Iz knjige B.S. Annenkova, objavljuje pisma koja su mu slali njegovi sledbenici.

M I Š L J E N J A

MIŠLJENJE 1. Hasta (sa foruma www.superagarod.ucoz.org)

Kupila sam knjigu o ašovu od komšije, sasvim slučajno, pre par godina, na
odmoru u Sočiju. I oduševila sam se. Ali, (lično) nisam poverovala. Odlučim da
proverim. Pošto sam iskustva imala 0, išla sam po bašti sa knjigom. Zagledajući je,
uređujem ja baštu, ponekad mi se čini, kao Ljudmila Prokofjevna iz „Službenog
romana“, ponovo se pitajući: „Šta je kao harmonika? Potpetica je kao harmonika?“
Ali, složićete se, sistem nije komplikovan. I, čak, glupak kao ja, nešto je
razabrao. I, napravim ja plan za baštu. Razmućkam EM. Pozabadam sve u zemlju. I,
zalivam svake dve nedelje i, kao Pinokio, čekam da poraste. I, gle čuda, poraslo je!
Jedina moja greška je bila što nisam zapisala gde sam šta posadila. A posadila sam
mnogo toga. A kako ONO izgleda kada zrene – osim mrkve i mirođije – pojma
nisam imala! A ONO je izlistalo! Mrkva je bila ogromna! Ravna. Vrlo slatka. Mada
sam posadila razne sorte. Kada sam je prvi put izvadila iz zemlje, muž zviznu i reče:
„Pa to je prava devojačka mašta!“ A to zbog toga što sam prošle godine na tom
mestu imala mrkvu poput palačinke, ženšen. Sva raskrečena. Prenategnuta
nekako... Još kada sam je sadila (nisam je kopala!), pomislih: „Eh, dovlačim samo

semena! One godine sam svu zemlju na metar prokopala... kao paperjasta
postelja! A poraslo...“
Ogroman je izrastao peršun. Moja svekrva (njena bašta je pored moje, deli
je samo mreža-Rabica), podozrivo upita: „Čime si je to polivala celo leto? Crći ćemo
od zavisti od tvog roda!“ A ja, kako sam umela, počeh šapama da mašem, da joj
objašnjavam... Slušala me vrlo nepoverljivo (a kada sam baštu uređivala:
demonstrativno je prema meni pljuckala). Ali je na kraju preformulisala pitanje: „I
šta? Svega supena kašika na vedro?“
Da vam kažem, braćo, svašta je tu kod mene poraslo. Pa sve, što sam
posadila. Poraslo je i nekakvo ogromno razgranato žbunje (možda blitva?).
Raved (rabarbara, raste u Srednjoj Aziji, čiji se žuti koren upotrebljava u
medicini, naročito za osveženje i čišćenje, inače je ukrasna biljka) je izrastao iz
semena (u zadnjem trenutku sam saznala, da ga je od semena vrlo teško izvesti).
Graška ne brojeno! Imam četvoro dece i to sve nisu mogli pojesti! (Ranije, bilo
koliko da posejem, za grašak – tuča!) Ali, nije još sve izgubljeno! Lakomost i
glupost, što nisam zapisala, šta sam sadila. Ove godine ću biti pametnija.
A!!! Zaboravih da kažem: uredila sam baštu i sve poslove sam radila iako
sam bila uveliko trudna! Sedmi mesec! I nikakvu teškoću za mene nije predstavljalo
i da uredim baštu, i da se brinem o njoj za vreme leta. Nezamislivo, za bilo koji
drugi posao.
Ove godine ću raditi na greškama. Zato što sam od jasenas napravila
gomilu panjeva. I hoću da probam da napravim ekstrakt od korova. (Ruke nisu
bolele zbog trudnoće: teško (i lenjo) je bilo za travkama ići po njivama. Mada bi
trebalo. Zdravlja radi.) Početkom jeseni odlazim da se porodim. Zato lejice kako
treba nisam za zimu pripremila. Zato u proleće ne bih rekla da su lejice kao
paperje. Ali, već drugu godinu ašov u ruke ne uzimam. A! Lažem! Uzimala sam!
Mrkvu i onu palačinku peršun po 30 sm dužine nije bilo moguće izvaditi. Zemlja je,
ipak, kopana ranije. I za godinu nije kardinalno izmenila strukturu. Za sada.
Uvaženom Borisu Anjenkovu moj najdublji naklon i (kako kaže moj stariji
sin) respekt i uvažavanje. Ja sam lenjivica. Ali da je TAKO!!! Ni sanjat nisam mogla.
Nikakav posao, gubeći otprilike 40 minuta 2 – 3 puta nedeljno i tako bujna bašta!
To nije za živčano slabe.
Bilo kome da pokušam da kažem – ne veruje. Zakopčani – to ti je. Imamo
ogromnu kuću. Porodica velika. Imamo Tadžika – radnika. Svi misle da je Tadžik –
tajna uspeha. Umorila sam se od razuveravanja, odmahnem rukom. Jedino što mi
pomaže – dovozi zapregu sa kompostom. (Zbog mog položaja). Sve. Ali iz svekrvine
bašte nije izlazio – i plevi, i zaliva, i kopa... Od jutra do večeri. A ja, sa stomakom i
ploskorezom idem duž lejica, porezujem maslačke na prolazima.

