DEO IZ PUBLIKACIJE

V Rezidba

U nizu operacija negovanja krune voćaka, koje imaju za cilj regulisanje i usklađivanje vegetativnog rasta i generativnog razvitka najveći značaj ima rezidba kojom se neposredno utiče na oblik i produktivnost. Ovom pomotehničkom merom se vrlo mnogo doprinosi početku rodnosti, veličini prinosa, kvalitetu plodova, ujednačenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovečnosti voćaka. I pored izuzetnog značaja koji ima, rezidba nije svemoguća i ne može rešiti sve probleme, već se mora kombinovati sa drugim merama, ukoliko se želi pun uspeh u proizvodnji. Osnivni principi rezidbe kod većine voćnih vrsta danas su poznati, ali se isto ne bi moglo reći i za lesku. Mnogi autori daju razne preporuke za rezidbu leske koje se uglavnom baziraju na proređivanju žbunova u cilju sprečavanja zasenjivanja i to ne svake već svake treće ili četvrte godine.
Niski prinosi i neredovna rodnost laske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravilni izvođenom rezidbom. Pravilna rezidba sorti leske ne može se ni zamisliti bez detaljnog poznavanja osnovnih morfoloških svojstava rodnih grančica.
Utvrđeno je da postoji zona duž grančica između 15 i 40 cm na kojoj se sreće najveći broj glomerula, pa treba težiti da se dobiju toliki prirasti a ne duži jer će izazvati suprotne efekte. Dužina grančica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na što manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba.
Leska koja spontano raste formira izuzetno gust žbun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog izduživanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu žbuna postaju smetnja za obradu zemljišta i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je najpribližniji prirodnom obliku uz istovremeno usklađivanje rezidbe sa biološkim zakonitostima, kako bi one došle do punog izražaja.
Rezidba je jedna od osnovnih pomotehničkih mera kojom se utiče na opšti razvoj i veličinu lisne površine, odnosno reguliše formiranje i održavanje najprikladnijeg oblika krune za što bolju osvetljenost formirane lisne mase. Rezidbom se reguliše ukupna lisna površina i usklađuje sa ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu površinu, a time i mogućnost za veće korištenje sunčeve energije, dok ostavljanje veće lisne površine dovodi do njenog lošeg funkcionisanja i manjeg ukupnog učinka fotosinteze. Kada je jednaka dužina rodnih grančica, bolje osvetljene, donose 2 – 3 puta veći rod od onih koje su zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisna masa troši više akumuliranih organskih materija za održavanje osnovnih životnih procesa nego što može da stvori. Regulisanjem povoljnog odnosa između korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se usklađuje broj potrošača vode i mineralnih materija sa sposobnošću korenovog sistema da obezbedi iste. Ograničavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svođenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skraćivanjem puteva za razmenu materija, mogu se uštedeti značajne količine energije i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeću godinu.
Polazeći od navedenih činjenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i izrođenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postiže rezidbom.
Na osnovu naših ispitivanja uticaja rezidbe na vegetativni i generativni potencijal sorti leske Istarski dugi, Rimski i Tonda Gentile delle Langhe utvrđeno je da je prosečna dužina rodnih grančica kod orezivanih žbunova preko 30 cm, a kod neorezivanih oko 8 cm. Broj pupoljaka je oko 3 puta veći kod rodnih grančica orezivanih žbunova, kao i broj resa, što je vrlo značajno za produkciju polena. U zavisnosti od sorte i masa ploda i jezgre je veća za 10 – 20% kod orezivanih žbunova u odnosu na neorezivane. Analogno masi ploda i prinos po hektaru je veći za 430 – 555 kg kod žbunova kod kojih je primenjena rezidba. Analizom i drugih fizičkih i hemijskih parametara došlo se do sličnih rezultata i zaključaka.

