hvala, Nabuko, sa klincima jedna slična stvar kao da baštom- nauživaš se dok se iscrpljuješ, beskrajno.

evo nešto slika mojih mrčenika kako kukaju da ih neko pogleda...









kratki opis? ono što se odmah jasno vidi:

- imao cijela dva vikenda da odradim malč oko biljaka, i makar donekle prorijedim korove
- slike uzete danas, prošle godine u ovo doba u najveće sam miješao salatice - kašnjenje sa sadnjom oko 3 neđelje
- ako može da se vidi kako je vezan, jasno da sam i tu kasnio najmanje po 5-6 dana

ipak nešto mnogo bitnije:
ako možete da razlučite vrhove biljaka, vidljivo je da su u odnosu na ostatak slabiji i blago deformisani.

e, tu vas čekam, da se slučajno ne hvatamo odmah za neki QUADRIS ili EQUATION... evo šta je u ovom konkretnom slučaju:
- biljke su sađene u izuzetno bogato tlo
- poslednjih tri mjeseca ( sve do danas, kad nas napokon nešto okvasi ) nije bilo kiše
- poslednjih 4 neđelje noćne temperature su išle i do 15C, dok se po danu na zemlji mjerilo i 45C
- odsustvo baštovana u ovoj šumi uzrokovalo je najgoru moguću stvar u datim okolnostima - krajnje neredovno zalivanje, te neujednačenu vlažnost tla

elem sve ovo uzrokuje niz problema, naročito uzimajući u obzir da su sve sorte domaće, i po definiciji, mnogo osjetljivije od hibrida.
ipak, najosnovnije je da biljka usled nedovoljne količine vlage u pojedinim periodima nije mogla da vuče korisnu materiju, dok se nakon toga u periodima preobilnog zalivanja dešava upravo suprotno - velikom brzinom se vuku elementi iz zemlje i izazivaju eksplozivno jačanje već nastale lisne mase, ali i slabljenje i deformaciju mladih listova koji ne mogu da napreduju takvom brzinom.

rješenje je sasvim prosto: ujednačiti zalivanje, i ne dirati se bilo kakvih pesticida, a takođe držati ruke dalje od bilo kakvih prihrana koje bi samo dodatno opteretile normalan razvoj biljke.
uz ovu današnju kišu, kao i angažovanje dodatne radne snage na polivu u vidu mojih starih, biljke će ispraviti i ojačati vrhove u roku od dvije neđelje. ovo je inače moguće jer su sve biljke ipak razvile zdrav i jak korijenov sistem, jer da nisu, već do sada od raznoraznih boljki, insekata i deformacija, ne bi bilo šanse ni za pola roda.

nastavljam dalje sa pedagoškim smaranjem vrlo brzo ( uzeo slobodan dan sam od sebe pa ne znam što bih radio )...

Ne smaraš... , a čim završiš sa predavanjem, jel' mogu pitanja ( iz poslednje klupe ) ?

opet, u vezi sa fotkama i diskusijom sa femom71 i lauferom, interesantna fotografija:



skoro da bis se zakleo da paradajzi sa onih feminih fotografija do sada već izgledaju isto ovako.
inače, ovo je klasičan primjer lošeg oprašivanja i posledične deformacije ploda. razlozi:
- velika razlika između noćnih i dnevnih temperatura, izuteno visoke dnevne temperature u vrijeme cvjetanja, manjak korisnih insekata koji je iz nekog razloga vrlo uočljiv kod mene ove godine
- sorta, jedan od najslađih roze beef paradajza koji sam probao, izuzetno krupan, ali isti kao zla žena i stalno mu nešto ne odgovara: manjak sunca- katastrofa, velika vrućina- još grđe, manjak vode- kataklizma, višak vode- apokalipsa, isto tako, sorta je izuzetno sklona deformacijama ploda
- opet, neravnomjerno zalivanje. na deformacije ploda to konkretno utiče tako što azot mnogo brže i ravnomjernije putuje kroz biljku od, recimo, bora i kalcijuma, krucijalnih elemenata za kvalitetno oprašivanje i zanošenje, tako da se pojednostavljeno dobija to da biljka napreduje brže nego što kalcijum može da podrži.

