Cvekarka hvala, ja isto tako volim da je sve uzgajano bez pesticida, iako ih naravno ima u bližoj okolini. Ove godine sam povrće posadila-posijala na zemlji koja je nekoliko godina stajala pusta. Nisam koristila nikakva đubriva, ali mi sve dobro napreduje, možda se zemlja odmorila . Za sad mi je sve zdravo, nema štetnih bubica, da me ne čuju.
Kamelia hvala, kad pogledam okolinu, moja baštica je ipak skromna.

Primetila sam zadnjih par dana da mi listovi žute.
Čitala sam po netu i tražila uzrok, negde vidim da uzrok može biti manjak vlage u vazduhu, a negde da je nedostatak magnezijuma, a negde vidim da je crna pegavost.
Sad ne znam - zalivam ga svaki dan ( s tim da zemlja slabije propušta vodu ), e jedino žto nisam znala da treba uključivat bar na minutu više puta u toku dana prskalicu u palsteniku.

Pošto je meni ovo prva godina da nešto pokušavam uzgojiti u plasteniku ( mada moglo bi se reći uopšte jer prošla godina je sama po sebi bila promašaj zbog obilnih kiša) mislim da je najpametnije da pitam stručnije ljude od mene za savet.

Hvala unapred


[align=center]


[align=center]


[align=center]

Poštovanje dragi forumaši!

Sa velikim entuzijazmom pristupam projektu organske bašte u svom novom dvorištu, za sledeću godinu. Kupila sam knjigu 'Enciklopedija Organskog Baštovanstva' Mladinske Knjige, i polako razmatram šta i kako nam je činiti za sledeću godinu.

Deo zadnjeg dvorišta na kom će biti bašta nije do sada sejan, bar ne u poslednjih 7-8 god koliko znam istoriju kuće, i prvi veliki zadatak bi bio srediti teren i očistiti od trave i korova. Da ne bismo koristili hemiju, planiramo to odraditi pokrivkama, po uputstvima iz Enciklopedije. Zemlju dobro iskositi, zatim prekriti lepenkama, kartonom, daskama... Da li neko ima iskustva sa ovim vidom uklanjanja korova?

Takođe, pitanje koje se nameće je: šta je važno i poželjno sejati u jesen? Pročitala sam ovde za luk, a ono što sam znala ranije je da se sad u zimu. Uz to, zbunjuje me ta šargarepa... Ako se sadi u komšiluku sa lukom, da li i ona ide u jesen?

Ove godine smo za probu i vežbu sadili na malom prostoru ispred kuće, predviđenom za cveće. Dogodine se na tom mestu nadam začinskom bilju i sitnom voću. Nismo baš znali šta da očekujemo, a napravili smo klasične greške. Neke stvari posejali nagusto, od šargarepe nije bilo ni traga, ne znam dal' je seme isprala kiša ili je pojeo korov, i kao neiskusni, u nekim fazama nismo znali kako izgleda ono što smo posejali kad ponikne, pa smo možda, čini mi se, istrebili celer kao da je korov.. Ali, imali smo divne rotkvice, zelenu salatu, brdo peršuna, od šest tikvica koje se muče na malom prostoru imamo toliko roda da ih bacamo kokoškama, ne mogu se pojesti, a sada pristiže paradajz koji je rodio kao blesav. Pošto imamo kokoške, koristili smo razvodnjeno đubrivo od njih u manjim količinama, i odlično se pokazalo.

Pripreme za 'veliku baštu' idu i u vidu spremanja komposta, o tome ću pisati još kasnije, uz fotografije.

Volela bih pročitati vaša iskustva sa pripremom terena i vremenom sadnje. Živim u Beški, zemlja ovde važi za jako plodnu, a opet kažem, taj deo koji ćemo sejati sigurno godinama nije obrađivan.

Lep pozdrav svima, radujem se unapred savetima i druženju.

