Smrča (Picea abies)

Da li je sada kasno za sadnju smrče?
Dobijam besplatno sadnice pa me interesuje koliko bi mi trebao za 1ha. Imam zemlju koju ne obradjujem pa mislim da cu je na ovaj način najbolje iskorstiti. Zanim ame još koja je nadmorska visina ispod koje se ne sadi Smrča.Pozdrav...

nadmorska visina ne limitira uspeh. Ako raste kod mene u Somboru, onda nemoj da brineš. U principu sadnja je završila krajem marta, ali uz dobru negu četinari se još uvek mogu saditi jer kod njih vegetacija nešto kasni u odnosu na lišćare. Zavisi i kakve su ti sadnice, odnosno koliko su stare i koliko su puta presađivane u rasadniku, da li su u kontejneru i na kom području sadiš, pošto u profilu ne vidim odakle si. ponudi ove informacije pa ču ti konkretizovati pomoć u odluci šta dalje.

Zavisi i koja vrsta je u pitanju. Kod nas se najčešće nude obična (Picea abies) i bodljiva (Picea pungens). Običnoj smrči nizijski uslovi generalno ne prijaju mada na pojedinim lokacijama dobro uspeva (Miodrag je pomenuo Sombor). Bodljiva smrča nije probirljiva i dobro raste bez obzira na nadmorsku visinu.

Saznao sam nekoliko podataka o smrci:

1. Starost se krece od 3-5 godina
2. Vecina je izvadjena iz rasadnika a manji broj se nalazi i u foliji
3. Podrucje na koje se sadi je ok 270 do 300 metara nadmorske visine a nalazi se u Bosni i Hercegovini izmedju Prijedora i Dubice. (od Prijedora je udaljeno oko 20 km prema Hrvatskoj.
4. Zemljiste nije obradjivano dugi niz godina i obraslo je sa paprati (mozda ce vam i ovaj podatak znaciti.)


Moram i naglasiti da se rasad smrce trenutno nalazi u sumi cija je visina preko 1000 metara. Takodje me zanima koja mi kolicina treba za 1 ha i koliko jadan covjek moze posaditi za jedan dan. Ovaj posao bi obavio za sljedeci vikend pa bih trebao isplanirati koliko mi ljudi treba.

Smrcu sadim cisto da zemlja ne propada i bez nekog ekonomskog profita tako da mi nije vazno koliko ce brzo rasti.

Mislim da je obicna smrca ali mogu provjeriti i taj podatak.

Je li problem da se ukratko opise kako se sadi smrca?

Svaka čest Drveni. Prava je retkost u Vojvodini videti lep primerak obične smrče. Ili je kržljava ili kriva, ili uzana a visoka ilil ili... na propusnijem terenu je više razgranata i ima tamniju boju, a pungensica podnosi gotovo sve uslove.
Maršale reci mi da li hoćeš da sadiš na konačen sklop, odnosno onoliko gusto koliko je optimalno u prirodi , ili gušće zbog rizika prijema. I na kraju sa koliko komada raspolažeš.

Nemam iskustva ali mislim da se sade na dva metra razmaka. To znaci da bi mi trebalo negdje oko dvije i po hiljade kom. za hektar. Ne znam bas da li bih mogao toliko da dobijem ali mogu nesto manje. Zanima me da li da se sada upustam u tu avanturu posto bih morao sve na brzinu da organizujem ili da cekam jesen. Ako mozes da mi kazes koliko jedan covjek sadnica moze zasijati za dan?

ako je izorano duplo više nego ako je livada i to ovim slijedom (znam iz isukstva):
1. dan 100 sadnica (sretan si)
2. dan 60 sadnica - sve te boli
3. dan 40 sadnica (nemaš komentara)
4. dan 60 sadnica ali kod svake psuješ
5. dan ostaješ kod kuće i psuješ. Ne možeš jesti, piti ni pušiti. Uzimaš mobiltel i zoveš obližnju tvrtku da ti posadi preostalih 800 sadnica...

trebor citat:

ako je izorano duplo više nego ako je livada i to ovim slijedom (znam iz isukstva): 1. dan 100 sadnica (sretan si) 2. dan 60 sadnica - sve te boli 3. dan 40 sadnica (nemaš komentara) 4. dan 60 sadnica ali kod svake psuješ 5. dan ostaješ kod kuće i psuješ. Ne možeš jesti, piti ni pušiti. Uzimaš mobiltel i zoveš obližnju tvrtku da ti posadi preostalih 800 sadnica...

