna drugoj uzimaju prostor.Najvažnije je da krošnja bude dobro provetrena i osvetljena,nikad drvo nemoj da režeš da bude fensi jer ćeš imati problema ,sa zaštitom i berbom.Možda ti ovo grubo zvuči al veruj kad se budeš uvlačio-la u krošnju da bereš setićeš me se.
Ne režu se sve voćne vrste jednako treba obratiti pažnju kao rađaju ,da poznaješ kakvi su im cvetni pupoljci (koliko cvetova ima u jednom pupoljku,da li rađa na jednogodišnjim ili višegodišnjim granama,da obratiš pažnju na smenu grana da ti kod kod nekih vrsta odnos rodnih i nerodnih
((jabuka rađa na dvogodišnjoj grani ))grana bude u srazmeri).
Sve to i nije tako teško jedino moraš da se upoznaš sa karakteristikama voća koje imaš,i nemoj odma prve godine da praviš završni željeni izgled nego to odradi planski u nekoliko godina.
jer voćka se savija a ne lomi

Hvala talente, orezala sam ja moje vocke pre dve nedelje, ono kad je bilo lepo vreme, a bogami sam imala dosta posla jer imam oko 20 raznih vocki (kajsije, marele, tresnje, jabuke, kruske, breskve, sljive). Malo sam se informisala na internetu, posto neku dobru knjigu o rezidbi nisam nasla, tako da mogu reci da sam veom zadovoljna kako sam to uradila ( s obzirom da nemam nikakvo iskustvo) a cula sam da je vocke bolje bilo kako orezati nego nikako ne orezati. Uspela sam da ih lepo razredim, uklonim bolesne grane, bas onako kako si ti opisao u prvom delu poruke, jedino sto neznam da li sam pravilno orezala u pogledu tih pupoljaka. Znam da prepoznam cvetne (oni su okruglasti) i listne (špicasti) pupoljke ali neznam kako da orezujem odnosno koliko treba da skinem a koliko da ostavim i sta je, naprimer, dvogodisnja grana. S obzirom da nama te vocke, pored ploda koje daju, imaju funkciju ukrasa u dvoristu, pre svega svojom hladovinom, necu napraviti veliku stetu i ako ne rode puno. Za sledecu godinu se moram bolje pripremiti, odnosno naci neku knjigu ili nekog zamoliti da mi pokaze pa se nadam da cu i bolje uraditi.
Pozdrav.

ajde malo pomoci. ubi me neznanje
jesenos sam posadio 6 drvca kruske, visoke su oko jedan metar i nisu nesto debele previse. dali nesto treba da im se radi sada? dali uopce treba da ih diram ove godine? u smisli prskanje, orezivanje (iako neznam sta bi se moglo orezivati na tom stapu :)). ko zna neka mi da savjet sta i dali uopce treba da im nesto radim. hvala

Danas je 1. mart, vreme je toplo i tako najavljuju u sledecem periodu. Da li je nastupilo vreme da se pocne sa proletnim orezivanjem vocaka?

vreme

Ćao Tonka izvini na neažurnosti,bio sam nešto odsutan.
Što se tiče rezidbe ja moje još nisam orezao doduše nemam ih mnogo momentalno,povadio sam stare pa tek treba da osnujem novo.
način rezidbe zavisi od voćne vrste
sa kajsijom veoma opezno pošto je veoma osetljiva.ja moju samo proređujem i vadim bolesne
kruška i jabuka ,tu nema nekih većih ograničenja, jedino ono što si pitala ove voćke rađaju na dvogodišnjim granama.to su ti one grane kao što kažeš sa debljim ,okruglijim pupoljcima,prv godine kad grana izraste t.j. izbije na njoj se pojavljuju samo lisni pupoljci,i to su ti jednogodišnje grane i na njima nemaš roda prve godine samo listove.ako ne orežeš te grane u prvoj sezoni na godinu se na njoj pojavljuju cvetni pupoljci i odmah i rađaju.
da bi imala svake godine redovan rod treba praviti srazmeru grana i zbog roda i zbog opterećenja voćke
trešnja i višnja takođe i šljiva slično jabukama -samo obrati na rodne pupoljke jer imaju 3-7cvetova u jednom pupoljku, i ako se pola opraši možeš imati problema sa lomljenem grana,takođe je obvezo proređivanje zbog provetravanja i osvetljenja osunčavanja da ti rađaju približno istovremeno.
breskva,tu kažu ljudi daj je najvećem neprijatelju,kad misli da je napravio štetu uradio je sve kako treba.one se režuoštro imaju veliku energiju teranja novih grana,rađaju na jednogodišnjim granama.
ovde obrati pažnju da su jako osetljive na mraz,možda ne bi bilo loše da njih režeš kasnije od ostalih vrsta možda čak i da dočekaš da se pupoljci lagano počnu otvarati.Kad ti grane počnu rasti odaberi nekoliko rasporedi ih da stablo opterete sa svih strana podjednako tj da formiraš što pravilniju krunu.takođe obrati na količinu roda , zbog mogućeg lomljena grana, iveličine plodova

Pozdrav svima! Posle duže vremena, evo me opet na ovom fantastičnom forumu.

