Zorane ,svaka ti cast . Na prvoj slici je sve lepo uradjeno i posadjeno. Slama se stavlja radi zadrzavanja vlage i malciranja radi korova .
istu stvar sam i ja radio tj. radimo godinama ali bastu riljamo u jesen. U prolece se sadi i stavlja prostirka .
Sve u svemu lepo. Slika nije sa neta nego iz nase Srbije i to mi je milo.
Pozdrav sa juga .

Kad si me već prozvao Zorane...(hvala za ono 'naučno':-)
Evo interesantnog dešavanja od ove godine. Predhodna je bila izuzetno sušna, do onih prvih prolećnih poplavnih kiša palo oko 200mm u predhodnih dvanest meseci a onda u toku samo par meseci preko 600mm skoro godišnji prosek.
www.meteos.rs/ams/sovljak/data.php
Šta se desilo, prošle godine su gliste išle sve dublje i dublje bežale u potrazi za vlagom, i nije problem u običnim kišnim baštenskim glistama nego u onim velikim dubinskim koje retko vidite na površini. Njihovi kanali su na mojoj zemlji preko 3m (dublje nisam kopao) ima ih puno i traju... Pošto se zemlja ne ore ti kanali su skoro vertikalni ponekad i deset mm prečnika i počinju već na desetak cm od površine. Posle prvog talasa kiša sam primetio da zemlja i nije baš potpuno natopljena, čak i tamo gde je bila intenzivno kopana i gola (kod zagrnutog krompira) bilo je za očekivati da su se napravile baruštine i bar malo erozije, ali nije bilo skoro ni traga od toga.



Ovo je najviše od nečega što se može nazvati tek početkom erozije ali se voda nije slila nizbrdo jer su mi staze zatvorene . Jednostavno se voda sjurila kroz te kanale u neke dublje slojeve. Prvih dvadesetak cm zemlje je bilo dobro nakvašeno a već ispod je bila uobičajeno tvrda kompaktna glina i jedva nešto vlažna, vlažnija oko kanala. Velika količina komposta koju sam bacio je nestala, pretpostavljam da je deo spran u neke 'dubine' i verovatno će biti od njega neke koristi u sledećim godinama.
Eto kako posledice neoranja mogu da budu neočekivane, bile one dobre ili loše.

Malo sam prelistavao stare fotke i ovo mi je bilo intersantno, poredjenje kako sam nekad pravio kompost čaj i sada:-)

Ja mislio jagode a ono krompir. A za pravljanje komposta ova ti je super. Mozes i od dasaka da napravis kao bazen pa samo ubacuj organske materije .
Pozdrav

Ih da ne bi "šumadijskog čaja" da skapamo od zime nićas, al preživesmo uz pomoć trubača i veštačkog disanja na uši. Pozdrav svima.
To interesantno dešavanje se ne dešava bez razloga. Kao prvo zamljište je sa visokim sadržajem gline, koja uma tu osobinu da se po suši jako stisne(smanji zapreminu), i samim tim se stvaraju pukotine koje se prostiru u dubinu sloja sve dokle glina doseže (po više metara). Kada nastupe padavine ako su nagle u vidu pljuskova čestice gline nemaju dovoljno vremena da nabubre i zatvore pukotine što za posledicu ima nesmetan odlazak atmosferske vode u jako duboke slojeve. Ukoliko je kiša "blaga"natapajuća i traje više dana čestice glina nabubre i zatvore pukotine i u tom se slučaju pojavljuje zadržavanje vode na površini zemljišta, da bi se kasnije manjim kanalima i isparavanjem povukla sa površine.
Sve čestice humusnih materija isprane kišom kroz pukotine u dublje slojeve postaju malte ne beskorisne i zemljištu i biljkama. Prvo zato što su isprane van rizosfernog sloja a drugo da se u tim uslovima (dubine, prozračnosti i temperature)procesi daljeg raspadanja toliko usporavaju da će do potpune mineralizacije proći godine a samo prisustvo organske materije je na toj dubini beznačajno.
Još veći problem čini ako se sloj glne nalazi na nanosima šljunka a da je nivo podzemnih voda ispod nivoa kontakta glina-šljunak pa ne dolazi do podzemnog kvašenja gline i kapilarnog kretanja vode prema površini.
Najbolje bi bilo ko ima manje površine na kojima dolazi do pojave naprslina u vreme suše da te naprsline popunjava mešavinom sitnog peska i treseta ili kakvim dobro zgorelim stajnjakom sa ciljem da se uspostavi nakakav kapilarni spoj sa podzemnom vodom. Pozdrav

Pucanje je lako vidljivo i svako može da zaključi šta se dešava. Ovde se ne radi o pukotinama jer mi je zemlja u bašti ipak malo bolja, zalivana, malčirana i prašena baš da se ne bi javile pukotine.
Za ovo je ipak potrebno malo istražiti, kopati, posmatrati i mislio sam da može da bude interesantno nekom ko primeti slične simptome na svojoj zemlji.