DOBAR STARI DR.TREBOR I DOBRI STARI SMISAO ZA HUMOR

Moji radnici sade malo više nego što Trebor tvrdi, ali to je sadnja u rasadniku.
Ako bi sadio u unapred iskopane jame ,onda ja sam posadim 300 komada. Kad ti kažem 300 onda mislim na kontejnerske sadnice. Ali burazeru 1 maj je tu i sušno je proleće i kad se dobro presaberem pokušaću da te nagovorim da to ostaviš za oktobar mesec.

MIODRAG22 citat:

Svaka čest Drveni. Prava je retkost u Vojvodini videti lep primerak obične smrče. Ili je kržljava ili kriva, ili uzana a visoka ilil ili....

Na pojedinim lokacijama odlično uspeva. Pre par godina sam bio na oblali Dunava (neko vikend naselje kod Bačkog Brega) i tamo sam video dosta reprezentativnih primeraka obične smrče. I to sve stara, velika stabla. Izgleda da je relativna vlažnost vazduha jako bitna za ovu vrstu.

Drveni, čini mi se da si bio Bačkom Monoštoru

Normativ sadnje smrče je uobičajeno 2500 sadnica po hektaru.
Više sadnica po ha traži u periodu od 5-15 godina vid rada koji se zove "čišćenje u kulturama", kojim se vrši negativna selekcija (negativna selekcija nije ostavljanje loših stabala, već uklanjanje loših stabala, za razliku od pozitivne selekcje kada se odabiraju dobre individue, a uklanjaju se najbliži konkurenti koji su takođe dobre individue).
Manje sadnica po ha daje manju produktivnost površine.
Ova norma je uopštena i koristi se kao podrazumevana u JP Srbijašume, izvesnim analizama bi mogla da se ustanovi preciznija brojka za neku površinu, ali analize povećavaju troškove, a smrča se gaji radi materijalne dobiti (na kraju krajeva).
Nekada se (ne tako davno) kod nas primenjivao normativ od 8000 sadnica po ha, nisu sprovedene adekvatne mere nege, i takve kulture su zaostale u porastu sa i dalje velikim troškovima nege.
Što se tiče normativa rada, u teškim uslovima (kamenit, nagnut teren sa malo zemljišta ili zemljište proraslo žilama drveća i korovom (kupinom, bujadima i sli) norma je 60 sadnica sa kopanjem i sađenjem (jamice 35x35cm).
U najlakšim uslovima (slabo zarastao teren ravan do blago nagnut, zemljište rahlo i duboko) norma je 120 sadnica sa kopanjem i sađenjem (jamice 35x35cm).
Norme obuhvataju i donošenje sadnica sa distance do 50m.
Zbog kasnijeg održavanja zasada važno je sadnice saditi u redove (npr - bujad izraste, i sneg je povalja po sadnicama - na proleće nemate pojma gde je sadnica osim ako su sađene u pravilne redove).
Moje lično iskustvo (u poslednjih 6 godina sam vodio pošumljavanje i ostale prateće radove na oko 200ha - sve smrča) je da su mlađe i manje sadnice bolje za rad. Najbolje su mi se pokazale kontejnerske sadnice 2+0.
Obratio bih ti još pažnju na manipulaciju sadnicama - svako ostavljanje korena da se rasuši (makar i na kratko) dovodi do drastično lošijih rezultata prijema sadnica.
Što se tiče vremena sadnje - nije kasno dok god smrča ne potera.
I opet jedno moje iskustvo - smrča ima nešto bolji prijem ako se pošumljava krajem avgusta (ali, ovde ima jedno ali, ako septembar bude bez padavina, onda "ode mast u propast").
I sad jedno knjiško iskustvo - čitao sam u nekoj stranoj literaturi da dodavanje malih količina đubriva sa produženim dejstvom ima izuzetno dobre efekte na kasniji razvoj kulture smrče.

Ovom komentaru nema šta da se doda.

Ako ko razume šta sam napisao, pošto sam pisao u brzini

MIODRAG22 citat:

Ovom komentaru nema šta da se doda.

.... mmožda bi i moglo.. : majstor je Majstor ...