ZeljkoZeljko kazes da ces u subotu da prskas a ja sada gledao prognozu i predvidjaju kisu, pa ako mozes probaj u petak. Ja cu cim se pokaze malo bolje i suvo vreme makar 3 dana ici u Bosnu da prskam moje voce a moram da bacim npk i stajnjak. Ja prskamnekim crvenim uljem a to je mesavina bakarniog kreca i neceg sto je nekada bio kreozan, mislim na tom principu. Ova krckalica verovatno jeste dobra, mada ne vidim da li sortira plod pa onda lupa ili se kalibriranje vrsi posebno, ali kad bi imao desetak hektara ona nebi bila skupa. Ovako kada na jesen budem isprobao onu koju ja napravim po mom nacrtu i ako bude dobra ko bude hteo moci ce da je vidi. Trebao bi d uybacis negde sa sa strasne koji crveni lambert, garantujem da bi ti se rod uvecao.

Milane 55 mašina za koju sam poslao sliku ne vrši kalibraciju pošto ne treba. Lešnjaci različitih veličina upadaju u bubanj tu ih udaraju savijene lopatice razbijaju i bacaju kroz otvor sa strane .U dnu bubnja je crevo od ventilatora.Vazduh ljusku i plodove podiže u gornji deo bubnja u dvodelni nastavak zbog razlike u težini plodovi padaju a ljuska biva oduvana strujom vazduha.
Poslušao sam tvoj savet prskanje obavljeno danas.

Zeljko Zeljko ta masina je bas interesantna. Takvu nisam video, trebalo bi da to udaranje lopaticama razbija samo ljusku a ne i jezgro, verovatno je tako nastelovana. mora da je dobra jer nije bas jeftina. Neznam kako se ponasa prema razlicitim sortama, naprimer lambert koji ja imam ima mnogo tanku ljusku, mallte ne prstima ga lomis, a cim pukno jezgro samo ispadne. Sto se toga tice nema boljeg, ali to nije slucaj sa istarskim dugim, romanom, rimskim, tonda gifoni i drugim koji em imaju mnogo deblju ljusku em i jezgra ne ispadaju bas odma zbog one pokozice, ali zato ona lako spada pri pecenju. U svakom slucaju masina mi se svidja, ali dok ne budem imao 5 tona u ljusci nista od nje, a ja se nadam za 2 godine. Ja sam koristio jednu masinu sa 2 valjka od kojih je 1 pomican, nije losa, kad se dobro iskalibrira lesnik, ima zanemarljivo malo loma. Na leto ci da pravim masinu sa 1 valjakom koji se pomera ka ravnoj ploci koja bi sigurno isto radila ali je mnogo prostija i jeftinija tako da je za sitnije proizvodjace idealna. Kada bude isprobana javicu. Bas mi je drago sto sam ti pomogao savetom za prskanje, jer evo danas pada kisa pa niusta ne bi uradio. Mene to koci ali se sve nadam jos nekom lepom danu u ovoj godini.

Nije reklama ,evo adrese naseg coveka koji pravi masine za razbijanje plodova (oraha ,lesnika)-njegov patent Dusan Petrovic dipl. inz.masinstva
Sabac,Jovana Cvijica 23/5 015 322-321,323-391 faks 015 321-819

Da se i ja javim: imam jedan mali drvored (kak se to veli?) rodnih lješnjaka, lijepo ga vidim sa mjesta gdje sjedim u vrtu.
I lijepo gledam kako cijelu jesen vjeverice odnašaju lješnjake (još dosta zelene tako da ne otpadnu kad tresem grmove), lijepo ih beru s onim svojim rukicama i odnašaju u vrt napuštene kuće prekoputa.
I sve vam to pišem zbog ovog: gledah ih svaki dan, i vjeverice i rodne grmove lješnjaka, i ni do jednog ne dođoh! Ni jednog jedinog!!!!

I šta da radim???
Jedina bi opcija bila obući lješnjake u mreže, ali kakve mreže na kojima vjeverice neće nać prolaz za njih? Trebala bih ih obući u konstrukciju, pa željeznu mrežu! Nemoguće.
A radi se samo o 2 (dvije) vjeverice!!!
Lijepe, uhranjene...

Postoje mamci za glodare, kojima možeš efikasno rešiti problem sa vevericama.


A postoji i drugi način:

kad ih već vidiš kako beru lešnike, i kako ih odnose, a ti ih prati pa snimi i gde ih skladište

Evo mozda ce ovo pomoci(ne bih ti preporucio trovanje)

Ja nemam problema sa vevericama, nikada je nisam ni video , sto ne znaci da jednog dana nece doci da mi pomognu u branju. Ja sam letos imao problema sa detlicima. Ja tamo imam lesnike u dvoristu i nikad niko nije cuo niti video da detlic jede lesnike i to dok su jos zeleni. Ispostavilo se da su posto je bila susna godina i jedna recica koja se tu nalazi je presusila pa su bili zedni. Ja sam donekle resio problem sacmarom, mada sam zakasnio jer su prilicno obrstili vocnjak, dok sam ja gledao da vidim veverice. Sledece godine, ako se pojave moracu das pocnem na vreme, zato mi se cini das ova pucaljka na plin moze da zavrsi posao. O tome cemo kasnije kad dodje vreme. Sutra cu das zovem onog profesorq u sabcu da vidim tu krckalicu sto on pravi, pa ako odgovara da se ja ne mucim. Bas me zanima na kom principu radi.

