PITANJE: Ako je bašta od samo gline, onda pri njenom rastresanju samo do dubine 8 – 10 sm, sva mrkva će biti kriva. I kako se sadi krompir u tako tvrdu zemlju?
ODGOVOR: Glinasto zemljište možemo lepo protresti ako u jesen, odmah posle skidanja useva sa leja, posejemo ozimu raž. Raž je jedna od trava, koja stvara u zemljištu naročito veliko i gusto korenje i korenasta vlakna, koja dostižu veliku dubinu. Bakterije EM-preparata, jedući to korenje, proriljaće tlo do dubine korenja i uradiće to bez ašova i pluga. Ako svake godine unesete na leje kompost i posejete ozimu raž, onda se za dve-tri godine prisustvo gline neće ni primećivati. A krive mrkve neće biti već sledeće godine.

PITANJE: Ako je bašta od samo gline, onda pri njenom rastresanju samo do dubine 8 – 10 sm, sva mrkva će biti kriva. I kako se sadi krompir u tako tvrdu zemlju?
ODGOVOR: Glinasto zemljište možemo lepo protresti ako u jesen, odmah posle skidanja useva sa leja, posejemo ozimu raž. Raž je jedna od trava, koja stvara u zemljištu naročito veliko i gusto korenje i korenasta vlakna, koja dostižu veliku dubinu. Bakterije EM-preparata, jedući to korenje, proriljaće tlo do dubine korenja i uradiće to bez ašova i pluga. Ako svake godine unesete na leje kompost i posejete ozimu raž, onda se za dve-tri godine prisustvo gline neće ni primećivati. A krive mrkve neće biti već sledeće godine.

PITANJE: Ako u zemljište ne unosimo stajnjak i mineralna đubriva, onda će biljke postepeno iscrpsti iz zemlje sve elemente ishrane biljaka, odakle se oni nadoknađuju u zemljištu?
ODGOVOR: U otpacima baštenskih kultura (a njih je po količini oko 50% celokupne mase izraslih biljaka u bašti) sadrži se oko 50% biljkama neophodnih elemenata ishrane, koje su u procesu vegetacije u sebi nakupile. Iz zemljišta biljke uzimaju tek 2 – 6% hrane, ostalih 94 – 98% hrane dobijaju iz atmosfere. Na taj način, vraćajući zemlji, preko kompostne gomile, otpatke od povrća, baštovan unosi u zemljište deset puta više elemenata ishrane, nego što je potrebno sledećem pokoljenju kultura. Osim toga, kako je preporučivano, u kompostne gomile se unose, osim ostataka baštenskih kultura, lekovite aromatske trave, koje ne samo što pospešuju razvoj mikroba i bakterija u gomilama, koji razlažu organiku, već unose vitamine, antibiotike, stimulatore rasta i razne druge hemijske mikroelemente. Sve to ne samo što potpuno obnavlja plodnost zemljišta, već i leči i oslobađa biljke mnogih nosilaca bolesti i patogenih mikroorganizama. I, mada se u zemlju unosi sa otpacima deset puta više raznoraznih hemijskih elemenata, negošto je potrebno sledećem pokolenju biljaka, to se ne sme smatrati suvišnim, jer je ova hrana potrebna ne samo biljkama, već i svim organizmima koji žive u zemlji, bez kojih je zemljište mrtvo i besplodno.
Korisno je da se donese na zemljište stajnjak samo jednom – prilikom pretvaranja u baštu nove ledine. U tom slučaju, posle nanošenja stajnjaka i dubokog oranja ili prekopavanja, parcela se mora ostaviti godinu dana da se „odmara“. Ovakav ugar treba nekoliko puta za sezonu rastresati i podrljati i tek za godinu se može na njemu oformiti bašta.