Pozdravljam sve na forumu kao i administratora sajta.
Pre nego sto sam uopste i pristupio forumu plan mi je, zbog neiskustva i nepoznanice kojih sam imao, da prenesem drugima svoje iskustvo.
Da se razumemo ja nisam poljoprivrednik vec neko ko ulaze u poljuprivredu a za sve operativne stvari vodi racuna surak.
Svi oni koji me budu pozvali pomocicu u sadnji ili, posto ja neznam kako i sta raditi kako godine prolaze a zasad raste, uputicu Vas na kompetentnije.
Svakako na forumu ima kompetentnih
verdoso
kalimali
simonzec
đuka
lesnikovac
dragan320
Mnoge me stvari cekaju tako da cu najverovatnije pisati do kraja februara a potom konkretno da pristupim realizaciji planova.
Ima jos dosta konkretnih stvari tako da je najbolje e-mail ili telefonom da me pozovete.
Takodje tu je i ideja o formiranju udruzenja tako da cu u skladu sa time poprilicno angazovati.

IV DEO
Prilikom posete zasada u DEC-u veoma je bitno napomenuti da se djubrenje vrsi djubrivom kaliforniskih glista.Razlog zato sto je citav zasad sertifikovan kao organski proizvod.

Savetodavne usluge sprovodi udruzenje
Udruženje za organsku hranu TERRA’S
Trg cara Jovana Nenada 15
24000 Subotica
www.terras.org.yu

a sertifikaciju je obavila

Organic Control System d.o.o.
Trg Cara Jovana Nenada 15
24000 Subotica, Srbija i Crna Gora
tel: +381 24 521 130
tel: +381 24 554 600
fax: +381 24 553 116
email: info @ organica.co.yu
www.organica.co.yu

Tada vec pocinjem da se interesujem za Kaliforniske Gliste i to je jos jedan put kojim sam krenuo.Najbolje leglo Kaliforniske Glista u Srbiji moze se kupiti od Milana Jaksica 063/370214 po oceni od 50€ po leglu.
Posetio sam i uzgajaliste glista u Selevcu (S.Palanci).Kupovinom legla dobijate i mnogo poznatu knjigu ’’Gajanje Glista’’ Milutin Mitrovic a tu je i potpuna savetodavna podrska.
Za mene je interesantno posto kuci imam dosta trinje i suske da je upotrebim kao hranu za gliste.

Ima i lep sajt na internetu:

farmaluka.awardspace.c...enjaka.htm

www.ersek.hr/

Razmak izmedju sadnica iskoristio sam za sadnu pasulja.Najverovatnije ’’BISER’’ , jer kako je krenulo ocekuje nas susna godina a za krupnije sorte potrebno je navodnjavanje.
Zahvaljujem se udruzenju agronoma www.udruzenje-agronoma...in.org.yu/
konkretno dr Milan Zdravković-u sto me je uputio u sadnju pasulja (Institut za povrtarstvo Palanka).Prilikom sadnje veoma je bitan AZOTOFIKSIN www.soilinst.co.yu.

REZIME SADNJE NJIVE OD 55 ARI SADNICAMA LESNIKA:

1. ANALIZA ZEMLJISTA 3000din
2. ZICA VISINA 1.2m (12 KOTURA UKUPNO 300m) + 2 KOTURA BODLJIKAVE ZICE (300m) ;300evra
3. BENZIN 3000din
4. MAP 200Kg (NPK 12:52:00) ;5980din
5. TRANSPORT ;5000din
6. KRECNO DJUBRIVO 1tona ;7000din
7. SUPTRAT-CELUFLORA ;13800din
8. EKSERI ’’U’’,BITULIT,CEMENT, SODER ;4000din
9. DUBOKO ORANJE ;100€
10. TANJIRANJE ;3500din
11. BUSENJE RUPA (za sipove) ;5000din
12. NADNICE ;13000din
13. SADNICE 370kom po 2.7€ ;1000€
14. SIPOVI ;200€
15. CISTERNA :25€