Imamo mnogo dece: vrlo je prijatno kad se ona rastrče po bašti (svi sveti!
Ranije sam ih terala da sa uskih staza na leje ne nagaze). A sada se oni tamo igraju.
Mesta koliko hoćeš. A korovu – kraj!

Bašta, koju ja obrađujem i o kojoj pričam,
uopšte nije moj izum. Za vođenje bašte agrotehnikom prirodne zemljoradnje
podstakli su me saveti i preporuke, koje sam otkrio u štampanim delima
poznavalaca baštovanstva, nauke o biljkama i gajenja poljoprivrednih kultura.
Njihova imena (Darvin, Libih, Vernadski, Dokučajev, Kostičev, Ovsinski, Vavilov,
Maljcev, Heljcer, Dževons, Mitlajder, Masanabu Fukuoka i dr.) su mnogima poznata,
ali suština rezultata njihovih istraživanja, saveta, preporuka i upozorenja, ne samo
što nije poznata svima, već ni najvećem broju baštovana. Ja sam koristio u svojoj
bašti preporuke tih specijalista, i zato je pravilno ako smatrate, da moja bašta se ne
vodi „prema Hanzi“, već agrotehnikom prirodne zemljoradnje, koji su
poljoprivrednicima otkrili (ne samo baštovanima) ti talentovani nabrojani gore
eminenti, stručnjaci, naučnici.

Postavio sam pitanje u drugoj temi o paradajzu u buretu, ali ovde cu da ponovim pitanje.
Da li postoji posebna sorta paradajza za tako nesto ili bilo koji moze? i
Da li moze "obicnom" zemljom da se puni bure ili mora zemljom pripremljena po EM tehnologiji?
Interesuje me ova tema, procitacu je detaljno i prouciti neku literaturu a sve sto mi nije jasno, mogu da pitam u ovoj temi, Hanza?

Paradajz treba da je visoke sorte, i ako sadiš samo jedno bure treba da bude samooplodne sorte.
Što se tiče prihrane, možeš da probaš po svom izboru,
EM-kompost ti je garancija da će biti obilan rod.
Slobodno postavljaj pitanja, uvek sam spreman da pomognem koliko znam.