PITANJE: Mnogi ne mogu da shvate, kako je moguće nešto saditi i sejati u tvrdo, slagano posle zime zemljište. Šta će porasti na njemu, ako se ne prekopa?
ODGOVOR: Kompost, koji je nanesen na leje u jesen i ostavljen na površini, ne dozvoljava zemlji da se stvrdne. On je pouzdan pokrivač, koji štiti zemlju od razarajućeg dejstva sunčane radijacije, vetra, atmosferskih padavina i, kao rezultat, pa i od stvrdnjavanja. Mikrobi EM-preparata, koji žive pod tim pokrivačem, jedući preostale u zemlji ostatke korenja kultura i korova, vrlo dobro i na veliku dubinu rastresaju zemlju, tako da se ona i ne stvrdnjava zimi. Predposevna prolećna obrada zemljišta ploskorezom je dovoljna da se obezbedi kvalitetno sejanje semena, sađenje krompira, kupusa, paradajza, tikvica i paprika bez prekopavanja sa prevrtanjem zemljišta. Već prvog proleća posle jesenjeg unošenja komposta i polivanja leja EM-preparatima, zemljište postaje dovoljno rastresito, što ćete odmah osetiti, čim počnete posao sa ploskorezom. A za dve godine vi sami ćete se konačno uveriti da ašov za dobijanje rastresitosti zemlje uopšte nije potreban.

šta je ploskorez?

Ploskorez je vrsta, motike, veoma laka, uska, oštra sa drškom odgovarajućom za svaku visinu, tako da nema potrebe za sginjanjem prilikom rada.

Čuda se događaju, ali, na njima se mora vrlo dugo i uporno raditi.
Vajsman

Čudo je čudo samo za one, koji ne veruju u njega; za one, koji
veruju, u čudu nema nikakvog čuda.
Landau

Dokučajev je govorio da je mudra priroda poklonila čoveku četiri blaga nemerljive vrednosti – svetlost, vazduh, vodu i zemlju – s tim što je zemlja simbioza prve tri. Zemljoradnik pokušava da nekako iskoristi zemlju i vodu, ali nikako ne prihvata svetlost i vazduh kao neizostavne atribute prinosa. Zemljoradnik može videti, opipati i čak pomirisati zemljište i vodu, a da vidi i da opipa vazduh i svetlost ne može, i zbog toga oni u njegovom shvatanju procesa stvaranja prinosa, nemaju ulogu. Tim pre, što baš iz vazduha biljke uzimaju 94 – 98% svoje hrane, zapravo i samo pod uticajem direktne sunčeve svetlosti, ovu hranu biljke koriste za stvaranje svojih organskih ćelija, od hemijskih elemenata vazduha, i za stvaranje prinosa, naročito. Zapravo, u toku direknog sunčevog osvetljenja vrši se u biljkama proces fotosinteze, kada se od neživih hemijskih komponenti rađaju žive ćelije. Što duže biljka prima direknu sunčevu svetlost, time se intezivnije odvija proces rasta, time se brže i više stvaraju prinosi , ako se oko svake biljke stalno odvija strujanje vazduha i, znači, kad protok vazduha nije onemogućen gustinom useva. Još pre 2000 godina rimski pesnik Vergilije u svojoj poemi „Georgika“, o načinima vođenja stočarstva i gajenja biljaka, govori o tome da za obezbeđenje strujanja vazduha oko biljke treba „ oštrim srpom prorezati u usevima prolaze“. Naši baštovani razmeštaju svoje useve i leje onako kako se sviđa baštovanu, ali ne onako, kako odgovara biljkama, da bi imale više direknog sunčevog svetla i više svežeg vazduha. Zapravo, iz tog razloga baštovani ostaju bez velikog dela mogućeg prinosa.

PITANJE: Mi na svojoj parceli koristimo preparat „Bajkal EM-1“, a nema rezultata?
ODGOVOR: Autor ove fraze ništa ne kaže o primeni komposta na svojim lejama. Neki baštovani, pročitavši na etiketi EM-preparata reč „biođubrivo“, smatraju da je primena samo njega dovoljna za dobijanje efekta povećanja prinosa. Međutim, sam preparat nije đubrivo – to je rastvor, koji sadrži simbiozu desetina raznih zemljišnih bakterija, koje, za dobijanje u zemlji hranljivih rastvora za ishranu biljaka, treba hraniti organikom (humusom). Ako baštovan primenjuje samo EM-preparat, a ne unosi u zemlju kompost, koji služi za ishranu bakterija, onda ni efekta od primene samog preparata skoro i da neće biti. Samo u primeni u kompleksu i preparata, i komposta daje rezultate u vidu povećanja prinosa roda kultura.

