E moj Vojvodo, gde Ti ode. Pa ko je dovoljno pametan (vidovit), da vidi izlaz iz ovog "ispod vedronebskog čabra). S obzirom na temu i inters ponekad napišem i nešto off ali je sve u istom cilju, pozitivnom, za sve.
Pominao si (izvini što Ti se lično obraćam) Poljsku, poljake i njihovu aroniju i što šta vezano za njih. Nađoh pre par dana da je Poljska nosilac 50% svetske proizvodnje Aronije. verovatno je i veliki ponuđač i sadnog materijala i ko zna čega sve još vezano za temu. Poljska koja ima 312679 Km kvadratnih i čijih oko 70% teritorije je na 300 m i manje nadmorske visine i koji imaju 2000 jezera i da su vrlo snabdeveni vodom i da sav taj hidro potencijal a Ti to vrlo dobro znaš utiče vrlo povoljno na klimatske i mikro klimatske uslove za biljnu proizvodnju kao i druge pogodnosti.

Za razliku od poljaka Mi raspolažemo sa 77474 Km kvadratna (zemlja seljaka a Balkan brdovit) o klimi i vodnom potencijalu neću to je svima poznato. Ali ispravismo silne reke za rad zaštite od poplava, što je na mestu, al ne napravismo ni jednu ustavu da bismo obezbedili vodu za kad nam treba i polako plodne zemlje pretvaramo u pustinju i sušu proglašavamo elementarnom nepogodom i uvozimo beli lek, osmatramo nebo a nemamo dovoljno srebra i kunemo se u poljoprivredu jer smo zaboga poljoprivredna i turistička zemlja. Znam da malo ili malo više s......

Nekada dok smo bili svoji, izvozili smo traktore (IMT) u bratske Nam afričke države a uz njih garniture alata za održavanje istih i to one koje JNA nije prihvatila zbog loše okaljenosti i završne obrade a povrh toga Leda iz Knjaževca je progurala demode duboke futrovane brukserice kao HTZ opremu.

E sad ko zna sa čime smo Mi sve pritisnuti pa uvozimo sve i svašta i protiv toga smo nemoćni i zato Use i u svoje Kljuse.

A drže ili gospodine Vojvodo, matematika Ti nije tačna (zato vežbaj-kalkuliši)
Kada u litar vode ili nekog soka dodaš 1 kg.šećera ne dobiješ 2 litra već tečnost poveća gustinu i "težinu" a zapremina se neznatno poveća.

Imajoš nešto što meni nije jasno. Ako je Aronija nezahtevna biljna vrsta zašto bi bila skuplja od daleko zahtevnijih.

Što se pravnih pitanja tiče (zakona i zakotinosti) po meni je Naš naj veći problem neudruženost proizvođača u ovom slučaju poljoprivrednih.

Ne, ne mogu a da ne kazem koliko mi je milo sto me mnoge uprave za poljoprivredu i neki od instituta za biljke [ ne imenujem] odlucno podrzavaju u ovom poduhvatu. Pojedine Psss. raznih okruga mi mejlom salju sve sto me zanima u vezi papirologije i programa rada . Iz kabineta za agrarna pitanja sam cetiri puta dobio ,,tako lepe stihove,, da mi je milo sto sam ovo i zapoceo. Ne umem da objasnim niti da iskreno na pismen nacin iskazem koliko mi je milo ali vi cete me razumeti. Da razumecete me jer razmisljate kao i ja ..
Napisacu i ovo pa pogledajte koga zanima .
Za vreme demokratske stranke koja je bila na vlasti nije zatvorena jedna rupa u zakonu i koja je i dan danas ostala kao takva . Niko je ne menja a ne valja za sve one koji bi zeleli nesto da pokrenu makar na kratke staze.
To je dozvola za rad... Svako moze da je dobije bez ogranicenja . A glavni uslov je da se bude reg,polj.gazdinstvo. Nema veze svezom. To se odnosi na one kojima treba pomoc i koji , da bi prodali proizvod moraju da se registruju kao polj.gazdinstvo. Bas mi je milo sto nisam i nikada mi na pamet ne pada da se registrujem kao poljoprivredno domacinstvo. Sta ce mi . Registracijom udruzenja mi fakticki postajemo deo tima uzajamnog preduzetnistva iz oblasti vocarstva i to malih kapaciteta .Ko misli drugacije neka se izjasni na vreme da me ne nervira posle nekoliko dana ,kao on se setio bas tada .
Tacka . Pozdrav i svako dobro.

