Vojvoda, zato ga razblažim vodom, i samo 1-2 puta zalijem povrće u sezoni. Ostatak ide u kompost i do proleća se pretvori u humus.

E tako moze ,i ja imam zeceve ali dok ne pregori stoji na gomili. Pozdrav.

Nina citat:

Trece, hibiskusima osim ovog osnovnog trebaju i KNO3 (kalijev nitrat??), gdje se to moze nabaviti, u kom obliku. Cula sam da je obican pepeo dobra zamjena za KNO3. Je li to tocno? Mnogo pitanja, nadam se da ce biti i mnogo odgovora. Pozdrav, Nina

Hvala Nini na ovako lepim pitanjima, verovatno je saznala odgovore, ali ne u ovoj temi .
O pepelu se Bonsai-master lepo izjasnio [ on "zna znanje" ], uz mali dodatak: pepeo ima kalijum-hidroksid-a [kad se navlazi], a to je baza [luzina], a cvece voli kiselkasto.
extra-dodatak :-JOCT [jedna od cvecarskih tajni ]. Po suncanom vremenu treba koristiti djubrivo sa vise Azota u odnosu na Kalijum; a po oblacnom i tmurnom, obrnuto .

Nina-citat: ...Kako cu postici manje dusika, kad svako umjetno gnojivo koje sam imala, ima najveci postotak upravo prvog elementa, dusika? Nikad nisam vidjela umjetno gnojivo koje ima umanjen prvi clan?
frau-citat: ...znam samo da mi basta odlicno napreduje uz 15-30-15...[misli se na N-P-K odnos u prihrani]

OBJASNJENJE : N-Azot, ma u kom obliku bio, se lako ispira vodom, pa odlazi u dublje slojeve zemlje [ili van saksije], pa ga treba dodati ponovo,novim zalivanjem
K-Kalijum sa delimicno ispira, a i nema stetnog delovanja na biljku [ ako je u vishku ], pa se i on moze dodati novim zalivanjem.
P-Fosfor, SE NE ISPIRA, vec se vezuje za tlo [zemlju] ili supstrat u saksiji. A od vishka "moze da boli glava", jer ce blokirati [ u nekoj meri] uzimanje Fe i Zn -i javice se Hloroza.
Djubrivo 15:30:15 je starter-prihrana, namenjena kod presadjivanja [ukorenjavanje] i plodonosenja, pa ga tako i treba koristiti], ne previse cesto, jer se moze javiti vishak P u zemlji [ chesta pojava u bastama, gde se obilato prihranjuje sa kompleksnim 15:15:15]. U starter djubrivu [ 15:30:15], Azot je u velikoj meri u nitratnom obliku, pa "DEJSTVUJE" odmah,
ZATO -najcesce, u fabrickim djubrivima ima MANJE P-Fosfora.
Sada su nam vec dostupna, razna "specijalna" djubriva. od gore pomenutih.
i jos jedna JOCT: Za " SPECIJALNE EFEKTE" U BOJI cvetnica [ koriste cvecari, pre pustanja cveca u prodaju i za fotografisanje ], BILJKU NAHRANITE djubrivima koja imaju Ca, P, i Fe [ moze pojedinacno ], i efekti su lepse nego u katalogu. [Ova shminka ima jednu manu -[ nije po biljku], POGADJAJTE KOJU ? ]

.... MAESTRALNO , ... nemam reci...

Nego sam mislio te tajne, ako ima jos, jel mozhe na PP

Moze i na PP, ["A, sto ne bi"], ali pogodi odgovor na pitanje

A, otkricu Vam odmah jos jednu-ali-vrednu : Tajna je u urodjenoj [detinjoj] radoznalosti i stalnoj nepresushnoj Zedji za novim, saznanjima i sklonosti ka eksperimentisnju !?! I tajne se same otkrivaju

... a eksperimenti dolaze posle mnogo

drveni citat:

d4rko citat: Postoje li jedinstvene oznake za brzo i sporo razgradiva gnojiva? npr. kod NPK brojevi prikazuju sastav elemenata o cemu zapravo ovisi brzina raspadanja gnojiva? Zavisi upravo od hemijskog sastava... Naime, određena đubriva sadrže azot u takvom obliku da je on odmah upotrebljiv za biljke. KAN npr, taj amonijačni i nitratni azot u KANu biljke mogu koristiti čim se rastvori u vodi.... Ovaj drugi tip đubriva sadrži azot u takvom obliku da ga biljke nemogu koristiti odmah.''' On se prvo mora prevesti u amonijačni ili nitratni pa je tek tada dostupan biljkama... U spororazgradiva đubriva spada npr. urea.