Ponovo sam pročitao predhodni tekst i evo kažeš da gliste prave vertikalna kanale do tri metra dubine, što je za tu vrstu (Lumbricus terrestris) normalno, na donjem kraju kanala postoji proširenje u kome se one u nepavoljnim životnim uslovima sklupčaju i čekaju bolje dane. Iz toga proizilazi da je glina u sloju preko ta tri metra. Pukotine po vertikali sigurno postoje samo se zbog rastresitosti gornjeg sloja ne vide. Da li na tom terenu postoji bunar ili pobiven "šmrk" i ako je odgovor pozitivan na kojoj je dubini vodonosni sloj? Poydrav

Da postoji još nešto osim gline već bih napomenuo:-)
Glina je do vodonosnog sloja na nekih 16-17m prošarana sa nekoliko slojeva plave gline.

Uh ta plava glina (Uma) je vrlo zaheban igrač, kod se isuši treba joj vek da se rehidrira, al se koristi u kozmetici za negu lica i tela i eto biznisa.

nikola145 citat:

Pucanje je lako vidljivo i svako može da zaključi šta se dešava. Ovde se ne radi o pukotinama jer mi je zemlja u bašti ipak malo bolja, zalivana, malčirana i prašena baš da se ne bi javile pukotine. Za ovo je ipak potrebno malo istražiti, kopati, posmatrati i mislio sam da može da bude interesantno nekom ko primeti slične simptome na svojoj zemlji.

@dzionik jel imas gaveza ?

Naravno, kao i svaki permi:-)

jesi li probao ga korenovim reznicama razmnoziti, uopste koji metod razmnozavanja si probao i koji ti se cini najuspesniji?
a imas li crvenog (ili nekog drugog) sleza?

Tema je uzgajanje povrca bez oranja i bas sam srecna sto sam je nasla,jer me sve to jako zanima.Ali na zalost kako to kod Srba cesto biva,umesto da se pisu iskustva vi se raspravljate.Tako da i onaj ko dodje sa nekim konkretnim pitanjem moze samo da se okrene i ode.

Ja se ne razumem u sejanje zitarica,samo u povrce jer to radim i po neka vocka. Vidite ovako:nasu plodnu njvu dali smo jednom seljaku da obradjuje i da ne stoji u parlogu i pokajali se. Znate li vi koliko on prska i kukuruz i psenicu i stalno kuka kako se ne isplati a ima tako drzak i prostacki odnos prema zemlji.Ne postuje je,nije joj zahvalan. U tome je razlika izmedju poljoprivrednika danas i onih nekad davno.Ovi samo otimaju,eksploatisu,grabe,bacaju djubre,niko ih ne kontrolise koliko otrova stavljaju itd.
Zato mi vise necemo takvima davati svoju zemlju. Posadicemo sumu voca,i ne,necemo orati,samo malcirati.Sadimo uglavnom stare sorte.

Povrce sadim dugo uz riljanje i klasicnu obradu bez ikakvih prskanja. Dozivela sam da mi se smeju a kad vide kako kod nas uspeva,pocnu i tzv strcnjaci da nas kopiraju. Gledaj i slusaj svoju zemlju,samo ce se kazati kad sta treba da radis.
Ubedjuju me da voce moram da prskam jer nece mi nista ostati.Kad im ja kazem a ona kajsija,a tresnja,nikad nisu isprskane,cak ni orezane a radjaju svake godine? Znaci ima velikih izuzetaka u tome sto tvrdite da znate.

A sad o povrcu bez obrade. To radim prvi put ove godine.Deo ne bas mali baste sam ostavila neobradjen.Tu sam malo izgrabuljala i za sad posadila beli luk i malcirala bukovim pepelom i kompostom. U tom delu planiram jos neke sorte pasulja,tikvice,paradajz,i videcu sta jos. Racunam da ce mi malc jako pomoci,jer se leti kod nas toliko osusi zemlja koja je peskovita da je to strasno. Da,plasim se raznih zivotinjica ali njih ima i sad.Gustere mogu da izvozim kao i poljske miseve,zeceve,caplje,samo se setkaju okolo.Desavalo se da pomerim list kupusa a iza cuci zeka.Ima i za njega i za mene.

Draga Jelena,

ah kako si lijepo to sve ispričala. Razumim te u potpunosti (živim među takvim eksploatorima zemlje) , velikim " pametnjakovićima" gdje su u većini, gdje se nebi usudila, kao pojedinka, ni A reći a kamo li takvima protivriječit. Budem sretna kad ne budem napadnuta jer nisam jedna od njih. Iza leđa posprdanje to svakodnevno dokučim !

Kamelia kako obradjujes svoju bastu? Da li si probala bez riljanja-oranja?

Pored moje baste nalazi se napustena parcela gde je zemlja fantasticna,cist humus,zarasla u bagremac,ali nema korova.Vise korova ima kod mene. I vlasnici tog zemljista planiraju na prolece da isprskaju totalom. I sta vise reci?To su ljudi sa sela koji imaju silne neke njive ,kako da ih ubedim da ce i moje da zatruju? Meni je to veci problem od toga koliko ce sta da mi uspe.

kreketalo citat:

jesi li probao ga korenovim reznicama razmnoziti, uopste koji metod razmnozavanja si probao i koji ti se cini najuspesniji? a imas li crvenog (ili nekog drugog) sleza?

Doneo sam parče korena prima se bez problema, čak ni frezanje ne može da ga uništi već ga naprotiv razmnožava.
Crni slez mi raste kao korov u bašti, znam za beli ali nisam čuo za crveni?