Šajota - Sechium edule

Kod nas ih ima puno na pijaci, samo sam je viđala i htela da saznam više o njoj, kažu da je jako ukusna a primena je velika:

Jednosemena tikva ili šajot
Šajot potiče sa američkog kontinenta, sa teritorije Meksika i Gvatemale. U zapisima španskih osvajača zabeleženo je da su domoroci, Maje i Asteci, gajili i koristili šajot u ishrani. Kostarika je do današnjih dana ostala najveći proizvođač i izvoznik šajota. Narodni naziv šajot potiče od astecke reči “chayotl” što u prevodu znači “s bodljikama” i ukazuje na izgled ploda. Na japanskom šajot se naziva “čo-co”. Naučni naziv biljke je Sechium edule (Jacq.) Sw. Pripada familiji tikava (Cucurbitaceae).

Najviše liči na biljku krastavca, samo što je rastom robusnija. Stablo šajota je puzavo, a dostiže dužinu i do 20 metara. Za potporu se hvata trodelnim Baš kao i sve ostale biljne vrste iz familije tikava, i šajot ima posebno ženske i muške cvetove koji se nalaze na istoj biljci. Cvetovi su sitni, beličasti ili žućkasti. Od oplođenih ženskih cvetova razvija se plod zanimljivog izgleda. Zavisno od sorte, oblik ploda može da bude kruškolik, jajast ili loptast, a boja ploda svetlo zelena, tamno zelena ili bela. Po izgledu površine ploda, sorte se dele na bodljikave i glatke. Kod nas su poznate samo sorte s bodljikavim plodom, ali su one bez bodlji mnogo praktičnije, jednostavnije i lakše za rukovanje. Osnovna odlika ploda šajota je da se u svakom plodu nalazi jedno veliko seme. Po tome se šajot najviše razlikuje od ostalih predstavnika familije tikava, u čijim plodovima obično ima po nekoliko stotina semena. Seme šajota je potpuno sraslo sa mesom ploda pa se uopšte ne može "vaditi" iz ploda. Koren šajota podseća na podzemni deo krompira, jer razvija krtole. Jedna biljka obrazuje i do 15 kilograma krtola. Zahtevi prema uslovima spoljne sredine. Uopšteno se može reći da klima Srbije I Crne Gore, osim južnih, toplijih predela, nije naročito pogodna za šajot. Ipak, uspeva svuda tamo gde je nešto toplije.

