Šljiva- Prunus domestica, engl. prune, plum


Poput mnogog drugog važnog i poznatog voća i šljive nam potječu sa Kavkaza, odnosno iz jugozapadnih djelova Azije. Smatra se da su njihove voćke čak ukrašavale jedno od svjetskih čuda prošlosti - viseće vrtove u starom Babilonu.
Postoje mnoge poznate sorte šljiva, neke se koriste u svježem stanju, a druge se moraju kuhati prije upotrebe. Najznačajnija i najkorištenije sorte jesu Prunus domestica ili europska šljiva i Prunus salicina ili japanska šljiva.

Šljive spadaju među lužnato voće bogato raznim vitaminima i mineralima. Suhe šljive su posebno bogate vitaminom A, riboflavinom i vitaminom C, te kalcijem i magnezijem.
One imaju i medicinsko značenje zahvaljujući svom umjerenom, prirodnom laksativnom učinku koji se može iskoristiti kod slučajeva zatvora, naročito kod male djece i kod starijih ljudi. Osim toga, istraživanja vezana za antioksidativna i antikancerogena svojstva voća, pokazala su da su suhe šljive među najbogatijim plodovima, ne samo voća, već i povrća sa tim svojstvima.

Uz uživanje u svježim plodovima, šljivu možemo koristiti i u pripremi različitih voćnih salata, deserta, marmelada i pekmeza, umaka i kompota.

Aman, za aman, pomazite:
Dobio sam jedan vocnjak, 65 stabala sljive kalemljene. Treba da odrzim to, da ga uredim. Nije odrzavano 5 - 6 godina. Zna li neko sta da radim do kraja sezone? Treba li to prskati, cime treba, ako treba? Rod je otisao, nema vise nista, sto su pokupili, pokupili su, sto je propalo, propalo je. Gde da nadjem " navodilo za uporabo" sto se rezanja tice? Kako to da orezem na prolece?
Ajd' malo da pricamo dok ne dodje vreme da se radi!
Veliki pozdrav za sve one koji vole biljke.

I ja imam nameru da pocnem polako sam da radim sve poslove u svom vocnjaku koji je sastavljen iskljucivo od sljive. posto je orezivanje najkomplikovanije od svega sto se u vocnjaku radi molio bih za sto vise strucnih saveta iskusnijih vocara, orezivaca.

Rezidba mnogo zavisi i od sorte. Imas opste principe i onda jos i posebnosti vezane za konkretnu sortu, jer sve sorte ne radjaju na istim granama.
Ovim putem ces to tesko nauciti, bolje nadji nekog ko to zna da radi pa nek ti pokaze. Mada mnogi misle da znaju a posle haos... Mora se postici ravnoteza izmedju roda i vegetativnog prirasta, odnosno moras ostaviti grane na kojima ce ti rod dati te godine a i grane na kojima ce roditi narednih godina. Malo iskustva i ici ce to

Pošto dežurnih šljivara trenutno nešto nema na forumu, 'ajde da ti ja reknem štogod za prvu pomoć (imam neke šljive pa se malo razumem i u to).
Što se orezivanja tiče, možeš da uradiš 2 stvari:
1. Pošto tu ništa nije rađeno 5-6 godina u tom smislu, možeš 'ladno da uzmeš motornu testeru (manjeg kalibra) i da otrupiš sve to, onako, ofrlje za sledću sezonu, pa posle, da radiš kako treba. Ovo ti je ako te mrzi da mnogo seckaš.
2. Ako hoćeš da uradiš kako treba, prvenstveno skidaj sve grane koje su se isušile (iz bilo kog razloga) a onda da kreneš na formiranje krošnje. Postoji gomila načina za isto, ali ja bih ti savetovao da režeš ono što ide unutra i da puštaš spoljne grane da se šire, za početak. Kasnije možeš da se preorijentišeš na nešto bolje i efektivnije (npr. kontra-rezidba sa savijanjem grana žicom, ali stvarno nisam stručnjak za to).
Što se đubrenja tiče, tu nema mnogo nauke: krajem zime i početkom proleća NPK sa jačim N brojem, početkom leta sa jačim P brojem, a negde sredinom leta sa jačim K brojem (odlična su Kemira đubriva, ima ih u različitim varijantama).

Ja bih ti dodala na Bonancin komentar pod brojem 2.: plati nekog komsiju koji ima negovan vocnjak, da ti oreze a ti mu asistiraj i naucices. Lakse je da vidis kako se to radi. To ti je najsigurnije. Ostale savete, u vezi prskanja, zastita, mozes ovde da dobijes.

Hvala na savetima. Bar znam koja bih pitanja trebalo postaviti majstoru koji orezuje. idemo dalje

Jes', Rozarita, u pravu si. Dok to ne vidim, nista od teorije. Vec sam nesto i poradio na tom planu. Samo, znas kako je kad si privatnik. Nikada ne znas kada ce biti slobodnog vremena, kada ces imati slobodan dan da odes tamo i da se majes po vocnjaku. Ali, kad rodi, onda je svako voce slatko. Spremem se, evo vec u subotu ujutro da krenem na sljakanje. Nije to mnogo, 20 ari pod vicem i jedan travnjak. Ali, kad ja zadnjih 15 godina nisam podigao nista teze od 50 gr. gipsa, e, sad je frka kad treba kositi, nositi prskalicu na ledjima, mlatiti sekirom itd. Ali, da vidis, i prija mi uvece kad onako mrtav umoran dopuzim do kreveta.
Pozdrav !!!