-Nedovoljno jasno

OBJASNJENJE: Dobra su sva djubriva, ali je bitna namena.
ZA folijarnu prihranu Azotom, UREA je izvanredna. DEJSTVUJE za par minuta, ako su povoljni svetlost i temperatura [ uslovi za FS]. Usvaja je enzim -ureaza- iz listova [zdravih] biljaka. Moze se jos dopuniti secerom [ tada bi trebalo i malo fungicidom, zbog bolesti [secer je dobra podloga]].
VUKSAL-i uglavnom sadrze Ureu+P,K +itd. Ali nitrati ce popeci list [ trebaju se isprati], pogotovo po suncanom vremenu, ako doza nije jako blaga.
Sva dobra-univerzalna djubriva [ scotts,planta,haifa,kemira...] imaju Azot u oba oblika [ za-u-koren i za-folijaarnu prihranu], da bi primena bila sto sira.Izuzev namenskih [ za-u-koren su najbolja [najbrza] djubriva namenjena za hidroponiku]. Nepravedna bi bila podela na brzo i sporo razgradiva. Urea ima i znacajnu primenu u zastiti [prskanju]biljaka -na vocu ,i cvecu
ali ne mogu vise u shirinu, ne ostane mesta za TAJNE, morate me usmeriti pitanjima. NE VOLEM ni ja duge postove

Bonsaije gajim u mešavini Liadrain-a i treseta tj mešavini Liadrain-a i vermikulita. To su supstrati bez hranljivosti, mikrobiološke aktivnosti, sa malom adsorpcionom sposobnosti...
Imaš li neku preporuku kako prihranjivati?
Ja sam ove godine koristio šemu koju nam je "prodao" Walter Pall, bonsai majstor, ali me interesuje tvoje mišljenje.

...po govoru PROSTOga naroda NAPISANO

Tvoje pitanje je malo krupno za moj uzrast u HIDROPONIJI, (j=k), jer to sto ti radis je revolucija i buducnost u brzom i kvalitetnom uzgoju biljaka -Hidroponija.
Prvo o mesavini [podloga, "supstrat"] u kojoj gajis. Taj tvoj Liadrain ( Hidroton, Grorox,Geolit..) ja "krstim" u GLINOPOR [glino-porozan], nije bas po Vuk-u, nego po "onoj" knjizi. [ Sad kad bih hteo u "biznis", -zakupim ciglanu, pa pecem klikere i klikercice]. Toliko dobro misljenje imam o njemu. Mislim da je Kokopor [ od kokosa] bolji od treseta, a vermikulit je dobar, ali bih stavio tamnu prekrivku, zbog algi, jer - zdravlje biljke=zdrav-koren, sto u prevodu znaci-kiseonik u korenu, a vode ne-previse. Toliko o podlozi, mozda nije za ovu temu, ali cu se pozivati u misljenju za prihranu.
Tebi treba [predpostavljam] stroga kontrola rasta svih delova biljke, zbog sklada u izgledu-formi a to moras kontrolisati hranom [ uz ono sto si "resio" strukturnom podlogom- dovoljno vlage i dosta kisenoka].Za u koren bih stavio jako malo hrane [ ja koristim Universol 16-5-25+3,4Mg] sa malo fosfora jer [ objasnio sam gore], a dopunjavas -hranom preko lista i [vuxal-i ME...],i, ne moze da ti se otme Ja kad hocu da "napravim" kompaktnu biljku [muskatlu], -bez hormona [i bez intervencije na korenu] treba mnogo svetla a manja temperatura , hranim folijarno malo, a u koren jako malo, ali stalno dodajem. Jako ti je vazan kvalitet vode. O adsorbciji bi mogli pricati - kako zemlja pobeli od muke [soli] i to ima [mnogo] veze sa djubrivima i vodom, ali nesto i za drugi put.

Za bonsai u treningu (a velika većina ih je ipak u treningu/pripremi) je bitno da što intenzivnije raste! Jer se brže dobijaju željeni rezultati.