Tropsko poreklo šajota uslovljava velike zahteve prema temperaturi. U toplim krajevima tokom cele godine raste i donosi plodove kao višegodišnja biljka. U Vojvodini se po pravilu ponaša kao jednogodišnja biljka. Ako koren ne izmrzne, biljke se u proleće obnavljaju iz podzemnih krtola. Tamo gde su zimske temperature toliko niske da i podzemni delovi, tj. krtole izmrznu, šajot se svake godine mora ponovo saditi. Šajot je biljka kratkog dana, zato u našim uslovima kraci dani zazivaju prelazak iz faze vegetativnog u fazu generativnog rasta i razvića. Ova pojava nije nepoznata u biljnom svetu, ali je u slučaju šajota nepovoljna, jer biljke veoma kasno počinju plodonošenje. Način proizvodnje šajota S obzirom da je seme šajota čvrsto sraslo sa mesom ploda, umesto semena sadi se ceo plod. Zanimljiva karakteristika šajota je viviparija, što znači da seme klija i niče u samom plodu, ponekad još dok plodovi vise sa stabla. U cilju razmnožavanja, plodovi moraju da se uberu pre početka klijanja semena u njima. Plod šajota koji je namenjen za sadnju narednog proleća, tokom zime treba da se čuva na suvom mestu i temperaturi od 5 do 10 stepeni, da bi se sprečilo klijanje. Najbolje je da se svaki plod posebno umota u novinski papir kako bi se sprečio prekomerni gubitak vlage za vreme skladištenja. Ovako zamotani plodovi čuvaju se u gajbi. U proleće dolazi do proklijavanja semena u plodu. Prilikom sadnje treba obratiti pažnju da se nežan izdanak ne plomi. Sadnja šajota obavlja se u rano proleće. U našim uslovima to je period od početka do sredine maja. Plodovi se sade malo ukoso, tako što je vrh ploda (tamo gde se nalazi plodna drška) postavljen nagore. Vršni deo može, ali ne mora, da se prekrije zemljom. Preporučuje se da plod viri iz zemlje 2-3 santimetra. Ovakav položaj nastaje i kada zreli plodovi spontano padaju sa stabla, pa je opisani način sadnje zapravo imitacija prirodnog načina razmnožavanja šajota. Zbog veoma bujnog rasta i razvića, uvek treba računati na dovoljno veliko rastojanje između biljaka, najmanje 2-5 metara. Za zadovoljavanje potreba jednog domaćinstva sasvim je dovoljna jedna biljka, pošto se na jednoj biljci obično nalazi i preko stotinu plodova. Šajot je biljka puzavica koja traži potporu. Za razliku od ostalih vrežastih useva koji se obično gaje uz vertikalnu potporu, šajotu najviše odgovara žičana mreža razapeta u horizontalnom položaju na oko 2 metra iznad zemlje. U nedostatku idealne, horizontalne potpore, može da se koristi i klasična, vertikalna. Biljka se brzo penje po potpori i formira živi zid, u slučaju horizontalne potpore ‘živi plafon’, koji deluje i kao ukras. U interesu je proizvođača da izazove što ranije cvetanje i plodonošenje šajota. To može da se postigne jedino veštačkim skracivanjem dana. Biljke stare 6-8 nedelja se u vremenskom periodu od 4-6 nedelja svakog dana prekrivaju crnom folijom. Biljke treba da budu pokrivene od 4 sata poslepodne do 8 časova narednog jutra. Tako se dan, kojem su izložene biljke skraćuje na 8 sati, što izaziva brzo cvetanje i formiranje plodova. Od momenta kada počinju da cvetaju, više nema potrebe za prekrivanjem biljka. Šajot u našim uslovima za sada nema značajnih oboljenja i štetočina. Protiv lisnih vaši, ako se masovnije pojave na listovima, treba koristiti uobičajena zaštitna sredstva.

Nadzemni delovi biljke stradaju i od najmanjeg mraza i tu nema načina da se biljka spasi. Podzemne, višegodišnje delove međutim treba što bolje zaštititi od izmrzavanja pokrivanjem. Ako se u tome uspe, šajot će se ponašati kao višegodišnja biljka i na proleće naredne godine će iz podzemnih delova izrasti novo stablo. Najsigurniji način zaštite šajota od nepovoljnog dejstva niskih temperatura je sadnja u veće sanduke, koji se zimi čuvaju u zaštićenom prostoru. Tokom leta se ponovo iznose na otvoreno polje, pod potporu. Šajot zahteva plodno zemljište i redovno, ali ne i preobilno zalivanje. Upotreba Šajot ima raznovrsnu upotrebu. Biljka s puzavim stablom i krupnim, duboko urezanim listovima deluje dekorativno, naročito ako se rast usmerava u obliku živog zida (“plafona”). Mladi izdanci pripremaju se na isti način kao špargla. Starenjem izdanak šajota dobija čvrstoću, što ga čini nepodobnim za jelo. Listovi se mogu koristi kao spanać. Čaj od lista deluje blagotvorno na smanjenje krvnog pritiska i leči mokraćne puteve. Iz zrelog stabla vade se vlakna, od kojih se u Francuskoj pletu atraktivni šeširi, korpe i drugi predmeti. Cvetovi su vrlo dobra pčelinja paša. Krtole se koriste kao i krtole krompira. U našim uslovima šajot se ipak najviše gaji zbog ploda i uspešno zamenjuje letnje tikvice. Sitni, mladi, nedozreli plodovi pripremaju se kao i kiseli krastavac. Unutrašnjost zrelog ploda je čvrsta, neutralnog ukusa. Pre upotrebe, obično se oljušti, ako ni zbog čega drugog, onda zbog bodlji. Sveži plodovi šajota pogodni su za salatu a mogu da se kuvaju, pohuju, pa i pune. Oni, koji samo jednom probaju da gaje i konzumiraju plod šajota, sigurno će ovu egzotičnu biljku odmah prihvatiti kao novo, atraktivno povrće.

