Nemam iskustva sa lešnikom ali ovi preparati se mogu koristiti kada je voće staro 3-4 godine.

topola74 citat:

Pozdrav svima,interesuje me da li je neko isprobao preparate za suzbijanje trave (glifosan,glifosav i sl. na bazi totala) u praksi.Ako jeste,na kojoj razdaljini od lesnika je prskanje bezbedno?

Naj herbicidi su, po mom mišljenju, Motikan i Budakor.


Ja sam protivnik preterane upotrebe hemije, a moraš imati u vidu da je totalni herbicid totalni zato što može uništiti sve samo je u pitanju doza. Stručnjaci preporučuju totale tek posle 4. godine. Bolje pofreziraj malo je napornije, ali ne truješ zemlju i popravljaš joj "vazdušni režim".


Svitac ili svetnjak je po rečima mog zaštitara takođe strižibuba i može napraviti štetu isto kao i strižibuba leske.

Pozdrav svim forumasima. Topola 74, mogu ti poslati slike njegovog (glifosan) ucinka kod mene. Ja sam zadovoljan sta je odradio.

Ni ja nisam ljubitelj hemije. Mislim da je najbolje zemlju oko vocaka frezirati, naravno ko je u mogucnosti. Kod mene je smonica i odlicna je za zadrzavanje vlage ali kad se isusi onda puca i tad ne vredi ni zalivanje a vrlo lako moze i koren biljke da osteti. Zato je moj zasad uvek isfreziran a djubrim stajskim djubrivom i za sad sam zadovoljna. Zemlja se u dubini ne isusuje a i biljke lepo napreduju. Skoro sam gledala zasad koji je podignut kad i moj ( cak je i deo sadnica uzet u istom rasadniku) ali se tu zemlja kosi i vec se vidi razlika. Ima li neko na forumu ko formira lesku kao polu stablasice? Planiram da pustim samo jedan izdanak na visinu od oko 60-70cm i odatle da formiram 3-4 grane. Mislim da ce se tako lakse odrzavati zemlja oko njih. Ako neko ima nesto slicno molila bih da se javi jer me zanima kako se pokazalo u praksi.

Šaljem slike postavljenog sistema za navodnjavanje "kap po kap". Međutim napravili smo grešku, brazda je suviše daleko od korena. Ovakav razmak bi odgovarao zasadu u 4-5 godini,a ne u drugoj. Creva smo izvadili i stavili ponovo da kapaju tačno iznad korena. Na slikama je sadnica koja je odlično podnela prošlogodišnju sušu, zatim koja se osušila i iz korena ponovo krenula i potpuno osušena

Daco idi na privatne poruke.
Ja sam do sada tanjirao, a sasdas sam pustio travu i po sredini je kolim, a oko sadnica prskam totalnim herbicidom i zadovoljan sam. To se ne radi cesto, do 3 puta godisnje, ali cu na jesen malo motikom ili frezom oko njif. Ovaj herbicid ide na lisce i preko lisca silazi u koren i ubija mnogo vrsta trave. Ako su sadnice mlade stavi se na njih jedna plasticna cev sto sira i onda prska nisko da nebi dohvatilo biljkino lisce,a u principu treba stalno paziti. Biljka od 3-4 godine je vec drvo i tesko das ga moze ostetiti osim ako ga bas ne okupas, a to niko nece raditi.

pejovicv citat:

Vlado sve si super osmislio ,samo kako ces zalivat ako zagrnes sadnice. Lesnik spada u vrste sa plitkim korenom ,pa u vreme suse mora da se navodnjava .Najbolje je napravit lavore oko sadnica,a sto se tice djubriva ne sekiraj se ,koren dvogodisnje sadnice nije veci od dvadesetak centimetara i nece dosta dugo doci na 50.Tolika rupa se kopa da bi se razahlila zemlja pa onda nema potrebe za podrivace.Nadam se da ce ti ovo biti bar malo od pomoci.

U pravu si za lavor. Ima smisla!

A so se tiče đubra, mislio sam na onaj što se stavlja u rupu sa sadnicom. Sadnicu i đubar bi delilo nekih 15-20 cm, recimo.