∑ 63280 DINARA (NPR KURS 80 din) 791€ + 1625€ = 2416€

A koja kolicina kaliforniskih crva treba da se ubaci na jedan ha

Poštovani,
Mislim da su ove informacije o sadnji i uzgajanju lešnika (leske) veoma dobre za početnike, čak šta više odlične, jer nečeg sličnog nema u ovolikoj meri na internetu i to na "jugoslovenskom" jeziku !!!
Kada sam ja sadio svoje leske nisam imao ovako obilne i precizne informacije o sadnji!!! Sve što sam imao bilo je nekoliko fotokopiranih stranica iz neke knjige koje mi je jedan prijatelj hortikulturac pronašao i fotokopirao. O pripremi i ispitivanju zemljišta nisam imao pojma sve dok kasnije nisam pronašao informacije na netu (Australisko ministarstvo poljoprivrede, itd.) , a od priprema zemljišta koje sam izvršio za sadnju leske bilo je samo kopanje rupa. Zasadio sam 55 komada leski na oko 15 ari placa, od kojih se nije primilo možda pet komada i njih sam dosadio sledeće godine. I one sada rastu i napreduju.
Napomenuo bih kreatorima iliti administratorima ovog sajta da bi ipak trebali da otvore više foruma vezanih za lešnik (lesku) jer ovo je sve malo prenatrpano i izmešano da ljudi nemogu da se snađu. Takođe bi bilo lepo da iskoriste neke poruke i informacije u ovom forumu i da otvore jedan poseban odeljak naprimer u "TEKSTOVIMA" vezan samo za lešnik, njegovu sadnju i kasnije održavanje, jer je velika zainteresovanost kod ljudi za sadnju ovih biljaka. Priznajem postoji samo jedan članak o zaštiti lešnika i to u "Zaštita bilja", samo lično mislim da je samo ovaj članak nedovoljan.
Pozdravljam svaki vid udruživanja i međusobne saradnje i razmene iskustava imeđu uzgajivača lešnika!!!!!
Evo i jedne fotografije mog leskara.

Pozdrav svima, novi sam clan i za pocetak evo slike lesnika u cvetu starog 4 godine!