Korisno je između biljaka paradajza i krastavaca posaditi nekoliko češnjeva belog ili crnog luka i mirođije. Podbirajući periodično perca ovih kultura, punićete atmosferu staklenika fintocidima ovih biljaka, koji štite od nekih bolesti i štetočina glavne kulture. Paprika ne voli pored sebe nikakve aromatične trave, ni drugo povrće.
13.Za detoksizaciju zemljišta staklenika, korisno je ujesen, posle skidanja letine, posejati slačicu. A nadalje postupati onako kako smo rekli za sejanje ozime raži.

A evo šta predlažu da se uradi u jesen naučnici sa katedre agroekologije i mikrobiologije Novosibirskog državnog agrarnog univerziteta, pod rukovodstvom načelnika katedre, profesora, doktora bioloških nauka, Nadežde Nikolajevne Napljokove:
„Protresti zemlju do dubine 5 – 7 sm (kultivatorom „Striž“(striž – bregunica, lasta), ploskorezom Fokina ili motikom), dodati isitnjene biljne ili druge organske ostatke i politi rastvorom Bajkala EM-1 u razmeri 1 : 10 (1 l preparata na 10 l vode). Norma je 3 – 5 l na 1 m kvadratni. Sejanje ozimih ili siderata (gorčica, uljana repica, lupin i dr. za zeleno đubrivo), izvršiti ne pre 2 – 3 nedelje posle obrade! Jesenja obrada zemlje je neophodna radi brze obnove plodnosti, posle „rodnog“ leta, smanjenja korova na lejama, ubrzanog stvaranja humusa i poboljšanja strukture zemljišta. 2 – 3 nedelje pre mrazeva mikroorganizmi obnavljaju zemljišnu plodnost tako, kao da je ona cele godine bila neobrađena (kao da se „odmarala“), što ćete sigurno zapaziti sledeće godine“. Rastvor đubriva ili ekstrakt, koji pominju naučnici sa Katedre agroekologije i mikrobiologije Novosibirskog državnog agrarnog univerziteta, priprema se od radnog rastvora EM-preparata „Bajkal“ na sledeći način.
Požanjite srpom izvan ograde bašte toliko korova, da bi mogli kad ga isitnite napuniti kantu od 10 l, bez nabijanja. Među tim travama moraju se naći u približno jednakim količinama kopriva, maslačak, buhač, detelina, čičak, lekovita kamilica, valeriana, nana, hajdučka trava. Sipajte sve u plastičnu kantu 12 – 15 l. Uspite u tu kantu bočicu preparata „Bajkal EM-1“ (radni rastvor) i čašu starog džema, ili meda, ili melase, ili šećera. Dodajte pola čaše prosejanog pepela od trave ili drveća lišćara. Sipajte 7,5 l vode i sve pažljivo promešajte. Navucite na vedro polietilensku kesu tako da se njeni krajevi nađu na spoljnom delu kante. Stavite odozgo na tu kesu teret, kako bi on istisnuo iz travne mešavine vazduh i potopio je u tečnost. Zavežite kesu kanapom, da ne bi vazduh ulazio u kantu. Ostavite kantu negde u kući, gde bi se održavala temperatura u granicama 18 – 22 stepena. Dva-tri puta nedeljno pritiskajte teret za odstranjenje gasova iz sadržine kante. Kroz 25 – 30 dana procedite ekstrakt kroz tri-četiri sloja gaze i sipajte ga u plastične flaše sa sigurnim zatvaračima. Dobićete otprilike 7,7 l ekstrakta „Bajkal EM-1“, kojim će te sada polivati i zemljište leja u jesen, i biljke svake dve nedelje za svo vreme njihove vegetacije, i slojeve kompostnih gomila. Za pripremu ekstrakta u proleće, kada još nema trava koje smo gore nabrojali, njih treba skupiti i osušiti za vreme leta i sačuvati do proleća.