Zemlja je – neprevaziđeni substrat (sredina) za rast biljaka. Ona sadrži
značajan deo organskih supstanci u vidu humusa i sirovih biljnih ostataka, što
stvara uslove stalnog uzajamnog delovanja nje sa mikroorganizmima. Prisustvo u
zemlji organskih supstanci, obično algi, bakterija i raznih vrsta stanovnika tla,
neprekidna njihova aktivnost i složeni biohemijski procesi, pružaju osnovu da
okvalifikujemo zemlju kao živo telo.

U toku su pregovori sa majstorima za pravljenje "čudo" lopate.

Fotografije uskih leja, ukoliko je neko propustio da ih vidi:
Jednom oformljene, nema više oranja, riljanja, dodajemo kompost, polivamo EM-rastvorom i malo protresemo.

Borba sa korovom i zašto ga ne treba uništavati već držati pod kontrolom.

youtu.be/P3MARLFJYb0

Hanza citat:

Paradajz treba da je visoke sorte, i ako sadiš samo jedno bure treba da bude samooplodne sorte.

Mene konkretno interesuje koje su to navedene sorte, može i samooplodne i ostale. Pretpostavljam da su to hibridi, šta bi drugo kod paradajza.
Ume li neko da odgovori?

Da li ima leka za šarku kod šljive???

youtu.be/rk9j_Hi_BjI

IMA TO SU EM[/i]

analogan miris, ali, to ne znači da u njemu ima svih 80 (i više) vrsta
efektivnih zemljišnih mikroorganizama. Ja mislim da za efikasno povećanje

PITANJE 33. Kako se bez hemijskih otrova možemo izboriti protiv štetočina
i bolesti biljaka?

ODGOVOR. Učesnici foruma na mom sajtu www.superogorod.ucoz.org
pričaju o nekakvim poznatim i nepoznatim štetočinama baštenskih kultura i o
simptomima bolesti koje izazivaju i predlažu razne nove preparate iz reklama, koje
su oni pronašli, nova hemijska sredstva za borbu protiv njih.
Štetočine iz jajašaca i ličinki, kao i izazivači bolesti, žive u zemlji. Tamo prvo
postaju lutke, rastu i zatim počinju svoju, za biljke, pogubnu aktivnost. Pošto se one
nalaze u zemlji, onda, prirodno, postavljamo sebi pitanje: „Kako da uradim tako, da
tim štetočinama i izazivačima bolesti u zemlji mojih leja ne bude prijatno da žive?
Kako da stvorim takve uslove u zemlji, da ona postane nepogodna za njihovo
prisustvo u njoj?“ Ranije, pre oko 12 godina, otkrio sam u zemlji leja ličinke
gundelja i još neke, dosta krupne ličinke, meni nepoznatih bića. Bilo ih je i u mojoj
kompostnoj gomili. Ali posle primene preparata „Bajkal“, prilikom pripremanja i
slaganja kompostne gomile i posle primene EM-komposta na zemljištu leja i u
proleće, i u jesen, i polivanja leja i na proleće i u jesen rastvorom preparata, nisam
više primetio ni u zemljištu, ni u gomili nikakve ličinke. Prirodno, ja i štete na
biljkama od tih štetočina nemam. I u zemljište leja, i u kompostnu gomilu ja sipam
pepeo od drveća-lišćara. Pepeo dobro prihvataju mikroorganizmi preparata, a
uopšte se ne sviđaju mnogim sisajućim i grizućim štetočinama i izazivačima bolesti
biljaka. Meni se čini, da masovnim naseljavanjem mikroorganizama u zemljište
leja, takođe stvaramo nepovoljne uslove za život štetočina i izazivača bolesti
biljaka. Ove poslednje jednostavno pojedu zemljišni organizmi i njihovo postojanje
se završava, ili masa mikroorganizama prosto uguši delovanje virusa tih bolesti. Ja
zbog toga i predlažem baštovanima da manje traže razna sredstva za borbu protiv
već ozloglašenih po šteti, štetočina i izazivača bolesti biljaka, a da se zauzmu, pre
svega, za stvaranje zdrave zemlje u lejama svojih bašti.

