Soja je jedna od najznachjnijih ratarskih kultura.
U zrnu soje je idealan odnos proteina i masti, pa stoga spada u najkvalitetniju hranu za ljude i stoku. Uslovi u Srbiji su dobri za uspevanje soje. Seje se kad i kukuruz, od 10. aprila do pochetka maja, iako soja moze da se gaji i kao postrni usev, iza jechma i pshenice. Najcheshce se seje na 50 cm. red od reda, sa 2-3 cm u redu. Za setvu se koristi izmedju 80 i 160 kg semena, sho zavisi od klijavosti i velichine semena. Postoje rane sorte (60 dana vegetacija), srednje rane (oko 110 dana vegetacija) i kasne (140 dana vegetacija). Kasne sorte po pravilu imaju veci prinos.
Od djubriva se koriste iskljuchivo mineralna i to pre setve oko 300 kg po ha. Soja na korenu ima bakterije koje iz vazduha fiksiraju azot, te joj nije potrebna prihrana. Od herbicida se koriste, Alahlor, Dual, Treflan, Prometrin, Afalon itd. Zetva se obvlja specijalno pripremljenim kombajnima kojima heder moze da klizi po zemlji, jer se pri zemlji nalaze najkrupnije mahune.

Jedan mali i lak recept kako da pripremite soju:

Stvite uveche 1 kg soje u lonac sa dve litre vode.

Dodajte 2 velike kashike soli i promeshajte.

Ujutro ovo skuvajte.

Sameljite sa mashinom za meso.

Dodajte smesu kilogramu mlevenog mesa (1:1)

Pripremite kao shto se priprema chisto meso za sarmu, punjene paprike, pljeskvice, bilo shta...

Bice MNOGO BOLJE nego kad koristite chisto meso!

Kod nas je soja prema dužini vegetacije podeljena u grupe zrenja. 000 grupa zrenja predstavlja veoma rane sorte soje do 100 dana vegetacije. Optimalna gustina setve je oko 550-600 000 klijavih zrna/ha. Od Domaćih sorti ovde spada Gracia. Seje se kao redovan usev ili postrni posle ječma i pšenice (Od početka aprila do 10. Jula). 00 grupa zrenja ima vegetaciju 100-110 dana pa su sorte soje iz ove grupe pogodne za kasniju setvu tokom aprila i maja meseca. Optimalna gustina je oko 550 000 klijavih zrna/ha. Mogu se sejati i nakon ječma u postrnoj setvi. Domaće sorte: Jelica, Krajina, Fortuna, Julija i Meli sa nešto dužom vegetacijom. U 0 grupu zrenja spadaju rane sorte sa vegetacijom od 115-120 dana. Setva ovih sorti može se obavljati tokom aprila i maja meseca sa sklopom od 500 000 biljaka/ha. Sorte: Afrodita, Proteinka, Valjevka, Alisa, Tara, Bečejka, Galina. Srednjestasne sorte iz I grupe zrenja su najzastupljenije kod nas. Vegetacija im je od 125-135 dana, gustina setve 450 000 biljaka/ha i seju se tokom aprila meseca. Sorte: Balkan, Ravnica, Ana, Novosađanka, Tea, Sava, Zvezda, Diva. Kasne sorte spadaju u II grupu zrenja sa vegetacijom od 135-145 dana. Gustina setve je oko 400 000 biljaka/ha i seju se u prvoj polovini aprila. Sorte; Vojvođanka, Morava, Venera, Mima.

Prerađivačka industrija zahteva žutu semenjaču soje, ali postoji i soja u boji sa crnom, smeđom, zelenom, sivom, šarenom... semenjačom. sorte soje razlikuju se pored dužine vegetacije i prinosa i po boji hiluma (mesta gde je zrno bilo pričvršćeno za mahunu).

Sada je pravo vreme da se počne sa setvom soje.

zna li neko nešto GMO soji?

Istraživanja u oblasti genetskog inženjeringa započeta su osamdesetih godina prošlog veka,a prvi genetski modifikovani proizvodi pojavili su se na tržištu 1994.godine. Osnovna tehnika za genetsko modifikovanje biljaka bazirana je na prirodnoj sposobnosti bakterije Agrobacterium tumefaciens da inficira biljke i na njima stvara izraštaje koji su slični tumoru. Jedan kružni plazmid koji prelazi iz bakterije u ćeliju inficirane biljke integriše se biljnim genom. Naučnici su ubacili dodatni gen u ovu bakteriju i na taj način geni su ubačeni u biljke. Ovaj proces se najčešće koristi za stvaranje transgenih biljaka genetski modifikovanih u poljoprivredi i van nje. Prva jestiva biljka dobijena genetskom modifikacijom bio je paradajz, kod koga je u njegov genom ubačen jedan fragment DNK koji inaktivira gen paradajz koji razlaže njegovu ćelijsku opnu. Takav zreo paradajz ne omekšava brzo,tj. traje duže.

Najpoznatiji primeri prve generacije transgenih biljaka su u širokoj primeni od 1996.godine.To su kukuruz, krompir i pamuk u koje je ugrađen Bt gen (Bacillus thuringiensis ),odgovoran za sintezu toksina koji je efikasan protiv štetnih insekata i transegena soja , kukuruz i uljana repica koji su otporni prema raznim herbicidima. Biotehnološka multinacionalana kompanija "Monsanto" je napravila genetski modifikovanu soju otpornu na herbicid koji proizvodi, pa je potrošnja ovog herbicida u proizvodnje GM soje porasla čak za 70 %. U pitanju je čista ekonomska korist, tj. veći prinosi, jer poznato je da soja ne podnosi zakorovljene parcele. Genetska manipulacija tako postaje moćno oružje u rukama industrije. Više takve hrane znači više genetike, više genetike znači veći profit za one kompanije koje je proizvode.