Ja sam ove godine prskao korov Glifosavom pre nego što je kukuruz nikao i zadovoljan sam kako je odradio posao.

Pozdrav svima.
Kod bake u bašti imam lesku za koju mislim da daje najslađi lešnik. Moram priznati da sam se iznenadio kada smo kroz priču konstatovali da je stara 50 godina. Pradeda ju je zasadio kada su se doselili kolonizacijom posle II Svetskog rata. Do pre par dana nisam znao ni na koju sortu da sumnjam, jer nigde nisam video takav plod. U poslednjih par postova na forumu se počelo pisati o sortama. Malo sam pratio link-ove i mogu reći da najviše liči na crveni lambert. Ali omotač mu nije crven. Zelen je i kasnije bude smeđ, ali nikada crven. I kada opada, opada sa omotačem. A sam plod je ljubičast i ima svetlo braon(oker) šaru. Ljusku skoro uvek lomim zubima bez problema, tako da mu je ljuska valjda mekana. Evo slika plodova pa mi vi recite koja je to sorta.





Gledajući taj lešnik i njegov „potomak„ (star oko 15-20 god.) došao sam do zaključka da za lešnik treba veći razmak između sadnica. Tako da mi se sve više sviđa Milanova ideja o razmaku između leski 2,5 m, pa kasnije kada se rašire da se vadi svaka druga.
Sledi slika matorog lešnika koji provodi svoj život u ćošku bašte kao i svaka dvorišna leska.

Tacno druze, ta sorta je lambert, samo beli ili kakosam nasao na jednom mestu lambert filbert. On ima jako tanku ljusku, potpuno popunjava unutrasnjost ploda i svetlo je smedje boje kad se oljusti, izuzetnog je ukusa i opada zajedno sa omotacem. Crveni lambert je onaj sto ima crveni list i zovu ga ukrasni lesnik, ali taj ukrasniradja svake godine ko lud i sto je najvaznije imaju mnogo resa i odlicno oporasuju druge sorte. Ja imam vise sorti lesnika, ali mi se ovaj lambert cini najboljim pa ga forsiram malo vise, a vreme ce pokazati dal sam bio u pravu, i da znas da je beli krupnijiod crvenog. Ja sam uporedjivao i mnogo puta merio na zlatarskoj vagi plod belog lamberta i istarskog dugog, kad gledas plod u ljusci, razlika je velika, ali kad gledas jezgro razlika je minimalna. Znaci da ti treba duplo vise prostora das skladistis istarski. Eto ti taj iza kuce imas dugo, pa se seti koje godine nije rodio i kako radja. Ovo za sadnju na 2,5 metara sm jas slucajno dosaona ideju i uradio, a posle citam da je to trend u svetu, i za to cemo videti, vreme ce pokazati, samo sasm siguran da cu bar 4 godine brati duplo vise po hektaru.

Izgleda si u pravu. Nasao sam jako malo informacija o sorti Lambert Filbert, ali sam nasao mnogo vise pod drugim imenom Kentish Cob (kako ga nazivaju u UK).
Otkad znam za sebe, ovaj lesnik radja svake godine. Ne mogu reci koliko jer ne znam, ali znam da smo ga svake godine dobrano jeli!
Milane, kako uklanjas omotac?
Svidja mi se ideja o sadnji sa razmakom od 2.5m prilikom sadnje. Definitivno cu se odluciti za to.
Kako kazu? Dvaput je dvaput, a da ne kazem cetiri (godine).
Pre si spomenuo da se tacan broj sadnica mora posaditi po hektaru kako kaze ministarstvo, ako se zeli povracaj sredstava za sadnice. Da li to znaci da se ne sme zasaditi ni manje ni vise nego sto oni kazu?
I jos jednu stvar sam nasao na sajtu ministarstva. Kazu da je minimalna povrsina za vocnjak od 0.5 ha. Ja toliko nemam. Da li je ta uredba i dalje na snazi? Saljem link.
www.minpolj.sr.gov.yu/...rbian_lat/
Jer ako je tako, onda necu dobiti pare od drzave za sadnice iz dva razloga:
1. nemam dovoljno velik vocnjak
2. sadio bih gusce nego sto oni kazu
Jesam li u pravu ili gresim negde?