Svaka čast vojvodo, to je baš lepo čuti ili pročitati. Mislim da Ti je umesto hvalospeva potrebnijs nrks konkretnss pomoć u ostverivanju ne samo Tvog cilja .

Zamolio bih Te da sa nekih "stvari" skineš celofan i prikažeš ih onakvim kakvi jesu.
Recimo oko ove dozvole za rad, šta je tu ograničijavajući faktor, javno i otvoreno.
Pa ustav Nam gerantuje "pravo" na rad. Što se rupa kojekakvih tiće ko više zna šta je normalno a šta ne.

Prijatelju, Schot . Matematiku sam totalno pogresio jer ovo sto sam pisao cita i moja majka pa kaze da treba da se ,,preispitam,, Dobro de, nisam nikada pravio sokove i pogresio sam kada je u pitanju sok i secer. Nije neki veliki problem.
Predzadnja vasa recenica .
E moj prijatelju taj problem mene muci godinama . na jednoj strani imam prijatelje koji plod aronije smatraju necim najboljim na svetu a neki pak najobicnijom vocnom vrstoma . Ne mogu svima ugoditi. Kada bi pojedinci znali koja je muka gajiti maline onda bi kilo aronije bilo 20 dinara . Neka se ljute oni koji misle da nisam u pravu. Malina se gaji vec vise od 50 godina iako je najzahtevnija po nacinu gajenja a aronija od pre nekoliko .
Nekom je bitno da kilo aronije bude po 200-300 dinara jer ne misle da preradjuju nego samo da prodaju i zdravo. Oni pak koji zele da preradjuju a nemaju dovoljno ,,bore ,, se da kupe plod po sto manjoj ceni.
E sad sam ja tu u sredini. Hocu i jednima i drugima da pomognem. Ne zelim da se jedni raduju a drugi da razmisljaju da uniste svoje plantaze.
To hocu da kazem. Da nadjemo neko resenje da bude dobro svima .
Neko ko je bez znanja i razmisljanja odlutao i na brzinu kupio 1000 -2000 sadnica i posadio je nezgodno govoriti da kilo ploda treba da bude npr. 1 evro. A onaj ko je polako , razmisljajuci sanjao kako ce preradjivati plod ne mozes nikako utuviti u glavu da spusti cenu proizvoda a da kupuje plod po 300 dinara .
Lepo rece nas drug Nikola . da prodam po 1 evro svoje 6 tone pa da tokom zime kupujem po 2 evra plod od drugoga . Tu treba da se napravi matematika i proracun jer sve ce pasti u vodu.
Neko ko se zaduzivao da bi kupio sadnice i neko ko ih je sam proizveo ne mogu isto razmisljati. Cobe , Ja i Arodenzanija se mnogo ne sekiramo koja ce cena ploda biti nego razmisljamo o preradi. Ali ovi koji su kupovali sadnice je problem malo veci.
Mada nije problem nikakav ako me poslusate . Cena svezeg ploda ce i dalje varirati od 200 - 400 dinara na manje kolicine . Cena na tonu/dve ne moze biti manja od 1 evra ni po kom pravilu. E sad je problem sto oni koji preradjuju zele mnogo vecu cenu.
Sta je sve potrebno za podizanje jednog hektara pod aronijom u poredjenju sa jednim hektarom pod malinama . Jeste da ima posla u pocetku ali onaj ko nije sadio i profesionalno gajio maline [ vilamet] taj ne zna nista . za obe kulture je pocetak jako bitan i naporan samo sto se kod malina taj proces odvija do kraja i mnogo je zahtevan a kod aronije ne osim navodnjavanja i branja . Nemoj da mi neko prica da kod aronije treba veliki rad oko branja . Plod aronije moze deset dana da stoji na temperaturi od +5 a da se ne pokvari. Malina koju beres u jutarnjim satima ako do 12:00 ne odvezes u hladnjacu mozes je baciti odma . Kvari se .
Preko 20 godina sam gajio malinu i bas mi je drago sto je vise nikada necu saditi jer ono je posao i tezak naporan rad. Ovo oko aronije je zajebancija ma pricali ili ne koliko god hocete .
Neko se ljutiti ali zasto da se ljuti. Nama je cilj isti i niko u udruzenju ne mora da se sekira koja ce cena biti svezeg ploda . Njegov plod ce ici u preradu a ne u svezem stanju. Jedino mogu da se ljute oni koji planiraju da napuste udruzenje iz nekih drugih razloga .
Ne znam sta da kazem i napisem ali garantujem vam da ako nas krene da cu se licno pobrinuti da kupujemo svez plod ali ne po ceni koja je u malo prodaji nego po ceni koja je prihvatljiva radi dalje obrade ploda .
Ljutili se neki ili ne to im je sto im je . Nece nam se isplatiti da kupujemo plod po 2 evra ili tri a da prodajemo sok [ npr.] po 4 evra . To da smo nacisto pa svidjalo se ili ne .
Pozdrav.