Na zdravoj zemlji rastu zdrave biljke, a nauci je poznato, da bolesti i
štetočine napadaju samo slabe biljke. A „drski“ virusi bolesti i „drske“ štetočine će
napraviti mnogo manje štete vašim zdravim kulturama. Garancije za potpuno
oslobađanje od štetočina i bolesti niko vam neće pružiti. Priroda je ustrojena tako
da su joj potrebni i jedni i drugi. Prosto, njima je potreban drugi prostor – prostor
iza ograde vaše bašte. Osim stvaranja zdrave zemlje, možemo koristiti useve i
sađenje biljaka-kompanjona, koje prosto plaše svojim fitocidima razne štetočine. O
tome sam takođe pisao na forumu svoga sajta. Samo, radi Boga, izbegavajte
primenu hemijskih sredstava za borbu protiv onih, koji vam nisu potrebni u vašoj
bašti!

PITANJE 36. Vi predlažete da se u bašti radi samo ploskorezom i da se
isključi iz upotrebe ašov. Ali, ploskorezom je vrlo teško formirati od ledine, zarasle
travuljinom, baštu. Pa i riljati leje bašte je teško ploskorezom.

ODGOVOR. Jedna od varijanti formiranja bašte na neobrađenoj ledini
naveden je u odgovoru na sedmo pitanje. Ta varijanta omogućava i nadalje
plodnost zemljišta bašte, iskoristivši svu izraslu organiku na parceli, da se
oslobodite od najvećeg broja korova, i da se mnogo ne umorite od fizikalisanja –
zar niste trebali da prekopate celu parcelu? I po ovoj varijanti, ašov je samo
pomoćnik. A posle osvajanja ledine, vrlo je poželjno da ašov sklonite podalje od
baštenskih leja.
A o tome, da je teško raditi ploskorezom na zemljištu već formirane bašte,
može da govori samo čovek koji ne ume da radi ploskorezom. Evo šta sam na
Internetu pronašao o ploskorezu:
„Ljudi se žale da ploskorez ne može po glini i po travi, da se na rukama
pojavljuju žuljevi da taj „komadić gvožđa ništa ne seče i ne plevi“, da posle rada
ploskorezom bole leđa i ruke i da je bolje da kopaju, kao i pre, ašovom.
Zbog čega se ovo događa?
Očigledno da teškoće i problemi, koji se javljaju prilikom rada sa tom
alatkom, praktično su kod svih isti. I, prema tome, njihova pojava je izazvana
tipičnim greškama.
U čemu se sastoji suština tih grešaka?
Stvar je u tome, što, radeći ne jedno desetleće ašovom i satarom,
automatski prenosimo svoje navike rada sa njima na nove alatke. Prvo, mi se
savijamo u pojasu i, drugo, pri radu držimo ploskorez isto onako kao sataru. I
lupamo njime po zemlji kao satarom. To i jesu glavne i tipične greške.
Prilikom takvog korišćenja ploskoreza, odmah se gubi jedno od njegovih
najvažnijih preimućstava – mogućnost rada bez savijanja. Žena je na bašti ispravila
leđa! (žena – pošto ih na bašti više nego muškaraca).
Dok radite ploskorezom mora se stajati uspravno uz samo lagani nagib
tela, ne savijajući se. Ploskorez držimo kao kosu, palčevi na obema rukama su gore.
I, laganim pokretima, kao da kosimo gornji sloj zemlje, prosečno do dubine od 5
sm. Jednim pokretom i riljanje i sečenje korova.
Još je jedan razlog što se često savijamo je nepravilno držanje ploskoreza
za ručku. Nema uzalud ploskorez 4 varijante pričvršćavanja, a otvori na dršci su na
stranama u odnosu na njegovu centralnu liniju. Uz opštu nesimetričnost otvora na

