Tiju ste vec upoznali kroz njen Mali gradski vrt i njene poruke a njenog supruga kroz predivne fotografije pa zelim da im se ovom prilikom zahvalim na gostoprimstvu koje su nam pruzili dok smo bili njihovi gosti.
Sa nesto malo kasnjenja, ali sa osecanjem da idemo nekome ko nam je stvarno dragi prijatelj, uprkos nekim problemima i nekim sumnjama, krenuli smo moj sin i moja malenkost na put.
U Zagrebu nas je docekao sirok osmeh naseg domacina a u Cakovcu nasa domacica umrljana marmeladom i gomilom palacinki koje je pekla na +40C. Na moju izjavu da je luda, makar i zbog mene da ih je pekla, MS je samo konstatovao da je ona ,,covek od reci,, i zdusno navlio da ih tamani
Sutradan smo sa lokalnim vodicem
krenuli da obidjemo grad i dopao nam se jer je uredan, pitom, cvetan i ne previse bucan.
mada je leto na izmaku ovde su cvetni trgovi kao da je tek prolece
kakve visece surfinije
i naravno odmah dve stojece ,,cvecke,,
uz njih
Poseban utisak je na nas ostavio Stari grad zbog svoje ocuvanosti i parka koji ga okruzuje
grad Zrinskih ima sta da pokaze posetiocima
uvece smo dobili pojacanje u vidu majstora fotografije pa je na otvorenom casu nastalo par dobrih fotki uz strucne instrukcije
Dok smo mi trckarali okolo, u zelji za sto boljim kadrom, ona nas je strpljivo cekala i motrila kao na nestasnu decu
a onda umorne odvela u kafic na najbolju kafu u gradu (naravno ne racunamo njenu koja je van svake konkurencije, toliko jaka da se razdrmas u trenu ).
Znajuci za moju slabost ka zamkovima popodne smo, sa kratkim usputnim zadrzavanjima u vidu izlezavanja po travnatim povrsinama
, otisli do Trakoscana.
Kakav zamak! Sa razlogom nosi epitet jednog od najlepsih u Hrvatskoj. Imate osecaj da ste se vratili u neko drugo vreme, u neki drugi zivot.
sa njegovih zidina prosto puca pogled na zelene sume i okolne brezuljke
zastajemo tek da odahnemo i upijemo deo vekovne tisine i mira
pa silazimo u podnozje
gde mirno svetluca voda jezera a on se fotogenicno sepuri u svom odrazu u njoj
Nedelja je dan kada planiramo povratak, no domacini nas ne pustaju dok ne oprobamo specijalitete u Lovackim dvorima koji su prijatni i sa notom nostalgije.
Popodne smo u setnji Zagrebom gde se hvalisemo kako se u ovoj metropoli ne osecamo vise kao potpuni stranci.
Ostali su da masu sa perona sve dok voz nije izasao iz stanice,
a ja sam ponela jedno obecanje da cemo se uskoro ponovo videti i njenu najdrazu ruzicu, kao uspomenu na jedno lepo druzenje
Maestro, ja sam svoju rec ispunila (ne mislim na fotke
) sada je red na tebe!
Članovi:
Najnoviji: Sad_Statement
Novih danas: 0
Novih juče: 3
Ukupno: 91338
Članovi: 0
Posetioci: 367
Uprava: 0
.jpg)