Sandra, dobro nam došla, ja sam počela sličan način proizvodnje povrća (ove godine), i prilično sam zadovoljna.
Povrće nismo tretirali, uopšte, sa bilo kakvom hemijom. Na toj zemlji se ništa nije sijalo nekoliko godina, sl. kao kod tebe.
Mi smo počeli tek na proleće, ručno smo štijali baštu, ne previše duboko, kad su biljke počele nicati, plijevili smo korov i čupali višak biljaka(razrijeđivali).
Posadili smo dvije vrste crvenog luka, imali smo dobre prinose, a i nema truleži. Mrkvu smo sijali zajedno s porilukom, red mrkve, red poriluka (kažu da se tako suzbije mušica koja napada ove biljke), nisam primjetila nikakve štetnike.
Bijeli luk smo sadili uz crveni, malo je sitniji, jer je posađen u proleće, ali je zato jako aromatičan. Sve nam je dobro i napredno, paradajz odličan, paprika također. Imali smo problema sa sušom, morali smo redovno zalijevati.
Ako te nešto još zanima, a nisam napisala, pitaj, ako ću ti moći pomoći, uvijek sam na raspolaganju za savjet.
Puno pozdrava od Krinke.

Hvala Krinka! Ohrabrujuće je čuti da ste zadovoljni plodovima koji su uspeli bez hemije. S obzirom da smo mi pravili mali test ove godine, koji je bio prilično ograničen po pitanju sadnje jer smo se preselili početkom maja i tad počeli sa sadnjom, sad pokušavam dobiti prave informacije o vremenu sadnje i plodoredima. Potrebna su mi saznanja o kalendaru, kad ide rasad, kad presada... to sad skupljam po forumu i beležim. Ono što je jako tužno, mnogo porodica u mom komšiluku gaji povrće za kuću, i većina koristi veštačko đjubrivo, total herbicide i prskaju protiv štetočina. Kažu da se to mora, i da su tako sigurni da im 'neće sve propasti'. Takve priče demorališu, ali mi smo odlučili da istrajemo, zbog svog zdravlja, i želimo na vreme napraviti sve što treba da bi bašta bila rodna.

Draga Sandra,
meni je godina bila uspješna, možda je zemlja bila obnovljena pa nismo dodavali nikakva đubriva. Nismo imali ni štetočine (tipa, biljne vaši, razne mušice itd.). Jedino smo paradajz morali špricati plavim kamenom, ali ja to ne ubrajam u hemiju. Sad na jesen možeš posaditi crveni i bijeli luk, ja posijem i salatu, tako da je u proleće mogu rasaditi, jako rano imam salatu u glavicama. Ciklu sijem po uputstvu na kesici i sve (uglavnom) po preporuci proizvođača, možda koji dan ranije, ako vrijeme dozvoli. Kad se radi o presadi, ja sam papriku i paradajz sijala u kištrice koje sam obložila novinskim papirom, preko njih sam stavila najlonsku foliju. Prskala sam odstajalom vodom i povremeno prozračivala. Zatim sam pikirala u plastične čašice i kad su biljke malo ojačale, presadila sam ih na pravo mjesto. Imam dosta kvalitetnu papriku i paradajz. Blitvu, špinat, mrkvu, peršun, poriluk, rotkvice, crnu rotkvu, ciklu...sam sadila direktno u zemlju. Trudila sam se da sijem što rjeđe, da ne moram čupati višak. Višak se može i presaditi (ako nikne pregusto), ali meni je to bilo previše. Čak sam neke sjemenke paradajza i paprike, posijala direktno u zemlju i mogu ti reći da su uspješno iznikli i ojačali. Ovih dana sam ponešto slikala, pa ću postaviti slike. Jedino mi krastavac nije dobro uspio, možda zbog suše, a možda ga nisam posijala na odgovarajuće mjesto (u blizini je orah), možda se ne podnose. Ako se sjetim još nečega važnog, pisaću.
Puno pozdrava od Krinke.