Evo vec nekoliko meseci resavam da iznesem svoja iskustva u gajenju lesnika i da ih podelim sa istinskim zaljubljenicima u ovu biljku,a koji se okupljaju na ovom divnom forumu.
Ni jednog momenta mi na umu nije bio profit,vec to sto imam jednu parcelu oko 30 km od kuce povrsine nesto vise od 80 ari koju mi je poklonio pokojni deda,a na jednom njenom delu se nalazi i porodicno groblje,tako da cu uvek imati neku obavezu ili razlog da s vremena na vreme odem u selo,a onda zasto ne iskoristiti bar jedan deo da se okusam
i u poljoprivredi.Ucinilo mi se tada da oko lesnika ima najmanje posla i evo mene u ovoj bransi.
Prve lesnike sam posadio 2000. godine ukupno 64.Posto je te godide bilo izrazito toplo leto sa temperaturom vazduha i preko 40 C,a izmerio sam u jednom momentu u vecernjim satima temperature zemlje 52 C prezivelo je svega 11 sadnica.Od toga su na jesen komsijske ovce unistile jos 4.Malo sam se demoralisao,pa sam sledece sadnice posadio tek u jesen 2002. i prolece 2003.Poslusao sam savet komsije koji se vocem bavi skoro 60 godina i za to vreme je podigao 4 mini plantaze lesnika za svoje potrebe (u svakom mestu u kom je za radnog veka ziveo po 1).
Cika Obrad, koji je inace poljoprivradni fakultet zavrsio odmah po zavrsetku 2. svetakog rata,kaze:
-prirodno staniste lesnika su senovita mesta obicno sume u blizini potoka i to na severoistocnim do severozapadnim padinama
-hoce plodnu,blagu i rastresitu zemlju sa dosta krecnjaka
-hoce vlaznu zemlju,ali ne i vodu
-sve ostalo otezava podizanje zasada i biljke kasnije stizu na rod,a kasnije i nesto slabije radjaju.
-kora leske je prilicno osetljiva na jako sunce.
Moja parcela je padina orjentisana u pravcu jugoistoka tako da je osuncana od izlaska pa do dva sata do zalaska sunca.Kiselost je 5,humus nesto vise od 3,fosfora ima 6 puta manje,a kalijuma 50% vise od idealnih vrednosti za lesnik.Nadmorska visina je izmedju 400 i 450 metara.
Saveti cika Obrada:
-nikako ne sadi kalemljeni lesnik.Ko ce ti ga orezivati i brati kad budes imao 60 godina?
-nemoj bacati pare za sadnice jer ces tesko naci kvalitet,a pitanje kako ce se primiti a kasnije i radjati na tvom terenu.
-nabavi sadnice od izdanaka lesnika koji dobru radjaju,a uspevaju na terenu slicnom tvom.
-sadi i formiraj zbunove po sistemu jednakostranicnog trougla od 3 metra,a kasnije ne dozvoli da se previse razgranaju I da idu u vis vise od 3.5metara.Zbunovi na manjm razmaku ce se lakes stititi od jakog sunca.
-redovno obnavljaj rodno drvo jer lesnik plodonosi na jednogodisnjim granama koje su porasle na dvogodisnjim.
-zalivaj samo u krajnjoj nuzdi jer ako odmah krenes sa zalivanjem formirace plitak koren i kasnije ce stalno biti osetljiv na nedostatak vode.
-prostor izmedju sadnica drzi pd malcom,a pokosenu travu nabacaj oko sadnica da se stvara humus,ali ne previse blizu same sadnice da se u kisnom periodu ne pojave gljivice koje mogu ostetiti sadnicu.
-redovno obilazi zasad I ako primetis suvu grancicu proveri da je nije napao crv koji se hrani srcikom jer ako ne reagujes na vreme moze da unisti celu biljku.Taj crv je otporan na vecinu hemijskih preparata pa ga moras ubiti rucno.
-ne stedi stajnjak,fosfor mozes uneti cistim pepelom od drveta,a kiselost ces regulisati KAN-om koji ces bacati dva puta od pocetka vegetacije pa do kraja juna.Mozes pokusati da razbacis obican pesak I to 1 kubni metar na najvise 5 ari jer postoji mogucnust da je fosfor blokiran u zemlji zbog kiselosti od strane alumosilikata.(ovo zadnje mi nije bas najjasnije kako to funkcionise,ali boze moj ne mora mi bas sve ni biti jasno niti se sve po svaku cenu mora primenjivati pogotovo ako je savet-probaj).
Nadam se da nesto bitno nisam preskocio.
Ogradio sam parcelu, nabavio od drugova,poznanika I komsija sadnice,cika Obrad mi ih je obradio ipripremio za sadnju uz preporuku da one sa losijim korenom ne sadim vec da ih skolujem(posebno posadim u rastilo I bolje degujem da razviju korenov system do sledece godine ,pa onda na stalno mesto).
Poorao sam parcelu u jesen 2002 I jednu kolicinu sadnica koju sam do tada nabavio posado,a nesto sam nabavio I posadio sledeceg proleca.Sadio sam tako sto sam na dno jamica stavio nesto stajnjaka,prekrio sa malo zemlje,posadio sadnicu prethodno umocenu u rastvor sveze govedje balege I zemlje,zagrnuo zemljom do korenovog vrata,nagazio zemlju,jis malo sitne zemlje I preko toga jos stajnjaka.
Nabavio sam 7 razlicitih sorti,ali se pokazalo da dve na tom terenu ne mogu da opstanu I to zbog toga sto su ranije od ostalih kretale sa vegetacijom tako da su im prolecni mrazevi svake godine unistavali nadzemni deo pa se onda iz koreda ponovo razviju mladari koji sledeceg proleca ponovo stradaju. To mi se desilo sa 29 sadnica.To sam 2005.u jesen popunio sadnicama koje opstaju.Sada imam oko 150 zbunova od kojih sam bas zadovoljan sa nekih stotinjak komada.Napominjem da ni za jednu sadnicu sa sigurnoscu ne mogu reci koje je sorte.Za podizanje ovog zasada sam potrosio preko 250 sadnica.
S obzirom da sam sadio na jednom od najnenormalnijih mesta za lesnik za sad sam zadovoljan.
Odrzavanje:
-djubrenje stajnjakom u jesen
-u rano prolece,pred pocetak vegetacije,ide 11-52-0 ili 10-30-20 I okopavanje,ali vrlo plitko
-krajem aprila I krajem maja KAN I posle do polovine jula 2-3 puta prihrana preko lista Murtunikom
-muku mi zadaje lisni smotavac I njega prskam 3-4 puta.
-kosenje trave izmedju redova I pakovanje oko sadnica
-zalivanje ne mnogo I ne stalno sistemom kap po kap
U 2006.ukupan prinos lesnika u ljusci je bio 5.8kg.
Ove godine je po prvi put uresao I procvetao kako valja,cak mnoooogo bolje nego neki kalemljeni koji su posadjeni 2003 u prolece I koje covek izuzetn neguje.
E sada dragi moji posto planiram da u dogledno vrema prosirim plantazu za jos nekih 250 komada trebaju bi sadnice.Jedino provereno uspevaju one koje su kod mene na placu.Nezelim da ih ostecujem vadeci po nekoliko izdanaka svake godine I svake godine da sadim po par desetina komada vec nameravam da pokusam da proizvedem sadnice od reznica I da posadim sve odjednom .Cuo sam samo da je to prilicno komplikovano I drugarski savet da ne pokusavam jer se za oziljavanje koriste fitohormoni koji su u stvari bojni otrovi????.Moje iskren misljenje je da taj covek sa kojim sam razgovarao nema pojma,ali ga sramota da prizna pa pravi dramu pogotovo sto nije hteo ili znao da mi kaze koji je fitohormon u pitanju I kako se to radi,a pogotovo me razocarao kad nije znao da mi odgovori sta je to IAA.
Stvarno ljudi zna li neko kako je moguce proizvesti sadnice leske od reznice I koliko je to uspesno