Da li neko zna za lesnik zarazen sa micelijom tartufa to bi bilo jako interesantno i ako neko zna gde ima da se kupi

Ja sam pre 2 godine odneo jednom coveku u vincu koji se bavi samo gljivama, ima sve moguce vrste, od sitake pa nadalje, gledao sam proizvodnju i za mene koji o tome malo znam izgleda super, oko 20 dvogodisnjih sadnica sa dosta razvijenim korenom. On je to, da tako kazem zartazio micelijumom belog tartufa i ja sam to posadio. Lepo rastu i cekam da sledece jeseni otkopam da vidim ima li sta. Kod njega me poslao profesor sa pmf u Beogradu koji se time bavi i pise knjige, pa sam i ja tako dosao do njega. Kasnije sam od drugih slusaso price das to bas ne ide tako lako i sumnjaju u ovo sto sam ja uradio. Posto nemam izbora, cutim i cekam pa sta bude, nadam se i imam zelju, ali. Video sam da je negde u Hrvatskoj nekome zasadio 4 hektara za neke lepe pare, pa se mislim, niko nije lud. Medjutim i pored toga sto znas gde su moras das imas psa da nadje zrele, jer sasmo zreli se vade, i kazu da su dosta skupi, samo treba naci kupca. O tome cu misliti sledece jeseni. Ako te zanima mogao bi da potrazim negde njegov telefon imam zapisano.

Drugari,
Jare i pare? Bilo bi lepo ali nije moguce.
Moguce je gajiti tartufe mikorizirane na korenu lesnika. Lesniku to ne smeta, naprotiv ovakve sadnice su zdravije. Znaci moguce je uz tartufe dobiti i nesto lesnika. Medjutim obrnuto nije moguce. Fungicidi ubijaju i tartufe jer su oni fungi, to jest gljive. Zatim kod gajenja tartufa djubrenje je najstroze zabranjeno. Obrada zemljista je sasvim drugojacija.Znaci nije moguce gajiti lesnike a dobiti i tartufe. Ovo su dva sasvim razlicita posla.

Tartar ja sam posadio 26 sadnica lesnika ciji je koren mikoriziran ili kako se to vec kaze. Sadjene su 1 ipo metar u razmahu pre 2 godine uopste ih ne diram osim sto ih povremeno zalijem. Te lesnike i nisam sadio zbog lesnika vec zbog tartufa. Da li mislis da ovo sto sam ja uradio i ono sto je uradio onaj djura sa micelijumom moze doneti neki rezultat i kada bi se to moglo proveriti i kako, mislim u nekoj laboratoriji kada bi otkopao malo korena. Ja sam cuo da posle 3 godine bi moglo da se nadje nesto, a to cekam dogodine boze zdravlja.

Tartufi mogu da se gaje bez dileme.
Najlakse se gaji Letnji (par stotina €/kg) a najteze beli (par hiljada €/kg)
Beli se toliko tesko gaji da su rezultati vise slucajni! Kada ne bi bilo tako ne bi ni cena bila tako visoka!
Pre sadnje treba izvrsiti analizu zemljista jer su tu tartufi veoma izbirljivi. Hemiski sastav, pH, provetrenost zemljista, ekspozicija.........Sve to je potpuno razlicito za razlicite vrste tartufa.
Parcence korena moze da da odgovor da li je mikoriza uspela. Mora da se odnese nekom ko zna sta treba da gleda pod mikroskopom. Ima ljudi na sumarskom koji se bave tartufima, ima ih i na poljoprivrednom(fakultetu).
Ako nije tajna koliko si placao sadnice i koji tartuf je u pitanju.

Tartar, nije tajna,coveku sam odneo malo zemlje da ispita i vise sadnica lesnika da i on ima jer on to prodaje. Znaci meni je uradio dzabe u zamenu za ssadnice. Meni je malo peskovito zemljiste i on kaze da je odlicno za beli tartuf. Ovo cu da probam da odnesem malo korena na pregled jer je proslo 2 godine trebalo bi da se nesto pokaze, pa ako nema da iskoristim bar lesnike.

Probaj od svakog drveta da uzmes parcence korena. Za svaki uzorak zapisi od koje sadnice je.Mozda su neki uspeli a drugi ne. Ako je mikoriza uspela onda mozes da uzimas izdanke za dalji rasad jer su po svoj prilici i oni zahvaceni pa mozes da povecavas "plantazu".
Za bele su dobre doline vodotokova, narocito ako je zemljiste nekada nastalo nanosima vode. Inace peskovito to nista ne mora da znaci. Ako hoces da proveris da li kvalitet odgovara radi daljih eksperimenata onda uzmes uzorak zemlje sa 10-ak cm dubine i odneses u Institut za Zemljiste u ulici Teodora drajzera i traziz namensku analizu. Mislim da nije skupo.