elem, naravnoučenija bi bila: ko ima dovoljno vremena i dovoljno ga to zanima, trebalo bi da prouči osnove ishrane biljke mikro i makro elementima.
ono što ove moje biljke kažu jeste da im je hvalilo i bora i kalcijuma ( bilo je i opadanja cvjetova u većem procentu nego ikad ove godine ). međutim, ono što je poenta, da im u stvari ni bora ni kalcijuma ne fali nego ih ima sasvim dovoljno!
loše oprašivanje je nastalo iz prethodno navedenih razloga, a pravila i povezanost u kretanju azota na jednoj strani, te kalcijuma na drugoj, dalje uloga fosfora i povezanost sa iskorišćavanjem bora, bla bla...

elem, poenta je da ovđe nije bila neophodna ama baš nikakva prihrana, dovoljno je bilo ujednačavanje temperatura i naročito zalivanja, i evo ga



... biljka već na sledećim cvjetnim granama daje sasvim normalan plod.

šta hoću da kažem: i u ovom slučaju hvatanje za bilo kakav pesticid predstavlja zloupotrebu hemije.
dalje, život biljke je složen, ali ako ga iole poznajete ona će vam sve reći. i prihrana kalcijumom bi u ovom slučaju bila nepotrebna, a takođe bi sa velikom vjerovatnoćom kasnije dovela do problema sa usvajanjem kalijuma ( opet povezanost ) i plodonošenjem biljke.
i dalje, npr., kalcijumom se prihranjuje ako je nedostatak vidno primjetan i u turgoru ( meko stablo i list, propadanje sa oboda listova, savijeni i slabi mladi izdanci, opadanje cvjetova, itd. ) i na samom plodu ( suva trulež vrha, crna tačkasta zadebljanja ), a naročito uzimajuči u obzir da je nedostatak kalcijuma u zemljištu prilično rijetka stvar kod nas.
mnogo češće vidan nedostatak kalcijuma potiče od preforsiranosti azotom, magnezijumom, itd., a u tom slučaju bilo kakva pojačana prihrana kalcijumom napraviće dvije muke umjesto jednu.

dosadni ja, opet hoću da kažem da je i u ovom slučaju bolje da ostavite biljku da sama riješi, nego da je non stop čačkate.

i, na kraju smaranja, i ponešto što je ostalo normalnoj u našoj šumici:







dugogodišnji prijatelj, srcasti albanac ( ameri naravno našli shjeme na kosovu, registrovali ime- ''kosovo'', i sad mu to dođe jedan od bolje prodavanih i skupljih heirlooma u toj nedođiji ).
ukus za sladokusce, otpornost nevjerovatna - ova biljka bukvalno nikad nije oprskana.
inače, moje pravilo je da prskam jednom antrakolom na pojavu šest stalnih listića u rasadu, jedna bordovska nakon ukorjenjivanja po presađivanju, i eventualna rezerva još jedan antrakol ako vrijeme poludi, ali ovaj nije prošao ni to, izvučen na blef, malč i odstranjivanje nižih grana.

...







kvrgavo, tvrdo čudo iz Crmnice, okolina Skadarskog Jezera.
kad ga rasječete zamiriše još tri kuće pored vaše, i nekako mi se vazda u sjećanje došeta kuhinja babina na selu, trideset i kusur unazad...

...





crveni beef sa Morave, paradajz koji raste kao iz vode i nikad ne podbaci.
ukus njamiiii, al' uobičajeno neotporan na pucanje, nema veze, ovo je ljubav koja traje.

...





i, moja najveća boljka ove godine, mali, kvrgavi beef iz Skadra, definitivno miljenik po ukusu.
stradao, nematoda u rasadu, jedva spasio 4 struka, polu živa, polu mrtva, ali lagano počinjem da se nadam da je jedan makar povratio snagu u korijenu i da će biti makar za jedno popodne zakuske i par generacija sjemena.

i da napokon prestanem da zloupotrebljavam ovaj sajt, samo još jednom da se isponavljam:
ovaj paradajz je dobrano zapušten, takođe nije prskan hemijom praktično nikad od presađivanja, aj' čikam vas da neko nađe list sa nekom ozbiljnom boleštinom.