U svetu je sve veća ekspanzija proizvodnje GM proizvoda. Pod genetski modifikovanim kulturama 1996.godine bilo je zasejano 4 miliona hektara, a 2003. godine 67,7 miliona hektara u 18 zemalja sveta. Predviđanja su da će se 2010.godine pod ovim kulturama, najviše sojom i kukuruzom naći čak 150 miliona hektara (danas je to 81 milion hektara). Najveće proizvodnje GMO-a imaju SAD (59%), Argentina (20%), Kanada i Brazil (6%) i Kina (5%). Od kultura najviše je zastupljena soja (zauzima čak 60 odsto površina), zatim kukuruz (23%) i pamuk (11%). Činjenica je da čim se na planeti pojavio prvi genetski modifikovan organizam i nauka počela da se zahuktava, svet se u trenutku podelio na pristalice i protivnike. Genetičko inžinjerstvo je donelo revoluciju u biologiji, poljoprivredi i zaštiti životne sredine, međutim izazvalo je i strah od nepoznatog, podelu hrane na "obeleženu i neobeleženu" i strah da se eksperimenti ne izmaknu kontroli.

Monsanto iliti monstrum americkih njiva!
Prokleta firma, nastala na proizvodnji saharina i bioloskih otrova za vreme Vijetnama (agent orange), sada trajno truje polja i ljude svojim "pronalascima" za dobrobit covecanstva.

Još nije kasno za setvu postrne soje, svakako treba odabrati najranije sorte iz grupe zrenja 000 i 00.

Pozdrav svima!

Pristupio sam ovom forumu radi .. soje.
Posedujem akcije "Sojaprotein"-a ( SJPT ),pa sam ja i drugi
akcionari sa foruma na sajtu Economy.com na
www.economy.co.yu/disk....php?id=16
malo zabrinuti zbog suše i smanjenog roda soje.

Kakve su procene u vezi štete i očekivanja roda '07god.?

Što se tiče ranijih sorti soje, grupa zrenja 000, 00, 0, prinosi će biti drastično smanjeni, 000 i 00 grupe zrenja su već sazrele, a 0 je u fazi kada joj kiša malo može pomoći. Seme je nenaliveno, zelenkaste boje što ukazuje na nasilno prekidanje vegetacije. Rane sorte soje su uvele, a nisu sazrele. I, II i III grupa zrenja su u fazi formiranja mahuna i zrna i nalivanja i ova kiša će im mnogo pomoći. Ko je imao ove godine proizvodnju soje u sistemu za navodnjavanje može očekivati dobre prinose, a bez navodnjavanja prinosi će biti svakako umanjeni. U ovakvim godinama dešava se da prinos postrne soje bude veći u odnosu na redovan rok setve. Bitna je priprema zemljišta, jer u sušnim godinama soja više strada na prolećnom oranju, nego na parcelama gde je osnovna obrada vršena u jesen...

Koliko je tačna ova procena :
"....Slično je i sa sojom koja će biti potkresana za čak 180.000 tona.
Prošle godine ove uljarice ubrano je preko 480.000, a ove će je biti
jedva 300.000 tona."
- kaže za “Dnevnik” dir. novosadske Poslovne zajednice za industrijsko bilje
Olga Čurović

Hvala Vam na predhodnom odgovoru.

Gospođa Mr. Olga Čurović iznosi informacije ispred Poslovne zajednice za industrijsko bilje i mislim da su te informacije dosta pouzdane i tačne, jer to su procene sa terena, objedinjeni stavovi i procene svih proizvođača i organizatora proizvodnje. U ovakvim godinama se dešava da oni koji su zakasnili sa setvom imaju veće prinose u odnosu na redovan rok setve. Balkan, sorta najzastupljenija u proizvodnji, sejana početkom Aprila meseca već "žuti", odnosno intenzivno naliva zrno i bliži se kraju vegetacije, dok je ista sorta zasejana krajem Aprila meseca još uvek zelena i sigurno će imati veću masu zrna, jer ovo zahlađenje i padavine će doprineti boljem nalivanju zrna. Kasnije sorte soje kao što su Vojvođanka, Venera, Mima, Duga... ostvariće dobre prinose jer su sada u fazi formiranja mahuna i nalivanje zrna kod njih nije u poodmakloj fazi. Od ranijih sorti Alisa i Bečejka (0 grupa zrenja) se odlikuju većom otpornosti prema suši, ali ovo su novije sorte i još nisu raširene u proizvodnji.

Narode trebalo bi da mislite o sejanju soje, vreme joj je! Ja sam moju posejao i sad ocekujem da mi nikne!!! Odmah posle setve sam oprskao totalnim herbicidom! A sorta semena je galeb! Do sada se pokazala kao odlicna i sejem na razmak od 70cm sa automatskom masinom sa 140 rupa tako da zrno ispada u dva reda na svakih 2,5cm!

Jedno upozorenje
Ove godine se veoma rano pojavio šarenjak na soji (Vanesa cardui) pa treba voditi računa da ne napravi veće štete. Pored gusenica šarenjaka primećene su i gusenice sovica koje ne pričinjavaju toliku štetu na listu, ali mogu umanjiti prinos ubušivanjem u mahune u fazi nalivanja zrna (posebno pamukova sovica).