Pa sad ne znam odakle ti informacija da su se fitohormoni koristili kao bojni otrovi.Oni su relativno kasno otkriveni i zato biljna fiziologija kaska za humanom.
IAA je indol sirćetna kiselina i spada u grupu "auksina".Pored nje u grupu auksina koji se koriste u regeneraciji korena spadaju i NAA-naftil sirćetna kiselina,IBA-indol buterna kiselina i 2.4-D ili 2,4-dihlorfenoksi sirćetna kiselina.
Za ožiljavanje korena biljaka se uspešno koriste preparati na bazi huminske kiseline.

Da malo pojasnim.
Informaciju da su fitohormoni bojni otrovi sam pre nesto vise od dve godine dobio od coveka koji vazi za strucnjaka u svom poslu (vocarstvo) i koji na zalost prima platu iz budzeta,pa ga verovatno bilo sramota da prizna da o fitohormonima ne zna nista i onda je slozio pricu da su to u stvari bojni otrovi kako bih prestao dalje da ga zapitkujem na tu temu.Jednostavno je time covek hteo da me otkaci.Glupav nacin,ali boze moj placamo mi i vece tupadzije.
Sa pojmom fitohormona sam se prvi put sreo pre skoro 10 godina I to je bio jedan kratak pasus u nekoj knjizi o vocarstvu.U skorije vreme sam nasao nesto podataka na netu,ali sve je to nedovoljno da se upustim u eksperimente.Trebaju mi infirmacije:
-kada i kako se uzimaju reznice (zrele ili zelene,koje duzine ,da li trba skracivati vrhove i redukovati list i koliko)
-koji fitohormon je najpogodniji za lesnik i gde ga nabaviti
-koliko dugo,u kojoj koncentracij,i na koji nacin tretirati reznicu pre polaganja u supstrat
-sta koristiti kao supstrat
-nacin odrzavanja rasadnika (optimalna temperature,vlaznist i prihrana)
-posle koliko vremena ce se razviti koren i kada presadjivti sadnicu i da li odmah na stalno mesto ili je treba “skolovati”.
Mozda sam nesto i preskocio da pitam,ali nadam se da se razumemo.
Hvala!

Zamisli biljke u oblastima u kojima bi se fitohormoni koristili kao bojni otrov. Zamisli jagodu od 2 metra?

Pa dobro.Morali bi ih brati motorkom.
Nego kako ja da nateram moje lesnike da porastu preko 2 m ove godine ?
Sada su visoki od 1.2 do 1.5m i stari su 4 godine.

tubravich,napisao si da je rod bio 5.8kg,toje sa jednog nasada ili ukupno od svih tih 150-200 komada?

Konkretno ne mogu da te posavetujem oko upotrebe fitohormona u procesu ožiljavanja reznica, pošto nemam iskustva sa tim i ne baratam preciznim podacima.
Pre bih te savetovao da,pošto već imaš svoj zasad, proizvedeš sadnice iz izdanaka.
Žbun lešnika sam stvara izdanke koje redovno treba uklanjati. Ako već moraš da ih uklanjaš iskoristi ih. To ti je mnogo lakše nego da se mučiš sa ožiljavanjem reznica.
Pozdrav!