Po biljkama bih rekao, da nisu baš zapuštene..
Imale su (približno) ujednačen porast. Veličina lista nije oscilovala.
Stablo je ujednačene debljine.. Sve u svemu,.. lepo izbalansirana podloga (đubrivo ).
Šta si stavio u "kućice ( koji i koliko stajnjaka ) i mineralnog ?
Obzirom na okolni zeleniš, nameće se logično i pitanje upotrebe nekog insekticida (akaricida ). Da li si i to koristio ?

Nedostatok na kalium - eden od najcestite fizioloshki problemi vo oranzeriskoto proizvodstvo vo Makedonija(slikite se malce postari)

hehe, okolni zeleniš je najveća kupina koju sam u životu vidio, moj bedem od spoljnog svijeta ( jes' da plaćam radnika 5-6 puta u sezoni da to malo potkrati, da nas ne pojede, al' zato vesele goste one dvije diskoteke u pozadini uopšte ne osjećam ).

od insekticida apsolutno ništa. pepeo i pijesak me brane od iskustveno najveće napasti- sovica, ono što pretekne odrade ruke kad se ima vremena. isto tako, kadifice djeluju sasvim solidno- broj mušice, minera, vaši i leptira za sada nije uznemirujući. inače, prazne površine koje se vide su predviđene za bosiljak, pelin i neven, efekat je tek tad sasvim dobar, ali ne stižem ( čuveno crnogorsko shjutra, hehe ).
inače, držim u rezervi jedan od onih organskih insekticida 'iz maščobnih kislota', ali za sada miruje.

biljke jesu sasvim zapuštene u pogledu održavanja, polovinu onoga što treba nisam odradio, ili sam odradio sa velikim zakašnjenjem.
ono što je krucijalno, i zbog čega će ova bašta na kraju dati dobar rod, jeste ukorjenjivanje biljaka. to i inače generalno smatram apsolutnim faktorom n1 u gajenju, i to je odrađeno kako treba. u novembru, kad budem vadio ove biljke, preko 80% će imati korjen veće dubine od pola metra. da je zalivano kako treba, taj procenat bi bio stotka. zalivanje je u gajenju paradajza apsolutni faktor n2, makar za mene. ukoliko to dvoje dobro odradite, sve ostalo će vam biti oprošteno ili ispravljeno.

podloga je bogata zemlja ( 2006, kada sam preuzeo vlast u bašti, zatekao sam glinicu skoro bijele boje, čestitka od mojih starih i 20 godina njihovog gajenja istih kultura na istom mjestu, bez bilo kakvog prihranjivanja osim nešto škrto stajnjaka; trebalo mi je 3 godine da u baštu vratim gliste ), živ stajnjak ( kravlji ) u novembru, vicia vilosa ( divlja grahorica ) i grašak sijani u januaru, košeni i ukopani krajem marta, uz dodatak nešto bukovog humusa, u kućice šaka komposta i nešto dobro zgorelog ovčijeg đubriva ( 3 neđelje prije sadnje ).
prihrana ( jedna od stvari koju nisam odradio, a trebalo je makar jednom do sada ) drvenim pepelom i ovčijim stajnjakom razmućenim u vodi ( pepeo zbog kalijuma i kalcijuma ).
mineralna ne koristim, nema potrebe, a, bez obzira šta govore, posledično daju rezidue nitrita u plodu, takođe, ako koristite naše, većinom ste u šansi da pripunite zemljište hloridima, što će se kad- tad osjetiti i na biljkama.

opet, za mene je sva filozofija gajenja paradajza u ukorjenjivanju i zalivanju, sa bilo čime drugim ovo će vas lagano izvesti na pozitivan kraj.

Dimitar,

je li tvoja bašta u pitanju?

Njam-Njam citat:

Dimitar, je li tvoja bašta u pitanju?

Ne, toa e oranzerija,staklenik ... povrshina od 30ha

hehe, 30ha?

onda im fali baš mnooogo kalijuma, nezgodacija kad se čoe'k bavi uzgojem paradajza.

Dimitar.A citat:

Njam-Njam citat: Dimitar, je li tvoja bašta u pitanju? Ne, toa e oranzerija,staklenik ... povrshina od 30ha

Dimitar, negde sam čitao o intenzivnoj proizvodnji u okolini Gevgelije ( agruma, grožđa, povrća..)
Imate pogodnu klimu ?? Kojeg datuma se sadi paradajz u okolini Gevgelije ? Koje hibride rade u staklenicima, akoje na otvorenom polju.