Zaklina, a, mozes li ukratko, mislim ako to uopste moze ukratko, kako i po cemu da odredim koje grane treba da ostavim da donesu rod? Ako posecem one koje idu prema centru krosnje sljive Stenlejke, sta je to sto treba da mi da signal koju granu ostaviti a koju eliminisati?

Ispeko sam sljivu prosle nedelje. Izasao prepek na 26 gradi i ispalo super. U stvari to cemo da vidimo tek za koju godinu, kad odstoji u hrastovini i kad je svedem na 18 gradi, ali vec sad ona pokazuje znake pitkosti. To sto ti kazes da pecenje nije pamet potpuno si u pravu. Cak je kazan bio bez mesalice, medjutim, posle svakog ispecenog, majstor ga otvarao da prospe ostatak i da ga opere. ni jednom mu nije zagorelo. Sa kominom bi to tesko upalilo jer je previse suva. I meni polako postaje jasno da cu par godina morati da kesiram to orezivanje da bi krao zanat.

Stenlejke nisu jako bujne kad prorode.Rode na kratkim rodnim granama, rodnim cvorovima. Koliko tvoje imaju godina? Koji im je osnovni oblik?
Obicno se rezidba u rodu obavlja samo odstranjivanjem "jahaca"(nerodne jednogodisnje grane), izbacivanjem suvih i polomljenih grancica i povratnim rezom na osnovnim granama. Ako ima potrebe tek onda se prorede rodni cvorovi i eventualno skrate da bi se obnovili.
Nadam se da sam pomogla.Nije nauka.

To su kalemljene sljive pre petnaestak godina. Ja bas ne vladam tim terminima, pa mi "jahaci", i ostali pojmovi nisu sasvim jasni. U svakom slucaju, snaci cu se, nisam bas tupson. Istina, ne znam kako u jesen ili prolece da odredim koje su bile rodne grane, ali, probas, pa kako bude! Ja sam Srbin, a za nas vazi ona dobra izreka: " Ceo svet uci na koledzima, jedino Srbi na svojim greskama!!! "
A, sto se pecenja rakije tice, i ja imam taj kazan bez mesalice. Ali, on ima jedan dodatak, kao veliki levak koji se postavi u kazan pre nalivanja komine, vrhom na gore. To sprecava da gustis padne na dno i da zagori. A, staro je pravilo da se na svakih 100 litara ili 90 sipa po kofa vode. Da se malo razredi, i da se spreci zagorevanje. Bitna je i jacina vatre. Kazan od 100 lit. ne sme da provri za krace od 1 sat. Ma, bez iskustva ne mozes ni cigaretu da upalis, a ne da peces rakiju. Ja sam u tom poslu ucestvovao toliko puta, a opet, nemam blage veze s tim. S godinama iskustvo postaje vece, a korak kraci.
Pozdrav !

Slazem se, samo mi nije jasno sta im znaci ono kad puste da prepecenica curi prvo u vodu, pa iz tog lonceta preliva u lonac u koji odvajas rakiju. Koju to tacno ima svrhu i da li uopste ima?

Jesi cuo za " Klin corbu" ? Mozda i ima neka fora, ko zna, ali, meni to sve deluje mnogo misticno za obicnu destilaciju, kako smo mi ucili u skoli da se to zove. Ili, redestilacija, ako se govori o prepecenici. Moje je misljenje da ljudi koji o necemu jako malo znaju, prave famu oko toga da ti ni na pamet ne padne da im postavis neko pitanje. Jer, odgovor obicno ne znaju. E, to ti je ta fora. Ljudi koji o tome nesto znaju, kazu da prepecenu rakiju smes da razblazis samo DESTILOVANOM vodom, i to kupljenom u apoteci. Nikakva DEMI voda ili neke mulje iz samiske. E, jedino takva, cista destilovana voda nece da pokvari rakiju. Eto, a sipati prepecenicu prvo u lonce u koje je prvi unuk u familiji prvi put piskio sam drzeci svoju pisu, a lokalni popa prethodno blagosiljao celu rabotu, e, to meni malo glupavo deluje. Sta cu, taki sam.

Dobar savet, to za destilovanu. I ja sam nameravao njom da razblazim, ali bih se verovatno zaleteo, pa kupio na pumpi ili nesto slicno. Inace, ko je iz Beograda neka proseta do Merkura na Bezaniji, ima dosta dobrih stvari za odrzavanje vocnjaka i baste. Imaju cak i kazane za pecenje rakije koji su po meni katastrofalni (tanak bakarni lim, duboki, a bez mesaca... ) te nije ni cudo sto najveci (od 120l) kosta 55 000, a uvoz iz Slovenije. U svakom slucaju vredi prosetati. Sad mene zanima: U cemu je fora sa novim buradima, tj, zasto nisu najpogodnija za skladistenje rakije? Koje to materije hrast ispusta prve godine koje uticu na kvalitet, pa svi kazu da je bure sazrelo tek posle trece godine? Da li je to bas toliko uticajno na ukus ili je ipak veci problem sto bure prve godine najvise "popije"? da li savetujes razblazivanje svake godine po malo (2-3 grada) ili 3-4 meseca pred sezonu ispijanja razblaziti sve od jednom?