Pa covece jel mislis da ce oni sve to da proveravaju osim povrsine koju sam upises? Ko bi se zamarao sa tim stvarima, na primer kolika je cije njiva, jel pravilno upisana velicina, jesili tacno upisao broj sadnica. Pa znas li da je jedan covek iz zupe zasadio negde oko 10 000 sadnica tresnje, i mislis da on tacno zna koliko ima i koliko je prijavio da ima? Da bi nasa drzava bila toliko ozbiljna prvo mora da kvote ili uslovi budu isti svake godine, ili barem da imaju obzira prema buducim uzgajivacima pa da objave uslove pre nego se obavi sadnja ili slicno. Ocigledno da neko ima lobi u svakom ministarstvu i onda se tako donose uredbe i zakoni, pa zbog toga svake godine imamo razlicite uslove. Izgleda smesno da imamo lobi u poljoprivredi ali tu ostvarujemo najvisi rast u proizvodnji i izvozu pa je za ocekivati

Hoce da proveravaju. Prilikom registrovanja gazdinstva mora da se podnese izvod iz Katastra nepokretnosti i u registar se ubacuje tacna povrsina svake parcele a onda se podaci elektronski salju Ministarstvu poljoprivrede. Najmanja zasadjena povrsina za ovu godinu je 0.2ha a razmak izmedju sadnica mora biti tacan kako je propisano jer nakon podnosenja zahteva dolazi lokalni inspektor 2-3 puta na lice mesta i ako bilo koji od uslova uredbe nije ispunjen nema nista od povracaja.Sto se tice i najmanje zasadjene povrsine i propisanog broja sadnica to svake godine menjaju pa moras biti u toku. Tih 0.2ha ne mora da bude jedna parcela, bitno je da ukupno na gazdinstvu imas zasadjeno i prijavljeno u Upravi za trezor najmanje toliko i odgovarajuci broj sadnica.

Daco ja ssam za vikend u Laktasima pa ako imas vremena, izvoli.

Zbrka sa imenima nije samo kod nas. U ovo sam se uverio kada sam hteo da vidim sta Englezi kazu za Lambert Filbert.
Prvo u recniku kaze da je Filbert isto sto i Hazelnut = lesnik !
Onda u prirucniku kaze da se ime Filbert odnosi na one lesnike kod kojih je omotac duzi od ploda!
Dalje u tekstu sledi opis:

Kentish Cob. See Lambert Filbert. Kent je oblast u Engleskoj pa se moze pretpostaviti da ova vrsta potice odatle?

Lambert Filbert (Kentish Cob; Filbert Cob).—Husk nearly smooth, longer than the nut, and very slightly cut round the margin. Nut large, oblong, and somewhat compressed. Shell pretty thick, of a brown colour. Kernel full, and very richly flavoured.

This is, perhaps, the best of all the nuts. The tree is a most abundant bearer; some of the nuts are upwards of an inch in length, and they have, with care, been kept for four years. It is only after being kept for some time that their full richness of flavour is obtained.
.....ljuska prilicno debela, jezgro puno bogatog ukusa. Ovo je verovatno najbolji od svih lesnika....neki plodovi su duzi od inca(25.4mm)...mogu se uz paznju( pravilno skladistenje) cuvati 4 godine(!).....pun ukus se razvija tek kada odlezi izvesno vreme...

Sve se slaze sa vasim opisom: bogat rod, odlican ukus, osim ljuske koja je kod Lambert Filberta prilicno debela.........
chestofbooks.com/garde...berts.html

terrythesam citat:

Hoce da proveravaju. Prilikom registrovanja ... Najmanja zasadjena povrsina za ovu godinu je 0.2ha ...

Ovo sigurno prolazim jer imam 2ha! A razmak izmedju redova mora biti veci od 4m a izmedju sadnica mora biti valjda veci od 3 metra! U svakom slucaju ti moras ostvariti kvotu od npr. 600 sadnica po ha i to je glavni uslov za povracaj! I naravno, da u tu brojku ulaze primljene sadnice!