Mislim da bi najtačniji savet za rezidbu bio: Dajte komšiji sa kojim ne govorite da oreže vaše voćke i dajte mu da to uradi u toku naredne nedelje.
Hoću da kažem, kada neko, amaterski, reže svoje voćke, taj uglavnom brine da ne oreže puno, da ne bude previše i sl. Ja, sam pobornik jake ( kratke ) rezidbe, uvek i svuda tamo gde to situacija dozvoljava.

Drugo bitno pravilo je: Napraviti razliku između jabučastog ( jabuka, kruška, dunja, mušmula i oskoruša ) i koštičavog voća ( sve što ima košticu ( ne semenku! ) unutar ploda ). Jabučastima se rodni pupoljci ( oni koji daju rod, koji su nam najbitniji ) nalaze NA VRHU rodnih grančica, kojih ima 3-4 vrste, a kod koštičavih se na vrhu nalazi pupoljak koji isključivo produžava grančicu. Kod koštičavih voćki, zavisno od vrste, se javlja čak 6-7 vrsta rodnih grančica.

O uklanjanu oštećenih, suvih, izrazito uspravnih grana, već je govoreno, ne bih se ponavljao.

Hvala talente, zaista umes lepo da objasnis stvari netalentovanim pocetnicima. Sad mi je sve jasno u vezi sa pupoljcima i dvogodisnjim granama i sigurno cu prilikom sledeceg orezivanja i o tome povesti racuna.
Moje vocke su stare vec 10 godina i vec su to zapravo formirana drveca, tako da ne mogu mnogo da ih oblikujem (iako mislim da tu ima jos grana u sredistima drveca za koje smatram da prave guzvu i da bi trebalo da se uklone, ali su to suvise debele grane da bi ih sada sekla, a to je zapravo posledica toga sto ih nijednom nije neki strucnjak orezao) ali sigurno moram da ih odrzavam, odnosno orezujem i vodim racuna o njima.
Kada je, pre 10 godina, trebalo da ozelenimo dvoriste, neki strucnjaci iz oblasti pejzazne arhitekture su nam savetovali da posadimo sve neko zimzeleno drvece, kao ono je lepse, uvek je zeleno, lako je za odrzavanje itd. Meni je zimzeleno drvece zaista lepo (imamo desetak tuja, cempresa i srebrnih jela u dvoristu) ali nekako mi izgleda kao vestacko, bas zbog toga sto je cele godine isto. Nema opadanja lisca, pa izrastanja novog, pa cvetica, i svega onog sto ukazuje da je to drvo zaista zivo. Zatim, deca ne mogu da se penju (sto je dozivljaj koji ne treba uskratiti nijednom detetu) po zimzelenom drvecu i jedu, (uglavnom zeleno) voce. Sto je najvaznije, zimzeleno drvece ne pravi hladovinu. Elem, iz svih ovih razloga, mi smo posadili nase lepe vocke i nijednom se nismo pokajali jer su zaista ukras dvorista a bude tu i plodova, ne samo za jelo vec i za sok i dzem.
S obzirom da si, ocigledno, talenat po pitanju rezidbe necu se ustrucavati da te pitam za neki savet, ako mi bude zatrebao, iako cu, sasvim sigurno, do sledeceg orezivanja, nabaviti i neku literaturu, jer volim da kad nesto radim to radim kako treba.

talenat citat:

kruška i jabuka ,tu nema nekih većih ograničenja, jedino ono što si pitala ove voćke rađaju na dvogodišnjim granama.to su ti one grane kao što kažeš sa debljim ,okruglijim pupoljcima,prv godine kad grana izraste t.j. izbije na njoj se pojavljuju samo lisni pupoljci,i to su ti jednogodišnje grane i na njima nemaš roda prve godine samo listove.ako ne orežeš te grane u prvoj sezoni na godinu se na njoj pojavljuju cvetni pupoljci i odmah i rađaju.

Kolega, sve ste lepo objasnili, osim što se potkrala mala, nadam se nehotična greška....ti "pupoljci" koji se javljaju na dvogodišnjim granama su zapravo kratke, naborite, rodne grančice koje imaju samo jedan pupoljak i to taj rodni na samom vrhu. Kada se pogleda, oni se ipak nalaze na grančici ne dužoj od 2 cm, koja kao da ima male prstenove na sebi. Jabuka i kruška isključivo daju rodne pupoljke na VRHU rodne grančice. Oni se prepoznaju tako što su u najvećem broju slučajeva krpuniji, nabubreni i okruglastiji, dok su vegetativni špicasti.
Rodni pupoljci kod jabučastog voća su mešovitog tipa, što znači da daju i cvet i grančicu ( najčešće 5-7 cvetova i dve grančice ). Poželjno je, ukoliko sami ne opadnu, da se vrši proređivanje plodova, tj da se, kada jabučice dostignu veličinu jezgra lešnika, rukom, ili hemijskim preparatom proberu i postanu samo po jedan plod po pupoljku. Taj jedan plod po mestu će biti krupniji i po svim karakteristikama bolji nego 5 plodova na istom mestu.

Breskva zaista voli i traži jaču rezidbu. Kod breskve na vrhu je vegetativni pupoljak ( daje granu ). Duž grane se mogu primetiti grupice od po tri pupoljka ( koji liče kao da je jedan ). Od ta tri, dva daju cvet, a jedan u sredini daje grančicu. Stariji tipovi breskvi imaju ove rodne pupoljke samo u gornjoj (vršnoj ) trećini grane, a noviji duž cele grane. Obratite pažnju na to pri rezidbi i ne opterećujte stablo rodom.