Čubar - Saturea hortensis

Da li neko zna da mi kaze nesto vise o zacinskoj biljci "cubrica"

Da li je to isto što i čubar ?
Ako jeste, latinski naziv je Satureja hortensis.
Tako ćeš lakše moći da nadješ detalje

Znala sam da se koristi kao zacin ali kao caj nisam.

Cubrica je zacin! Za caj nisam cula i nije isto sto i cubar, a jos manje - origano. Mnogo se koristi u bugarskoj nacionalnoj kuhinji pri spravljanju pasulja, sociva, dodaje se u mlevenom mesu za cevape i slicne djakonije. Ima jak specifican miris. Jednogodisnja je biljka Stabljika odrasle biljke dostize do 30 cm. Gradjena je slicno bosiljku, s tim sto cveta na vrhovima razgranatih grancica. Bere se za vreme cvetanja u junu. Posle susenja se mrve listovi i cvetovi. Ako se jako sitno izmrve, samelje i doda se so, aleva paprika i jos neke travcice dobija se sarena so kojom se posipa 'lebac namazan maslacem. Ukusno je, ko voli.

Latinsko ime čubrice je Saturea hortensis. Mislim da je iz familije usnatica.

Puno ti hvala ja imam puno dvoriste cubrice a nisam znala za sta se sve koristi.

Ja godinama gajim cubar u basti sa cvecem, koristim ga umesto origana- meni je ukus i miris cubra lepsi!

Inace to kod mene u basti raste kao " samoniklo" jer u jesen sazrele semenke padnu na zemlju i u prolece niknu , tako da se ne mucim ni da posejem , samo kad dodje vreme - rasadim - rasporedim biljcice kako mi se svidja.

Za jela ga koristim kad je svez - tada mi je najbolji , a pizza tek sto je dobra.Za zimu naravno osusim...

Cubar je biljka za zacin i veoma je prijatna za caj.Ima specijalno ljutkas ukus, a i lep miris. Jednom prilikom sam ga uporedila sa djumbirom. Ako jedna biljka kao sto je djumbir ne uspeva kod nas, a cubor je istog ukusa, sto da je ne uporedimo i gajimo isto kao djumbir. Seme joj samo padne i samo nice. Ima ga svuda po basti i dobro nam doslo.

Prvo jedan savet svim forumasima kad postavljaju pitanja o pojedinim biljnim vrstama da se trude da to budu latinski nazivi jer narodnih naziva ima puno tako da za jednu biljnu vrstu mogu naci i preko 20 narodnih naziva u zavisnosti od podneblja drugo postoji jedan naziv za razlicite biljne vrste.

Odgovor na postavljeno pitanje je ukoliko se radi o cubru tj. markentiski poznatom rtanjskom caju, radi se o vrsti tj. Satureja kitaibelii Wierzb. ex Heuff. i to je vrsta koja se sreceu u Istocnoj Srbiji na Balkanskom planinskom sistemu ima je na Suvoj planini, Svrljiskim planinama, Rtnju, Leskoviku, Ozrenu, Devici ...

Donosim vam neke odnosvene podatke o ovoj vrsti:
Satureja kitaibelii Wierzb. ex Heuff. (Lamiaceae)

Planinski čubar, vrijesak, gorska metvica
Opis biljke: višegodišnja biljka, polugrm visok 10 -40 cm, sa snažnim korenom, poluuspravnim granatim stablima. Listovi linearno-lancetasti, naspramni, kožasti, sjajni i bodljasti. Cvetovi ljubičasto-ružičasti nepravilni, dvousnati, mirišljavi. Plod je oraščić sa finim tačkama.
Vreme cvetanja: od avgusta do oktobra.
Stanište: raste na brdskim i planinskim pašnjacima na krečnjačkoj podlozi.
Droga: nadzemni deo biljke u cvetu (Saturejae herba).
Lekovito delovanje: stomahik, karminativ, adstringens, antiseptik, korigens
Narodna medicina: uglavnom se koristi kao preventiva i u lečenju organa za varenje i disanje (nadutost), grčeva u stomaku, upala, proliva, bolesti jetre i žučnih puteva, bronhitisa i astme. Takođe se upotrebljava kod upala u urogenitalnom sistemu, kod šećerne bolesti smanjuju osećaj žeđi i dr.
Hemijski sastav: droga sadrži etarsko ulje do 0,3 %, tanine do 8 %, belančevine, ugljene hidrate i dr. U etarskom ulju (Saturejae aeteroleum) dominiraju fenolna jedinjenja.
Upotreba: čaj se priprema tako što se tri kašičice usitnjene droge preliju sa 200 ml vrele vode, poklopi se i ostavi 15-20 minuta, a nakmon toga se procedi.U toku dana se uzimaju 2-3 šolje čaja zaslađenog medom.

Ostale vrste: gajena vrsta je S. hortensis L., a divljerastuće u Srbiji su: S. subspicata- dolina Drima, okolina Prizrena.

Napomena: za Srbiju se pogrešno navodi vrsta S. montana L. koja je primorska biljka i ima je u Crnoj Gori.


Druga stvar vrsta Satureja hortensis L. je gajena vrsta i nema je u prirodi vece se plantazira pa evo Vam kenih osnovnih podataka:

Satureja hortensis L. (Čubar, čubrica)

Najbolje prinose daje na strukturnim, plodnim, dubokim, ocednim i dobro osunčanim zemljištima. Pri dubokom oranju unosi se 30-40 t/ha komposta ili stajskog đubriva i NPK đubrivo. U proleće izvrši se laka predsetvena obrada.
Čubar se razmnožava semenom, direktnom setvom ili proizvodnjom rasada. Direktna setva se obavlja rano u proleće, jer čubar nije mnogo osetljiv na kasne prolećne mrazeve. Setva se obavlja na međurednom rastojanju od 30 cm, kontinuirano u redu, plitko jer seme klija samo u prisustvu svetlosti. Za hektar se utroši 7-10 kg semena.
Ako se proizvodi iz rasada, na stalno mesto se sadi na rastojanju među redovima od 45 cm i 20-25 cm u redu.
Na početku čubar je vrlo osetljiv na prisustvo korova, pa je potrebno često kultiviranje i okopavanje. Malo oboljeva, pa se ne primenjuju mere zaštite.
Žetva čubra se obavlja u fazi punog cvetanja, nakon čega se zalije i unese azotno đubrivo samo u međureni prostor. Požnjevena masa se suši na promajnom mestu ili u sušnicama na temperaturi do 35oC.
Prinosi sa 1 ha su oko 10 t sveže mase.

Nadam se da ce nas clan Anci biti zadovoljna odgovorom

Toa sto go kazuva Meri Jo e seto tocno jas ja koristam cubrikata vo pravenje na coftinja imaa coftinjata mnogu ubav miris i vkus.Jas sum od Strumica imame slicna kujna so Bugarija i zatoa go znam toa Za caj ne sum slusnala da se pije.

Kažu da oni koji su bili u Bugarskoj na letovanju, odlično znaju šta je čubrica, nema gde je ne stavlaju. Nekome se to svidja, a nekome ne. Uglavnom se pominje kao začinska trava, a olakšava varenje.

Ja čubar koristim kao čaj.

Kod nas se koristi kako ljekovita biljka.

Da li bi možda neko od vas mogao da mi pošalje nekoliko semenki Čubra da ih posadim u bašti? A može i seme neke druge biljke uz to... :-) Zauzvrat bih mogao poslati seme neke ukrasne puzavice, nevena, lubenice, dinje :-)

Nabavio sam od nutricioniste.