Sad me intrersuje da li se fosfor tako jako zadržava i na ovim vrstama supstrata?

Trenutno prihranjujem nekom Fitofert formulacijom sa više kalijuma od azota i fosfora i sa mikroelementima (morao bih da pogledam na kesici koja je tačna formulacija). Zalivam tim jednom u dve nedelje, i to jačom koncentracijom od preporučene. Pre nove prihrane ide dugotrajno zalivanje koje ima za cilj da ispere sve zaostale soli iz supstrata.

Sad jedna zanimljiva priča, gotovo anegdota, sa predavanja Walter Pall-a:
Čitao je on kako su samo mineralna đubriva dovoljna za rast biljaka.
Pa probao kako proizvođači mineralnih prihrana savetuju i biljke su dobro rasle. Onda je isprobao na delu svojih biljaka da svako četvrto zalivanje bude rastvorom nekog organskog đubriva (mislim da je rekao da je koristio čiknšit - tj ptičji izmet) i - biljke rasle još bolje. Još se igrao on sa tim i konstatovao da proizvođači mineralnih đubriva ne govore istinu - da biljke bolje rastu ako se povremeno dodaje i organsko đubrivo.
Ovako sam ja zapamtio tu priču.
Da li imaš ti nekih iskustava / eksperimenata sa prihranjivanjima?

Pa da uzvratim anegdotom: Kad je Diogen pao sa krova, prolaznici, pocese da zapomagaju za lekarom. Na to Diogen prostenja: -Ne treba mi lekar. - A ko ti treba,-upitase ga. -Pa treba mi jos jedan, koji je pao sa krova .
Ja jesam mnogo eksperimentisao sa mineralno- organskom prihranom, ali u bastenskom i balkonskom cvecu i povrcu i to sa prevrelom Osokom [gnojnica], ali sam se time vec hvalio u temi "Stajnjak, snaga i..."
Mislim da vam je to sa ispiranjem jako dobro, prvo napravite cisto, pa "ajmo Jovo nanovo", ali pazi se organskih , oprezno i namoj da probas na puno biljaka [a obavezno prvo probaj], preporucujem da ga sterilises ,bojim se da ce se naseliti alge na korenu, vase su posude plitke, pa ce gusiti koren. Ja o bonsai-u, neznam [skoro] nista.Sa stalnim zalivanjem, i stalnom ujednacenom prihranom, prirast je dvaput brzi od tog koji ti koristis..To je sigurno. Ta tvoja podloga je idealnu za svakodnevnu prihranu [ moza i vise puta na dan ]
A ja sam ove godine, ponovo pao sa krova [eksperiment sa Violom -[ dan i noc]], pa nemoj i ti

hehe
Ako smognem "snage" od proleća postavljam sistem za zalivanje kap po kap u posude.
Tokom ove sezone sam rešio neke druge infrastrukturne stvari (potporni zid i stolove) koje su bile preduslov za kap po kap kako ga ja zamišljam.
Mislim da će to onda stvarno ličiti na hidroponiku na otvorenom. I omogućiti mi da probam sa kontinuiranom prihranom.

Veliki pozdrav svima! Mene interesuje koliko treba djubrivo da stoji u vodi pre nego pocnem da zalivam?

Pre nego što krenem da sadim biljke, planiram da na plac unesem što više pregorelog govedjeg stajnjaka, da bi dugoročno postigao što bolji kvalitet zemlje na duzi rok. Plac je pre svega namenjen cveću, zbunju i drveću.

1. Da li se moze preterati sa stajnjakom ili vazi princip što više to bolje? (Mislim da stavim min. jednu veliku traktorsku prikolicu na 4 ara)

2. Kako stajnjak utiče na ph vrednost zemlje kratkoročno i dugoročno?

3. Negde sam pročitao da se korišćenjem veće količine stajnjaka moze čak i smanjiti količina azota, zato što je potreban mikroorganizmima prilikom razgradnje preostalih organskih materija (slama i sl.). To me malo zbunjuje, sa jedne strane se bojim da ako stavim puno stajnjaka na jesen da će mi sprziti biljke na proleće, a sa druge strane moze da se desi da bude i manjak azota.

Dajte mi neki savet pls. kada budem kupovao stajnjak da znam da prepoznam šta sam kupio i kako će se to odraziti na zemljište. Da li je pametno jednokratno dodati malo veštačkog djubriva i kog?