Sinoć prođoh kroz šumu i napade me čopor vukova.
-Preteruješ.
Bilo ih je bar deset.
-Mnogoje.
Peta sigurno, ni jedan manje.
-Jesi siguran.
Mislim da je bio jedan.
-Stvarno.
Nešto je šušnilo, ali stvarno.
-Toje već moguće.

(iz kratke priče o pozivima sa svih strana).

A da prodajemo sok , npr. po 7 ili 8 ili pak 10 evra to necu ni da pomislim jer je nenormalno za ovaj sirotinjski narod moje i vase Srbije . pa zar sok od aronije smeju da koriste samo bogati . kakva je tu matematika . Ogromna cena nekog proizvoda . Nista cudno . Zemlja u tranziciji pa da se na brzinu obogatimo. Vidim kako su pojedini ti preradjivaci aronije pocinjali i dokle su dosli svojim cenama . Pozdravljam ih i zamoljavam neka napisu nesto ovde na forum a ne da mi svasta pisu na mejl i da se i dalje prave pametnim. A ima ih i to nekoliko njih ali se kriju . Kriju se kao zmija noge . Misle da ne znam koji su .
Neka zu zivi i zdravi i samo ce im se kazati jednog dana .
Pozdrav svima ostalima

Belinca , lepa i poucna recenica iskazana u stihovima . E moj prijatelju belinca kada sam se ja bavio ovim problemima u vocarstvu i samim vidovima zadrugarsstva ti nisi bio ovde . Ni za forum brate nisi znao. Ne ljuti se nego ,,ako te ne mrzi,, prelistaj neke moje postove u opciji o razmnozavanju ili pak udji na forum PSSSrbije [ i tamo sam vojvoda ] pa procitaj sa kim sam se sve dopisivao i sta su mi ljudi pisali. Mozda i izmisljam , mozda . Ali moram mozda to da radim iz drugih razloga o kojima ovde nesme da se pise a i nije mesto za to.
A celofan da skidam i to nije u redu jer neke stvari koje nismo odradili nesmeju se iznositi u javnost nikako dok se barem ne registrujemo. Takvo je pravilo i nesmem da odstupam od njega nikako. Nije ni pravilo ali neciji saveti i necija razmisljanja se moraju sprovesti u dela a za to ima vremena .
O nekim stvarima nesmem ni pod razno da pisem na forumu a imam ih u glavi. Znaju neki od buducih clanova ali i njima je receno da se drzi jezik za zubima . Po zakonu je ali mora da se cuti zbog nekih drugih koji su mislili da sve mogu i da sve znaju . Videlo se koliko su pametni i posteni a jos koliko su bitni u ovom drustvu , to i da ne govorim. ha ha .