E moj dragi prijatelju beperro .Bilo bi mnogo lepo da je to prinos po zbunu.Ovih 5.8kg je rod sa nekih stotinak zbuniva s tim sto je na pojedinim zbunovima bilo svega po nekoliko plodova.Od 7 zbunova starih 6 godina samo su 2 pristojno rodila i na njima je bilo skoro po kilogram roda, a ostatak je sa leski koje su stare 3 godine (posadjeno u jesen 2002. i prolece 2003.)
Od kada sam podigao zasad ove godine sam po prvi put zadovoljan kako su resale I cvetale.Vreme im je za oprasivanje bilo povoljno, ali malo prerano tako da strepim od mrazeva.Prosle godine je u vreme cvetanja neprestano padala kisa pa je I to uticalo na prinos.
Brate homericus jos nemam ni jedan izdanak koji je malo dalje od osnovnog zbuna tako da ni jednu dobro oziljenu sadnicu ne mogu odvojiti bez ozbiljnije povrade korena stu bi negativno uticalo na dalji razvoj biljke I plodonosnju.Gorko iskustvo imam kod druga koji mi je dao oko 80 izdanaka od svojih 14 zbunova.Posto je DOBRO ispovredjivao koren odvajajuci sadnice za mene te godine je imao takav prinos da bi jedna veverica umrla od gladi.Sledece godine se situacija popravila,ali je idalje bilo jako lose .Tek se prosle godine vratio na nekih 7-8 dzakova lesnika sto mu je standardni prinos sa tih 14 zbunova.Dzakovi su inace oni u koje staje 50 kg kukuruza,a lesnike nismo merili.
.Postoji jedna lepa varijanta da se bez ozbiljnije povrede osnovnog zbuna proizvede kvalitetna sadnica, a to je da se jednogodisnji letorast polozi po zamlj, zatrpa nekim plodnim materilalom koji dobro cuva vlagu (mozda treset ili neka zemlja za cvece)do jedne polovine ili trecine duzine letorasta od dna,a preko toga zemljom i kasnije se redovno zaliva.Na delu koji je polozen i prekriven ce se pojaviti zilice koje bi trebalo da budu dovoljne da se na jesen taj lastar odvoji od zbuna I posadi kao kvalitetna sadnica na stalno mesto.To I planiram da uradim ove godine, ali sa svega nekoljko lastara da bih popunio jos nekoliko upraznjenih mesta.Posto mi je zasad jos uvek mlad prioritet mi je jacanje korena,a kasnije formiranje dobrog zbuna tako da proizvodnja sadnica od postojecih zbunova na ovaj nacin mora da saceka bar jos 3 gudine,a za to vreme ce biti reznica u izobolju pa zasto ih ne iskoristiti ako se moze.Znaci imam izbor ili da za nekoliko godina negujem mlade vocke ako uspem da ozilim reznice fitohormonima ili da tek tada proizvodim sadnice na gore opisani nacin.

lESNIK SE MOZE RAZMNOZAVATI NA DVA NACINA, GENERATIVNO IZ SEMENA I VEGETATIVNO KALEMLJENJEM ILI OZILJAVANJEM VEC IZNIKLIH SADNICA. Razmnozavanjem iz semena ne prenose se verno osobine roditelja, tako da sortu koju pokusavate razmnoziti nece te dobiti,jer povlaci gene od roditelja i dalje unazad.Razmnozavanje iz semena se koristi za dobijanje podloge za kalemljenje i to sejanjem divljih lesnika(mecja leska). Pravo prenosenje osobina sorte koju hocete da imate je kalemljenjem, kloniranjem, na podlozi divljeg lesnika. Da bi niklo seme za podlogu ono mora da odlezi priblizno cetiri meseca u posebno stvorenim uslovima(stratifikovanje).Po nicanju podloge u prolece sejanac divljeg lesnika se neguje u maticnjaku podloga, posebna parcela sa dobro obradjenim i zasticenim zemljistem. Krajem avgusta ili pocetkom septembra na dobro formiranim podlogama vrsi se kalemljenje kalem pupoljaka. To bi bilo za pocetak za dalje pitajte. Jos jedna napomena, ako kupujete kalemljeni lesnik obratite paznju na vreme berbe jer zbog klimatskih uslova moze se desiti da rani lesnik nikad ne prorodi zbog poznih prolecnih mrazeva koji su cesti, i koji izmrznu cvetove.

UVERITE SE SAMI!

www.armbell.com/trakto...m=traktori