Jooj, divna si

Kad kažeš sadnja u jesen, šta to podrazumeva? Glupo pitanje, al' meni je enigma koji je to period, od kraja septembra pa do pred kraj decembra? Pošto taj deo koji planiram da bude ozbiljna bašta je sada jedna nezgodno zarasla livada. Moj dragi kosio, pa nismo micali to pokošeno odozgo da uguši dole izdanke. Hoću da probam sa prirodnom varijantom suzbijanja korova, sa prekrivkom, a spremam i kompost za dohranu.

A što se salate tiče mi sejali putericu direktno u zemlju negde u maju, nikla je odmah, i to je bilo toliko gusto da smo je bukvalno kosili za salatu i prejedali se, a ostatak bacali kokoškama. Nikao mi je i paradajz koji je bio posađen direktno u zemlju, ali paprika nije. Sad paradajza ima preko glave, malo kasni, tek sad počinje da zri, i preeeukusan je. Čula sam foru od tazbine iz Prijedora, oni prskaju paradajz rastvorom 2dl mleka u 1l vode, pa sam i ja malo time prešla po paradajzu, mada nisam imala sa njim nikakav problem do sada. Nema gamadi, plodova je puno, ima i čvrstinu i visinu. Mada, nisam znala da treba da se kida zaperak, pa sam tek nedavno počela da ga proređujem. Videćemo sad kako će sazrevati.

Pozdravi mi moju voljenu Banjaluku!

Ehej Sandra, ja sam i Prijedorčanka (nekad bila), a sad 20 godina, Banjalučanka, od kud ti je muž?
Jesenja sadnja, sjetva, može biti i krajem devetog mjeseca, a može i u desetom mjesecu, sve zavisi od vremena.
Kad se zemlja malo ohladi, kao kad sadiš lukovice cvijeća, neka me neko ispravi, ako nisam u pravu .
Pozdrav od Krinke.

Sandra22 citat:

Hvala Krinka! Ohrabrujuće je čuti da ste zadovoljni plodovima koji su uspeli bez hemije. , sad pokušavam dobiti prave informacije o vremenu sadnje i plodoredima. Potrebna su mi saznanja o kalendaru, kad ide rasad, kad presada... to sad skupljam po forumu i beležim. Ono što je jako tužno, mnogo porodica u mom komšiluku gaji povrće za kuću, i većina koristi veštačko đjubrivo, total herbicide i prskaju protiv štetočina. Kažu da se to mora, i da su tako sigurni da im 'neće sve propasti'. Takve priče demorališu, ali mi smo odlučili da istrajemo, zbog svog zdravlja, i želimo na vreme napraviti sve što treba da bi bašta bila rodna.

Dobrodošla Sandra22
..ako brojka u niku i fotografija na avataru, imaju autobiografskih elemenata, moram ptiznati da sam (jako) prijatno iznenađen

Najpre u vezi organske proizvodnje : Nije laka, pa očekujte probleme, koji se vremenom nakupe u vidu štetočina i patogena.
Hemija se mora koristiti s vremena na vreme... Bez hemije je to Sizifov posao ili posao velikih poznavaoca uzgoja biljaka.
Glavno oruđe, (rekao bih i oružje ) u toj borbi za zdravu hranu je Motika. Pomaže i malčiranje zemljišta, ali je motika ubedljivo najefikasnija..
Tema, koju je obradio Njam-Njam, je dovoljno detaljna i za početnike. Mleko, koje je pomenuto u toj temi ima ulogu da ubrza efekte korisnih mikroorganizama.
Nije mi jasan taj mlečni recept iz Prijedora. Mleko se koristi i kao okvašivač, pa verovatno je u vezi sa nekim hemijskim tretiranjem.
Za organsku proizvodnju se moraju i pažljivo izabrati sorte kultura.
U paradajzu je Njam-Njam zaista velikodušno 'odradio posao' i umnogome usmerio buduće uzgajivače.
Krinka, kod krastavac je jako bitan izbor sorte (hibrida ), za uzgoj bez hemije.. Sorte, koje su lako dostupne u prodaji, jedva stignu da daju jedno branje, pre negoli podlegnu plamenjači. Pokušajte sa Darinom, (možda i sa Levinom ).