Dr Janoš Berenji,
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Uvek nešto zaboravim

Evo sličice

Snježna citat:

Uvek nešto zaboravim Evo sličice

Gde moze da se nabavi - kupi seme , rasad .......... ?

Tomy !

Ja već godinama kod dede imam zasađenu šajotu. Super je.Sadi se proklijali plod, slično krompiru, u maju. Raste ogroman, lijana je slična krastavcu, i što je najvažnije, ne prska se. Kod njega mi se najviše sviđa što može da se čuva u podrumu do proleća, rađa nenormalno, a kada se pohuje ima ukus kao i tikvica,

Kako doci do sjemena?

Kod nas ga ima na svakoj pijaci.

Izvini Tomy što ti ranije nisam odgovorila, da, kao što Dragan kaže kod nas ga bake prodaju po pijacama, ja ga lično nikada nisam sejala.
Viđala sam po pijaci kese sa semenom mađarske proizvodnje.

Može se razmnožavati i mladim reznicama.





Pozdrav!

Najbolje je da se krajem aprila, ili početkom maja zasadi plod u zemlju tako da većim delom bude u zemlji, a da izdanak(sličan klici krompira) bude van zemlje.

Jučer sam dobila plod "meksičkog krastavca" ! Nemam pojma koja bi to biljka mogla biti, pa molim pomoć!
Plod je dug 15 cm, na dodir tvrd i ima sitne bodljice po sebi. Jestiv je, ali ja nemam pojma kako se jede, prvi put u životu nešto takvo vidim!
Zna li netko što je ovo?

Zove se šajota. Plod je super, najviše volim pohovan kao mlade tikvice, a mogu da se prave variva, da se dodaje u čorbe...super je. U mračnoj i hladnoj prostoriji, kada se umota u papir može da se čuva do proleća.Sadi se slično kao krompir, u maju kada pusti klicu.

peach to jede,gogo pitaj nju

Hvalaaa Dragane!
Eto sad sam našla i Snježna je već pisala o šajoti
www.svetbiljaka.com/in...C5%A1ajota
Ništa, spremit ćemo plod do proljeća, pa ga sadimo!
Ja ga kod nas na tržnicama uopće nisam vidjela Jel nisam dobro gledala ili ga nemaaa, nemam pojma!


Peach, daj recepteee

draganp citat:

Najbolje je da se krajem aprila, ili početkom maja zasadi plod u zemlju tako da većim delom bude u zemlji, a da izdanak(sličan klici krompira) bude van zemlje.

Dali mozes da nabavis jedan plod ?

Tomy

danas sasvim nenadano (i nicim izazvano) dobih par biljaka. za ove puzavice otprilike znam kako da ozilim, ali nemam pojma koje su (svaka pomocu u nazivima mi je dragocena).

"Ovo" zeleno je opet po sistemu rekla/kazala neki "japanski-nemam-pojma-kako-se-zove" (ste primetili da sve za sta nemamo ime dodajemo prefix "japanski"?). Veliko je ko malo veca jabuka. Ono sitno zutjkasto NIJE dekorativno trnje, vec PRAVo trnje (ouch!), na svu srecu vrlo labavo usadjeno u mesnatu koru, pa se lako savije, al opet par njih je naslo nacina da se zabode u moje prstove. Takodje se, navodno, samo pobode ovako veliko u zemlju, sa ovom belicastom klicom na gore. Izraste veeeeejika biljka (sudeci po rasponu ruku koje su mahale i uglu zenica u odnosu na liniju horizonta, 2-3 metra u visinu i vise metara u duzinu).

Ima li ko ideju sta je ovo, i sta se s tim radi? E da, ima ukus i izgled tikvice, stavlja se u salatu i puno je vitamina C (kad nemas pojma, samo pomeni vitamin C, verovatno si pogodio )

Posto mi vec niko nije odgovorio za onu japansko/jerusalimsko/jagodinsku tresnjuvisnju ili sta je vec, evo vam prilike za "popravni"