Ja bih samo pitao ove minere teme imate li vi i jedan zbun aronije u svom vlasnistvu?

Trebaju ti grančice za kalemiti ili ožiljsvsti ili si predstavnik nekog deminerskog odreda?

Pokusacu da postavim jedan natpis iz popoprivredne strucne sluzbe , pa ako uspem. Nikako ne mogu da zapamtim kako se prebacuje link ili neki tekst koji je zvanicni. Sa ruskih sajtova moze i ide lako a sa nasih ,,nikako,,
PozdravZadruga je pravno lice koje stiče dobit dok je udruženje neprofitna organizacija koja ne može da sklapa komercijalne poslove, već prvenstveno služi da svojim članovima pruži potrebnu stručnu podršku, pravnu pomoć, informacije koje su potrebne (krediti, grantovi, nove tehnologije proizvodnje, programi usavršavanja i sl.), kao i da permanentno radi na edukaciji svojih članova kroz seminare, posete specijalizovanim sajmovima i organizacijom stručnih ekskuzrija u zemlji i inostranstvu.

Osnovni principi zadrugarstva:

► Dobrovoljno i otvoreno članstvo,
► Demokratska kontrola od strane članova zadruge,
► Ekonomska participacija članova zadruga,
► Autonomija i nezavisnost,
► Obrazovanje, obuka i informisanje,
► Medjunarodna saradnja,

Poštovanje zadružnih principa i vrednosti jedan su od bitnih preduslova za uspešno funkcionisanje zadruge. Medjutim, u našoj praksi postoje bitna odstupanja, posebno kada se govori o principu otvorenosti islobodnog članstva i principu demokratičnosti. Otvorenost zadruga za prijem novih članova, naročito kada se radi o novoosnovanim poljoprirednim zadrugama, princip je koji se ne poštuje u praksi. Veliki broj zadruga koje su osnovane u poslednje vreme, a koje su formirane udruživanjem članova nekoliko porodica nisu zainteresovane za prijem novih članova, ali ima i slučajeva da zadruge ne žele nove članove zbog straha da ne izgube prava upravljanja i rukovodjenja. Ovo su tzv. “privatne zadruge” koje posluju kao privatna preduzeća,bez poštovanja zadružnih načela.Drugi tip zadruge “državne zadruge” njima upravljaju zaposleni, dok poljoprivrednici, kao članovi zadruge nemaju nikakva prava.

Boban Stanković, PSSS Leskovac

Bravo care , uspeo sam . U prvoj recenici pri vrhu pise kako udruzenje ne moze da sklapa poslove nego da svojim clanovima pruzi neki drugi vid pomoci.
Sta hocu da kazem........
Potrebno je da se udruzimo i ozvanicimo nase idruzenje a onda nakon 5 ili 10 meseci pa cak i celu godinu predjemo u ,,privatnu zadrugu,, gde cemo raditi onako kako se i dogovorimo.
To je sustina svega ovoga . I zato napred.

Da li udruzenje moze da ima tezgu na pijaci?

Po zakonskoj osnovi ne . Ali kao neprofitabilno udruzenje uzgajivaca aronije u svojoj ponudi moze . E tu ima neke nelogicnosti koje se vuku u nas zakon. Da bi imao dozvolu za tezgu moras da budes reg.pojl.domacinstvo a da bi bio clan udruzenja ne treba da si reg.polj.domacinstvo. U cemu je tu caka . Pa pojedini clanovi udruzenja imaju reg.domacinstvo a pojedini ne . Cilj svakog udruzenja je da svojim clanovima uzajamnim pomaganjem pomogne da na najbolji nacin prodaju svoj proizvod .
Nista jednostavnije i lakse . Problem je kako doci do tezge na Kalinica ili na Djermu. Mada i to moze ali polako.
Pozdrav

