Očigledno da osim ekstremnih temperatura važna je i ekspozicija, odnosno trajanje izloženosti kritičnim temperaturama, to je ono što je teško dokumentovati podacima iz prakse. Uglavnom sempervirensi kod Jugoslavije su stari koliko i blokovi zgrada, znači između 30 i 35 godina. Za to vreme podneli su svakakvih zima.
Ono što kod Libanskog kedra malo ko pominje je izuzetna osetljivost na aerozagađenje i to je verovatno limitirajući faktor zašto ga nimalo ne forsiraju na javnim površinama.
Druga je stvar šta literatura piše, Ne može se baš sve uzeti zdravo za gotovo. U Turskoj tvrde da uspeva do zone 5, ja imam njihovo seme, pa da vidimo.

Ubeđen sam da ono što je Janci1 postavio nije libanski kedar.
Ako je sadnica kupljena u nekom našem rasadniku onda je 99,99% atlanski.

Izgleda je to kod nas normalna stvar narucis jedno stigne sasvim nesto trece nasa posla staje tuje ja sam zadovoljan i ovim stagod da je.Samo daprezivi nase Vojvodjanske zime.Hvala na identifikaciji Drveni .

I sta sad, ja znam kakav je moj Libanski kedar od destak godina i kako malo malo pa izmrzne,i sto se ne bi sadio na 2.5 m od kuce da ga malo zastiti od zime,a ove slike sto je postavio Drveni ja sam siguran samo na onoj trecoj zadnjoj slici da je to Libanac,i tesko da ce on tako da poraste kod nas,a ako i poraste neka se neka buduca generacija raspravlja o tome u nekim buducim forumima.Sto se tice zagadjenja neka ljudi sade Pancicevu omoriku ona je otporna gde god da sam citao.

A i za Atlaski kedar sam ubedjen da moze da se sadi na 2.5 m od kuce jer ih ima dosta po Pazovi na tako maloj udaljenosti, a stari su i 20 godina,samo neki se i naprasno osuse,zasto-ko to zna.

Ko mi kod tako mlade sadnice koju je postavio Janci uradi preciznu determinaciju da li je libanski ili atlanski castim ga picem.

Vidim od pocetka stranica da ima prepucavanja koji je koji kedar,koliko vidim i medju strucnjacima. Ajde ovako logicno, po meni je ;
1-Atlaski kedar je otporniji na zimu od Libanskog
2-Libanski kedar sto mu i samo ime govori ako je prirodno staniste Liban, nije otporan na male temp kao atlaski kedar, znaci vise izmrzne zimi i otpadnu mu mnogo vise iglica.
3 Ocigledno jos niko nije postavio sliku Libanskog kedra starog od7-12 god. napr da bi mi mogli da uporedimo
4-Problem je sto postoje i varijeteti Atlaskih kedrova i onda se sve pobrka
Ovo sam siguran a video sam samo kod atlaskih kedrova-grane su mu povijene prema navise ako je potpuno zdrav,ima i gde su mu grane od pocetka do kraja pod 90*u odnosu na stablo,ali tu kao da pocne da boluje,to se desilo sa komsijskim ,koji je poceo da se susi,medjutim to neznaci nista,iako kada su mu grane povijene navise izgleda puno lepse.

Cedrus atlantica is an evergreen Tree growing to 25 m (82ft) by 10 m (32ft) at a medium rate.
It is hardy to zone 6. It is in leaf 12-Jan It is in flower in September, and the seeds ripen from Oct to December. The flowers are monoecious (individual flowers are either male or female, but both sexes can be found on the same plant) and are pollinated by Wind.

Cedrus deodara is an evergreen Tree growing to 33 m (108ft) by 10 m (32ft) at a medium rate.
It is hardy to zone 8. It is in leaf 12-Jan It is in flower from Oct to November, and the seeds ripen from Oct to December. The flowers are monoecious (individual flowers are either male or female, but both sexes can be found on the same plant) and are pollinated by Wind.

Cedrus libani is an evergreen Tree growing to 30 m (98ft) by 15 m (49ft) at a slow rate.
It is hardy to zone 5. It is in leaf 12-Jan It is in flower from Oct to November, and the seeds ripen from Oct to December. The flowers are monoecious (individual flowers are either male or female, but both sexes can be found on the same plant) and are pollinated by Wind.

Ovo su podaci iz strane literature. dok po Mihajlu Grbiću profesoru šumarskog fakulteta Atlaski spada u zonu 7a, Deodara u zonu 7b, a Libanski u zonu 7a.

Vec sam pisao o tome na ovoj temi, ali da rezimiram i uporedim sa datim opisom iz strane literature:

U Belgiji se dva najveca kedra nalaze na istom imanju. To su dva dzina od po 35-37 metara, svaki ima obim stabla na prsnoj visini od oko 6m i sirinu krosnje od oko 35-40 metara .
Jedan je libanski a drugi atlaski.

Toliko o podacima u vezi visine.
Koliko sam ja ukapirao, zaista je tesko odrediti sta je sta, dok stabla ne sazru. Odrasli primerci imaju zaista lako prepoznatljivu siluetu krosnje.

Ali, broj iglica u "cuperku"? Cista zezancija: literatura navodi upravo suprotne podatke, gde je cas lilibanski, cas atlaski sa 40tak iglica.

I naravno, himalajac se lako prepoznaje i nije deo problema.

samo da kazem da u tetovu koje je zona 6 uspesno rastu deodare...mislim da su oni znatno otporniji nego sto kazu na netu

The Quest for the Hardy tree of Lebanon :
arnoldia.arboretum.har...ebanon.pdf

Po modifikovanom uputstvu za skupljanje semena kedra, (sakupljanje ne šišarki nego opalog semenja koje je u međuvremenu već krenulo sa nicanjem) sakupio nešto malo pa posejao. Pretpostavljam da je u pitanju atlaski kedar ali nije mi to sad najbitnije.
Prošle godine ništa,(poleganje) ove godine ću natopiti bakrom pa ćemo da vidimo šta će se dešavati.

Ne znam koji je ovo kedar. Dobio sam dva komada pre tri godine. Bili su veličine hemijske olovke. Evo kako sada izgledaju.

Interesantno mi je to što u opšte ne liče a rastu samo desetak metara udaljeni jedan od drugog.

Izgleda da mikro lokacija znatno utiče na njihov izgled. Jedino mi je žao što ću već naredne godine morati da ih zasadim negde gde mogu lepo da porastu. Kod mene u dvorištu nema mesta. Verujem da bi bili bar za trećinu veći da nisu u saksiji.

Laik sam za to ali mi ovo ne liči na kedar.

TOS SU TI SMREKE. NE ZNAM KOJA VRSTA?