LOLA, poslušaću tvoj savjet, kad se radi o sorti krastavca, samo ako uspijem pronaći istu . Hvala ti, ako uspije, čuće se.

Lola, zahvalila bih se na komplimentu. Na fotografiji sam ja, a trenutno imam nepunih 25 godina ('86.god) 22 je neka vrsta omiljenog broja.

Svesna sam činjenica na koje ukazujete, zato se i maksimalno trudim da na vreme saznam i naučim što više. S obzirom da mi planiramo baštu za potrebe našeg domaćinstva, a dvoje nas je mladih i zdravih, rad neće biti problem. Tehnike i metode malčiranja, korisno bilje koje tera štetočine i privlači dobre insekte, prekrivanje, zakrivanje, đubriva i kompostiranje, odabir sorti i sve ostalo što treba da se zna... uh, ima puno gradiva. Ali, ono što je najbitnije u našem slučaju, imamo uslove, jaku volju, i vredni smo. Nećemo propasti ako se nešto izjalovi, a dobit je mnogostruka. Meni je u suštini najvažnije da znam šta jedem, a naučena sam od malena da se u dobrom domaćinstvu ne kupuje ništa što se može u kući napraviti, tako da je sa selidbom u Bešku iz Novog Sada, logičan korak bio plan za uzgoj nečega što se sistemski može održavati. Zabeležila sam vaš savet koji se tiče sorte krastavaca, hvala na tome. Skupljam znanja i neizmerno sam zahvalna dobrim ljudima koji nesebično dele savete iz svog iskustva.

Veliko hvala svima, za sve što ste godinama delili na ovom forumu.

Krinka, mislim da ću to vreme jesenje sadnje morati da odredim u konsultaciji sa komšijama, svi se nešto žale da se to vreme 'ispomeralo', i da treba pratiti svake godine... Kopiraću ove oko mene, mislim da mi je tako najsigurnije.

A što se Prijedora tiče, otac mog momka (nismo se potpisali ) je odatle, i tamo mu je dosta familije, porodica Trebovac. To je takav kraj da se familije međusobno dobro poznaju, i verujem da ima nekih rođaka koje i ti poznaješ, da ne odemo u offtopic, premali je ovaj Balkan u svakom slučaju... a ja sam kratko živela u BL, tamo mi je otac.

Sandra, baš si draga djevojčica, imaš velike planove, a vidim i da si spremna naučiti puno toga.
Ne poznajem nikoga sa prezimenom Trebovac, a gdje ti otac živi u BL. Njega možda slučajno poznajem .
BL jest veliki grad, ali nekako se svi znamo od nekud .
Pozdrav od Krinke.

Bravo devojke, nedajte da vas obeshrabre...
Organska baštica je nešto najzdravije što možete sebi priuštiti, zdrava hrana i zdrav rad.
Evo male pomoći u vidu literature, par mojih postova na drugom forumu:

poljoinfo.com/showthre...literatura

poljoinfo.com/showthre...literatura

Što se tiče krastavaca, skoro sve što se može naći u našim prodavnicama je previše slabo da bi se moglo gajiti organski. Nemoj da misliš da je to tvoja greška jednostavno te biljke su selekcionisane samo po pitanju količine i izgleda plodova i previše su osetljive. Probaj da nadješ organsko seme ili neku stranu vrstu. Mogu da preporučim japanski dugi i američki dugi krastavac.

Kako izgleda.. i par starijih slika iz moje bašte...

Nikola, baš lijep prizor tvoje bašte, a gdje ti nabavljaš sjeme krastavca?
Pozdrav iz BL.