OSNIVANJE UDRUŽENJA

Udruženje se osniva na osnivačkoj skupštini, na kojoj se usvajaju osnivački akt i statut i bira lice ovlašćeno za zastupanje udruženja. Za osnivanje udruženja je potrebno najmanje tri osnivača – poslovno sposobnih fizičkih ili pravnih lica. Mogućnost da se bude osnivač udruženja više nije uslovljena državljanstvom, ali najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište (fizičko lice), odnosno sedište (ako se radi o pravnom licu) na teritoriji Republike Srbije. Za razliku od ranije važećih propisa, po novom zakonu i maloletno lice sa navršenih 14 godina života može biti osnivač udruženja, uz overenu izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika.

Sadržaj odluke o osnivanju i pitanja koja treba da budu regulisana statutom propisani su Zakonom o udruženjima[2] i u pripremi za osnivanje organizacije treba se upoznati sa tim odredbama i pripremiti predloge ovih akata koji sva ta pitanja jasno i precizno regulišu. Takva priprema u znatnoj meri olakšava i skraćuje postupak registracije, s obzirom da nadležni organ ne može izvršiti upis u registar bez celokupne uredne dokumentacije.

Osnivački akt udruženja

Prema članu 11. st. 2. i 3. Zakona o udruženjima, osnivački akt udruženja sadrži:

· lična imena, odnosno nazive osnivača i njihova prebivališta, odnosno sedišta;

· naziv i sedište i adresu udruženja;

· oblast ostvarivanja ciljeva udruženja;

· ciljeve radi kojih se osniva;

· lično ime i prebivalište i adresu lica ovlašćenog za zastupanje udruženja;

· potpise osnivača i njihove jedinstvene matične brojeve građana, odnosno broj putne isprave i državu izdavanja putne isprave za osnivače koji su strani državljani i

· datum donošenja osnivačkog akta.

Pravno lice kao osnivač potpisuje se tako što njegov zastupnik uz naziv pravnog lica dodaje svoj potpis i pečat, matični broj i poresko identifikacioni broj (PIB) pravnog lica.

Prilikom pripreme osnivačkog akta treba, između ostalog, voditi računa o tome da se naziv udruženja navede tačno, i to onako kako treba da bude upisan u registar i da ga na isti način treba pisati u celokupnoj dokumentaciji. Ciljeve udruženja navedeni u osnivačkom aktu treba da budu identični onima koji su navedeni u statutu udruženja.

REGISTRACIJA UDRUŽENJA

Kao što je već pomenuto, novi Zakon o udruženjima ne postavlja upis u registar kao uslov za početak delovanja udruženja. Posledica takvog zakonskog rešenja je i nepostojanje roka za registraciju. Za razliku od starih zakona o udruživanju građana, koji su predviđali u kom se roku (od dana održavanja osnivačke skupštine) mora podneti zahtev za upis u registar, po novom zakonu moguće je da udruženje deluje duže vreme nakon osnivanja i da naknadno odluči da podnese prijavu za upis u registar. Takvo udruženje, sve do upisa u registar, neće imati svojstvo pravnog lica i na njega će se primenjivati pravila o građanskom ortakluku.

Iako mogu postojati udruženja kojima će odgovarati takav način delovanja, status pravnog lica, koji se stiče upisom u registar, može biti od bitnog značaja za nesmetani rad i delovanje udruženja. Takav status omogućava, između ostalog, zaključivanje ugovora u kojima se udruženje (a ne pojedinci – osnivači, članovi) pojavljuje kao ugovorna strana, da ima svoj račun u banci, i t.d. Pored toga, skoro u svim konkursima za finansiranje projekata se, pored ostale dokumentacije, traži i dokaz o registraciji udruženja. Dugim rečima, uslovi za nesmetani rad i delovanje najvećeg broja aktivnih udruženja neraskidivo vezani upravo za potrebu da udruženje ima svojstvo pravnog lica, tj. da bude registrovano.