Molim vas da mi ukazete koja vjestacka djubriva daju kiselu reakciju.Znam za amonijum sulfat.Kako se ponasa urea??
Hvala!

Zemljiste se najbolje zakiseljava dodatkom - treseta, ciji je Ph vrlo nizak.

Na vecim povrsinam se zakiseljavanje moze vrsiti PILJEVINOM.

Prilikom ovih operacija treba biti ekstremno obazriv.

Piljevina,od nekog drveta posebnog,listopadnog ili cetinara??
I,zasto se mora biti obazriv?

sasabraj citat:

Molim vas da mi ukazete koja vjestacka djubriva daju kiselu reakciju.Znam za amonijum sulfat.Kako se ponasa urea?? Hvala!

Svi SULFATI , preporucuje se gvozdje sulfat, biljka ga ne uzima dok se ne razlozi i helatizira u reakciji sa huminskom kiselinom. Taj proces je jako spor, ali obezbedjuje dugotrajno snabdevanje gvozdjem.
Amonijum=nitrat, sva djubriva KEMIRA ... , sem kalcijum=nitrata .
Urea je kisela , ali se za 15=ak dana pocinje razlagati i time gubi liselost, koren biljke je ne moze usvojiti, dok se ne razgradi.

sasabraj citat:

Piljevina,od nekog drveta posebnog,listopadnog ili cetinara?? I,zasto se mora biti obazriv?

Piljevina od bilo kakvog drveta (jedino treba voditi racuna da nije piljevina od nekih dasaka koje su predhodno vec bile bojene ili lakirane). Moze biti i suvo lisce, grancice ili cetine.

Treba biti pazljiv zato da ne preteras sa snizavanjem PH i da posle zemljiste bude prekiselo.

Proletos sam kupila mikrobiolosko djubrivo zato sto nisam bila zadovoljna tecnostima za prihranjivanje(tipa Blumi i ostale lagarije).Ne znam da li to neki na forumu zovu hormon rasta ili se radi o razlicitim stvarima.Ovo sto ja imam zove se Slavol,kupuje se u boljim polj.apotekama i sluzi za prihranjivanje,u drugacijem rastvoru za klijanje ,stmulise rast biljaka i pomaze boljem oziljavanju.Proverila sam sve funkcije i zadovoljna sam,ako ko zna nesto bolje neka nam svima javi.Ovo je najbolje od svega sto sam ja probala.STROGO se drzite uputstva o razredjivanju i ima po meni jednu manu ali nebitnu za funkciju uzasno "mirise" ali ne u zemlji nego dok pravite rastvor.Ako ga jos neko proba volela bih da mi javi kako je prosao ,meni je super

A koliko kosta?

sloki citat:

A koliko kosta?

kupila sam ga u pakovanju od jedan litar i bio je oko 450 din. marta meseca ali ga ima i u manjim pakovanjima i cena je oko 100 za bocicu od 75 ml.Imaj u vidu da je on na rastvaranje i to se lepo rastvara.Zaboravila SAM DA POMENEM DA SLUZI I ZA PRIHRANJIVANJE PUTEM OROSAVANJA

Slavol imam i neverovatnog je mirisa
Slavol koristim prilikom rasadjivanja, a sudeci po mirisu ne verujem da je bas jednostavan za folijarno prskanje, ja i kod rasada stavljam zastitu na nos

Ono sto koristim za folijarnu prehranu je Wuxal.
Kod mene se dosta dobro pokazao, mada sam pre par godina imao neki dosta bolji Wuxal od ovog Wuxal-a koji koristim sada Nemacke proizvodnje.
Taj bolji je proizvodila Zorka Sabac koliko se secam i stvarno je bilo bas nesto dobro.
Uvek stavljam manje doze nego sto oni preporucuju na pakovanju.

Zna li ko sastav djubriva KAN

Ovdje ima dosta toga:http://www.petrokemija.hr/Default.aspx?tabid=78

KAN = Krečni amonijum nitrat
Sastav: Aktivna materija je amonijum nitrat (NH4NO3) i kalcijum karbonat (CaCO3).
Sadržaj hraniva je 27% azota ukupno. 50% azota je u amonijačnom obliku a 50% je u nitratnom obliku.

Postoje li jedinstvene oznake za brzo i sporo razgradiva gnojiva?
npr. kod NPK brojevi prikazuju sastav elemenata

o cemu zapravo ovisi brzina raspadanja gnojiva?

d4rko citat:

Postoje li jedinstvene oznake za brzo i sporo razgradiva gnojiva? npr. kod NPK brojevi prikazuju sastav elemenata o cemu zapravo ovisi brzina raspadanja gnojiva?

Zavisi upravo od hemijskog sastava.
Ta brzina raspadanja je zapravo brzina oslobađanja azota iz đubriva. Naime, određena đubriva sadrže azot u takvom obliku da je on odmah upotrebljiv za biljke. KAN npr, taj amonijačni i nitratni azot u KANu biljke mogu koristiti čim se rastvori u vodi.
Ovaj drugi tip đubriva sadrži azot u takvom obliku da ga biljke nemogu koristiti odmah. On se prvo mora prevesti u amonijačni ili nitratni pa je tek tada dostupan biljkama. Taj proces obavljaju određene bakterije iz tla.
Mnogo su bolja ova druga đubriva. Brzo razgradiva odmah oslobađaju sav azot. To je kao da zalivaš nešto pa ga možeš zaliti odjednom sa kofom vode ili to možeš uraditi kap po kap.
U spororazgradiva đubriva spada npr. urea.

Hvala!! izvrstan odgovor

e sad, kako prepoznati koje je gnojivo brzo a koje spororazgradivo, dakle sto treba gledati?
to bi ocito bio kem. sastav azota, jer kako si napisao brze se razgradjuje azot- dusik u amonijackom i nitratnom stanju, znaci spojen sa kisikom ili vodikom, sto bi tad bilo s druge strane (sporo razgradivi); elementarni ili neki drugi azot? mozda sam malo pojednostavio shvacanje razgradjivanja gnojiva pa me slobodno ispravi ako grijesim