ručici, svega 3-4 mm, postoje 4 ugla položaja ploskoreza prema centralnoj liniji, da
bi se mogao tačnije podesiti, prema vašem rastu. Ako je ploskorez montiran za niže
rastom ljude, onda za normalan rad morate da se saginjete. A odatle i bol u
leđima. Ako je, pak, montiran za visokog čoveka, višeg od vas, onda će se on
zabadati u zemlju i zastajati, što čak i pri odličnoj naoštrenosti, imaćete utisak da je
tup. Glavno je, da niste lenji, probajte načine učvršćenja i izaberite najoptimalniji,
koji vam najviše odgovara, zašto da trpite bol u leđima i krivite za to nepodesnost
ploskoreza za rad na zemlji. Ako stojimo i držimo ploskorez pravilno, mi čak
nećemo ni uspeti da radimo s njim, kao sa satarom, celom širinom sečiva,
udarajući paralelno u zemlju, što je još jedna tipična greška. Ploskorez nije satara!
Satara seče uglavnom odozgo na dole pod različitim uglovima. Rad sa ploskorezom
se zasniva na drugom principu, a naime na principu ravnog i plitkog rezanja slojeva
zemlje. Nožići ploskoreza moraju ulaziti u zemlju oštrim krajem napred pod malim
uglom, skoro paralelno sa površinom, a ne pljoštimice i odozgo.
Pokazatelji da mi radimo pravilno su prava leđa i lakoća obrade zemlje. To
nećete uspeti sa još jednom greškom. Neki montiraju ploskorez na okruglu ručicu,
govoreći da je takav način uobičajen, pogodniji i sačuvaće vas od suvišnih žuljeva.
Zbog čega to nije tako?
Postavite ploskorez bez ručke ispred sebe na sto tako da sečivo gleda
prema vama i obratite pažnju na mesto njegovog pričvršćenja na ručku. Ono nije
paralelno sa sečivom, a kao da je zavrnuto u odnosu prema njemu za ugao,
otprilike, od 45 stepeni. Na taj način, pri radu, ploskorez ulazi u zemlju pod uglom.
Taj ugao baš omogućava lako sečenje korenja u zemlji. Ali samo pri radu ravnom
ručicom on će se držati automatski, jednostavno, drugačije držati instrument neće
valjati. I, što je tvrđa zemlja, oštriji ugao držimo. A ako koristimo okruglu ručicu,
onda će se ploskorez sve vreme okretati i vraćati kao satara, što suviše opterećuje
ruke, a odatle bol i žuljevi na rukama. Crtež optimalnog oblika ručke imate u
brošuri V. V. Fokina „K zemlji s naukom“.
Osim toga, raditi tupim ploskorezom je teško i skoro da nema nikakvog
smisla. Zbog toga pazite da je naoštren. O tome, kakao se pravilno oštri alatka,
napisano je ovde.
Pa, na kraju morate znati da ploskorez nije panacea (lek za sve). Mada je to
izvrstan supermnogofunkcionalan instrument (alatka), ali i on ima svoja
ograničenja u primeni. Jednostavnost i lakoća rada ovom alatkom mogući su samo
uz određenu formu leja. Naprimer, ploskorez je jedina alatka koja dobro radi po
posipu (mulči). Ali nema nikakvog smisla pokušavati kositi njime seno za krave ili
kositi travu odjednom na 10 ari. Za brzo osvajanje ledine (neobrađene zemlje)
postoje jednostavniji i efikasniji načini“.
Ploskorezom se može odjednom isplanirati površina leje, bez upotrebe
grabulja, da se naprave duž leje zemljani bedemčići, da se usput poreže na visini
zemljišta korov na prolazima, da napravite brazdice za setvu semena, njime možete

pogrebsti i skloniti sa prolaza poplevljen korov, njime možete... mnogo toga njime
možete! Zlatna alatka, hvala Fokinu.

Kako zagrejati zemlju i akumulirati toplotu.